|
Наслов: Suglasničke grupe na kraju reči Порука од: bolo на 19.00 ч. 11.06.2010. Pozdrav svima,
Već neko vreme povremeno čitam vaš forum, ali mi je sada zatrebala pomoć pa sam odlučio da se registrujem. Dakle, da li neko zna gde bih mogao da nađem koje su sve suglasničke grupe na kraju reči kod nas dozvoljene? Hvala unapred. Наслов: Одг: Suglasničke grupe na kraju reči Порука од: Miki на 19.10 ч. 11.06.2010. Све које бележе релевантни речници. У томе би сигурно доста помогао Николићев обратни речник, можда би неко ко њега има могао да ти помогне.
А можеш се сетити и игре Каладонт, ту су се јављале јако занимљиве сугласничке групе на крају речи (-јз [парадајз, шпајз], -фт [лифт], -лд [Арчибалд]... :)). Наслов: Одг: Suglasničke grupe na kraju reči Порука од: bolo на 19.15 ч. 11.06.2010. Jasno, ali nemam kako da dođem do obratnog rečnika pa sam pomislio da možda ima u nekom pregledu fonologije.
Hvala na brzom odgovoru. Наслов: Одг: Suglasničke grupe na kraju reči Порука од: Ђорђе Божовић на 19.41 ч. 11.06.2010. U izvornim rečima, u apsorbiranoj štokavskoj građi, dakle ne računajući samo novije pozajmljenice, prema izvornoj fonologiji našega jezika, nema suglasničkih grupa na kraju sloga (te ni reči), i slog posle vokala može imati samo jedan konsonant. Jedine suglasničke grupe koje su dozvoljene jesu -st, -št, -zd i -žd, ali njih je formalno fonološki zapravo bolje i posmatrati takođe kao jedan konsonant.
I dok su takva fonološka pravila još uvek aktivno operisala, nije se mogao štokavski slog (pa tako ni reč) završavati grupom suglasnika, osim pomenutih -st, -št, -zd i -žd, i odista nema štokavskih reči koje krše to pravilo. Međutim, sve jačim kontaktima sa stranim jezicima, i pozajmljivanjem većeg broja reči iz njih, to pravilo je narušeno, pa smo primili reči poput kon-cert, kon-ti-nent, ap-sol-vent, kemp itd. U njima se javljaju razne suglasničke grupe na kraju sloga, koje su svojom čestotom prosto već ugasile to izvorno fonološko pravilo našeg jezika. Pa, recimo da je ispravno ovako reći: među izvornim štokavskim rečima nema onih koje se završavaju na suglasničku grupu osim -st, -št, -zd i -žd, jer to štokavska fonologija nije dozvoljavala, dok među novijim pozajmljenicama ima raznih suglasničkih grupa na kraju reči, koje su takve primljene iz tih jezika pa svojom čestotom, i jačim vezama između našega i stranih jezika danas, izmenile i naše fonološke navike. ;) Наслов: Одг: Suglasničke grupe na kraju reči Порука од: Ђорђе Божовић на 19.55 ч. 11.06.2010. Osim, vidiš, Mikijevih primera "paradajz" i "špajz". Zanimljivo. :)
Mada, to objašnjava zašto se najčešće govori upravo "paradaiz" i "špaiz", i zašto samo takvi oblici postoje u dijalektima, jer i -jz je takođe nedozvoljena grupa na kraju sloga u izvornoj štokavskoj fonologiji, ali eto, i ove strane reči su to pravilo razbile u književnom jeziku. Наслов: Одг: Suglasničke grupe na kraju reči Порука од: Ђорђе Божовић на 20.00 ч. 11.06.2010. A zato imamo i nepostojano A u starijim pozajmljenicama — čije su suglasničke grupe na kraju redovno njime razbijane da bi se prilagodile našoj fonologiji koja ih nije dozvoljavala: "subjekAt", "dijalekAt", "predikAt", "perfekAt" npr. uobičajeno je među lingvističkim terminima, iako nam danas pak sasvim lahko prolaze "de-likt", "kon-flikt", "e-dikt" i sl.; fonološke navike su nam se izmenile.
