|
Наслов: Osnovna pravila.... Порука од: bagzi94 на 14.03 ч. 07.09.2010. Zanima me kada se piše, evo primera
Ležao sam u sobi i ona mi je rasturila san Da li to govoriš zato što me mrziš ili si samo ljubomoran Povređivao sam te ali oduvek sam te voleo Stajao sam na cesti u tom trenutku se pojavila ona I još nešto Napišite mi pravilno ove rečenice I tada sam joj rekao zašto si otišla bez pitanja Bio sam u prodavnici i kupio sam paradajz papriku krastavac i sir (Pretpostavljam da ovde idu : najviše me zanima da li nakon toga ide veliko ili malo slovo :)) Наслов: Одг: Osnovna pravila.... Порука од: Luče на 17.58 ч. 07.09.2010. Izvini, ne razumem šta je tvoje pitanje u ovom delu?
Zanima me kada se piše, evo primera Ležao sam u sobi i ona mi je rasturila san Da li to govoriš zato što me mrziš ili si samo ljubomoran Povređivao sam te ali oduvek sam te voleo Stajao sam na cesti u tom trenutku se pojavila ona Ostalo bih napisala, na primer, ovako: I tada sam joj rekao zašto si otišla bez pitanja I tada sam joj rekao: "Zašto si otišla bez pitanja?". Bio sam u prodavnici i kupio sam paradajz papriku krastavac i sir Bio sam u prodavnici i kupio sam paradajz, papriku, krastavac i sir. Pozz Наслов: Одг: Osnovna pravila.... Порука од: bagzi94 на 18.33 ч. 07.09.2010. Hvala, ali i dalje mi trebaju pravilno
napisane prve rečenice. . . Наслов: Одг: Osnovna pravila.... Порука од: J o e на 18.39 ч. 07.09.2010. Дејане, интерпункција није сасвим стриктна у случајевима које си дао. На доста места зарез се може ставити или изоставити у зависности од тога како си ти замислио реченицу. Ако у: „Ležao sam u sobi i ona mi je rasturila san” ставиш зарез, добијаш накнадну информацију (једна завршена реченица + додатак), мада би ту у сваком случају више одговарао везник а. Друга реченица је сличног типа. У трећој је пак зарез обавезан, а у четвртој би најприродније дошла црта — да се њоме покаже неизвесност; евентуално би могли и зарез или тачка и зарез. У реченици с овим питањем не мора се ставити тачка, ако је питање у тој реченици „изразитије” (по Правопису) од обавештења. У последњој реченици може се наћи и двотачка (свакако иза иде мало слово у том случају), али се онда њоме наглашава да се нешто набраја. Другачије би се онда и изговорило „Bio sam u prodavnici i kupio sam paradajz, papriku, krastavac i sir” од „Bio sam u prodavnici i kupio sam: paradajz, papriku, krastavac i sir”.
Наслов: Одг: Osnovna pravila.... Порука од: bagzi94 на 19.03 ч. 07.09.2010. Hvala na objašnjenju. . .
Наслов: Одг: Osnovna pravila.... Порука од: bagzi94 на 07.08 ч. 29.09.2010. E sad ovako, kako bi napisali pravilno ovu rečenicu?
Evo: Hej Nenade jesi li kupio hleb? Pa se već duže vreme pitam da li treba rečenice da ostavljamo što duže (tj. da ih podelimo samo zarezom) ili Kraće kao što rade hrvati? Evo još jedan primer: Znači bio si na Zlatiboru i lepo si se proveo? Наслов: Одг: Osnovna pravila.... Порука од: Соња на 07.14 ч. 29.09.2010. а) Извини што ћу ти мало звоцати у рану зору.
