|
Наслов: Аналитички и синтетички језици Порука од: Miki на 09.55 ч. 13.05.2010. Zar ne rekosmo pre neki dan na nekoj drugoj temi da je engleski vrlo sintetičan jezik, baš zbog uprošćavanja gramatike, dok su srpski i njemu slični zapravo, analitični jezici? Ili sam ja to sve pogrešno shvatila? ??? Обрнула си: српски је синтетички, енгелски аналитички — што је и логично; да врло упростим, лакше је запамтити: српски синтетише (’спаја, сједињује’) граматичке облике, енглески анализира (’рашчлањује’). >>Mod: Izdvojeno odavde (http://www.vokabular.org/forum/index.php?topic=5555.msg55396#msg55396).<< Наслов: RE: analitički i sintetički jezici Порука од: Madiuxa на 10.10 ч. 13.05.2010. Zar ne rekosmo pre neki dan na nekoj drugoj temi da je engleski vrlo sintetičan jezik, baš zbog uprošćavanja gramatike, dok su srpski i njemu slični zapravo, analitični jezici? Ili sam ja to sve pogrešno shvatila? ??? Обрнула си: српски је синтетички, енгелски аналитички — што је и логично; да врло упростим, лакше је запамтити: српски синтетише (’спаја, сједињује’) граматичке облике, енглески анализира (’рашчлањује’). E tek mi sad ništa nije jasno. Pa zar nije obrnuto? Valjda onaj što spaja jeste prostiji, a to je engleski? Наслов: RE: analitički i sintetički jezici Порука од: Miki на 10.20 ч. 13.05.2010. Па енглески ништа не спаја! Зато је аналитички (термин није баш најсрећнији). Српски спаја наставке за лица, времена итд., зато је синтетички. Каписко? :)
Наслов: RE: analitički i sintetički jezici Порука од: Madiuxa на 10.23 ч. 13.05.2010. Па енглески ништа не спаја! Зато је аналитички (термин није баш најсрећнији). Српски спаја наставке за лица, времена итд., зато је синтетички. Каписко? :) Najn, no kapiren nada. ;DKako ne spaja? Engleski sažima gramatiku, uprošćuje je (tj. sintetiše), za razliku od srpskog koji ima mnogo komplikovanija pravila. Engleski nema ni padeže, ni konjugacije nema konjuktiv (dobro, ovo nema ni srpski), imenice nemaju gramatičke rodove i uopšte princip rodova ibroja je daleko jednostavniji (tj. sažetiji, tako ja razumem), od srpskog. Ja ništa ne tvrdim, samo govorim kako ide moja logika, možda zaista grešim... Наслов: RE: analitički i sintetički jezici Порука од: Miki на 10.37 ч. 13.05.2010. ¡Ay, Dios mío que dolor! ¡Tu me tienes loco! ;D
Виђу: http://www.vokabular.org/forum/index.php?topic=5466.msg54810#msg54810 Наслов: RE: analitički i sintetički jezici Порука од: Madiuxa на 10.43 ч. 13.05.2010. ¡Ay, Dios mío que dolor! !Tu me tienes loca! ;D Au. Pa ja ovo nisam ni pročitala. Poslednje o tome videh Arsin odgovor na moje pitanje. Hvala Miroslave, i hvala mnogo, Đorđe, ovo ću morati da odštampam i pročitam na miru, jer mi deluje mnogo zamršeno... Виђу: http://www.vokabular.org/forum/index.php?topic=5466.msg54810#msg54810 Цитат Tu me tienes loca! LocA? ::)Наслов: RE: analitički i sintetički jezici Порука од: Belopoljanski на 11.03 ч. 13.05.2010. Виђу: http://www.vokabular.org/forum/index.php?topic=5466.msg54810#msg54810 Виђи! (Ваљда не грешим!) Наслов: RE: analitički i sintetički jezici Порука од: Обрен Старовић на 12.00 ч. 13.05.2010. Пази овако. Најједноставнији пример. У дативу: српски - Вилијаму, енглески - to Wiliam. Ми имамо једну реч, они две. Значи да смо их ми спојили - синтетисали, а они раздвојили. ;)
Наслов: RE: analitički i sintetički jezici Порука од: Madiuxa на 12.02 ч. 13.05.2010. Пази овако. Најједноставнији пример. У дативу: српски - Вилијаму, енглески - to Wiliam. Ми имамо једну реч, они две. Значи да смо их ми спојили - синтетисали, а они раздвојили. ;) Super, Obrene. Svaka čast. Hvala na objašnjenju... :)Наслов: Одг: Аналитички и синтетички језици Порука од: Ђорђе Божовић на 16.30 ч. 13.05.2010. Ne postoji prostija i komplikovanija gramatika! :)
Jedna je sintetička, druga je analitička, treća agutinativna, četvrta polisintetička, oligosintetička itd., ali nijedna nije prosta niti komplikovana sama po sebi — bepcu koji se rodi u Srbiji nije potreban nikakav dodatan napor da usvoji svoj sintetički maternji jezik u odnosu na bepca rođenog u Engleskoj, koji tamo usvaja svoj analitički maternji jezik, niti obratno. Jelda? :) I naravno, svaki jezik ima gramatička pravila, bio ovakvog ili onakvog tipa morfologije. Наслов: Одг: Аналитички и синтетички језици Порука од: Madiuxa на 16.57 ч. 13.05.2010. Ne postoji prostija i komplikovanija gramatika! :) Ма причај ти то неком другом :D. Наравно да постоји. Граматика енглеског је неупоредиво једноставнија од српске, као што већ рекох, нема падажа, нема конјугација, нема граматичких родова, нема родова у множини... Много тога НЕМА чега има у српском. Овде говоримо о учењу, а не о усвајању језика. На енглеском се то каже pick up the language/ learn the language. То су две врло различите ствари. Бебе усвајају језик, одрасли (и мање одрасли, али ипак довољно да више не могу да усвајају језик) уче језик, а ту је и те како битан степен компликованости и сложености граматике.Наслов: Одг: Аналитички и синтетички језици Порука од: Miki на 17.02 ч. 13.05.2010. Али зато има свих оних силних времена (просто садашње време, па трајно садашње време, па просто прошло време, па трајно прошло време, па будућност у прошлости [Future in the Past], па давно прошло време, па трајно давно прошло време, па будући перфект трајни, па...), треба научити. Никоме није на почетку лако да се разлучи које време чему служи и кад се употребљава, па и како се слажу.
