|
Наслов: Изражавање захвалности у словенским језицима Порука од: NatasaK на 16.17 ч. 02.11.2009. Чини ми се да је наше ''хвала'' турског порекла. Рекла бих да је чешка реч немачког порекла. Знате ли друге примере?
Да ли те позајмљенице говоре да су Словени за захвалност чули тек кад су ступили у контакте са другим народима? Каквог је порекла руско ''спасибо''? Унапред хвала Наслов: Одг: Изражавање захвалности у словенским језицима Порука од: Miki на 16.47 ч. 02.11.2009. Можда ћу звучати мало оштро и извињаљвам се унапред због тога, али — иде ми на живце више та прича како је малтене све и једна реч „турског порекла“. Те ово је „турска“ реч, те оно је „турска“ реч. Скок пише да је то свесловенска и прасловенска реч. Истозначница за захвалити, захваљивати јесте благодарити. За чешку и руску реч не знам.
Сад потражих на Интернету: чешко dík, díky заиста личи на немачко Danke, а да ли је стварно германског порекла — не знам. За руски пронађох да спасибо потиче од ’спаси бог’, а будући да су и гл. спасти и им. бог старословенске те прасловенске, онда и је и спасибо словенска реч. Наслов: Одг: Изражавање захвалности у словенским језицима Порука од: NatasaK на 17.27 ч. 02.11.2009. На ову тему подстакло ме је тумачење порекла речи ''вала''. Просто ми се чини да и у ''хвала'' може да се пронађе Алах.
Ништа не тврдим, питам. Ваљда томе ово место и служи. Наслов: Одг: Изражавање захвалности у словенским језицима Порука од: Miki на 17.33 ч. 02.11.2009. Нека тумачења су заиста маштовита, морам да признам. Као оно о настанку речи краљ, некаквим преметањем од Карло Велики. Вала, с друге стране, јест турцизам, vallah, који вуче порекло из арапског. Хвала само личи на вала, али то у етимологији не значи ништа.
Наслов: Одг: Изражавање захвалности у словенским језицима Порука од: Ena на 13.04 ч. 03.11.2009. Цитат За руски пронађох да спасибо потиче од ’спаси бог’ :) Zanimljivo. Наслов: Одг: Изражавање захвалности у словенским језицима Порука од: Ђорђе Божовић на 09.14 ч. 05.11.2009. Нека тумачења су заиста маштовита, морам да признам. Као оно о настанку речи краљ, некаквим преметањем од Карло Велики. To jeste ispravno tumačenje, tako i jest nastala naša reč kralj. (Kao što je i reč car nastala premetanjem od Cezara, knez pozajmljeno iz gotskoga itd. — sve slovenske reči povezane s vladanjem tuđinskoga su porekla.) Наслов: Одг: Изражавање захвалности у словенским језицима Порука од: ArsLonga на 23.09 ч. 11.11.2009. Цитирано: Мирослав link=topic=4518. msg45622#msg45622 date=1257176840 Можда ћу звучати мало оштро и извињаљвам се унапред због тога, али — иде ми на живце више та прича како је малтене све и једна реч „турског порекла“. Те ово је „турска“ реч, те оно је „турска“ реч. Скок пише да је то свесловенска и прасловенска реч. Истозначница за захвалити, захваљивати јесте благодарити. За чешку и руску реч не знам. Сад потражих на Интернету: чешко dík, díky заиста личи на немачко Danke, а да ли је стварно германског порекла — не знам. За руски пронађох да спасибо потиче од ’спаси бог’, а будући да су и гл. спасти и им. бог старословенске те прасловенске, онда и је и спасибо словенска реч. Da, u pravu si. Činjenica je da mi često nekritički prihvatamo nekakve klimave 'etimologije', koje su nedorečene i bez stroge naučne verifikacije. Na primer, latinsko rex (regulus, regula) je, po svoj prilici, reč istog porekla kao i srpski kralj. Ako je to tačno, a velika verovatnoća je da jeste, tada postaje jasno da ime Karlo pre može doći od titule kralj (rex), a teže obrnuto. Takođe, ako je reč kralj i potekla od imena nekog vladara, tada bi se pre moglo ispostaviti da ta titula, na primer, potiče još od doba Herkula/Herakla (nešto poput *hra-hl-). Ako ništa druga, takva pretpostavka ni u čemu nije manje "uverljiva" od ideje da je reč kralj izvedena od imena Karlo (Veliki). Češko diky bi se možda moglo uporediti sa srpskim dičan, dičiti se, dika (možda od o-d-l-ičan, uz gubljenje glasa l; odlika?). Naravno, takva pretpostavka može, ali i ne mora biti tačna; ali, svakako, nije ništa manje "validna" od pretpostavke da poljsko dziekujem dolazi od nemačkog danke. Tu se stvari dodatno zapetljavaju, kada znamo da je nemačko danke u relaciji sa rečima kao što su denken (misliti), englesko teach (poučavati, dokazati?; douka?; latinsko educo -are, grčko δόγμα 'mišljenje', δοκή 'vizija, zamišljanje' itd. ). Čini se da je srpski knez jasno povezan s engleskim king. Zašto ne bismo pretpostavili da knez ima nekakve veze s knjigom, baš onako kako je dux, ducis u vezi sa educo i ductus 'kanal', ducere 'voditi'. Naravno, neko će ovde "primetiti" da ni knjiga "nije srpska reč", već da je to, navodno, pozajmica iz turskog. Tu se, rekao bih, zanemaruje jasna ie. osnova *gno-, odakle indo-evropske reči za nauku, znanje i sl. Ako svemu ovome dodamo i st-eng. togian 'vući, nem. ziehen, srp. tegliti, tada uviđamo da se nalazimo u debelom problemu, gde "svi na sve liče". |