б) У овом случају се пише/каже како БИСТЕ написали... (да не испадне да питаш како би написали тамо неки они, јер то не можемо знати. Забрињавајуће превелики број људи греши у овоме и нервира ме.) в) Хеј, Ненаде, јеси ли купио хлеб? г) Мислим да је ово „дуже време“ благи плеоназам, једном су ме, чини ми се, овде исправили. И мени је мало шупље без тог „време“, али се у последње време упињем да реченице формулишем тако да ми не звуче шупље без њега. ђ) Значи, био си на Златибору и лепо си се провео? (± тај ?) е) Молим те, објасни мало то са краћим реченицама код Хрвата. Наслов: Одг: Osnovna pravila.... Порука од: J o e на 09.02 ч. 29.09.2010. г) Мислим да је ово „дуже време“ благи плеоназам, једном су ме, чини ми се, овде исправили. И мени је мало шупље без тог „време“, али се у последње време упињем да реченице формулишем тако да ми не звуче шупље без њега. Није то плеоназам. То су ти вероватно рекли они језички ситничари који у лингвистици нису одмакли од плеоназма. Тешко да таквих има овде. И Одбор за стандардизацију је негде утврдио да је у реду сат времена, месец дана и сл., па зашто не би било добро и дуже време. Уз то, ови компаративи временских прилога нешто ми не стоје самостално. Да ли бисмо рекли: Тамо смо били краће ако иза тог комп. не следи него? Али краће време је друго. Наслов: Одг: Osnovna pravila.... Порука од: Соња на 10.37 ч. 29.09.2010. Е, добро онда. Хвала.
Рекох ја да само мислим да не ваља :-\. Наслов: Одг: Osnovna pravila.... Порука од: bagzi94 на 18.55 ч. 22.01.2011. Kod kojih slučajeva se stavlja zarez ispred "ali"?
Наслов: Одг: Osnovna pravila.... Порука од: Обрен Старовић на 20.35 ч. 23.01.2011. Ja mislim da ja uvek stavljam zarez ispred ali i ne verujem da je pogrešno, ali ne znam da li nekad može i bez zareza.
Наслов: Одг: Osnovna pravila.... Порука од: Aleph на 21.40 ч. 23.01.2011. Sat vremena i mesec dana potpuno pleonastično zvuče i ne samo da zvuče nego – jesu pleonazmi pa nek' Odbor priča šta hoće. :) Na kraju će standardizovati i eliminaciju slovenskog futura pa ćemo imati ću pričam, ću pišem itd. :o
Наслов: Одг: Osnovna pravila.... Порука од: Ђорђе Божовић на 22.15 ч. 23.01.2011. Na kraju će standardizovati i eliminaciju slovenskog futura pa ćemo imati ću pričam, ću pišem itd.[/size] :o Pa s obzirom na to koliko je rašireno i u javnom diskursu, stvarno bi bilo sasvim opravdano i to kodifikovati uporedo s infinitivom (ali s veznikom da). Jezik se menja, to je sasvim normalno. Zašto se zgranjavati nad time? :) Nije mi jasna logika koja stoji iza pleonazama. Pa šta ako je nešto pleonazam? Jezik je ionako prepun redundance, i to je sasvim normalno, ali i neophodno u jezičkoj komunikaciji. Pleonazmi su najnormalnija pojava u svakom jeziku; kome je uopšte palo na pamet da ih zbog nečega progoni? ??? Наслов: Одг: Osnovna pravila.... Порука од: Aleph на 22.35 ч. 23.01.2011. Pa treba valjda nađi neku granicu dopustivosti, nešto jeste dopustivo, nešto nije. Standard je potpuno veštački, umetan, nepostojeći jezik, niko ne govori standardom niti se iko rađa kao govornik standarda. Manje ili više neki su dijalekti bliži, tj. dalji od standardnog jezika, ali nijedan nije standard. Standard se uči, usvaja.
