|
Наслов: Пењати се и пети се Порука од: Фидел на 10.39 ч. 19.11.2009. Док се пењао или док се пео?
Наслов: Одг: Пењати се и пети се Порука од: Ena на 13.37 ч. 19.11.2009. Mislim da je svejedno. Meni oba glagola (penjati se i peti se) izgledaju nesvršena, nek ovo proveri neko u rečniku.
Nijanse u značenju? Ne bih rekla da postoje. Možda penjati se zbog dužine glagola (čisto subjektivno) može da asocira na duže ili mukotrpnije penjanje, ali ovo možemo da zanemarimo, hoću reći značenje je isto. Наслов: Одг: Пењати се и пети се Порука од: Зоран Ђорђевић на 14.33 ч. 19.11.2009. Исто је, можда је "пео" мало чешће.
Наслов: Одг: Пењати се и пети се Порука од: Wookman на 20.56 ч. 04.03.2013. Sličnu dilemu imam ovih dana. A u sadašnjem vremenu? Pem se i penjem se? Ili šta?
Наслов: Одг: Пењати се и пети се Порука од: VladKrvoglad на 08.47 ч. 05.03.2013. Isto je. Problem je sto ono "pêm se" skoro niko nije ni cuo, a kamoli upotrebio. Otud ce biti mnogo komentara tipa "kako to nije pravilno" (jer zaboga on, ona, oni to ne koriste!)
Наслов: Одг: Пењати се и пети се Порука од: OMali на 12.01 ч. 05.03.2013. "Pem" nije ni lošije ni bolje of "penjem" samo po sebi, samo se ne koristi u standardnom srpskom jeziku i onda bih rekao i da je pogrešno forsiranje te upotrebe u jeziku. Standardni jezik je potreba i prirodno je neodrživo postojanje različitih vokabulara koji se koriste od sela do sela. To je neprirodno i neodrživo na prostoru izloženom istom političkom uticaju. Da bi odredjeni jezik i vokabular postali prirodni i održivi na odredjenom prostoru potrebno je da se taj prostor ogradi a poželjno je da narod bude što nepismeniji kako bi se kalemljeni jezik što bolje primio. Ipak ljudi koji su nešto čitali se teže oslobode stečenih navika u jeziku. Ako ćemo da se ponašamo racionalno koristićemo jezik za koji smatramo da će najbolje prenijeti ono što mislimo onima koji slušaju. Kad pričamo onda nam je stalo da nas razumiju i onda nam dodje prirodno i intuitivno da koristimo jezik koji će se najbolje primiti na slušaoce ili čitaoce. Jedini meni poznati slučaj dje ovo pravilo ne važi je Svetozar "Šta reče obraza ti" Marović, ali može se reći da je to vrsta anomalije koju čovjek sretne jednom ili nijednom u životu. Ja mogu da izaberem da pričam jezik koji će biti razumljiv samo odavde do Kolašina, i neki ljudi to i rade, iz patriotskih razloga, neki silom a neki što nisu nikad čitali ništa, pričali su samo sa užom familijom, a i nisu ni putovali nidje dalje od Kolašina pa im je to onda i jedini jezik što znaju. Za ostale koji su napravili koliki toliki iskorak iz pećine najbolje da govore standard jezika kojim se služi najveći broj ljudi u najširem prostoru pokrivenim kišobranom toga jezika. Što te više ljudi razumije to bolje, to je zdrav princip kojeg se čovjek treba držati u jeziku. Ovaj parohijalni, patriotsko-domobranski pristup jeziku se isto gura to je jasno, i može to i da prodje, ako imaš političku moć naravno. Samo jezik bi, kao što rekoh, trebao da bude sredstvo komunikacije i seksa a nikako da se koristi za liječenje patriotskih frustracija i kompleksa čobana koji ne mogu da se pomire sa činjenicom da se u njihovom selu ne govori isti jezik kao onaj na drugom dnevniku. Znači, ako je ovo "pem" prisutno u lokalnom dijalektu tvog zavičaja, uvijek treba da imaš u vidu kontekst u kojem ga koristiš i ljude sa kojima pričaš, ako ni zbog čega drugog onda zbog lijepih manira. Наслов: Одг: Пењати се и пети се Порука од: VladKrvoglad на 19.15 ч. 05.03.2013. Rezime:
Penjati se (infinitiv) Penjem se, penjes itd (prezent) Penjao sam se, penjao si se itd (perfekat) Peti se(infinitiv) Prezent: dopuni ga ti, OMali, ako nije 'pem, pes itd' Peo sam se, peo si se itd (perfekat) Наслов: Одг: Пењати се и пети се Порука од: VladKrvoglad на 19.21 ч. 05.03.2013. P.S. Setih se i imperfekta glagola "peti": peh, pese, pese, pesmo, peste, pehu.
