|
Наслов: Aresen Dedić Порука од: woland на 17.13 ч. 17.11.2006. POPODNEVNA PJESMA
Upucujem ovu lijenu popodnevnu misao, njeznu i pohotnu u ono dvoriste u kojem sam vas gledao, draga susjedo Tisucu devetsto pedeset sedme godine Kada je bila jesen slicna ovoj I kada su jos u moj san udarali prozori Roditeljske kuce utopljene u sibenskoj jugovini U gradu koji je postajao moja bolnica A mojom napola razbudjenom glavom kolali prvi tramvaji plavi i uspavani Adresiram tamo ovu misao i kazem: steta Bili ste ljubavnica mog cimera od osam do jedanaest svakog jutra Kako ste se zvali Ema, Selma, Alma, Adela Da li je sto izmijenilo Vase lice, oci i trbuh A kako sam Vam zavidio vracajuci se iz setnje od osam do jedanest izjutra Uz cetvrt kruha i mlijeko u jednom blijedom Pescenickom mljekarstvu Svim je bojama vec moj prvi studentski rujan dodavao malo crnog i malo tamnozelenog I danas Vam iskreno kazem: steta, steta Vise vjerojatno i niste za takva sta Ponovo ono dvoriste Vrijeme je za nedjeljni ribolov i vas suprug odlazi Vi znaci danas dolazite jos ranije u moju sobu - oko pola sedam A ja bas izlazim - steta Jer moj je cimer mrzovoljan tako rano I ja bih Vam vjerojatno pruzio vise Ali ja idem u setnju I setao sam tako godinu i drugu I ne da Vam se hvalim - bilo je toga Kakve sve zemlje, pica, kakva mora, gdje sam sve bio Gdje sam sve ljubio i kakve zene Jer vama otvoreno mogu reci Kuda sam sve setao po kisi ujutro Nekakav vlak je istruo u crnom proljecu u Poljskoj, blizu Rusije Kakvu sam tamo zenu ostavljao, Isukrste I kakva je mene ostavljala na sjeveru Pijuci neko nerazgovjetno pice svog naroda Daleko, daleko, kao u snovima Opet netko ovdje u Zagrebu u Jurijevskoj Pa oci providne i dragocjene jedne Cehinje iz Brna Vozderkove Premjestene zauvijek u moju utrobu A takav snijeg i sve sto treba - bilo je, bilo Ali ono dvoriste u kojem sam Vas vidjao Izmedju dva neodredjena stabla crna od vlage one jeseni Vas tako obicnu i raskalasnu domacicu i mirisi koje ste ostavljali u mojoj sobi U sezonama 1957,58 i sljedece steta, nepovratno steta Niceg nema, niceg nema od tebe, od mene Arsen DEDIĆ Наслов: Одг: Aresen Dedić Порука од: Соња на 00.03 ч. 31.05.2007. На наведеном сајту има мнооого лепих песмица, а ево ти и Поподневне, уз слику и музикицу... http://www.ezgeta.com/popodnevna.html
Наслов: Одг: Aresen Dedić Порука од: србољуб на 01.44 ч. 16.12.2007. Не знам зашто, али мени никако из главе не избија оно:
"Кад би сви људи на свету, баш као сва деца на свету, кад би сви људи на свету одлучили да. . . " :) Наслов: Одг: Aresen Dedić Порука од: jadranka84 на 14.08 ч. 25.12.2015. a pjesnička sloboda ?
Наслов: Одг: Aresen Dedić Порука од: jadranka84 на 14.09 ч. 25.12.2015. Kad smo kod Arsena, meni najdraža ( i pjeva je ), svaki puta mi natjera suze na oči:
DIDA MOJ Dida moj, dida moj... ode mi je zima, daj mi kaban svoj... Dida moj, dida moj... sve me boli, tilo trazi rakijom me sveg namazi kao kad sam dite bija ja. Da mi bude miran san baci na me kaporan... Dida moj... Dida moj, dida moj... ode mi je zima, daj mi kaban svoj... Dida moj, dida moj... Bolestan je unuk tvoj. Dida moj, sve me boli, tilo trazi rakijom me sveg namazi kao kad sam dite bija ja Da mi bude miran san baci na me kaporan... Dida moj... Dida moj, dida moj... ode mi je zima, daj mi kaban svoj... Dida moj, dida moj... Bolestan je unuk tvoj. |