Наслов: Одг: Suglasničke grupe na kraju reči Порука од: bolo на 20.19 ч. 11.06.2010. Hvala, to mi je već bilo poznato od pre, ali danas imamo i indeks i gong i torent i i skejt i herc i talk i da ne nabrajam, pa tek onda u imenima, ali nema reči na -tp ili -kf, iako takve grupe nisu apriori zabranjene u jezicima sveta. Pogledao sam kod Simića i Ostojića ali ne govore ništa na tu temu. Ne verujem da nešto ima kod Stevanovića. Tako sam došao kod vas.
Наслов: Одг: Suglasničke grupe na kraju reči Порука од: Ђорђе Божовић на 21.10 ч. 11.06.2010. Da, ali nismo pozajmljivali reči s takvim grupama, kao što jesmo na -ks, -ng, -nt itd. U evropskim jezicima, odakle dolaze i sve te naše reči sa novim suglasničkim grupama, takve grupe poput -tp i -kf su također retke, ako ne i u njima fonološki nedozvoljene.
Praktično, pozajmivši gomilu reči sa suglasničkim grupama na kraju sloga, pitanje kakve su grupe danas u srpskohrvatskom na kraju sloga dozvoljene pitanje je u stvari fonotaktičkih pravila i tih jezika odakle smo uzimali te reči. Takvim jezičkim uticajima stvorene su neke zajedničke fonološke navike, među njima i ova koje grupe mogu biti dozvoljene na kraju sloga (a koja sledi iz fonotaktičkih pravila romanskih, germanskih itd. jezika koja su danas preko jezičkih uticaja postala i naša fonotaktička pravila makar ukoliko se tiče zajedničke, dakle pozajmljene leksike). Pa evo, na primer, koje suglasničke mogućnosti iza nukleusa u engleskom jeziku nabraja Wikipedija: /lp/, /lb/, /lt/, /ld/, /ltʃ/, /ldʒ/, /lk/, /rp/, /rb/, /rt/, /rd/, /rtʃ/, /rdʒ/, /rk/, /rɡ/, /lf/, /lv/, /lθ/, /ls/, /lʃ/, /rf/, /rv/, /rθ/, /rs/, /rʃ/, /lm/, /ln/, /rm/, /rn/, /rl/, /mp/, /nt/, /nd/, /ntʃ/, /ndʒ/, /ŋk/, /mf/, /mθ/, /nθ/, /ns/, /nz/, /ŋθ/, /ft/, /sp/, /st/, /sk/, /fθ/, /pt/, /kt/, /pθ/, /ps/, /tθ/, /ts/, /dθ/, /dz/, /ks/, /lpt/, /lfθ/, /lts/, /lst/, /lkt/, /lks/, /rmθ/, /rpt/, /rps/, /rts/, /rst/, /rkt/, /mpt/, /mps/, /ndθ/, /ŋkt/, /ŋks/, /ŋkθ/, /ksθ/, /kst/. Sve one su danas moguće i kod nas (naravno, uz potrebnu fonetsku prilagodbu kao θ > t), preko pozajmljenih reči odatle. A kako ni engleski, evo, nema -tp i -kf kao moguće odstupe sloga, tako nemamo ni mi, jer sve naše višesuglasničke odstupe (mimo -st, -št, -zd, -žd) mi jedino i možemo pozajmljivati odonud gde ih ima, jer ih kod nas izvorno nema, a to najpre činimo preko pozajmljenica iz zapadnoevropskih jezika. Pa ako nema ni u njima -tp ili -kf u kodi kao fonotaktička mogućnost, neće je onda biti ni kod nas. ;) Iako takve grupe nisu apriori zabranjene u jezicima sveta, ali ne pozajmljujemo mi iz svih jezika sveta i još važnije, ako i pozajmljujemo, prilagođavamo pozajmljenice uvek našoj fonologiji; samo je sa zapadnoevropskim jezicima ovakav izuzetan slučaj, da je izvorna štokavska fonologija popustila pred čvršćim i češćim jezičkim uticajima, ali ne bilo otkuda već upravo sa zapadnoevropske strane. Наслов: Одг: Suglasničke grupe na kraju reči Порука од: J o e на 21.25 ч. 11.06.2010. "predikAt" Не, не... Ту је а постојано, и то дугачкооо. ;) Наслов: Одг: Suglasničke grupe na kraju reči Порука од: Ђорђе Божовић на 21.39 ч. 11.06.2010. Dakle, da ih probamo nabrojati prema engleskim odstupima: -lp, -lb, -lt, -ld, -lč, -ldž, -lk, -rp, -rb, -rt, -rd, -rč, -rdž, -rk, -rg, -lf, -lv, -ls, -lš, -rf, -rv, -rs, -rš, -lm, -ln, -rm, -rn, -rl, -mp, -nt, -nd, -nč, -ndž, -nk, -mf, -mt, -ns, -nz, -ft, -sp, -st*, -sk, -pt, -kt, -ps, -ts, -dt?, -dz, -ks, -lpt, -lft, -lts (-lc), -lst, -lkt, -lks, -rmt, -rpt, -rps, -rts (-rc), -rst, -rkt, -mpt, -mps, -ndt?, -nkt, -nks, -kst, k tome i -ng (od engl. -ŋ).
