|
Наслов: Питање ауторитета у стручној литератури Порука од: Дарко Новаковић на 20.43 ч. 24.12.2006. Читајући Српски језички саветник, четврто поглавље, текст са насловом Именица неколицина, немало сам се изненадио ставу Драге Ћупића. Наиме, аутор текста за једно од тумачења речи неколицина које је наведено у Речнику САНУ наводи да је
Цитат за српско језичко осећење неприродно а за примере који су наведени уз то тумачење каже даЦитат показују извесно непознавање духа српског језика. Занима ме: 1. Како се дефинише српско језичко осећање? 2. Како знати шта није у духу српског језика? 3. Коме веровати? Наслов: Одг: Питање ауторитета у стручној литератури Порука од: Фаренхајт на 20.52 ч. 24.12.2006. Можеш ли бар укратко навести шта аутор текста тачно каже? Ја имам Српски језички приручник, и чини ми се да у њему нема тог текста. (A немам ни Речник САНУ.)
Наслов: Одг: Питање ауторитета у стручној литератури Порука од: Зоран Ђорђевић на 21.11 ч. 24.12.2006. Зна ли неко нешто о књизи Егона Фекетеа ''Језичке доумице''? Нисам видео да ју је овде неко помињао.
Наслов: Одг: Питање ауторитета у стручној литератури Порука од: Дарко Новаковић на 21.23 ч. 24.12.2006. Прво, аутор каже да је реч неколицина
Цитат настала од прилога (количинског) или од неодређене (бројне) заменице и у српском језику има облик женског рода а означава скупину од више јединки мушког рода. Друго, каже да се и Цитат раније, а поготово данас може прочитати или чути да ова именица означава и нешто што нису мушка лица, што значи да обухвата више јединки било чега. Затим следи део који ме је изненадио - критика Речника САНУ.После тога, аутор образлаже своју дефиницију речи неколицина. На крају цитира Речник Матице српске и Речник ЈАЗУ у прилог својих тврдњи. Наслов: Одг: Питање ауторитета у стручној литератури Порука од: Дарко Новаковић на 21.24 ч. 24.12.2006. Цитат Зна ли неко нешто о књизи Егона Фекетеа ''Језичке доумице''? Нисам видео да ју је овде неко помињао. Шта те занима у вези ње и зашто ово питање у овој теми?Наслов: Одг: Питање ауторитета у стручној литератури Порука од: Фаренхајт на 21.32 ч. 24.12.2006. За етимологију нисам сигуран (делује да је исправна), а за значење јесам сигуран да је тачно: може се рећи "неколицина мушкараца", али не и "неколицина жена" нити "неколицина деце" нити "неколицина аутомобила". У свим тим другим случајевима мора се рећи "неколико". (То се правило одржава код свих релевантних домаћих нормативиста.)
