|
Наслов: То звоне звончићи!-синтактичка анализа Порука од: godefe на 13.09 ч. 30.01.2010. Ако у немачком у реченици Еs klingen die Wellen, es има функцију формалног субјекта, а die Wellen потенцијалног, пала ми је на памет наша реченица То звоне звончићи!
Да ли је и у њој то у функцији формалног субјекта? ??? Хвала унапред!:) Наслов: Одг: То звоне звончићи!-синтактичка анализа Порука од: Miki на 14.28 ч. 30.01.2010. Није. То је показна заменица.
Иначе, die Wellen јесте граматички или прави субјекат, а не потенцијални, док је es, као што си и сама рекла, формални субјект. И још нешто: одакле значење ’звонце’ за именицу die Welle, под претпоставком да је реченица на српском превод ове на немачком? Никад нисам чуо за то значење, а проверих управо и у пет речника и ни један не помиње. Наслов: Одг: То звоне звончићи!-синтактичка анализа Порука од: Madiuxa на 15.46 ч. 30.01.2010. hahaha... Klingen mora da je nastalo preko onomatopeje... Kling, kling... :D
Наслов: Одг: То звоне звончићи!-синтактичка анализа Порука од: godefe на 18.20 ч. 30.01.2010. Ma ne ne! Die Wellen su valjda talasi, nego je mene ta recenica podsetila na onu nasu, pa mi je i za zackoljicu bilo lakse preko nje da pitam!
A koja je sintakticka sintakticaka funkcija te pokazne zamenice u nasoj recenici? To me u stvari zanimalo:))) Hvala i pozdrav:))) ps: i izvinite za moje ponekad lose/neprecizne izraze, ja se bakcem Germanima, a oni neke stvari malo drugacije zovu nego mi, pa sam cesto u nedoumici kako se sta kod nas zove, al mislim da ste me shvatili :))) Наслов: Одг: То звоне звончићи!-синтактичка анализа Порука од: Соња на 18.38 ч. 30.01.2010. Мораш лепо, прецизно и недвосмислено да се изражаваш. Ја се, као, трудим да не бивам двосмислена, али ми се и даље омачиње :-\.
Наслов: Одг: То звоне звончићи!-синтактичка анализа Порука од: Miki на 21.35 ч. 30.01.2010. Станојчићева Граматика српскога језика: „Показне заменице [...] упућују на лице или предмет, односно неке њихове особине који су у близини (просторној или временској) говорног лица (овај, оволики и сл.), или лица којему се говори (тај, толики), или трећег, неприсутног лица (онај, онолики). | Поред упућивања не предмет (биће), ове заменице упућују на особину, одређујући појмове уз чија имена стоје по каквоћи, димензији и сл. који су изван тих појмова: ’Ваши очеви су били храбри, а и ви ћете бити такви’ или по количини која је изван тих појмова: ’Мој брат је оволики’ (тј. као неко у близини говорног лица).“
Наслов: Одг: То звоне звончићи!-синтактичка анализа Порука од: godefe на 17.51 ч. 31.01.2010. Dadada, znam sta znace pokazne zamenice, ali npr u recenici Moja brat je ovoliki, sintakticka analiza bi bila sl: moj brat-S je-fV ovoliki-predikativ. Sta je onda u recenici To zvone zvoncici "TO"?
Наслов: Одг: То звоне звончићи!-синтактичка анализа Порука од: Ђорђе Божовић на 21.27 ч. 09.02.2010. Miroslave, ne bi uspešno uradio sedmački zadatak sa analizom rečenice. :D Ne razlikuješ vrstu reči od njene sintaktičke funkcije. :)
Mirjana, izvesno je ista struktura te rečenice, „To zvone zvončići“, i ove tvoje na nemačkom, ali kod nas nisu baš ustaljeni ti termini „formalni“ i „potencijalni subjekat“. Ovde je, rekao bih, „to“ subjekat, a „zvončići“ su predikativ. Vidi Stevanovića II, t. 41 na str. 40, gde daje primer „To su radnici“; pa je „to“ subjekat, a „radnici“ imenski deo predikata. Joe, ti si gramatičar, hajde uskači u pomoć! :) Наслов: Одг: То звоне звончићи!-синтактичка анализа Порука од: alcesta на 21.45 ч. 09.02.2010. Hm, ali predikativ je obično u sklopu imenskog ili priloškog predikata, tj. ide posle kopulativnog glagola kao u tom primeru. U "zvone zvončići" imamo glagolski predikat bez kopulativnog glagola. Može li kod nas predikativ da bude deo glagolskog predikata?