Наслов: Одг: Пењати се и пети се Порука од: OMali на 20.43 ч. 05.03.2013. Ima i Pez, to su bile dobre bombone :) Ne mogu da dopunim Vlad kad glagol "peti" nema formu u prezentu koju ćeš čuti, a što nema sad bih trebao da čitam i da razmišljam o tome prilično pa da odgovorim na to pitanje. Uglavnom svima nam je manje više jasno da tu nešto ne štima pa i ne možemo dešifrovati "pem" ili "pes" kao dio standardnog srpskog vokabulara. Meni ovaj imperfekt ide malo drugačije: peh, peše (ili pe, a jes da izgleda blesavo kad napišeš), peše (ili pe, opet), pesmo, peste, pehu.
Наслов: Одг: Пењати се и пети се Порука од: VladKrvoglad на 21.28 ч. 05.03.2013. ??? Pa u cemu se razlikuju tvoji oblici imperfekta od onih koje sam ja naveo?
Drugo, prezent glagola "pêti" je "pêm, pês, pê itd". Ja cu ponoviti nesto sto sam vec par puta rekao: oblici ili reci koje se jako retko cuju u jeziku i koje covek sam nikad ne upotrebi - pocinju da zvuce cudno i strano kada se sretnu. Iskreno, ni sam ne koristim prezent glagola 'peti', vec samo njegov perfekat, i dosta redje, imperfekat. Ali sam u literaturi sreo ove oblike prezenta par puta. Imas analogiju sa glagolom "uspeti" (ista im je etimologija, baj d vej), a kako znas, prezent glagola "uspeti" je: "us-pem". Sledi i glagol "ras-peti". (Ima doduse dve forme: raspem/raspnem, gde se ono 'raspeti' mesa sa prezentom glagola "rasuti"). Dakle, "Raspeti Hrist" i "Razapeti Hrist", ali i "Raspnuti Hrist" Zanimljiv je glagol "po-peti", gde je prezent po-pNem. Kao i kod "napeti/zapeti/odapeti": "Na-pNem/za-pNem/oda-pNem" Наслов: Одг: Пењати се и пети се Порука од: OMali на 10.57 ч. 06.03.2013. Pa za drugo i treće lice si napisao da je oblik "pese", pa ako si mislio na "peše" onda je falio dijakritik iznad "s".
Ja ne mislim da poredjenje sa "uspem" daje neki dokaz da je "pem" "peš", "pe", "pemo", "pete" prihvatljivo u prezentu. Treće lice množine naročito ide teško, jer da bi pratio jasan obrazac po kojem je "peti" skraćena forma glagola "penjati", ti dolaziš u apsurdnu situaciju da kažeš da je treće lice množine prezenta glagola "peti" "pu". Ne ide, baš ne ide. Наслов: Одг: Пењати се и пети се Порука од: Stevuk на 08.08 ч. 21.03.2014. Каква је ту аналогија са глаголом "бем"?
