|
Наслов: Исток и Запад: када великим а када малим сло Порука од: Срећко Петровић на 23.44 ч. 26.04.2010. Цитат Употреба великог и малог слова ... Стране света Стране света се пишу великим почетним словом уколико се користе да означе народе који тамо живе: Амерички грађански рат је био рат између Севера и Југа. Уколико речи север, југ, исток, запад представљају чисто географске појмове, онда се пишу малим словом. Овако стоји на http://www.vokabular.org/pravopis/ (http://www.vokabular.org/pravopis/) Питање - како је исправно: "Црква на Истоку и Црква на Западу" или "Црква на истоку и Црква на западу" (мисли се на Источну и Западну Цркву) ? "Народи са Истока" или "Народи са истока" ? "Духовност средњовековног Запада" или "Духовност средњовековног запада" ? итд. Случајеве које сам прво навео срећем у литератури, па се питам да ли је исправно тако. Из правила које сам навео ми није јасно како би требало да буде, јер по мом схватању исток и запад у наведеним реченицама нису чисто географски појмови. Хвала унапред. :) Наслов: Одг: Исток и Запад : када великим а када малим словом? Порука од: Ђорђе Божовић на 03.30 ч. 27.04.2010. Pisanje početnoga slova zavisi od toga kako shvaćaš i upotrebljavaš te nazive. "Duhovnost srednjovekovnog Zapada" piše se upravo tako, s velikim slovom (videćemo niže zašto), dok ova druga dva primerčića možeš pisati na oba načina ("crkva na istoku / crkva na Istoku" i sl.), ovisno o tome kako shvaćaš i upotrebljavaš te nazive.
Dakle, ako je prosto u pitanju geografski podatak, geografski pojam, ako jednostavno time određuješ položaj i rasprostranjenost onoga o čemu je reč, onda se strane sveta pišu s malim početnim slovom. (Gde je crkva? Crkva je na zapadu. / Gde žive ti narodi? Žive na istoku, oni su narodi sa istoka, recimo, Evrope.) A ako strane sveta upotrebljavaš ne samo kao geografske nazive već kao nazive onih civilizacija koje su na tim prostorima potekle, kao oznake za narode koji tamo žive i njine kulturne tekovine, kao nazive jednih civilizacijskih areala, onda ih pišeš s velikim slovom. (Koja crkva? Crkva na Zapadu i crkva Istoka. Koji narodi? Narodi Istoka, narodi sa Istoka.) Tada Istok, Zapad, Sever, Jug u odgovarajućem kontekstu imaju jedinstveno značenje. "Narodi sa istoka" mogu biti bilo koji narodi sa bilo kog istoka, ako se mi nalazimo u tački koja je od njih zapadno, bez dodatnih konotacija osim te, prosto, geografske konstatacije. A "narodi sa Istoka" zna se tačno koji su, jer se zna tačno šta znači "Istok" u određenom kontekstu — Turska, Sirija, Liban, Jordan, Izrael, Arabija, pa i Egipat... ili pak Indija, Kina, Japan, Mongolija, Koreja... (Za mene makar to označava pojam "Istok", pa onda postoji Bliski i Daleki. ;)) To je, znači, za nas tačno određeni civilizacijski areal koji je dobio ime po svom geografskom položaju u odnosu na nas, ali koji više ne znači puko to, već kada kažemo "Istok" (recimo Daleki), to znači čaj, svila, ideogrami, kimono, samuraji, Kineski zid, budizam, konfučijanstvo, hinduizam, začini, Himalaji, komunizam, tehnologije i šta već sve može da znači, dakle ima jednu vrlo izraženu civilizacijsku notu u odnosu na samo geografsko određenje istoka. (Zato i treba "duhovnost srednjovekovnog Zapada" s velikim slovom, jer tu Zapad ne znači samo stranu sveta nego zapravo imenuje (zapadno)evropsku civilizaciju.) Te i tako, ako kažeš li "narodi Istoka/istoka", i slično, misliš na Istok kao jedan civilizacijski areal ("koji" su to narodi? — Turci, Arapi, Jevreji...), onda pišeš veliko slovo. Ako misliš samo na geografski položaj ("odakle" su ti narodi? — odnekud istočno odavde), onda pišeš malo. (Ova pitanja u zagradama treba uslovno shvatiti, naravno; njima se samo poštapam eda bih ti bolje objasnio smisao. ;)) Наслов: Одг: Исток и Запад : када великим а када малим словом? Порука од: Срећко Петровић на 14.40 ч. 27.04.2010. Ђорђе, хвала! :) Благодарим на овом излагању и разјашњењу, 3 бамбија! :)