Evo i primera kojih sam uspeo da se setim, dajte vi još: golf (-lf), marš (-rš), film (-lm), trijumf (-mf), lift (-ft), tekst (-kst), šorts (-rts), herc, kvarc (-rc), svi nazivi zanimanja na -ist za -st* i druge pozajmljenice poput test, protest, tost, zatim strane reči na -ant/-ent, koje u govoru obično zadržavaju i silazni akcenat na poslednjem slogu, kamp, kemp (-mp), park (-rk) i parking, i svi anglicizmi na -ing (-ng), infarkt (-rkt), boks, keks (-ks), punč (-nč), ekspert (-rt), falš (-lš), čips (-ps), rendgen (-nd) itd. :) Не, не... Ту је а постојано, и то дугачкооо. ;) Ha, ha, ha. :) Da, naravno, u "predikat" nema suglasničke grupe ni u originalu. Nisam izgleda nešto pažljivo mislio nego je išlo papagajski: dijalekat—subjekat—predikat—objekat—perfekat... :D Наслов: Одг: Suglasničke grupe na kraju reči Порука од: bolo на 21.47 ч. 11.06.2010. Цитирано: Ђорђе Божовић link=topic=5729. msg57081#msg57081 date=1276283400 Iako takve grupe nisu apriori zabranjene u jezicima sveta, ali ne pozajmljujemo mi iz svih jezika sveta i još važnije, ako i pozajmljujemo, prilagođavamo pozajmljenice uvek našoj fonologiji; samo je sa zapadnoevropskim jezicima ovakav izuzetan slučaj, da je izvorna štokavska fonologija popustila pred čvršćim i češćim jezičkim uticajima, ali ne bilo otkuda već upravo sa zapadnoevropske strane. Da, i to sam imao vidu ali mislim da nam nisu prihvatljive ni baš sve grupe iz zapadnoevropskih jezika: englesko [sɪksθs] ili francusko [dɛkstχ] ne znam kako bi se moglo uklopiti kod nas, dok su grupe -rt- ili -nt- danas gotovo domaće. Mislim da postoje i dalje neka fonološka ograničenja i za time i tragam. Наслов: Одг: Suglasničke grupe na kraju reči Порука од: bolo на 22.07 ч. 11.06.2010. Цитирано: Ђорђе Божовић link=topic=5729. msg57084#msg57084 date=1276285180 Dakle, da ih probamo nabrojati prema engleskim odstupima: -lp, -lb, -lt, -ld, -lč, -ldž, -lk, -rp, -rb, -rt, -rd, -rč, -rdž, -rk, -rg, lf, -lv, -ls, -lš, -rf, -rv, -rs, -rš, -lm, -ln, -rm, -rn, -rl, -mp, -nt, -nd, -nč, -ndž, -nk, -mf, -mt, -ns, -nz, -ft, -sp, -st*, -sk, -pt, -kt, -ps, -ts, -dt?, -dz, -ks, -lpt, -lft, -lts (-lc), -lst, -lkt, -lks, -rmt, -rpt, -rps, -rts (-rc), -rst, -rkt, -mpt, -mps, -ndt?, -nkt, -nks, -kst, k tome i -ng (od engl. -ŋ). Evo i primera kojih sam uspeo da se setim, dajte vi još: golf (-lf), marš (-rš), film (-lm), trijumf (-mf), lift (-ft), tekst (-kst), šorts (-rts), herc, kvarc (-rc), svi nazivi zanimanja na -ist za -st* i druge pozajmljenice poput test, protest, tost, zatim strane reči na -ant/-ent, koje u govoru obično zadržavaju i silazni akcenat na poslednjem slogu, kamp, kemp (-mp), park (-rk) i parking, i svi anglicizmi na -ing (-ng), infarkt (-rkt), boks, keks (-ks), punč (-nč), ekspert (-rt), falš (-lš), čips (-ps), rendgen (-nd) itd. :) Ima još kilt, talk, bord, Mardž, rols-rojs, tenk, obelisk, akt. Toliko sam se setio ovako po listi. Наслов: Одг: Suglasničke grupe na kraju reči Порука од: bolo на 22.23 ч. 11.06.2010. Цитирано: bolo link=topic=5729. msg57086#msg57086 date=1276286856 Цитирано: Ђорђе Божовић link=topic=5729. msg57084#msg57084 date=1276285180 Dakle, da ih probamo nabrojati prema engleskim odstupima: -lp, -lb, -lt, -ld, -lč, -ldž, -lk, -rp, -rb, -rt, -rd, -rč, -rdž, -rk, -rg, lf, -lv, -ls, -lš, -rf, -rv, -rs, -rš, -lm, -ln, -rm, -rn, -rl, -mp, -nt, -nd, -nč, -ndž, -nk, -mf, -mt, -ns, -nz, -ft, -sp, -st*, -sk, -pt, -kt, -ps, -ts, -dt?, -dz, -ks, -lpt, -lft, -lts (-lc), -lst, -lkt, -lks, -rmt, -rpt, -rps, -rts (-rc), -rst, -rkt, -mpt, -mps, -ndt?, -nkt, -nks, -kst, k tome i -ng (od engl. -ŋ). Evo i primera kojih sam uspeo da se setim, dajte vi još: golf (-lf), marš (-rš), film (-lm), trijumf (-mf), lift (-ft), tekst (-kst), šorts (-rts), herc, kvarc (-rc), svi nazivi zanimanja na -ist za -st* i druge pozajmljenice poput test, protest, tost, zatim strane reči na -ant/-ent, koje u govoru obično zadržavaju i silazni akcenat na poslednjem slogu, kamp, kemp (-mp), park (-rk) i parking, i svi anglicizmi na -ing (-ng), infarkt (-rkt), boks, keks (-ks), punč (-nč), ekspert (-rt), falš (-lš), čips (-ps), rendgen (-nd) itd. :) Ima još kilt, talk, bord, Mardž, rols-rojs, tenk, obelisk, akt. Toliko sam se setio ovako po listi. Ima dalje šild, Mark, Spilberg, revers, Keln, Bern, fond. Opet mi je stao mozak. Наслов: Одг: Suglasničke grupe na kraju reči Порука од: Ђорђе Божовић на 22.25 ч. 11.06.2010. Odlično. :)
Da, i to sam imao vidu ali mislim da nam nisu prihvatljive ni baš sve grupe iz zapadnoevropskih jezika: englesko [sɪksθs] ili francusko [dɛkstχ] ne znam kako bi se moglo uklopiti kod nas, dok su grupe -rt- ili -nt- danas gotovo domaće. Mislim da postoje i dalje neka fonološka ograničenja i za time i tragam. Ali vidi, grupa -ksθ, prilagođeno -kst, jeste prihvaćena, imamo "tekst" kao primer, ovo bi bilo isto tako *"sikst". Što će ti množina? Nećemo pozajmljivati s rečju i njenu izvornu deklinaciju. Ne