|
Наслов: Перзекуција Порука од: Светлана на 19.29 ч. 13.01.2010. Но настала је перзекуција од стране месеца.
Нема ова реч у речнику Вокабулара. Је л то преврат или шта је? Наслов: Одг: Перзекуција Порука од: Miki на 19.54 ч. 13.01.2010. Не. Перзекуција је ’прогон, прогањање’.
Наслов: Одг: Перзекуција Порука од: Miki на 10.27 ч. 14.01.2010. Такође: http://www.vokabular.org/?lang=sr&search=persekucija. Не знам зашто је ово с горе озвучено.
Наслов: Одг: Перзекуција Порука од: Светлана на 11.49 ч. 14.01.2010. Може бити по логици философија филозофија (али та реч је друга тема тј. њено коренито мењање значења).
Наслов: Одг: Перзекуција Порука од: Madiuxa на 13.58 ч. 15.01.2010. Може бити по логици философија филозофија (али та реч је друга тема тј. њено коренито мењање значења). Kako to misliš, korenito menjanje značenja? ??? Наслов: Одг: Перзекуција Порука од: Светлана на 14.41 ч. 15.01.2010. На грчком језику зофос је мрак, тако да се говорећи филозофија мења значење речи у љубав према мраку, уместо љубав према мудрости (софији).
Наслов: Одг: Перзекуција Порука од: Madiuxa на 15.03 ч. 15.01.2010. На грчком језику зофос је мрак, тако да се говорећи филозофија мења значење речи у љубав према мраку, уместо љубав према мудрости (софији). Аха. Хвала на објашњењу, Светлана. :) Сад ми је јасно што филозофи упорно инсистирају на том "С". :) Међутим, стручњаци других области, па тако и филозофије, кад су речи страног порекла у питању, стално заборављају да српски језик има своја сопствена правила транскрипције са страних језика, па тако и са старогрчког и латинског. А та правила налажу да се пише филозофија, прозопографија, прозодија, поезија итд. а не философија, просопографија, просодија, поесија... Наслов: Одг: Перзекуција Порука од: Madiuxa на 15.14 ч. 15.01.2010. Такође: http://www.vokabular.org/?lang=sr&search=persekucija. Не знам зашто је ово с горе озвучено. Мене то перЗекуција подсећа на хрватско Перзија. Нашла сам у Клајн&Шишка речнику, нпр. перзијанер и перзер што може значити Персијанац (кад је писано великим словом, нарафски), и капут од финог коврџавог крзна јагњића сисанчића (боже ме опрости!). Сад, те речи са З долазе из немачког у српски. Персекуција сигурно не, нема је са З у речнику. Можда је то владика мало побркао (у шта нешто не верујем), а можда се заиста некада говорило са З, као да та реч долази из немачког, а не директ из латинског... Наслов: Одг: Перзекуција Порука од: Зоран Ђорђевић на 18.21 ч. 15.01.2010. На грчком језику зофос је мрак, тако да се говорећи филозофија мења значење речи у љубав према мраку, уместо љубав према мудрости (софији). Светлана спада у врло мали број Срба који знају грчки, па то може да јој боде очи. Обичним смртницима, од којих многи ни српски не знају како треба, та разлика не значи ништа, а целог века слушају о филозофији, филозофима, филозофирању... Бруни је ту у праву. Наслов: Одг: Перзекуција Порука од: Madiuxa на 18.29 ч. 15.01.2010. Па да, као што и мени смета и то много кад видим написано Мачадо, Чичен Ица или Теотивакан или наватл (од ова два последња ми се специјално диже коса на глави и јежа ми се кожи :))... Ал' шта да се ради, так'а су правила, па их морамо поштовати...
Наслов: Одг: Перзекуција Порука од: Belopoljanski на 18.59 ч. 15.01.2010. Зар „филозофија“ није са З због транскрипције са немачког, а не због „сопствених правила транскрипције са старогрчког“? ??? Бар нам је тако објашњавала професорка филозофије, да је то према модерном немачком изговору старогрчке речи и због тога што је „филозофија“ као реч у целини у српски дошла из немачког језика, а не из грчког.