Наслов: Одг: Аналитички и синтетички језици Порука од: Madiuxa на 17.04 ч. 13.05.2010. Али зато има свих оних силних времена (просто садашње време, па трајно садашње време, па просто прошло време, па трајно прошло време, па будућност у прошлости [Future in the Past], па...), треба научити. Никоме није на почетку лако да се разлучи које време чему служи и кад се употребљава, па и како се слажу. Одлично си приметио: на почетку. Касније је све боза. Са српским, мислим, ипак није тако...Наслов: Одг: Аналитички и синтетички језици Порука од: mirkoandjic на 19.12 ч. 13.05.2010. И енглески је, како ми се чини, синтетичан. Па погледајте само колико нових речи настаје срастањем две старе. На дневној бази се стварају нове (и то не сленг), које у моменту чине свако ново издање речника застарелим. Није ни чудо што је тешко осталим језицима да то прате, те посустају пред енглеском поплавом.
Оно што мене фасцинира је та природност срастања. Звучи врло глатко, одмах се разуме иако је тек настала реч, а није гломазно као рецимо велепамтило. С друге стране, проблем писања у енглеском је баш та поједностављена граматика. Сећам се својих првих дописивања, када је требало да опишем шта сам све радио и куда сам све ишао. Мајко моја, свака реченица је почињала са "I"! То не само да је неписмено звучало, него је било гадно и за видети. Кад погледаш одозго бели папир из кога штрче они силни "I"-еви, све више почиње да подсећа на факирски мадрац. Грозота, а да још нисам ни почео да мислим о слагању времена. Да не причам како се ако пишете дуже штиво, све лако претвара у замарајући тон баш због те једноставности, те су неопходне језичке вратоломије да би се читалац држао будан. Наслов: Одг: Аналитички и синтетички језици Порука од: Ђорђе Божовић на 23.57 ч. 13.05.2010. Ма причај ти то неком другом :D. Наравно да постоји. Граматика енглеског је неупоредиво једноставнија од српске, као што већ рекох, нема падажа, нема конјугација, нема граматичких родова, нема родова у множини... Много тога НЕМА чега има у српском. Ali zato ima fiksni red reči, ima članove, ima mnogo izdiferenciraniji sistem glagolskih vremena nego srpski, u paketu sa slaganjem vremena, imenice mogu vršiti i sintaktičke službe kakvih nema u srpskom, ima participe kakvih nema u našem jeziku, ima frazalne glagole... Dosta toga, zauzvrat za to čega nema, engleski IMA, a čega nema u našem jeziku. Zato naši ljudi užasno govore engleski. :) Mi govorimo nekakav pidžin između engleskog i srpskohrvatskog. Kao bajagi svima je lahko i jednostavno, i svima boza, ma strašno im je prost engleski za učenje, a niko pojma nema kad i kako treba da upotrebi članove, kad treba koje glagolsko vreme i koji sve glagolski oblici postoje u opticaju u engleskom i sl. :) S kakvom će lahkoćom ljudi naučiti neki strani jezik ne zavisi od njegove gramatike, jer NE postoje lake i teške gramatike i proste i komplikovane (sve su gramatike svih jezika na svetu sistemi pravila za tvorbu jezičkih jedinica višeg od jedinica nižeg reda, i svi se ti sistemi pravila normalno među sobom razlikuju, ali nijedan sistem pravila po sebi ne može biti jednostavniji niti složeniji od drugoga, jer je svaki po svojoj prirodi složen za sebe — čim je hijerarhizovani sistem za kodiranje jezičkih znakova, a to je svaka gramatika), nego od toga koliko je taj tip gramatike blizak ili dalek gramatici njihova maternjeg jezika (a srpskohrvatska i engleska gramatika su među najudaljenijim gramatikama, zato tako loše i govorimo engleski), te od motivacije, od okruženja, sigurno i od sposobnosti samoga čoveka (mlad čovek pre će naučiti strani jezik nego stariji), od metoda itd... ;) И енглески је, како ми се чини, синтетичан. Nijedan jezik nije baš tipičan predstavnik nekog od tipova gramatika koje smo pomenuli; skoro svi jezici imaju odlika svih vrsta gramatika u sebi, samo