|
Наслов: Д. Вошингтон; српскохрватски/српски Порука од: J o e на 10.16 ч. 17.09.2010. Ух, изнервирах се.
Мало пре је лингвиста Владо Ђукановић, који води емисију о језику „Пут у речи” на Радио Београду 2, исмевао „угледни дневни лист” што је објавио Дензел Вошингтон, што је — по њему — неправилно, с обзиром на то да не кажемо Џорџ Вошингтон, ни Пари, ни Вин. Колико је тешко проверити нешто пре него што се о нечему почне говорити пред толиком јавношћу?! Кога занима, нека послуша (http://www.megaupload.com/?d=AXDEOD9Z). Наслов: Одг: Поново — Дензел Вошингтон Порука од: Ђорђе Божовић на 13.29 ч. 18.09.2010. Juče se V. Đukanović oglasio i u polemici između par lingvista koja se u Politici vukla neko vreme. Ne znam jeste li pratili tu polemiku, meni je bilo muka čitajući pojedine nebuloze. Pišem ovo samo da pomenem kako ni V. Đ. među njima također nije ništa pametno imao da kaže.
Stvar je, inače, u tome što je Duška Klikovac, u udžbeniku za osnovnu školu čija je autorka, na jednom mestu upotrebila termin "srpskohrvatski" kao naziv za naš narodni jezik. I naravno, za ekipu politlingvista na čelu s Milošem Kovačevićem, koja nema pametnijeg posla nego da jevtino političari po dnevnim novinama, to je ravno smrtnom grijehu. Strahota je ko sve danas piše po novinama. :( Наслов: Одг: Поново — Дензел Вошингтон Порука од: J o e на 13.47 ч. 18.09.2010. Има ли тога на интернету?
Наслов: Одг: Поново — Дензел Вошингтон Порука од: Дарко Новаковић на 14.06 ч. 18.09.2010. http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Srpskohrvatski-nije-ni-narodni-ni-knjizevni-srpski-jezik.sr.html
http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Srpski-je-i-nas-narodni-jezik.sr.html Наслов: Одг: Поново — Дензел Вошингтон Порука од: J o e на 14.11 ч. 18.09.2010. Хвала, нашао сам у међувремену.
Него, има и: http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Povratak-srpskohrvatskog-u-udzbenike.sr.html http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Kako-se-zove-srpski-jezik.lt.html А почело је од овога: http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/sutra-cemo-se-naci-u-restoranu.lt.html Наслов: Одг: Поново — Дензел Вошингтон Порука од: Ђорђе Божовић на 16.24 ч. 18.09.2010. Ma hajde bre, našli se njih dvojica da pametuju jednoj Duški Klikovac! Šćepanović, koji je sa pedeset godina jedva došao do zvanja docenta, zato što se umesto sa naučnim člancima u Južnoslovenskom filologu, na primer, svako malo pojavljuje u Politici, da komentira dnevnopolitičke teme (ja bih se pojeo da kao tobožnji dijalektolog kažem da su slovenački jezik i kajkavski dijalekat jedna ista stvar!), i Miloš Kovačević, poznatiji kao "Slovo o srpskom jeziku" i tome slični ideološki pamfleti. Neverovatno. :(
Наслов: Одг: Поново — Дензел Вошингтон Порука од: J o e на 18.16 ч. 18.09.2010. Па и Шћепо је потписао Слово. Браћа по Слову.
Ја сам се исто јако изнервирао. Бар пет озбиљних грешака (највише логичких) има у оном њиховом тексту. А и ти волиш Душку? Јеси ли читао шта њено? Наслов: Одг: Поново — Дензел Вошингтон Порука од: Ђорђе Божовић на 21.21 ч. 18.09.2010. Па и Шћепо је потписао Слово. Браћа по Слову. Pa naravno, kako je drugačije od večitog magistra u zvanju asistenta u maltene pedesetoj konačno jedva i postao doktor sa zvanjem docenta, nego po partijskoj liniji? :) Ma i na stranu njih dvojica što nemaju pametnija posla, najviše me u svemu tome nervira Politika. Ne samo ovde, nego u svim jezičkim pitanjima koja dođu na dnevni red, konstantno favorizuju njihovu ideološku stranu. Ne znam kome se više time uvlače. Gledaj i sad — pozvali se kao bajagi na Snježanu Kordić tako da je ispalo kao da i ona negira postojanje hrvatskoga jezika na način na koji to čine naša braća po Slovu, a to da je ona u ovoj priči zapravo jedna od najotvorenijih