Да ли су наведена спорна тумачења из Речника САНУ? Наслов: Одг: Питање ауторитета у стручној литератури Порука од: Дарко Новаковић на 21.39 ч. 24.12.2006. У Речнику САНУ су наведена два значења речи неколицина:
а. неколико људи, неколико особа (обично мушких) б. уопште неодређен мањи број, мањи део или мања количина нечега. Аутор цитира значење б. и критикује га, али без много аргумената сем позивања на језичко осећање и дух српског језика, на природу речи неколицина, Цитат која се заиста односи само на мушка лица у каквој скупини. Све ово делује као веома слаба аргументација. Треба да верујем да се природа речи ЗАИСТА (пази молим те какав аргумент >:() односи на то што аутор каже. Цитат (То се правило одржава код свих релевантних домаћих нормативиста.) Волео бих да видим неке цитате.Наслов: Одг: Питање ауторитета у стручној литератури Порука од: Бојан Башић на 21.56 ч. 24.12.2006. може се рећи "неколицина мушкараца" Ovo bi trebalo da je pleonazam, zar ne? Зна ли неко нешто о књизи Егона Фекетеа ''Језичке доумице''? Нисам видео да ју је овде неко помињао. Knjiga je izlazila u dva navrata, drugi put je dosta dopunjena. Posedujem oba izdanja, pa recite šta Vas zanima. Što se tiče teme, ne treba zaboraviti da je pomenuti rečnik Rečnik srpskohrvatskog književnog i narodnog jezika (za razliku od RMS i RJAZU), pa stoga navodi i neka značenja koja književno nisu prihvaćena. Verujem da je u tome problem. Наслов: Одг: Питање ауторитета у стручној литератури Порука од: Фаренхајт на 22.11 ч. 24.12.2006. Побогу, Бојане... зар би плеоназми били и "неколицина војника, неколицина лекара, неколицина дечака..." ??? :-[
Наслов: Одг: Питање ауторитета у стручној литератури Порука од: alcesta на 22.11 ч. 24.12.2006. Ali zar ne može nekolicina da se odnosi na više osoba uopšte, dakle da obuhvati muškarce i žene zajedno? U kom slučaju će zajednički rod opet biti muški, ali kako ja to shvatam ne mora se odnositi isključivo na muškarce, iako ne može da se kaže samo za žene.
Наслов: Одг: Питање ауторитета у стручној литератури Порука од: Зоран Ђорђевић на 22.15 ч. 24.12.2006. Цитат Шта те занима у вези ње и зашто ово питање у овој теми? У вези са њом ме интересује како уопште изгледа. Да ли је то дело вредно пажње. Овде се углавном цитира Клајн, РЈН, а Фекетеа, иако је и он ауторитет (отуда у овој теми, иако већ има отворена тема о литератури), нико није до сада помињао. Мислим на ову књигу. Наслов: Одг: Питање ауторитета у стручној литератури Порука од: Фаренхајт на 22.18 ч. 24.12.2006. Клајн, Речник језичких недоумица: "неколицина се употребљава само за мушкарце (не за жене нити за предмете)."
Дакле: "неколицина лекара" значи да су сви лекари мушкарци; "неколико лекара" не даје јасну информацију о полу - могу бити само мушкарци, може бити мешано (да су само жене, пре би се рекло "неколико лекарки") и обратно: Ако имамо само мушкарце у групи, можемо употребити било "неколицина", било "неколико". Ако је група полно мешовита, можемо употребити само "неколико". Наслов: Одг: Питање ауторитета у стручној литератури Порука од: Бојан Башић на 22.27 ч. 24.12.2006. Побогу, Бојане... зар би плеоназми били и "неколицина војника, неколицина лекара, неколицина дечака..." ??? :-[ Ne, pošto nam vojnika, lekara, dečaka kazuje nešto novo o osobama koje su u pitanju. Ali suvišno je reći „Nekolicina muškaraca je to posmatrala“, kada identično značenje ima rečenica „Nekolicina je to posmatrala“. Ali zar ne može nekolicina da se odnosi na više osoba uopšte, dakle da obuhvati muškarce i žene zajedno? Naprotiv. Nekolicina podrazumeva isključivo muškarce; čim postoji ma i jedna žena, to već nije nekolicina. Baš je jednostavan ovaj naš jezik. :) У вези са њом ме интересује како уопште изгледа. Kako sam shvatio, imate Klajnovu knjigu Jezik oko nas, pa možete stvoriti predstavu kako izgleda Feketeova: otprilike isto tako, sakupljeni članci s raznih mesta (ponajviše iz novina u kojima je pisao). Čini mi se da Klajn piše nešto približnije širokoj narodnoj masi nego Fekete, ali možda je to samo lična impresija. U svakom slučaju, preporuke za knjigu (ako planirate kupovinu, obavezno tražite onu s oznakom Novije i starije, pošto je znatno obimnija). Наслов: Одг: Питање ауторитета у стручној литератури Порука од: alcesta на 22.49 ч. 24.12.2006. Aha, hvala :D
|