Ne vidim logiku u tome dopustiti da govori i piše ko kako hoće, kako se kome »ćefne« pa 'ajmo sad standardizovati i ovo, i ono, i ono tamo itd. Mešati npr. dva različita načina građenja futura iz dva različita dijalekta. Ako je već uzet šumadijsko-vojvođanski kao osnov, ko se sad napravio pametan da uzme malo i od prizrensko-južnomoravskog i revidira celokupan sustav? Ne razumem. ??? To što nešto nije pravilno ne znači da ne smeš tako da pričaš ili pišeš – književni jezik nije isto što i standardni – da će ti neko odrubiti glavu ili spali ti te na lomači, ali to nije pravilno. Наслов: Одг: Osnovna pravila.... Порука од: Ђорђе Божовић на 23.05 ч. 23.01.2011. Naravno, ali standard više nije dijalekat. Dijalekt je samo poslužio kao osnovica, ali standardni jezik se zatim nadgrađuje i „pušta u promet“, tj. u javnu upotrebu, službenu upotrebu, pisanu upotrebu.
Od toga trenutka, standard se sâm razvija, ne zavisi više od dijalekta. Dijalekat je poslužio samo onda kada je trebalo stvoriti neki standard, ali od trenutka od kada je stvoren — standardni jezik je „organizam“ za sebe, neovisan o dijalektu. (Inače bi i moj đedo, koji je izvorni govornik istočnohercegovačkog dijalekta, onda trebao biti jezički reper.) Što znači kako standardni jezik ima vlastiti sustav, koji više nije sustav nijednoga dijalekta. Možda niko i ne govori standardnim jezikom po rođenju, kao maternjim idiomom, ali ogromna masa obrazovanih ljudi se koristi njime u javnoj komunikaciji. I oni su ti koji dalje „guraju“ razvoj standarda. Nijedan jezik, ma koliko veštački po postanku bio, ne može odoljeti jezičkoj promeni. To je neminovna posledica samoga njegovog postojanja u vremenu. Kao kakav fizički zakon — ako neki jezik postoji, onda se on i menja proporcionalno s vremenom. Standardizacija jezika je takav zanat kojemu je cilj to da omogući što veću funkcionalnost standardnoga jezika u javnoj komunikaciji. I ako danas ogromna većina ljudi u javnoj komunikaciji (znači, ne u dijalektu!), dakle ogromna većina ljudi koji se koriste standardnim jezikom (ne prizrensko-timočkim dijalektom!), futur grade pomoću enklitičkih oblika glagola hteti i konstrukcije da + prezent, onda je i to danas odlika standardnoga jezika. (Dakle, ne dijalekta ovog ili onog, nego standardnoga javnog jezika i njegova vlastitog sustava.) Inače bi sve intervencije u standardnom jeziku bile bespotrebne, standardizacija i jezička politika bila bi sasvim bespotrebna, ništa ne bi moralo da se revidira ili osuvremenjuje — nego lijepo uzmi knjigu od prije dvjesto godina, pogledaj šta je bio osnov i norma standardnoga jezika, pa eto ti pravilnog i nepravilnog; možeš da pričaš kako hoćeš, ali „pravilno“ je zamrznuto u trenutku kada je nastalo i to ti je što ti je. Kô da je latinski, a ne srpsk(ohrvatsk)i. :) Наслов: Одг: Osnovna pravila.... Порука од: bagzi94 на 15.01 ч. 24.01.2011. Ne razumem kakve veze poslednja četiri posta imaju s temom.