Уф, извињавам се. Наслов: Одг: Пењати се и пети се Порука од: Ena на 10.07 ч. 21.03.2014. Sličnu dilemu imam ovih dana. A u sadašnjem vremenu? Pem se i penjem se? Ili šta? Isto je. Problem je sto ono "pêm se" skoro niko nije ni cuo, a kamoli upotrebio. Otud ce biti mnogo komentara tipa "kako to nije pravilno" (jer zaboga on, ona, oni to ne koriste!) Hajde, ovako: u koju glagolsku vrstu spada gl. peti se? Mislim da bi jedino mogao da bude IV-A vrsta za koju se kaže: po IV glagolskoj vrsti menjaju se (A) glagoli s prezentskom osnovom na -je, a infinitivnom osnovom bez nastavka. U srednjoškolskoj gramatici za ovu vrstu dat je primer promene glagola čuti, koji u prezentu ide čujem čuješ čuje itd. Mogli bismo uslovno da kažemo da se -je- umeće između infinitivne osnove ču- i nastavaka za lica -m, -š, -ø, itd. Ako peti se jeste glagol IV-a vrste, onda bi analogno njegova promena u sadašnjem vremenu mogla da bude samo: penjem, penješ, penje... Pojava glasa nj bi se recimo objasnila jotovanjem. Ukoliko peti se nije glagol IV-a vrste, u koju vrstu onda on spada? Upravo sam prošla kroz glagolske vrste, ne čini mi se da mi je išta promaklo. :-\ Наслов: Одг: Пењати се и пети се Порука од: s.z. на 10.55 ч. 21.03.2014. 'Пењати' и 'пети' имају идентичну промену у стандардном језику: пењем, пењеш, пење, пењемо, пењете, пењу. Промена коју је Влад поменуо изнад јесте стварна, али не и стандардна. Ту врсту промене можемо видети у појединим сложеницама, које су доказ да је некада постојала и у ширем језику - данас је ово архаична промена, а вероватно и дијалектализам (с тим што нисам сигуран где је још заступљена).
Наслов: Одг: Пењати се и пети се Порука од: Ena на 11.16 ч. 21.03.2014. Ok, razumela sam. :)
Наслов: Одг: Пењати се и пети се Порука од: Stevuk на 08.40 ч. 22.03.2014. Да ли неко може да ми одговори зашто "пети" и "запети" имају другачију промену, односно, зашто се "н" јавља у запнем а не и у пем? "Одапети" је, чини ми се, исти случај.
Наслов: Одг: Пењати се и пети се Порука од: s.z. на 11.04 ч. 22.03.2014. Исто важи и за 'попети', 'припети' и многе друге речи. Интересантно питање, али не мислим да имам одговор.. Да ли се ради о некој гласовној промени - 'попем' је понезгодно за изговорити -, или је реч о некој алтернативној промени? Сигуран сам да је Влад знао о чему је говорио, па не требамо сумњати да је промена коју је поменуо исправна.
Највероватније се ради о гласовној промени, или нечему сличном, јер се ово 'н' не умеће само овде. Чини ми се да има и других примера где се оно неочекивано појави, али можда грешим. Да ли је могуће и то да је ово неки архаичнихи облик, који је задржан у овој сложенији - слично као 'вас' уместо 'сав'? Наслов: Одг: Пењати се и пети се Порука од: Stevuk на 06.21 ч. 23.03.2014. Како изгледа аорист глагола "пети"?
Наслов: Одг: Пењати се и пети се Порука од: Ena на 07.13 ч. 23.03.2014. Hm, valjda: penjah, penja, penja, penjasmo, penjaste, penjaše.
Mislim da skraćeni oblici peh, pe, pe, pesmo, peste, peše ne postoje u standardnom jeziku. Наслов: Одг: Пењати се и пети се Порука од: Stevuk на 10.26 ч. 23.03.2014. Цитирано: Ena link=topic=4601. msg69347#msg69347 date=1395555193 Hm, valjda: penjah, penja, penja, penjasmo, penjaste, penjaše. Mislim da skraćeni oblici peh, pe, pe, pesmo, peste, peše ne postoje u standardnom jeziku. Мислим да се овде ипак ради о два различита глагола. Увидом у Клајнову граматику српског језика под 9. 6. 2. видећете да постоји могућност да је ваш други низ исправан. "Аорист се гради од свршених, а врло ретко од несвршених глагола. Клајн даје пример за глагол чути: чу-х,чу,чу,чу-смо,чу-сте и чу-ше. Чух да ће неко да нам помогне. Наслов: Одг: Пењати се и пети се Порука од: Ena на 15.06 ч. 23.03.2014. видећете да постоји могућност да је ваш други низ исправан. Пошто о себи не говорим у првом лицу множине, значи нисам ми већ ја, буди слободан, уколико ти то не смета, да ми се обраћаш са ти. ;) |