su neke odlike uvek dominantnije. U engleskom ipak dominira analitički morfološki tip, a ne sintetički, iako naravno, i sintetičkih osobina ima u engleskom — nije, dakako, sve analitičko. Наслов: Одг: Аналитички и синтетички језици Порука од: Madiuxa на 00.23 ч. 14.05.2010. Цитат Zato naši ljudi užasno govore engleski. To sam i ja mislila dok nisam čula Špance. ;D To je tek, dragi moj, blagi užas. Mi barem koliko toliko pogodimo izgovor, nije sad savršen, ali je približan. A Španci su očajni. Sve po Vuku! ;DElem, učenje jezika zavisi od mnogih faktora, i svi su oni međusobno povezani. Motivacija, na prvom mestu, zatim, prethodna upućenost u osnove gramatičke terminologije i sistema (pošto sam učila nekoliko stranih jezika, shvatila sam da su generalno, za sve indoevropske jezike određene stvari iste — perfekti su svuda složena vremena, npr. u svakom jeziku postoje manje više odgovarajuća vremena ili forme npr. imperfekat = continuous, pasiv, itd. Sećam se vrlo dobro kako sam ja svom bratu objasnila osnove nemačke gramatike a da sam nemački govorila deset puta gore nego on), sposobnost nastavnika da ti jezik približi na odgovarajući način, da ti objasni delove koji su manje poznati (ono što nema u srpskom, kao slaganje vremena, član, predlozi)... Takođe zavisi i od ličnog doživljaja samog jezika, jer nekima je nemački lak, nekima je težak, nekima je francuski lak, a nekima težak. A bogami ima i onih, kao naš suomalinen (ili kako već beše ime, nek mi oprosti), koji ni manje ni više nalazi veoma zanimljivim, pa samim tim i lakim učenje finskog jezika! Ja, lično, ne nalazim jezike teškima ili lakima, i nikad nisam znala odgovoriti na pitanje: da li je težak? kad mi neko postavi u vezi sa nekim jezikom, jer kod mene glavni igrač jeste motivacija: ako sam dovoljno motivisana, ništa mi nije teško. No, realno, na osnovu iskustva u predavanju engleskog i u manjoj meri španskog, i to dvama različitim narodima — Srbima i Špancima — neke stvari su jednima lakše, a neke teže, koje su opet drugima lakše. Dakle, definitivno se može govoriti o lakoći/težini nekog jezika, ali mislim da u tome igra takođe bitnu ulogu i maternji jezik onog koji uči. Npr. Srbi nemaju nikakav problem sa izgovorom glasa /w/, ali zato i te kako imaju problema sa /θ/ ili /ð/, dok je kod Španaca upravo obrnuto. Glas /w/ izgovaraju uporno kao /g/, boga pitaj zašto. Španci nemaju problem da shvate upotrebu present perfecta, upravo zato što je njihov sadašnji perfekt gotovo identičan u upotrebi. S druge strane, Srbi se dosta namuče da shvate pravilnu upotrebu istog, zato što se kod nas prosto prošlo vreme koristi vrlo malo u odnosu na španski ili engleski, tj. uglavnom je svuda zamenjen perfektom... Dobro, ja bih sad mogla o ovome do sutra... Neću više, jer odosmo mnogo u off topic... Наслов: Одг: Аналитички и синтетички језици Порука од: Ђорђе Божовић на 00.28 ч. 14.05.2010. Dakle, definitivno se može govoriti o lakoći/težini nekog jezika, ali mislim da u tome igra takođe bitnu ulogu i maternji jezik onog koji uči. U tom relativnom smislu, da. U generalnom, kao: „gramatika jezika A komplikovanija/jednostavnija ili teža/lakša je od gramatike jezika B“, niti govora. Наслов: Одг: Аналитички и синтетички језици Порука од: Madiuxa на 00.30 ч. 14.05.2010. Dakle, definitivno se može govoriti o lakoći/težini nekog jezika, ali mislim da u tome igra takođe bitnu ulogu i maternji jezik onog koji uči. U tom relativnom smislu, da. U generalnom, kao: „gramatika jezika A komplikovanija/jednostavnija ili teža/lakša je od gramatike jezika B“, niti govora. Jest, ali ti uvek to gledaš sa usko stručne strane, valjda je profesionalna deformacija. Ono je bilo rečeno više neobavezno i previše generalno. Naravno da se o tome i te kako može diskutovati i to ne do sutra, nego do sledeće godine u ovo vreme... :D |