|
Наслов: Zašto II palatalizacija? Порука од: Suomalainen на 08.18 ч. 11.04.2010. Kao što, siguran sam, velika velika većina ovde zna, sibilarizacija se naziva i II palatalizacija.
Možda je glupo pitanje, ali me dugo kopka, pa mi oprostite. K, G i H prelaze u C, Z i S. Pa, šta se tu onda palatalizuje? Zašto se glasovna promena zove II PALATALIZACIJA kad velarni glasovi prelaze u dentalne, odnosno, kad posmatramo akustične osobine, sibilante. Meni izgleda kao da se baš udaljavamo od palatalizacije, jer nepčani postaju nenepčani. Jeste da su ove glasovne promene slične, ali taj naziv meni jednostavno deluje nekako nepažljivo osmišljen. Dakle, ima li ovo opravdanje, ili je naziv nastao samo zato što se isti glasovi alterniraju? ::) ;D Наслов: Одг: Zašto II palatalizacija? Порука од: J o e на 15.32 ч. 11.04.2010. I, II и III палатализација су историјске гласовне промене. У одређено време, под одређеним условима гласови (велари) к, г, х палатализовали су се (померали артикулацију од задњонепчане ка предњонепчаној), те је тако добила име и гласовна промена — палатализација. Даље, најпре су продукти ове промене били крајње меки предњонепчани гласови (ч, ж (< џ), ш више налик, нпр., енглеским гласовима овог типа; или ц, з (< ѕ = дз), с налик данашњим ћ, з’/ђ, с’), нарочито у трећој палатализацији, али су они у српском језику с временом очврсли, па смо добили тврде предњонепчане (ч, ж, ш, који у међународним класификацијама и не спадају у предњонепчане, него у посталвеоларне) и зубне (ц, з, с) гласове.
Данашњи синхронијски (савремени) термин сибиларизација односи се, дакле, не само на историјску другу палатализацију (знаци, знацима : знак) него и на трећу (стрица, стрицу : стрико), а под данашњом палатализацијом подразумевамо дијахронијску прву палатализацију. (Неки наши лингвисти сматрају да уопште не би требало користити термин палатализација када говоримо о савременом језику, пошто је то, веле, историјска промена, него треба рећи алтернација к, г, х : ч, ж, ш, али то онда замагљује ствари између јотовања и палатализације. Ако би било по њиховом, онда би се могло рећи и да је ч у плачем пример за ту гласовну промену.) И још ово: под непчаним гласовима обично се подразумевају предњонепчани. Сети се да се код јотовања ненепчани гласови смењују непчаним, где имаш и к, г, х : ч, ж, ш. Наслов: Одг: Zašto II palatalizacija? Порука од: Suomalainen на 17.10 ч. 11.04.2010. Velika hvala! Zavidim ti na znanju. ;D
Наслов: Одг: Zašto II palatalizacija? Порука од: J o e на 18.34 ч. 11.04.2010. Нема на чему! ;)
|