pristaša i zagovarateljica termina i pojma srpskohrvatskog jezika nonšalantno su prećutali. Pravi mufljuzi. А и ти волиш Душку? Јеси ли читао шта њено? Naravno, ne može se ni u snu meriti doprinos lingvistici koji je dala Duška i Šćepin doprinos (ako ga uopšte ima, mogu mu se članci naprste nabrojati), ili ovoga Kovačevića koji sanja da je sintaktičar i stilističar. ::) Čitao sam njene studije o metafori, o fenomenu nominalizacije i o sintaksi jezika javnih medija i birokratije. Ona se bavi naukom, bez nje nema savremene sintakse srpskog, a ova dvojica jevtino političare uvek na jednu te istu ispraznu, istrošenu melodiju devedesetih — tu nema poređenja, ne znam kako ih nije sramota da polemišu s njom kao da su joj ravni po stručnosti. :) Jednom je prosečnom studentu beogradskog Filološkog fakulteta od prvog dana jasno ko je u toj ustanovi Duška Klikovac, a ko je neki Šćepanović, ili neki Kovačević kome je lako biti samozvani stručnjak tamo po fakultetima u Nikšiću, Kragujevcu, Kosovskoj Mitrovici ili Palama... Samo Politici još uvek nije jasno da je ta demagogija o "odbrani jezika srpskoga" davno dosadila i pala u vodu. ::) Наслов: Одг: Поново — Дензел Вошингтон Порука од: J o e на 21.31 ч. 18.09.2010. Čitao sam njene studije o metafori, o fenomenu nominalizacije i o sintaksi jezika javnih medija i birokratije. Ona se bavi naukom, bez nje nema savremene sintakse srpskog, a ova dvojica jevtino političare uvek na jednu te istu ispraznu, istrošenu melodiju devedesetih — tu nema poređenja, ne znam kako ih nije sramota da polemišu s njom kao da su joj ravni po stručnosti. :) Ја сам нешто мало њеног читао о појмовној метафори, тражим одавно ту књигу, а код издавача није баш јефтина. Али сам уздуж и попреко прешао њену бирократизацију и „рекламизацију” и сваким чланком се изнова одушевљавао! А прошле године је, мислим, на оном семинару за наставнике имала сјајан реферат о класификацији и систему заменица. Након што сам то прочитао, некако су ми се све заменичке коцкице сложиле на своје место и постао њен вечити фан. :) А коментаре на М. Ш. и М. К. потписујем. Наслов: Одг: Д. Вошингтон; српскохрватски/српски Порука од: Ђорђе Божовић на 21.42 ч. 18.09.2010. А прошле године је, мислим, на оном семинару за наставнике имала сјајан реферат о класификацији и систему заменица. Након што сам то прочитао, некако су ми се све заменичке коцкице сложиле на своје место и постао њен вечити фан. :) Mmm, moram to potražiti! :) Zamenice su mi jedna od omiljenijih poslastica. Наслов: Одг: Д. Вошингтон; српскохрватски/српски Порука од: J o e на 21.49 ч. 18.09.2010. Не знам је ли објављивано у „Књижевности и језику“, али један део имаш овде (http://becar.users.sbb.rs/pragmatika/skripta1.pdf).
Наслов: Одг: Д. Вошингтон; српскохрватски/српски Порука од: Ђорђе Божовић на 22.08 ч. 18.09.2010. Hvala! :)
Наслов: Re: Д. Вошингтон; српскохрватски/српски Порука од: Pedja на 01.21 ч. 19.09.2010. Jadna vam je ta struka kada se vi pljujete umesto da se bavite naukom. Djordje, ne razumem tu tvoju potrebu da omalovažavaš svakoga s čijim se mišljenjem ne slažes.
Do sad ti je glavna poenta bila da pljuješ ljude zato što nisu jezičku stručnjaci ali se drznu da imaju mišljenje o jezičkim pitanjima (mada se sam ne ustručavaš da soliš pamet ljudima koji jesu stručni za oblasti za koje si ti laik)), ali sad si počeo i stručnjake da napadaš i omalovažavaš. Zašto bi a tvoja diploma više vredela no njihova? Ako omalovažavaš njihove diplome, omalovažavaš celu struku. Наслов: Одг: Д. Вошингтон; српскохрватски/српски Порука од: J o e на 02.31 ч. 19.09.2010. Није Ђорђе, Пеђа, кренуо да омаловажава своју, нашу „јадну” струку, него ја, отворивши ову тему. Лингвисти који иступају у јавности морали би добро да пазе о чему говоре, управо да не би испали овако „јадни”. То је поента.