Наслов: Одг: Osnovna pravila.... Порука од: Aleph на 15.09 ч. 24.01.2011. Pročitah samo deo, posle ću ostatak. :) Jeste, u pravu si, ali problem koji ja imam s tim, i možda nisam u pravu, jeste da ga onda treba razvijati u pravcu i smeru koji je taj osnovni dijalekt dao, ne skretati prema dijalektu koji ima suprotna pravila. To je mešanje krušaka i trešanja. To bi na neki način bilo ekvivalentno mešanju čakavskog i ekavskog narečja, na primer, ili ekavice i ikavice. Ili je ekavica ili ikavica, ali ne mogu zajedno (čast izuzecima, nisam itd.). :)
I ne, čak ni ti obrazovani ne govore suvim standardom. Možda je to 99% standard, ali nije 100%. Uvek se potkrade ‘greška’ ili deo razgovornog jezika. Čak ni službena državna saopštenja nisu pisana standardom, to je u većini slučajeva jeziva mešavina standarda i birokratije. Pravnički jezik sistematski uništava zdrav razum i dobar standard. Наслов: Одг: Osnovna pravila.... Порука од: VladKrvoglad на 15.58 ч. 24.01.2011. Zanima me kada se piše, evo primera Ležao sam u sobi i ona mi je rasturila san Da li to govoriš zato što me mrziš ili si samo ljubomoran Povređivao sam te ali oduvek sam te voleo Stajao sam na cesti u tom trenutku se pojavila ona I još nešto Napišite mi pravilno ove rečenice I tada sam joj rekao zašto si otišla bez pitanja Bio sam u prodavnici i kupio sam paradajz papriku krastavac i sir Vec si dobio odgovore, ali sam ja imao utisak da si zeleo i izvesno stilsko uoblicavanje? Ako jesi, evo ti predloga: "Lezao sam u sobi a ona mi je rasturila san" "Da li to govoriš zato što me mrziš ili (si samo ljubomoran) iz ljubomore?" "Povređivao sam te ali oduvek (sam) te voleo" "Stajao sam na cesti i u tom se trenutku pojavila ona" I tada sam joj rekao: "zašto si otišla bez pitanja" ili "I tada sam je pitao zašto je otišla bez pitanja" "Bio sam u prodavnici i kupio paradajz, papriku, krastavac i sir Наслов: Одг: Osnovna pravila.... Порука од: bagzi94 на 17.39 ч. 26.01.2011. Hvala VladKrvoglade! Nisam želeo, ali ovo nikako nije višak. :)
Наслов: Одг: Osnovna pravila.... Порука од: Prekobrojna на 06.54 ч. 27.01.2011. ... Pre bi bilo:I tada sam joj rekao: "zašto si otišla bez pitanja" ili "I tada sam je pitao zašto je otišla bez pitanja" "Bio sam u prodavnici i kupio paradajz, papriku, krastavac i sir I tada sam joj rekao: "Zašto si otišla bez pitanja?" A umesto rekao - pitao, bez obzira da li je u pitanju upravni ili neupravni govor. Наслов: Одг: Osnovna pravila.... Порука од: самоникли на 10.05 ч. 27.01.2011. "Lezao sam u sobi a ona mi je rasturila san" Ту је обавезан зарез: Lezao sam u sobi, a ona mi je rasturila san. Међутим: Лијепи а глупи. "Povređivao sam te ali oduvek (sam) te voleo" И ту је обавезан зарез: Povređivao sam te, ali oduvek (sam) te voleo. Међутим: Лијепи али глупи. Наслов: Одг: Osnovna pravila.... Порука од: самоникли на 10.17 ч. 27.01.2011. I tada sam јoj rekao: "Zašto si otišla bez pitanja?" Иза и може, иако не мора(,)* ићи зарез у овом случају: I, tada sam јoj rekao: "Zašto si otišla bez pitanja?" *Зна ли ко, да ли је обавезан тај зарез у загради? Наслов: Одг: Osnovna pravila.... Порука од: Психо-Делија на 11.18 ч. 27.01.2011. Можда је боље преформулисати реченицу:
У овом случају, зарез иза "и" може ићи, али није обавезан... (или слично). Наслов: Одг: Osnovna pravila.... Порука од: VladKrvoglad на 11.29 ч. 27.01.2011. ... Pre bi bilo:I tada sam joj rekao: "zašto si otišla bez pitanja" ili "I tada sam je pitao zašto je otišla bez pitanja" "Bio sam u prodavnici i kupio paradajz, papriku, krastavac i sir I tada sam joj rekao: "Zašto si otišla bez pitanja?" A umesto rekao - pitao, bez obzira da li je u pitanju upravni ili neupravni govor. Ne bih se slozio da se 'rekao' mora zameniti sa 'pitao'. Postoje situacije u opisivanju, gde se moze naprosto navesti sta je neko rekao, bez obzira da li je to pitanje ili ne. I ja sam to prvo hteo ispraviti, ali sam mislio da Bagzi i zeli postici izvesnu narativnu napetost, koja se postize neutralnim tonom iznosenja cinjenica, bar se lepo vidi iz ovog rukoveta recenica da su povezane izvesnim literarnim pokusajem. Наслов: Одг: Osnovna pravila.... Порука од: VladKrvoglad на 11.33 ч. 27.01.2011. Sto se tice zareza pred "a" ili "ali", mislim da je to pleonazam u rastavljanju recenica. A/ali jesu vec rastavni sveznici, meni je stilski nepotreban zarez da to jos jednom odvoji - osim ako ne zelim da nesto bas naglasim.
