|
Наслов: Једно питање о Јовану Скерлићу Порука од: vojvodamm на 11.07 ч. 06.02.2010. Зна ли неко да ли је Јован Скерлић писао о Миловану Видаковићу и ако јесте где?
Наслов: Одг: Једно питање о Јовану Скерлићу Порука од: Ђорђе Божовић на 20.34 ч. 09.02.2010. Jeste, potraži u njegovoj „Istoriji nove srpske književnosti“. A svakako pročitaj i one dvije Vukove kritike Vidakovića; ne toliko zbog samog Vidakovićevog književnog opusa, jer naravno, Vuk nije književni kritičar u smislu neke stručnosti, i na nekim mestima Vidakovića i neopravdano napada, nego zato što su one prosto bile jako uticajne u našoj književnosti, kao prve književne kritike kod Srba, i važne su sa toga istorijskog aspekta. ;)
Наслов: Одг: Једно питање о Јовану Скерлићу Порука од: vojvodamm на 18.06 ч. 10.02.2010. Где су објављене ове Вукове критике (не првобитно него у неком приступачном издању, антологији, избору из дела или нешто слично)?
Наслов: Одг: Једно питање о Јовану Скерлићу Порука од: Ђорђе Божовић на 19.43 ч. 06.03.2010. Možeš sigurno naći u bilo kojim Vukovim sabranim djelima, ili u bilo kojoj antologiji Vukovih napisa. :)
Zovu se po Vidakovićevim romanima na koje su kritike, „Usamljeni junoša“ i „Ljubomir u Elisijumu“, i nose podnaslove „prva“ i „druga recenzija srpska“. Наслов: Одг: Једно питање о Јовану Скерлићу Порука од: vojvodamm на 20.03 ч. 06.03.2010. Хвала. Сигурно ћу их прочитати у најскорије време. Јел си видео можда овај чланак: http://tinyurl.com/yea8l85 (убацио сам тајниурл јер су линкови на овом сајту изузетно дуги, преко петско карактера). Иначе, изненадио сам се колико мало чланака има о Видаковићу (мада овај SCIndex прикупља само новије чланке).
Наслов: Одг: Једно питање о Јовану Скерлићу Порука од: Ђорђе Божовић на 20.33 ч. 06.03.2010. Da, Vukove kritike su bile toliko uticajne zbog Vukovog ugleda da su totalno sravnile sa zemljom Vidakovićevu karijeru. Pre Vuka, Vidaković je bio najpopularniji pisac u Vojvodini, a kad ga je Vuk uzeo na zub, bio je sasvim uništen. :) I godinama posle toga, naučnici uopšte nisu obraćali pažnju na Vidakovićevo delo jer je, eto, Vuk loše pisao o njemu. To je jedan od neretkih primera koliko ugled nekoga naučnika može uticati na kasniji razvoj nauke.
Recimo, Aristotel je pre više od dvadeset vekova, u jednom delu u kome se bavio fonetikom, zapisao kako je zadatak te nauke da proučava ono što ljudi izgovaraju i kako izgovaraju govorne segmente i suprasegmente, a ono što ljudi čuju, i kako ljudi čuju te segmente i suprasegmente, zapisao je on, nije zadatak fonetike. I sve do 20. veka to je kočilo razvitak auditivne fonetike, grane ove nauke koja treba da se bavi ne samo time kako se govor produkuje i šalje kroz vazdušnu sredinu nego i kako se prima u uhu slušaoca. Zbog Aristotelovog ugleda, fonetičari su se više od dvadeset vekova libili proučavanja auditivnog aspekta govornog izraza! Zato danas tako malo znamo o recepciji zvuka, što nije moralo da bude tako da se neki fonetičar, recimo, pre trista godina odvažio da odstupi od Aristotela. :) Isto se dogodilo i sa Vidakovićem. Eno, i u tome članku što si našao (nisam ga pre čitao, hvala ti na linku ;)) isto se pokazuje, koliko je na primer i Pavle Popović uočavao da Vuk nije zaista književni kritičar i da nepravo napada Vidakovića, ali onda se i sam podređuje Vukovu ugledu i kaže da je ipak Vukovo slovo poslednje slovo. :D To je boljka od koje je nauka vazda bolovala, pa boluje i danas. Наслов: Одг: Једно питање о Јовану Скерлићу Порука од: Ђорђе Божовић на 20.46 ч. 06.03.2010. Zapravo, taj članak je odličan. Imaš u njemu i dosta literature po kojoj možeš dalje tražiti što te zanima. :)
Наслов: Одг: Једно питање о Јовану Скерлићу Порука од: durdubak на 15.16 ч. 09.03.2010. Menja se polako taj odnos kritičara prema Vidakoviću. Sava Damjanov (a ko bi drugi?) ima jedan tekst gde vrednuje Vidakovića pozitivno – „Vidaković i rani srpski roman u novoj perspektivi”.
|