|
Наслов: Zašto sinestezija? Порука од: Suomalainen на 02.03 ч. 05.09.2010. Sarl Bodler – “Veze”
Priroda je hram gde mutne reči sleću Sa stubova živih ponekad, a dole ko kroz šumu ide čovek kroz simbole ma što ga putem prisnim pogledima sreću. Ko odjeci dugi što daljem se svode u jedinstvo mračno i duboko što je ogromno ko noć i kao svetlost, boje mirisi i zvuci razgovore vode. Neki su mirisi ko put dečija sveži, zeleni ko polje, blagi ko oboje, - drugi iskvareni, pobednički, teži, što u beskraj prostiranje svoje, kao ambra, mošus, tamjan, raskoš njuha koji peva zanos čula nam i duha U ovoj pesmi ima sinestezije, u trećoj strofi, zar ne? To sa zelenim mirisima i slično... Ali rekoše mi da je ovo sinestezija: "boje mirisi i zvuci razgovore vode." Moje pitanje je zašto je ovo sinestezija. Tačno da se pominju mirisi i boje i zvuci, ali oni razgovore vode. Nije li to jednostavno personifikacija? Personificirani su mirisi, zvuci i boje jer vode razgovore, ali ja tu ne vidim da se percepciraju neodgovarajućim čulima, što je suština sinestezije, zar ne? :-/ Наслов: Одг: Zašto sinestezija? Порука од: Ђорђе Божовић на 09.24 ч. 05.09.2010. Sve je od kraja druge strofe do kraja pesme sinestezija, ali je taj deo svakako i personifikacija.
Ne mora nešto biti samo jedna stilska figura i uvek samo ta figura. Stilske figure prosto određujemo u teoriji, a prema definicijama tih figura, nešto može u isto vreme spadati i u više od jedne od njih. Sinestezija jeste percepcija "pogrešnim" čulima, ali to ne znači da nešto što je sinestezija ne može u isto vreme biti i neka druga stilska figura — jednostavno u zavisnosti od toga kako je pisac sastavio svoju sliku. Vrlo često se u jeziku preklapaju više stilskih figura u istoj izreci, to samo pojačava stilski efekat. "Boje, mirisi i zvuci razgovore vode" jeste svakako personifikacija (davanje čulnim nadražajima ljudskih osobina, očovečenje čulnih nadražaja), ali je ujedno verovatno i neka vrsta sinestezije utom što je, u toj personifikaciji, pesnik vizualne, mirisne i slušne čulne nadražaje sve zajedno postavio u slušnu percepciju. No naravno, ključna je i najprva Bodlerova sinestezija u ovoj pesmi, ona na kojoj je i pesnik potencirao, tek ta iz treće strofe: Neki su mirisi ko put dečija sveži, zeleni ko polje, blagi ko oboje, - drugi iskvareni, pobednički, teži, Oboe; oboa kao glazbeni instrument. Наслов: Одг: Zašto sinestezija? Порука од: Suomalainen на 14.50 ч. 05.09.2010. Цитат Ne mora nešto biti samo jedna stilska figura i uvek samo ta figura. Stilske figure prosto određujemo u teoriji, a prema definicijama tih figura, nešto može u isto vreme spadati i u više od jedne od njih. To shvatam. Naravno da se figure mogu preklapati, jasno mi je; jednostavno mi je bilo čudno što je baš ovaj deo i sinestezija, jer je meni ličilo samo na personifikaciju. Zahvaljujem na odgovoru. :) Наслов: Одг: Zašto sinestezija? Порука од: Ђорђе Божовић на 17.19 ч. 05.09.2010. Tumačenjâ uvek može biti više. ;)
Ova tema ne pripada potforumu Gramatika srpskog jezika. :) |