|
Наслов: Žudeti ili žuditi? Порука од: Suomalainen на 00.31 ч. 04.07.2010. Dakle, da li je ovo glagol VI vrste sa -i, -i ili -e, -i?
Kako glasi pridev? Žudan, ili...? Hvala. :) Наслов: Одг: Žudeti ili žuditi? Порука од: Дарко Новаковић на 09.25 ч. 04.07.2010. Жудети и жудан.
Жудјети (жудити) је ијекавски облик. Наслов: Одг: Žudeti ili žuditi? Порука од: Suomalainen на 10.29 ч. 04.07.2010. Zahvaljujem, Darko. ;) Hvala. :D
Наслов: Одг: Žudeti ili žuditi? Порука од: J o e на 12.17 ч. 04.07.2010. Можда сам стекао погрешан утисак, жудан је само изведено од жуд(ј)ети, није његов трпни придев.
Наслов: Одг: Žudeti ili žuditi? Порука од: Suomalainen на 14.41 ч. 04.07.2010. Цитат Можда сам стекао погрешан утисак, жудан је само изведено од жуд(ј)ети, није његов трпни придев. Sad sam malo zbunjen. Treba mi jednostavno pridev izveden od ovog glagola. To je žudan, zar ne? A njegov trpni pridev bi bio žuđen, tako? Наслов: Одг: Žudeti ili žuditi? Порука од: J o e на 15.37 ч. 04.07.2010. Па да, само што би тешко имао трпни придев јер је глагол непрелазан.
Наслов: Одг: Žudeti ili žuditi? Порука од: VPF на 15.34 ч. 18.08.2010. Dešava se. Presuđeno je u tvoju korist. Ko je presuđen, šta je presuđeno? Niko i ništa, jer je glagol neprelazan, ali ipak, bezlično, presuđeno je.
"To oslobođenje, koje je tih godina najviše željeno, sanjano, za kojim je najviše žuđeno" - ružno uobličeno, ali mislim da nije protivno gramatici. (Nije citat niodakle, izmislio sam primer.) Наслов: Одг: Žudeti ili žuditi? Порука од: J o e на 15.48 ч. 18.08.2010. Нисам ја нигде рекао да таквих случајева нема. Најпознатији је, мислим, пример дипломиран(и), а Клајн наводи још и неексплодиран, преурањен, пренагљен, начитан. То важи и за усељен стан, неодговорена питања. Сви они у сукобу су с морфолошком нормом, али су неки од њих прихваћени због учесталости (ово последње, на пример, Клајн не прихвата).
Ипак, ту не треба претеривати. Зашто би се рекло „oslobođenje za kojim je najviše žuđeno” када може „ослобођење за којим се највише жудело”? (На некој теми смо расправљали да ли судити може бити прелазни глагол.) Наслов: Одг: Žudeti ili žuditi? Порука од: Психо-Делија на 17.51 ч. 18.08.2010. Цитат Жудјети (жудити) је ијекавски облик. Лик жудити није књижеван. У Речнику САНУ жудити се преусмерава на жудјети, у Рјечнику хрватског језика на порталу ХЈП уопште нема облика жудити, а М. Телебак у књизи Рјечник ијекавских облика ријечи, на страни 53 наводи: жудјети (не "жудити"), ек. жудети. Наслов: Одг: Žudeti ili žuditi? Порука од: J o e на 18.27 ч. 18.08.2010. Лик жудити није књижеван. Ипак јесте. Правопис га дозвољава као западну варијанту, пошто је уобичајен у Хрватској (мада и они сами прописују увек -јети), као год и заљев, утјецај, пријелом. Наслов: Одг: Žudeti ili žuditi? Порука од: Психо-Делија на 18.49 ч. 18.08.2010. Цитат Правопис га дозвољава као западну варијанту, Где тачно у Правопису? Ја нисам могао да пронађем. У случају да наш Правопис сугерише да је жудити књижевни облик, јавља се једна интересантна дилема: Да ли се понашати у складу са нашим Правописом који тај облик "дозвољава као западну варијанту, пошто је уобичајен у Хрватској" (по чијим критеријумима?), или се понашати у складу са препоруком хрватских лингвиста ( односно Правописа хрватског језика) који "сами прописују увек -јети")? Наслов: Одг: Žudeti ili žuditi? Порука од: J o e на 19.23 ч. 18.08.2010. Тачка 67c и под одговарајућим одредницама у речнику.
