|
Наслов: Изговор, гласовне промене Порука од: Милан на 19.36 ч. 20.08.2010. Les assimilations entre consonnes (voir plus bas) ne sont pas rendues par écrit en fin de mot : Šef [ˈʃeːv] bi voleo da radimo. ’Le chef aimerait que nous travaillions.’, Ostao je bez [bes] kaputa. ’Il est resté sans manteau.’
Devant une consonne palatale ou alvéolo-palatale, š et ž sont mouillées : ruž Đine [ˈruːʒʲ ˈʥine] ’le rouge à lèvres de Đina’. Ce n’est pas non plus rendu par écrit. Са француске википедије. Ово "без капута" знам да изговоримо као [бес капута], али шта је са овим "руж Ђине"? Да ли ми стварно изговарамо то ж као ʒʲ? Мислим ја понављам ту реч и не звучи ми као ʒʲ. За овог шефа исто нисам сигуран. Може ли неко да ми објасни или да покуша? Мислим одакле овај пример Французима, где су га само ископали? Наслов: Одг: Изговор, гласовне промене Порука од: J o e на 19.48 ч. 20.08.2010. За шефа нису управу, јер Ф и В нису парњаци, али за остало јесу. (Није то [ˈruːʒʲ] неко нарочито меко /ж/, али је мекше него /ж/ у /мужа/.)
Наслов: Одг: Изговор, гласовне промене Порука од: bolo на 19.52 ч. 20.08.2010. Pa u pravu su i za šefa. Foneme /f/ i /v/ ne alterniraju međusobno, ali se fonema /f/ može realizovati i kao bezvučni i kao zvučni labiodentalni frikativ, zavisno od konteksta. Fonema /v/ se realizuje kao labiodentalni aproksimant.
A za ruž bi to mogao bio prepalatalni frikativ kakav je sada kodifikovan u crnogorskoj normi, umesto postalveolarnog koji je normalna realizacija foneme /ž/. Prepalatalni frikativ se može beležiti i kao [ʒʲ] i kao [ʑ] ali se pre mogao beležiti samo sa [ʒʲ] jer ovog drugog znaka nije bilo u alfabetu. Наслов: Одг: Изговор, гласовне промене Порука од: J o e на 10.25 ч. 21.08.2010. Pa u pravu su i za šefa. Foneme /f/ i /v/ ne alterniraju međusobno, ali se fonema /f/ može realizovati i kao bezvučni i kao zvučni labiodentalni frikativ, zavisno od konteksta. Fonema /v/ se realizuje kao labiodentalni aproksimant. У том смислу јесу у праву, морам се исправити. Али то В у /шеф би дошао/ није исто што и В у /вода/. Прво је [v], а друго [ʋ]. A za ruž bi to mogao bio prepalatalni frikativ kakav je sada kodifikovan u crnogorskoj normi, umesto postalveolarnog koji je normalna realizacija foneme /ž/. Prepalatalni frikativ se može beležiti i kao [ʒʲ] i kao [ʑ] ali se pre mogao beležiti samo sa [ʒʲ] jer ovog drugog znaka nije bilo u alfabetu. Ако су имали у виду толико меку реализацију, нису у праву. Нема говора да се у /руж Ђине/ /ж/ реализује као [ʑ]. То се лако може проверити: сними се изговор /ж/ испред палатала и испред неког нижег вокала, изолује се и упореди. Наслов: Одг: Изговор, гласовне промене Порука од: bolo на 12.20 ч. 21.08.2010. Ако су имали у виду толико меку реализацију, нису у праву. Нема говора да се у /руж Ђине/ /ж/ реализује као [ʑ]. То се лако може проверити: сними се изговор /ж/ испред палатала и испред неког нижег вокала, изолује се и упореди. Pa ni ja ne mislim da se tako realizuje, ali izgovor glasa [ʒʲ] nije moguće odrediti na osnovu samog znaka. On često označava upravo prepalatal [ʑ], ali u principu može označavati bilo koji glas između našeg /ʒ/ i crnogorskog /ʑ/. Наслов: Одг: Изговор, гласовне промене Порука од: Ђорђе Божовић на 03.09 ч. 01.09.2010. Ali recimo u "iz Đakovice", ja imam pravo [ʑ].
|