kažemo "nekoliki teksts" nego "tekstovi". Poanta ovoga nije ta da se mogu engleski i drugi ze. jezici u potpunosti prenositi u slova naše azbuke ucelo morfofonološki, niti je o transkripciji imena iz stranih jezika reč, već je poanta u tome da su pozajmljivanjem apelativa, u njihovom osnovnom obliku naravno, i samo takvih apelativa (kao kontaktoleksema, dakle leksikoloških i leksikosemantičkih, ali ovde i morfofonoloških jedinica emskog reda oličenih u konkretnim pozajmljenicama), u našu fonologiju prodrle i suglasničke grupe u koda poziciji, iste one koje postoje i u ze. jezicima odakle su uzete te reči. Ograničenja koja važe za te jezike sada važe i za naš odstup sloga, dakle neka fonotaktička ograničenja u svakom slučaju postoje, ali mislim da ih je tražiti jednostavno u ze. jezicima odakle su preuzeta i u SAE tipu (Standard Average European) jezika. Ako postoji nešto i više od toga, i ja bih ga rado voleo videti. Setih se još jedne — "punkt" za -nkt. :) Наслов: Одг: Suglasničke grupe na kraju reči Порука од: bolo на 22.40 ч. 11.06.2010. Pa može sutra sixths biti ime nekog proizvoda. To što je u engleskom to množina nema nikakve veze za nas, kako je šorc jednina ili smo dodali -i- u Bitlsi.
Наслов: Одг: Suglasničke grupe na kraju reči Порука од: Ђорђе Божовић на 22.46 ч. 11.06.2010. Da, tačno. A zašto se onda proizvod ne bi sutra zvao "siksts"? Sad ne razumem šta si hteo reći. :)
Наслов: Одг: Suglasničke grupe na kraju reči Порука од: bolo на 22.59 ч. 11.06.2010. Pa ne, poenta je da je /ksθs/ sasvim legitimna suglasnička grupa ali da nama (ili bar meni) grupa /ksc/ (još uvek) nije prihvatljiva.
Ali u svakom slučaju ostaje samo ovako pobrojavanje reči, niko se nije bavio time ozbiljno? Наслов: Одг: Suglasničke grupe na kraju reči Порука од: Ђорђе Божовић на 23.07 ч. 11.06.2010. Hm, ne znam možeš li o tome suditi tako intuitivno, bez konkretne pozajmljenice koja bi pokazala svojim primerom je li ili nije prilagodila neku grupu.
Ali u svakom slučaju ostaje samo ovako pobrojavanje reči, niko se nije bavio time ozbiljno? Ne verujem. Mrzi ih da pobrojavaju reči. :) Ne znam beleži li Obratni rečnik dovoljan broj stranih reči eda bi njega mogao iskoristiti ne bi li preskočio pobrojavanje. Drukče ti valjda ne ginu Klajn & Šipka, pa da gledaš redom reč po reč. ;) Наслов: Одг: Suglasničke grupe na kraju reči Порука од: Miki на 23.11 ч. 11.06.2010. Мрзи их да побројавају речи, али воле да издају мамипаре...