У хришћанској терминологији се грчко с транскрибује увек као с. Наравно, код речи које се транскрибују директно са грчког. А поред Персије ми пада на памет и Персеј, који је код нас Персеј, а код Хрвата (и Немаца) Перзеј, затим Хесиод (код Х. Хезиод), али и Тезеј који би према старогрчком требало да се зове Тесеј, Пегаз (изворно Пегас), Медуза (изворно Медуса). О чему се овде ради? Транскрипција са немачког, мало са освртом на оригинал, а мало без? Ал' шта да се ради, так'а су правила, па их морамо поштовати... Или мењати. Наслов: Одг: Перзекуција Порука од: Madiuxa на 19.17 ч. 15.01.2010. Зар „филозофија“ није са З због транскрипције са немачког, а не због „сопствених правила транскрипције са старогрчког“? ??? Бар нам је тако објашњавала професорка филозофије, да је то према модерном немачком изговору старогрчке речи и због тога што је „филозофија“ као реч у целини у српски дошла из немачког језика, а не из грчког. Не. Овде (http://www.vokabular.org/forum/index.php?topic=520.msg3565#msg3565) Бојан каже следеће: Цитат Prema Pravopisu, grčko međusamoglasničko Σ prenosi se kao Z. Иако је цела тема врло интересантна, такође препоручујем и овај (http://www.vokabular.org/forum/index.php?topic=520.msg3576#msg3576) Пеђин пост, из ког се види зашто је одлучено да правило буде баш тако како је. У хришћанској терминологији се грчко с транскрибује увек као с. Наравно, код речи које се транскрибују директно са грчког. Где то пише? Имаш ли референцу за ову тврдњу? А поред Персије ми пада на памет и Персеј, који је код нас Персеј, а код Хрвата (и Немаца) Перзеј, затим Хесиод (код Х. Хезиод), али и Тезеј који би према старогрчком требало да се зове Тесеј, Пегаз (изворно Пегас), Медуза (изворно Медуса). О чему се овде ради? Транскрипција са немачког, мало са освртом на оригинал, а мало без? Обрати пажњу, у речи Персеј с није међусамогласничко, јер му претходи Р. Хесиод можда може бити изузетак, јер се правила транскрипције са старогрчког пре свега воде уобичајеним облицима који су се већ усталили. Правопис, на пример, као изузетак наводи име Посејдон. С друге стране, Правопис такође наводи да се то С на почетку речи или испред безвучног сугласника не претвара у З. У осталим положајима јавља се и као С и као З. Све зависи како је уобичајено. Такође је занимљива и тачка 98а Правописа из 2002. године, где се говори о том јаловом покушају класичара да измене већ дубоко укорењене облике, па се наводе нпр. Ајгипт уместо Египат, Ајнеја уместо Енеја, Дајдал уместо Дедал, мусе уместо музе, Ојдип уместо Едип, као латинска имена типа Кикерон уместо Цицерон, Хоратије уместо Хорације... Даље, помињу баш Париса и сличне речи — према класичарима, требало би Ерот, Парид, Март, Меркурије уместо Ерос, Парис, Марс, Меркур. Ево шта даље каже:"Иако се већ дуго и упорно заступају ови облици и штампају у многим издањима, они не постају нимало обичнији и прихватљивији: не може се један важан и усвојен лексички фонд просто избрисати из језика и наново правити.Облици типа Ојдип, Ајгеј, Ајсон, Сисиф, амбросија, философија, мусе, могу представљати само издвојени манир ужих кругова, али не образац за углед, а Кикерон и Хоратије једнако је непотребно као кад бисмо нпр. реконструисали кнез Монтимир (Мутимир), Влкан Немањић, Влк Бранковић, опонашајући изговор из тог доба кад су ти људи живели." Ал' шта да се ради, так'а су правила, па их морамо поштовати... Или мењати.То свакако није наш задатак, а богами ни право. Има људи много паметнијих и ученијих од нас овде који су задужени да о томе одлучују. А они одлучују не на основу свог ћефа, него на основу знања које поседују и истраживања које изводе. Наслов: Одг: Перзекуција Порука од: Belopoljanski на 19.30 ч. 15.01.2010. Хвала на линковима за теме, погледаћу касније, сад одлазим од рачунара.
Где то пише? Имаш ли референцу за ову тврдњу? Колико је мени познато, грчки се не пише ни ћирилицом ни латиницом, него грчким алфабетом. Јест да је ћирилица настала на основу истог, али ипак, једно је ћирилица, а друго је грчки алфабет. Па и мени се чини да сам негде чуо да се грчки не пише ни ћирилицом ни латиницом, али нисам сигуран. :) Немам референце, него говорим о библијским именима и црквеним терминима који су у наш језик ушли или из грчког, или посредством грчког. Уствари, кад размислим, тачније је рећи да су у наш језик ушли из црквенословенског, а овде причамо о транскрипцијама директно са грчког, можда је у томе ствар. Мислим на речи попут Јерусалим, Исус и друге, где је сигма такође међусамогласничка. То свакако није наш задатак, а богами ни право. Има људи много паметнијих и ученијих од нас овде који су задужени да о томе одлучују. А они одлучују не на основу свог ћефа, него на основу знања које поседују и истраживања које изводе. Право је увек у онога ко има довољно смелости да га узме у своје руке и довољну силу да га спроведе. Овде мислим на силу аргумената. Наслов: Одг: Перзекуција Порука од: Belopoljanski на 19.34 ч. 15.01.2010. Обрати пажњу, у речи Персеј с није међусамогласничко, јер му претходи Р, а у Хесиоду уопште нема слова Σ (Ησίοδος). Ово нисам видео, извињавам се. За правило да се ради искључиво о међусамогласничкој сигми сам чуо од тебе тек малочас, тако да пример Персеја очигледно не важи, а за Хесиода претпостављам да се шалиш пошто си у речи Ησίοδος слово Σ написала два пута. :) Наслов: Одг: Перзекуција Порука од: Светлана на 19.42 ч. 15.01.2010. Цитат у Хесиоду уопште нема слова Σ (Ησίοδος). Има слово Σ, али написано мало - σ. Наслов: Одг: Перзекуција Порука од: Madiuxa на 20.02 ч. 15.01.2010. Пардон, изменила сам свој пост, молим вас погледајте. Тај Хесиод ме је натерао да отворим Правопис, па сам додала још неколико корисних информација.
Цитат у Хесиоду уопште нема слова Σ (Ησίοδος). Има слово Σ, али написано мало - σ.Наслов: Одг: Перзекуција Порука од: Madiuxa на 21.07 ч. 27.01.2010. Poslušala sam na kraju Svetlanu i izdvojila diskusiju o mudroslovlju u posebnu temu.
http://www.vokabular.org/forum/index.php?topic=4902.msg49709#msg49709 |