Hocu reci: obicno zarez ne ide ni ispred 'i', ali je u nekim situacijama stilski dozvoljen (bese li se zove oksfordski zarez?) Naravno, ako cemo formalno, uobiajeno je da se zarez stavi. Наслов: Одг: Osnovna pravila.... Порука од: bagzi94 на 11.36 ч. 27.01.2011. Kod kojih slučajeva se stavlja zarez ispred "ali"? Dobio sam odgovore koji mi nisu potrebni, a još uvek nisam za postavljeno pitanje. Pa ću, još jednom, da pitam: Može li neko da mi odgovori na ovaj citat gore? :) Наслов: Одг: Osnovna pravila.... Порука од: VladKrvoglad на 11.44 ч. 27.01.2011. I tada sam јoj rekao: "Zašto si otišla bez pitanja?" Иза и може, иако не мора(,)* ићи зарез у овом случају: I, tada sam јoj rekao: "Zašto si otišla bez pitanja?" *Зна ли ко, да ли је обавезан тај зарез у загради? Pa, nije ti potreban. Ja smatram da ti ta recenica bez problema moze glasiti ovako: "Iza 'i' moze (,) iako ne mora ici zarez, u ovom slucaju." ("U ovom slucaju, iza 'i' moze, iako ne mora ici zarez") Наслов: Одг: Osnovna pravila.... Порука од: VladKrvoglad на 11.58 ч. 27.01.2011. Kod kojih slučajeva se stavlja zarez ispred "ali"? Dobio sam odgovore koji mi nisu potrebni, a još uvek nisam za postavljeno pitanje. Pa ću, još jednom, da pitam: Može li neko da mi odgovori na ovaj citat gore? :) Evo ti strucnijeg odgovora: http://stitch.blog.hr/2004/12/119077/o-pisanju-zareza-ispred-veznika.html Inace, koliko sam video iz nekih njegovih drugih postova, ovaj je tip 'gramaticki nacista'. ::) Наслов: Одг: Osnovna pravila.... Порука од: самоникли на 12.07 ч. 27.01.2011. Sto se tice zareza pred "a" ili "ali", mislim da je to pleonazam u rastavljanju recenica. A/ali jesu vec rastavni sveznici, meni je stilski nepotreban zarez da to jos jednom odvoji - osim ako ne zelim da nesto bas naglasim. Hocu reci: obicno zarez ne ide ni ispred 'i', ali je u nekim situacijama stilski dozvoljen (bese li se zove oksfordski zarez?) Naravno, ako cemo formalno, uobiajeno je da se zarez stavi. Слажем се с тим да би за јасноћу структуре реченице требало довољно бити то што је неки везник раставни. Али(,)* правопис ипак налаже стављање зареза испред а и али. Барем колико ја знам. * У основној школи, наставник српскохрватског би ми увијек додавао црвеном тинтом зарез иза оних везника а и али којима бих почињао реченицу. Отад се никад нисам потрудио да провјерим то правило. Зато, да питам сада вас на Вокабулару, држе ли те његове исправке воду или је он само покушавао себе импресионирати? Наслов: Одг: Osnovna pravila.... Порука од: VladKrvoglad на 12.17 ч. 27.01.2011. Evo sta tip kaze bas o a/ali:
http://stitch.blog.hr/arhiva-2004-12.2.html#119090 Dakle, ne primenjivati pravilo MEHANICKI. Наслов: Одг: Osnovna pravila.... Порука од: самоникли на 12.19 ч. 27.01.2011. Цитат Барем колико ја знам. Можда ипак не знам? Цитат http://www.blogovnik.com/naslov/Zarez,-zapeta,-koma/50791/ (http://www.blogovnik.com/naslov/Zarez,-zapeta,-koma/50791/) Naravno, zarez je obavezan samo na nivou rečenice, to ne važi za sintagme. Na primer: Kupio je udobnu stolicu a(li) vrlo skupu. Ispred