Наслов: Одг: Suglasničke grupe na kraju reči Порука од: Ђорђе Божовић на 23.15 ч. 11.06.2010. Dakle, da ih probamo nabrojati prema engleskim odstupima: -lp, -lb, -lt, -ld, -lč, -ldž, -lk, -rp, -rb, -rt, -rd, -rč, -rdž, -rk, -rg, -lf, -lv, -ls, -lš, -rf, -rv, -rs, -rš, -lm, -ln, -rm, -rn, -rl, -mp, -nt, -nd, -nč, -ndž, -nk, -mf, -mt, -ns, -nz, -ft, -sp, -st*, -sk, -pt, -kt, -ps, -ts, -dt?, -dz, -ks, -lpt, -lft, -lts (-lc), -lst, -lkt, -lks, -rmt, -rpt, -rps, -rts (-rc), -rst, -rkt, -mpt, -mps, -ndt?, -nkt, -nks, -kst, k tome i -ng (od engl. -ŋ). Ah da, k tome i sve na -jC gde je u engl. diftong na -/ɪ̯/ u jezgru a suglasnik u odstupu. Kad to pomenuh, i diftonge bezmalo pa imamo u savremenom jeziku ("autobus" i sl.), a uskoro ćemo ih sigurno i za stvarno dobiti, isto pod uticajem ze. jezika (kako Beograđani govore — "čuem", pravi diftong :)). Наслов: Одг: Suglasničke grupe na kraju reči Порука од: Ђорђе Божовић на 23.23 ч. 11.06.2010. A isto tako je vrlo čvrsto izvorno štokavsko fonološko pravilo bilo (i još uvek je u popriličnoj meri, naravno) da svi vokali moraju biti monoftonzi i da ni hijat nije dozvoljen a nekmoli diftonzi. :) Ali eto, jezik se stalno menja, kao Fukoovo klatno — s jednog kraja na drugi, pa na treći pa opet na prvi itd. ;)
Наслов: Одг: Suglasničke grupe na kraju reči Порука од: bolo на 23.31 ч. 11.06.2010. Pa imamo mi i -eə- i -ɛə-, tipa nemam>neam, gledam>gleam ::)
Наслов: Одг: Suglasničke grupe na kraju reči Порука од: Ђорђе Божовић на 23.38 ч. 11.06.2010. Ha, ha, ha. Da, eto. :)
Наслов: Одг: Suglasničke grupe na kraju reči Порука од: Miki на 23.59 ч. 11.06.2010. Ма, има преко два’ес’ таквих примера, ко би се свих сетио...
Наслов: Одг: Suglasničke grupe na kraju reči Порука од: Belopoljanski на 03.22 ч. 12.06.2010. Osim, vidiš, Mikijevih primera "paradajz" i "špajz". Zanimljivo. :) Mada, to objašnjava zašto se najčešće govori upravo "paradaiz" i "špaiz", i zašto samo takvi oblici postoje u dijalektima, jer i -jz je takođe nedozvoljena grupa na kraju sloga u izvornoj štokavskoj fonologiji, ali eto, i ove strane reči su to pravilo razbile u književnom jeziku. Значи, углавном у позајмљеницама, без обзира на то да ли су нове или нешто старије? Од тих нешто старијих имамо и крамп, гипс и вероватно још многе друге. Не знам да ли сам добро разумео тему, али да ли се рачунају и варијанте са Р, као у осврт, обрт, стрм, трн, брз? Dakle, da ih probamo nabrojati prema engleskim odstupima: -lp, -lb, -lč, -ldž, -rp, -rb, -rč, -lv, -rf, -rv, -rm, -rl, -ndž, -mt, -ns, -nz, -sp, -pt, -dt?, -dz, -lpt, -lft, -lts (-lc), -lst, -lkt, -lks, -rmt, -rpt, -rps, -rst, -mpt, -mps, -ndt?, -nks. Evo i primera kojih sam uspeo da se setim, dajte vi još. Скалп, на -лп мислим да није било још. Имамо на -пт и -рф Копт и Дизелдорф (и Орф), али нису из енглеског језика. Наслов: Одг: Suglasničke grupe na kraju reči Порука од: bolo на 03.29 ч. 12.06.2010. Не знам да ли сам добро разумео тему, али да ли се рачунају и варијанте са Р, као у осврт, обрт, стрм, трн, брз? Pa ne, tu -r- nije konsonant. Наслов: Одг: Suglasničke grupe na kraju reči Порука од: Belopoljanski на 03.55 ч. 12.06.2010. Не знам да ли сам добро разумео тему, али да ли се рачунају и варијанте са Р, као у осврт, обрт, стрм, трн, брз? Pa ne, tu -r- nije konsonant. Аха, разумем. Да би било, морали би се пронаћи примери типа март, је л’ тако? Наслов: Одг: Suglasničke grupe na kraju reči Порука од: bolo на 04.28 ч. 12.06.2010. Tako je. Zapravo su ok i primeri tipa bicikl gde vokalno -l- alternira sa konsonantskim, ali to je samo na fonetskom planu, fonološki je -l- tu konsonant. Pada mi na pamet sa -r- kao takav primer Sartr, gde je -r- u ovom obliku vokalno a u drugim oblicima i fonološki konsonantsko, međutim ne znam da li ima nekih drugih takvih primera. Iza vokala ako nema morfološke granice ono se u svakom slučaju realizuje kao konsonant.
