|
Наслов: Reči koje se završavaju na -ost Порука од: mbabuskov на 19.40 ч. 15.02.2010. Na sajtu slagalica.tv često imamo dilemu oko ispravnosti reči koje se završavaju na -ost. Zanima me da li tu postoji neko pravilo. Primeri:
ispravno - ispravnost oskudno - oskudnost gordo - gordost mnogi igrači iz ovoga izvode da su sve takve reči ispravne, mada ja lično mislim da reči kao lepost (od lepo) ili ružnost, dovedenost nikako nisu prave reči našeg jezika? Osim toga, imamo i jednu međukategoriju "sumnjivih" reči za koje stvarno ne znam šta da mislim: obrijano - obrijanost probijano - probijanost Ovo poslednje me navodi na dodatno razmišljanje, tj. dilemu između "probijano" i "probijeno". Čini mi se da je "probijenost" prava reč, ali "probijanost" nije. Dakle, pridevi izvedeni iz svršenih glagola bi mogli biti ispravni. Postoji li uopšte neko pravilo u vezi ovoga? Наслов: Одг: Reči koje se završavaju na -ost Порука од: Miki на 13.52 ч. 20.02.2010. Лепост и ружност бележе релевантни речници, па су стога правилне ван сваке сумње. Доведеност је стање онога што је доведено, и не знам како би се то другојачије изрекло. Ту ћемо сврстати и обријаност, пробијаност итд. Ваља напоменути и како је једини речник који би требало да садржи све речи Речник РСАНУ, али његова израда још није приведена крају, те како се ослањамо на једнотомни или шестотомни Речник Матице српске, који побрајају већину најзаступљенијих речи у писаном и говорном језику. Ово говорим јер у њима нисам нашао последњепоменуте речи, али будући да обријаност, пробијеност те пробијаност и друге наречене именице прате важећи творбени образац у српском језику, — то би могло бити правило које тражиш — не могу се сврстати у неисправне. Зато се и прихватају као валидна решења у Слагалици.
П. С. Мала напомена: исправно је рећи у вези са нечиме, а не у вези нечега. Наслов: Одг: Reči koje se završavaju na -ost Порука од: J o e на 14.36 ч. 20.02.2010. Лепост и ружност бележе релевантни речници, па су стога правилне ван сваке сумње. Па не баш ван сваке сумње. Матичин шестотомник са ових збиља необичних облика упућује на обичније (лепота, ружноћа) — тако чини и РСАНУ за прву реч, што значи да ипак предност даје потоњима. Када именица од придева (деадјективни апстрактум) не постоји, највероватније су оправдани облици на -ост (доведеност, обријаност), али не знам зашто би се потурали оказионализми (као лепост), кад њих нико, осим можда понеког песника бујне језичке маште и слободе, не би употребио. |