Inače, baš je lepo čitati te opet. :) Наслов: Одг: То звоне звончићи!-синтактичка анализа Порука од: Ђорђе Божовић на 22.18 ч. 09.02.2010. Ne mora da bude kopula „jesam/biti“; i u rečenicama „Marko je postao predsednik Odbora“, „Nazvaću knjigu ’Rat i mir’“, „Čini mi se lošim čovekom“ i sl., sve su to, „predsednik Odbora“, „’Rat i mir’“ i „lošim čovekom“, imenički predikativi.
Hm, sada mi se u stvari čini da je možda i obrnuto — „zvončići“ su subjekat, a „to“ je predikativ? Sačekajmo Džoa, on će znati. :) Наслов: Одг: То звоне звончићи!-синтактичка анализа Порука од: Ђорђе Божовић на 03.12 ч. 10.02.2010. Zapravo, mislim da će ipak tako biti. „To“ je predikativ, a „zvončići“ subjekat, i „to zvone“ je onda imenski predikat.
Prebiram slične primere po glavi. Recimo, „To se čuju moja deca“: „moja deca“ je subjekat, a „to se čuju“ imenski predikat, jelda? Наслов: Одг: То звоне звончићи!-синтактичка анализа Порука од: alcesta на 14.54 ч. 10.02.2010. Rekla bih i ja da su zvončići subjekat, a sa ovim "to" još nisam načisto.
Ne mora da bude kopula „jesam/biti“; i u rečenicama „Marko je postao predsednik Odbora“, „Nazvaću knjigu ’Rat i mir’“, „Čini mi se lošim čovekom“ i sl., sve su to, „predsednik Odbora“, „’Rat i mir’“ i „lošim čovekom“, imenički predikativi. Naravno, nije samo glagol "biti" kopulativni, ima i drugih, ali sigurna sam da "zvoniti" u njih ne spada. :)Hm, sada mi se u stvari čini da je možda i obrnuto — „zvončići“ su subjekat, a „to“ je predikativ? Sačekajmo Džoa, on će znati. :) Наслов: Одг: То звоне звончићи!-синтактичка анализа Порука од: J o e на 20.52 ч. 11.02.2010. Па ви сте се заплели у кучине, а ствар је мање-више проста!
Наиме, ово, то и оно не морају увек бити заменице у средњем роду са придевском или именичком функцијом. Наши речници (а и језичко осећање) бележе да се ове лексеме могу понашати и као речце, што најбоље видимо из тога што немају, као ни вокатив именица, јасну конституентску функцију у речници (би ли ко могао одредити шта је можда у Можда спава!). Структурална синтакса, дакле, не даје одговор на питање коју службу овакве речи имају, па стога ниједну познату реченичну функцију не можемо приписати овом то у То звоне звончићи. Да ствар буде јаснија, ваља дати примере. У реченицама: Шта се òно зелени у гори? Шта се òво мрда? Ко то иде? добро видимо да ниједна од подвучених речи нема конституентску функцију, али без проблема уочавамо (постојани) систем по којем оне функционишу (иако исказују само модалност, став, а не право значење): то је исти онај в-т-н систем деиксе по којем су организоване заменичке и неке прилошке речи код нас (овај, тај, онај; овде, тамо, онде и сл., где демонстративи одговарају првом, другом и трећем лицу, респективно). Додуше, тај систем нема примену само у физичком простору, већ се метафорички може да пројектује и у „простор“ знања, сећања, припадности, намене, као год и остали демонстративи (тако имамо: Како се оно зове твоја мајка? за удаљеност у сећању; или, још боље: Шта оно у даљини звони?, на шта је одговор: То звоне звончићи — пошто је сад информација ближа, имамо „ближи“ демонстратив). Ова ствар је, у суштини, најсличнија речцама ево, ето, ено, које такође немају синтактичку вредност (мада су оне другачијег карактера — нису модалне, већ презентативне речце). P. S. Предикативи могу стајати, како је речено, само уз копулативне (јесам/бити) и семикопулативне глаголе. Ови потоњи су мање-више „непуног“ значења, па им треба допуна у виду предикатива (сматрати некога добрим, прогласити некога за цара и сл.). Уп. неизостављивост предикатива *Он сматра : Звончићи звоне (ако би се узело да је то предикатив). Наслов: Одг: То звоне звончићи!-синтактичка анализа Порука од: Ђорђе Божовић на 22.38 ч. 11.02.2010. Eto. :)
|