Па свакако не треба препоручивати облике на -ити, али ако неко напише тако и остаје чврст у ставу јер му Правопис дозвољава, не може му се ништа приговорити. Наслов: Одг: Žudeti ili žuditi? Порука од: Психо-Делија на 20.29 ч. 18.08.2010. Али ја нигде не видим жудити? ???
Наслов: Одг: Žudeti ili žuditi? Порука од: J o e на 20.38 ч. 18.08.2010. Сви глаголи VIa врсте завршавају се на -јети у ијекавском (са паралелним -ити). Правило важи за све те глаголе (као што важи за све именице на -лив, а не само за две-три наведене).
Наслов: Одг: Žudeti ili žuditi? Порука од: VPF на 23.50 ч. 18.08.2010. Најпознатији је, мислим, пример дипломиран(и), а Клајн наводи још и неексплодиран, преурањен, пренагљен, начитан. То важи и за усељен стан, неодговорена питања Auf, ovo mi ni ne pade na pamet, a kad zdravo razmislim, nema razloga što mi diplomirani inž. zvuči okej a neodgovorena pitanja ružno, osim što sam prvo čuo milion puta, a drugo samo od nekih tamo TV-ličnosti. (Načitan je valjda od povratnog načitati se, tako da tu ne bi trebalo da bude sumnje.) Nego, ovo što ja spomenuh je malo drukčije - u svim tim primerima su samo pridevi, ali ovo je cela pasivna rečenica izgrađena od trpnog prideva ali bez gramatičkog subjekta. Uporedi: Naša pitanja nisu odgovorena. ???::) Na naša pitanja nije odgovoreno. U prvoj rečenici su naša pitanja gramatički subjekt, što meni para uši jer bi trebalo da odgovara logičkom objektu, a upareno je s neprelaznim glagolom, kao da je neko mogao "odgovoriti naša pitanja", bože me prosti. U drugoj gramatički subjekt ne postoji, ne postoji nikakav element (ni implicitno) koji neko pokušava da nagura na mesto objekta neprelaznog glagola, i stoga mi se čini da nije problem da se neprelazna radnja izrazi trpnim pridevom - neko je samo morao "odgovoriti na naša pitanja", za šta nema rekcijskih prepreka, ako i ima stilskih razloga da izbegavamo ovakvo preobličenje. Цитат Зашто би се рекло „oslobođenje za kojim je najviše žuđeno” када може „ослобођење за којим се највише жудело”? Eh, zašto, zato što neko nema izgrađen osećaj za jezik, ili se možda zbuni u trenutku. Ne dovodim uopšte u pitanje to da se misao može izreći lepše, nego samo mislim da rečenica nije negramatična. Jasno mi je da se po ovakvom obrascu uglavnom mogu izgraditi samo nezgrapne rečenice (i to gore od ove) ali mi ne deluju kao nešto potpuno oprečno našem jeziku - za razliku od "neodgovorenih pitanja". Pasivne rečenice ionako gotovo uvek idu stilu uz dlaku. Kao kad bih rekao "meni ti auto sutra zeleni, ako možeš, dovezi" - nije sigurno lepa rečenica, protivna je pravilima lepog i skladnog u srpskom, ali nije protivna čvrstim pravilima gramatički mogućeg i nemogućeg. Наслов: Одг: Žudeti ili žuditi? Порука од: J o e на 00.37 ч. 19.08.2010. Слажем се да није исто када се употреби као придев и у пасивној конструкцији. Но, ипак чудно је што се такве конструкције уопште појављују. Оне нису системска појава (не можеш од сваког непрелазног глагола направити трпни придев и партиципски пасив), па стога ни граматична, а било би занимљиво испитати шта је заједничко глаголима код којих се појављују.
Начитати се непрелазан је глагол (да је прави повратни био би прелазан), па ипак има сумње. Ниси у праву у вези с граматичношћу оне последње реченице. Она није граматична јер, просто, не значи ништа. Па чак и кад значи (као што је пример са жуђено), није граматична зато што није формирана у складу са граматичким правилима нашег језика. Наслов: Re: Žudeti ili žuditi? Порука од: Pedja на 07.58 ч. 19.08.2010. Ако је у ијекавици утјецај да ли је у екавици утецај или пак утицај?
Наслов: Одг: Žudeti ili žuditi? Порука од: J o e на 11.48 ч. 19.08.2010. Утицај је и екавски и ијекавски, а утјецај је допуштени облик у ијекавском.