Наслов: Одг: Исток и Запад : када великим а када малим словом? Порука од: ArsLonga на 17.39 ч. 27.04.2010. Цитат onda se strane sveta pišu s malim početnim slovom Valjda, pišu se malim/velikim slovom? Zar predlog "s" tu nije suvišan? Наслов: Одг: Исток и Запад : када великим а када малим словом? Порука од: Ђорђе Божовић на 03.06 ч. 28.04.2010. Osim Bliskoga i Dalekog, postoji i Srednji istok, njega sam prevideo. Nije ni on nimalo manje interesantan od ovih dvaju. :)
Наслов: Одг: Исток и Запад : када великим а када малим словом? Порука од: Madiuxa на 13.21 ч. 29.04.2010. Цитат onda se strane sveta pišu s malim početnim slovom Valjda, pišu se malim/velikim slovom? Zar predlog "s" tu nije suvišan? Ne, to je malo labavije nego što smo mi to nekad učili u školi. Negde se već raspravljalo o tome, ima na forumu. Sećam se primera "Devojčica se igra (s) lutkom." Наслов: Одг: Исток и Запад : када великим а када малим словом? Порука од: J o e на 14.16 ч. 30.04.2010. Цитат onda se strane sveta pišu s malim početnim slovom Valjda, pišu se malim/velikim slovom? Zar predlog "s" tu nije suvišan? Не мора да буде. Одредба уз писати не мора да буде искључиво инструментална (са значењем средства), већ долази и значење начина. Чак је и логичније писати с великим словом (као То пишемо с тачком, не *То пишемо тачком) јер одговара на питање како, а не чиме. Наслов: Одг: Исток и Запад : када великим а када малим словом? Порука од: J o e на 14.19 ч. 30.04.2010. To je, znači, za nas tačno određeni civilizacijski areal koji je dobio ime po svom geografskom položaju u odnosu na nas, ali koji više ne znači puko to, već kada kažemo "Istok" (recimo Daleki), to znači čaj, svila, ideogrami, kimono, samuraji, Kineski zid, budizam, konfučijanstvo, hinduizam, začini, Himalaji, komunizam, tehnologije i šta već sve može da znači, dakle ima jednu vrlo izraženu civilizacijsku notu u odnosu na samo geografsko određenje istoka. (Zato i treba "duhovnost srednjovekovnog Zapada" s velikim slovom, jer tu Zapad ne znači samo stranu sveta nego zapravo imenuje (zapadno)evropsku civilizaciju.) Te i tako, ako kažeš li "narodi Istoka/istoka", i slično, misliš na Istok kao jedan civilizacijski areal ("koji" su to narodi? — Turci, Arapi, Jevreji...), onda pišeš veliko slovo. Ako misliš samo na geografski položaj ("odakle" su ti narodi? — odnekud istočno odavde), onda pišeš malo. (Ova pitanja u zagradama treba uslovno shvatiti, naravno; njima se samo poštapam eda bih ti bolje objasnio smisao. ;)) У црквеној се литератури, за коју Срећко пита, под Истоком мисли на Православну цркву и на хришћанске народе и културе Грчке, Мале Азије, Словене... Наслов: Одг: Исток и Запад : када великим а када малим словом? Порука од: Madiuxa на 14.30 ч. 30.04.2010. Џо, што си написао Православна а не православна?
Наслов: Одг: Исток и Запад : када великим а када малим словом? Порука од: Belopoljanski на 15.17 ч. 30.04.2010. У питању је име институције, као и Римокатоличка црква.
Наслов: Одг: Исток и Запад : када великим а када малим словом? Порука од: J o e на 15.22 ч. 30.04.2010. Не улазећи у куртоазну употребу великих слова, за мене је Православна црква у најмању руку институција, поред осталих њених неупоредиво значајнијих димензија у које верујем. Суштински нема битне разлике између Српска православна црква и Православна црква (прво је само конкретније, друго општије). Правопис то не помиње, па ја дозвољавам себи сопствену интерперетацију.