veznika "a" ili "ali" može i ne mora da se stavi zarez. To je vrlo važno napomenuti jer decu često pogrešno uče da je ispred "a" i "ali" uvek obavezan zarez, kao i ispred "jer", "iako", "nego", "već"... što nije tačno. Шта ли је овај писац хтио овим рећи? Да "није тачно" ни у неким другим ситуацијама, а не само код синтагми? Наслов: Одг: Osnovna pravila.... Порука од: VladKrvoglad на 12.24 ч. 27.01.2011. Ma, cuj, ja sam isto vadio iz malog mozga, a ovaj 'stich' nije bas primer koji bih rado dao. Naime, imam utisak da je to jedan od konzervativnih jezikoslovaca, pa mi neka njegova tumacenja pravila i nisu bas dovoljno dobra.
(Ovde sam upotrebio zarez ispred 'a', jer mi nije potrebno da radnja tece, vec zelim naglasiti zakljucni deo recenice) Наслов: Одг: Osnovna pravila.... Порука од: самоникли на 12.37 ч. 27.01.2011. obicno zarez ne ide ni ispred 'i', ali je u nekim situacijama stilski dozvoljen (bese li se zove oksfordski zarez?) Naravno, ako cemo formalno, uobiajeno je da se zarez stavi. Ако је "оксфордски", онда то вјероватно има везе са оних неколико сукобљених англоамеричких правописних стандарда (загледао сам их, у више наврата) те не видим разлога да иједан "наш" зарез зовемо по њему. Елем, оно што је мене занимало је зарез иза везника када су они на почетку реченице. Знаш ли штогод о томе? Или да сачекамо (пра)старосједиоце? П. С. Мислим да се те потоње зарезе треба користити крлежијански; када има станке, треба зарез, а када нема – не треба. Наслов: Одг: Osnovna pravila.... Порука од: VladKrvoglad на 13.06 ч. 27.01.2011. Ne mogu naci neku strucnu literaturu, pa bih ti dao primere:
Ali on nije bio to i to. (Konstatacija da on nije bio to i to) Ali, on nije bio to i to. (Naglasak je na 'on'. Znaci, bas on nije bio to i to) Ali; on nije bio to i to. (Uprkos nekim indicijama, on nije bio to i to.) Ali...on nije bio to i to. (Dramatika; ocekuje se neka katarza, preobrat) Kao sto vidis, u ove cetiri recenice se dinamika iskaza menja. Stavise, menja se u blagoj meri i znacenje - u pravcu naglasavanja ili uporedjivanja. I ti mozes birati sta tvom tekstu vise odgovora. I da, koliko vidim, tendencija je uzela maha, da primer: "Ali, on nije bio to i to" - zameni ostale. Naime, u govornom jeziku se mogu postici skoro sva ova znacenja - naglasavanjem svaki put druge reci u recenici. Ali, pisano, tesko mozes prepoznati takav naglasak: ALI, on nije bio to i to. Ali, ON je nije bio to i to. Ali, on NIJE bio to i to. Ali, on nije BIO to i to. Ali, on nije bio TO I TO Jer se svih pet primera pisu isto. E, sad bih jos dopunio: Ovu recenicu mozes opet animirati znakom pitanja i uzvicnikom, kao i kombinacijom oba. Ali dobijena se znacenja ne poklapaju sasvim sa ona prva cetiri primera, pa cak ni sa druga. Ali, on nije bio to i to. (pomirenost-konstatacija) Ali, on nije bio to i to! (odricanje, bilo koja varijanta) Ali, on nije bio to i to? (nesigurnost) Ali, on nije bio to i to!? (zar nije bio to i to?) Наслов: Одг: Osnovna pravila.... Порука од: самоникли на 13.27 ч. 27.01.2011. У, сјајно. Хвала, лампиру.
