|
Наслов: „Tu sam“ ili „ovde sam“ Порука од: slackana на 16.47 ч. 19.12.2006. Kad smo "kod" telefona; zasto kada nas pitaju "gde si?" odgovorimo "tu sam" . A nismo "TU" nego "OVDE" ???
Наслов: „Tu sam“ ili „ovde sam“ Порука од: Фаренхајт на 17.32 ч. 19.12.2006. Kad smo "kod" telefona; zasto kada nas pitaju "gde si?" odgovorimo "tu sam" . A nismo "TU" nego "OVDE" ??? Вероватно саговорникову/-чину недоумицу и "стрепњу" желимо да умиримо уверавањем да смо близу ЊЕ(ГА), стога "ту". Наслов: „Tu sam“ ili „ovde sam“ Порука од: Ђорђе Божовић на 22.39 ч. 19.12.2006. "Ту", "тај", "то" могу се односити и на место и предмет који је близу нас, а и на место и предмет који су далеко од нас. Они служе само за показивање, за упирање на нешто, али не одређују тачан положај тога нечег као што то раде "овде/онде" и "овај/онај". Из контекста треба схватити на шта се упире: да ли на нешто близу или на нешто мало даље, јер рецимо "тај" може се употребити и уместо "овај", што је близу, а и уместо "онај", што је далеко. Код нас у Србији чешће је да се "ту" и "тај" односе на нешто мало даље, док је на пример код Хрвата сасвим обрнуто - они ће радије рећи "то" уместо "ово", него уместо "оно" као што бисмо ми то урадили. Зато "ту сам" може значити и "овде сам (код мене)" исто као и "код тебе сам", али у овом случају из контекста треба схватити да је реч о првом случају. Погледајте и ове реченице:
"То је мој син" - ово је могао рећи и човек (или жена) који стоји на једној страни улице, док његов син пролази другом (= "оно је мој син"), али могао је рећи и човек чији син иде уз њега, па га он представља својим познаницима (= "ово је мој син"). Погађате да бисмо ми у оваквој прилици пре рекли "то" у смислу "оно тамо", али Хрвати би пре употребили "то" уместо "ово овде". Али немојте мислити да је то само у хрватском и да тога нема и код нас. ;) "Та књига припадала је мојем оцу" - то је могао рећи и човек који показује на књигу која стоји на полици (= "она књига"), али и човек који ту књигу држи у својој руци (= "ова књига"). Опет важи исто као и за претходни случај. И тако даље... Наслов: Одг: „Tu sam“ ili „ovde sam“ Порука од: Фаренхајт на 22.52 ч. 19.12.2006. Укратко: у српском се "овај, ова, ово, ови, ове, ова" односи на кога/што близу ГОВОРНИКА; "тај, та, то, ти, те, та" на кога/што близу САГОВОРНИКА; "онај, она, оно, они, они, она" на кога/што ДАЛЕКО и од говорника и од саговорника. (Такорекућ, показне заменице првог, другог и трећег лица.)
Исто важи и за придевске и прилошке (овакав/такав/онакав; оволики/толики/онолики). Наслов: Одг: „Tu sam“ ili „ovde sam“ Порука од: Бојан Башић на 23.06 ч. 19.12.2006. U jednom selu (nažalost, ne sećam se o kom selu je reč) stanovništvo je, doselivši se pre nekoliko stotina godina, sa sobom donelo ijekavski izgovor. Međutim, vremenom je na njihov jezik uticao kako susedni ekavski, tako (takođe susedni) šokački ikavski. Na taj način, odnosi između varijanata e/(i)je/i postali su veoma čudni. Koristi se isključivo di (za gde), međutim, ko zna iz kojih razloga, isto ovo nije se primenilo na reč ovde, koja ne glasi ovdi, niti glasi ikako drugačije — jednostavno nemaju tu reč! Tu sledi jedna anegdota, pričao ju je čovek koji je prisustvovao događaju. Radio se neki posao, i jednog žitelja pomenutog sela upitali su gde treba nešto spustiti. Pogađate, trebalo je smestiti baš pored njega, odnosno iz njegove perspektive „ovde“. Čovek se izmače se korak u stranu i, pokazujući rukom, reče: „Tu“!
Наслов: Одг: „Tu sam“ ili „ovde sam“ Порука од: Фаренхајт на 23.13 ч. 19.12.2006. Одлично :)
|