Наслов: Одг: Žudeti ili žuditi? Порука од: VPF на 15.24 ч. 19.08.2010. Оне нису системска појава (не можеш од сваког непрелазног глагола направити трпни придев и партиципски пасив), па стога ни граматична, а било би занимљиво испитати шта је заједничко глаголима код којих се појављују. Meni nekako izgleda da se glagoli od kojih se takve konstrukcije prave odlikuju time da uvek prihvataju barem nepravi objekat. Ako je to stvarno tako, onda je pojava prilično sistemska - naprosto, sistemski kriterijum za gradnju trpnog prideva nije ni "prelazni glagol" ni "svaki glagol" nego "glagol koji prihvata pravi ili nepravi objekat". (Jasno je da će upotreba trpnog prideva biti jako ograničena ako glagol nije prelazan, a u svakom slučaju ovakve konstrukcije nisu uobičajene i s nekim glagolima će delovati nakaradnije nego s drugim.) Цитат Начитати се непрелазан је глагол (да је прави повратни био би прелазан), па ипак има сумње. Ne kapiram ovo sasvim. Namrštiti se i nasmešiti se nisu ništa prelazniji od načitati se, znači li to da i namršten i nasmešen podležu nekoj sumnji? Цитат Ниси у праву у вези с граматичношћу оне последње реченице. Она није граматична јер, просто, не значи ништа. Kako ništa? Ako možeš, sutra mi dovezi zeleni auto. Ako možeš, sutra ti meni auto zeleni dovezi. Ako možeš, meni ti auto sutra zeleni dovezi. Meni ti auto sutra zeleni, ako možeš, dovezi. U kojem to koraku gubi značenje? Ili gde to strogo krši neko gramatičko pravilo? Наслов: Одг: Žudeti ili žuditi? Порука од: J o e на 15.54 ч. 19.08.2010. Meni nekako izgleda da se glagoli od kojih se takve konstrukcije prave odlikuju time da uvek prihvataju barem nepravi objekat. Ako je to stvarno tako, onda je pojava prilično sistemska - naprosto, sistemski kriterijum za gradnju trpnog prideva nije ni "prelazni glagol" ni "svaki glagol" nego "glagol koji prihvata pravi ili nepravi objekat". (Jasno je da će upotreba trpnog prideva biti jako ograničena ako glagol nije prelazan, a u svakom slučaju ovakve konstrukcije nisu uobičajene i s nekim glagolima će delovati nakaradnije nego s drugim.) Namrštiti se i nasmešiti se nisu ništa prelazniji od načitati se, znači li to da i namršten i nasmešen podležu nekoj sumnji? VPF, то што си нашао неколико непрелазних глагола (и то повратних) који некако могу саградити трпни придев — не значи да је то регуларна појава. Узми било који глагол који има само неправи објекат или га нема уопште (ево их неколико, из главе, сетити се, зависити, дописивати се, путовати, остарити…) и видећеш да они то не граде. Примери о којима говориш живе на маргинама језичког система. (Узгред, буди опрезан, пример као намрштити се стоји у односу с прелазним глаголом немрштити (лице), па трпни придев не чуди. Таквих глагола има доста.) Ako možeš, sutra mi dovezi zeleni auto. Ako možeš, sutra ti meni auto zeleni dovezi. Ako možeš, meni ti auto sutra zeleni dovezi. Meni ti auto sutra zeleni, ako možeš, dovezi. U kojem to koraku gubi značenje? Ili gde to strogo krši neko gramatičko pravilo? Рецимо, у трећем кораку. Распоред речи у реченици није произвољан. Он служи њеној информативној актуелизацији. Речи се организују тако да се зна која је битна а која није. Би ли ти икад изговорио онакву реченицу? Или, ако би је чуо, колико би ти требало времена да схватиш шта значи? Наслов: Одг: Žudeti ili žuditi? Порука од: Индијанац Џоунс на 18.46 ч. 10.04.2011. Ako su pravilna oba oblika u ijekavskom (-jeti i -iti), da li to znači da promjena glagola iz ove grupe po licima u prošlom vremenu može da se vrši na oba načina:
voljeo, voljela, voljelo i volio, volila, volilo...?! Meni se čini da smo učili da je pravilna samo promjena: volio, voljela, voljelo. 'Volila' i 'volilo' mi se čini netačno. DA LI JE ?! |