Наслов: Одг: Osnovna pravila.... Порука од: VPF на 01.34 ч. 28.01.2011. Ако је "оксфордски", онда то вјероватно има везе са оних неколико сукобљених англоамеричких правописних стандарда (загледао сам их, у више наврата) те не видим разлога да иједан "наш" зарез зовемо по њему. E, ovu sitnicu mislim da mogu ja da razjasnim. "Oksfordski zarez" se tako zove jer je prvi put privukao pažnju prašinom koju je digao u raspravama o engleskom pravopisu. Ne znam kako je tu pojavu opravdano zvati kad se odnosi na druge jezike, ali bi se svakako mogla primeniti van engleskog. Knjiški primer: "Zahvalila se na podršci roditeljima, predsedniku Tadiću i pevačici Jeleni Karleuši." Jasno je jedino iz konteksta da nisu Tadić i Karleuša njeni roditelji, nego se ovde nabrajaju tri stavke: prvo roditelji, pa predsenik, pa pevačica. Da su u pitanju neka manje poznata imena (Pera Perić i Milka Milić) ne bismo mogli znati na šta se tačno misli; većinom bismo pretpostavili da su to imena roditelja, pa je onda pitanje kako izraziti ono drugo značenje. Jedno predloženo rešenje je da se u takva nabrajanja "A, B i C" doda još jedan zarez: "A, B, i C". Tad bi, naravno, "roditeljima, Milki i Peri" značilo da su joj Milka i Peri roditelji, a "roditeljima, Milki, i Peri" bi značilo da se pored roditelja zahvaljuje još i Milki i Peri. Da ima nekog smisla, ima. Čak je sasvim obično napraviti pauzu u izgovoru baš na tom mestu. U engleskom neki pravopisci ovu novotariju kategorički odbijaju, neki prihvataju samo tamo gde očigledno razrešava nedoumice, a neki (retki) preporučuju da se uvek koristi kad veznik najavljuje kraj nabrajanja. Наслов: Одг: Osnovna pravila.... Порука од: Sofija на 19.09 ч. 08.03.2011. Postovanje i administratorima i ucesnicima ovog kvalitetnog foruma.
Nemam reci zahvalnosti,niti poseban komentar. Jednostavno svakog dana naucim ono sto sam mislila da znam ? Hvala vam sto ste izgradili ovakav kutak. Наслов: Одг: Osnovna pravila.... Порука од: bagzi94 на 22.28 ч. 14.03.2011. Ma, da!
ili Ma da! (bez zapete) Ja mislim da je drugo pravilno, ali eto, čisto da proverim. Наслов: Одг: Osnovna pravila.... Порука од: Индијанац Џоунс на 02.23 ч. 15.03.2011. Ma, da!
Kada počinješ rečenicu nekim uzvikom, uvijek možeš da ga odvojiš zarezom od ostalog. Meni tako ljepše izgleda. Ma, idem odavde! Jao, ne mogu više! Hej, kuda si pošao?! |