Наслов: Одг: Исток и Запад : када великим а када малим словом? Порука од: Madiuxa на 15.24 ч. 30.04.2010. Не улазећи у куртоазну употребу великих слова, за мене је Православна црква у најмању руку институција, поред осталих њених неупоредиво значајнијих димензија у које верујем. Суштински нема битне разлике између Српска православна црква и Православна црква (прво је само конкретније, друго општије). Правопис то не помиње, па ја дозвољавам себи сопствену интерперетацију. Ок, ако је то твоја интерпретација. Ја пишем малим словом. Мени лично има разлике између СПЦ (или било која друга ПЦ) и општијег појма православна црква који обједињује све те цркве у једно.Белопољански, ја бих рекла да римокатоличка ипак иде малим словом... Наслов: Одг: Исток и Запад : када великим а када малим словом? Порука од: Срећко Петровић на 16.17 ч. 30.04.2010. Ау, колико ли би тек Бруни мене испрескакала кад бих ја почео да ударам велика слова :D
Не улазећи у куртоазну употребу великих слова, за мене је Православна црква у најмању руку институција, поред осталих њених неупоредиво значајнијих димензија у које верујем. Суштински нема битне разлике између Српска православна црква и Православна црква (прво је само конкретније, друго општије). Правопис то не помиње, па ја дозвољавам себи сопствену интерперетацију. Ок, ако је то твоја интерпретација. Ја пишем малим словом. Мени лично има разлике између СПЦ (или било која друга ПЦ) и општијег појма православна црква који обједињује све те цркве у једно.Ово ми није баш јасно - мислим, ако ћемо, хајде условно тако да се изразим, називе делова једне целине (Православне Цркве) да пишемо великим словом (нпр. СПЦ, РПЦ итд.), зашто би било неправилно и назив целине (= Православне Цркве) написати великим словом? (С тим што ја овде и реч Црква пишем великим словом, али да не ширимо причу, куртоазно писање, бла бла) Цитат Белопољански, ја бих рекла да римокатоличка ипак иде малим словом... А зашто, ако се већ СПЦ пише великим словом? Римокатоличка црква је устројена другачије од Православне, да кажем да је некако више "универзалистичкија", па код римокатолика нема помесних Цркава као код православних. Хоћу да кажем да је и Римокатоличка црква институција, и то баш тако као целина, на неки начин конкретније него Православна Црква. Наслов: Одг: Исток и Запад : када великим а када малим словом? Порука од: Belopoljanski на 16.21 ч. 30.04.2010. Не знам, ни сам не прибегавам куртоазној употреби великих слова коју помиње Џо, али разликујем цркву као конкретан храм, цркву као заједницу односно веру и цркву као институцију. Писаћу малим почетним словом ако говорим о римокатоличкој цркви у Индији или православној цркви у Чешкој, али ако мислим на конкретну институцију са седиштем у Риму на чијем челу је папа, писаћу Римокатоличка црква, а ако мислим на конкретну институцију саборне заједнице помесних православних цркви, писаћу Православна црква. Такође је то моја интуитивна интерпретација за коју нисам наилазио да је нетачна. Ако је у супротности са правописом, кориговаћу, наравно.
Наслов: Одг: Исток и Запад : када великим а када малим словом? Порука од: Madiuxa на 16.24 ч. 30.04.2010. Hm, sad sam se malo zbunila, Srećko. Mislim da to ima veze s tim kad misliš na insituciju i kad misliš na religiju (valjda). Znam da ima nešto tako, slično Univerzitetu i univerzitetu. Moraću da proverim opet u Pravopisu.
Što se tiče velikog C, čak i da jeste veliko P, C je uvek malo, jer se radi o imenu institucije, koja se pišu velikim početnim slovom samo prve reči ako je ime višečlano. Naravno, u crkvenim tekstovima ta pravila su malo labavija (zbog tog kurtoaznog pisanja, koje spomenuste i ti i Džo). PS:Evo, Belopoljanski me preduhitri, mislim da sam i ja imala ovakav (tj. kao njegov) rezon kad je R i P u pitanju. Наслов: Одг: Исток и Запад : када великим а када малим словом? Порука од: Stoundar на 13.28 ч. 15.05.2010. Цитат onda se strane sveta pišu s malim početnim slovom Valjda, pišu se malim/velikim slovom? Zar predlog "s" tu nije suvišan? Не мора да буде. Одредба уз писати не мора да буде искључиво инструментална (са значењем средства), већ долази и значење начина. Чак је и логичније писати с великим словом (као То пишемо с тачком, не *То пишемо тачком) јер одговара на питање како, а не чиме. Klajn u SJP pominje da se ipak daje prednost obliku bez s kada je riječ o pisanju malim/velikim slovom, mada priznaje da se o tome mnogo raspravljalo te da je stoga prihvatljiv i drugi oblik. Наслов: Одг: Исток и Запад: када великим а када малим сло Порука од: J o e на 14.06 ч. 15.05.2010. Клајн му даје предност због распрострањености. Граматички је ствар обрнута.
|