Наслов: Одг: Suglasničke grupe na kraju reči Порука од: Ђорђе Божовић на 15.40 ч. 12.06.2010. Значи, углавном у позајмљеницама, без обзира на то да ли су нове или нешто старије? Da, isključivo u pozajmljenicama (u domaćim rečima jedini dozvoljeni višesuglasnički odstupi sloga jesu -st, -št, -zd, -žd, ali su fonološki i oni zapravo kao jedan konsonant), i to u novijim pozajmljenicama više nego u nešto starijim. (Nešto starije su se kudikamo i prilagođavale štokavskoj fonologiji dok su još bile mlade. ;)) Не знам да ли сам добро разумео тему, али да ли се рачунају и варијанте са Р, као у осврт, обрт, стрм, трн, брз? Ne, zato što je tu R u jezgru sloga, a u odstupu su pojedinačni suglasnici -t, -m, -n, -z. Ovde tražimo reči u kojima su u odstupu sloga suglasničke grupe, kao u "prst" npr. (-st), ali to je dozvoljen odstup u štokavskim rečima. Наслов: Одг: Suglasničke grupe na kraju reči Порука од: bolo на 00.49 ч. 15.06.2010. Hrvatska gramatika (Barić, Lončarić, Malić, Pavešić, Peti, Zečević, Znika), drugo izdanje iz 1997, kaže ovako:
Цитат S obzirom na sva tri navedena elementa (fonemski sastav skupa, položaj fonemskoga skupa u riječima i redoslijed fonema u skupu), u suvremenom hrvatskom književnom jeziku moguće su sljedeće kombinacije suglasnika na početku riječi, u sredini riječi i na njezinu kraju: (...) III. na kraju riječi a) dvočlani skupovi: l. zatvorni + zatvorni: /-pt, -kt, -gd/, 2. zatvorni + tjesnačni: /-ps, -ks/, 3. zatvorni + sonant: /-kr, -kl, -bl/, 4. tjesnačni + zatvorni: /-st, -št, -zd, -žd/, 5. sonant + zatvorni: /-jk, -mt, -nt, -rb, -rt, -It/ itd., 6. sonant + tjesnačni: /-ms, -nš, -rs, -rš, -rh, -ls, -lf/ itd., 7. sonant + poluzatvorni: /-mc, -nc, -rc/, 8. sonant + sonant: /-nr, -rv, -rn, -rm/. Od navedenih 8 tipova suglasničkih kombinacija samo se četvrti tip pojavljuje u domaćim riječima, a svi ostali tipovi u riječima stranoga podrijetla. b) tročlani skupovi 1 . zatvorni + tjesnačni + zatvorni: /-kst/, 2. sonant + zatvorni + sonant: /-mbl, -mpl, -ngl, -rkl/, 3. sonant + zatvorni + zatvorni: /-nkt, -rkt/, 4. sonant + zatvorni + tjesnačni: /-nks/, 5. sonant + tjesnačni + poluzatvorni: /-ršč/. Наслов: Одг: Suglasničke grupe na kraju reči Порука од: Ђорђе Божовић на 01.19 ч. 15.06.2010. Deluje kao da su pisali na osnovu nekoga istraživanja, ali nema nekih skupova za koje smo ovde naveli primere. Ipak, ocrtava generalne tendencije pa ti može biti od koristi (za tvoj primer, vidiš, ne navodi se zatvorni + tjesnačni + afrikata kao mogućnost; dok se i ti primeri koje mi imamo, a oni ne, ipak uklapaju u okvir koji su tu postavili). Onda ti to možda može biti od koristi? A pade mi na pamet, zašto ne bi pronašao neki korpus pa ga pretražio po suglasničkim grupama na kraju reči?
Цитат 5. sonant + tjesnačni + poluzatvorni: /-ršč/. To je sigurno boršč, i kladim se da je to jedini primer. :D |