А не верујем да о Шћепановићевом, Ковачевићевом или Ђукановићевом научном и политичком, медијском раду и ангажману знаш колико Ђорђе или ја, па ти је коментар стога несувисао. Увек постоји ова и она страна приче. Ти си прочитао једну, а и не наслућујеш (осим ако не поверујеш нашим речима) шта крије друга. Наслов: Одг: Д. Вошингтон; српскохрватски/српски Порука од: Ђорђе Божовић на 12.01 ч. 19.09.2010. Jadna vam je ta struka kada se vi pljujete umesto da se bavite naukom. Djordje, ne razumem tu tvoju potrebu da omalovažavaš svakoga s čijim se mišljenjem ne slažes. Od trenutka kada istupiš u javnost iznošenjem nekih svojih stavova, podložan si kritici. A ko pred celim čitalaštvom Politike izjavi da Hrvati i Bošnjaci govore srpski, te da su slovenački jezik i kajkavsko narečje jedna ista stvar, može svoju diplomu slobodno da okači mačku o rep — jasno je da i ne govori na osnovi diplome nego na osnovi partijske knjižice. To u ovoj našoj struci, ma kako ona jadna bila, jednostavno nije tačno. Te taj koji tako govori, ergo, i nije stručnjak nego jevtin demagog. Ja imam potrebu da kada god neko javno prosipa gluposti, to i osudim i omalovažim. Izvini me, Peđa, ali ja smatram da je to sasvim opravdana i preko nužna potreba. Ako ćeš istupati u javnost, ima da snosiš i kritiku. Naročito ako ćeš istupati predstavljajući se kao stručnjak, a pričajući kao demagog, bez ikakve veze sa strukom, a samo s ciljem da eliminišeš ideološke neistomišljenike (što i jeste čitava poenta ove ideološke, političke, a ne stručne polemike kod M. K. i M. Š. — tu nema ni L od lingvistike, stavovi su samo ideološki). To je onda obmana čitalaštva, i osudu zbog toga i te kako treba da snosi i taj koji se lažno predstavlja kao stručnjak a još crnje govori kao demagog i ideolog, i Politika koja to objavljuje. Наслов: Re: Д. Вошингтон; српскохрватски/српски Порука од: Pedja на 07.39 ч. 22.09.2010. Problem je što ti u svom kritičkom žaru gubiš konce i prelaziš na prostakluk i nepristojno ponašanje. Vokabular nije mesto za tako nešto. Niko ti ne spori pravo da kritikuješ, ali to moraš raditi uljudno i sa dužnim poštovanjem prema drugima.
Наслов: Одг: Д. Вошингтон; српскохрватски/српски Порука од: VladKrvoglad на 22.49 ч. 30.11.2010. Eh, koliko moja malenkost moze da zakljuci - kajkavski mi vise lici na slovenacki, ali naravno nije sasvim isto - rekao bih da su to dva dijalekta (pardon, kajkavski dijalekti i slovenacki dijalekti, pa ima i neki tamo slovenacki dijalekt koji se zove prekmurski, pa je taj, eh, jaaako blizak kajkavskim panonskim dijalektima itd) - dakle dve grupe bliskih dijalekata, a slovenacki je naravno neki standard ljudima koji se be dozivljavaju kao 'Slovence'.
Kajkavci sebe dozivljavaju, naravno, kao ciste Hrvate (Zagreb valjda govori jednu mesavinu knjizevnog 'hrvatsko-srpskog' i kajkavskog, sa celim dijapazonom varijanti po kolicini hrv. i kajkavskog od zvanicno pisanih obavestenja na stokavskom do najnerazumljivijeg (za ciste stokavce) kajkavskog u ulicnom slengu ili na pijaci. Наслов: Одг: Д. Вошингтон; српскохрватски/српски Порука од: Ђорђе Божовић на 23.13 ч. 30.11.2010. Naravno da su slični. Oštre granice između dijalekata ne postoje, oni se uvek postepeno prelivaju jedni u druge. Ovde je stvar u tome što, isto tako, kako se slovenački dijalekti lagahno prelivaju u kajkavske deleći sa njima niz sličnosti, pa tako se sa druge strane opet kajkavski dijalekti lagahno prelivaju i u štokavske, također deleći sa njima niz izoglosa, a koje mogu i da ne obuhvaćaju i slovenačke dijalekte.
Zato kajkavsko narječje i slovenački jezik ne mogu biti jedno isto, kako to tvrdi kolega Mihailo Šćepanović. Jer, koliko je kajkavsko narječje genetski i strukturno blisko slovenačkim dijalektima s jedne, toliko je genetski i strukturno blisko i zapadnoštokavskim govorima s druge strane. Ali, dok su za dijalektologiju, kao lingvističku disciplinu i svestranu nauku, bitne sve izoglose i osobine dijalekata, i one što dolaze s jedne i one što dolaze sa druge strane dijalekatskih granica, za demagogiju nacionalizma, kao praznu generalizaciju i jednostrani omisionizam, bitne su samo one koje se uklapaju u unapred zamišljeni nacionalni program i njegove granice, a na one druge se jednostavno zažmuri. Наслов: Одг: Д. Вошингтон; српскохрватски/српски Порука од: VladKrvoglad на 23.53 ч. 30.11.2010. Ma, okej, slazem se ja sa tim. Ipak, onaj ko nije kajkavac ili zivi u okruzenju istih, nema sanse da razume nekog iz Varazdina ili Krapine, a Slovenac ga razume kao sto mi razumemo stokavske govore (ipak, treba videti obazrivost sa kojom je Slovenac pisao o kajkavskim dijalektima na vikipediji - svaka cast). Jasno je da je tesko podvuci crtu sta je sta - negde procitah da su Sloveni govorili do petog veka prakticno isti jezik, pa se sve procesom diijalektizacije pocelo udaljavati jedno od drugog. Pismenost stvara narode, jel', a sta cemo danas sa televizijom i internetom i gde ce nas odvesti - bog zna!
Negde na ovom forumu sam naisao i na upotrebu dodatka -dar, pa se setih one Krlezine varijante kajkavskog: "Nigdar ni tak bilo da ni nekak bilo, pak ni vezda ne bu da nam nekak ne bu" Наслов: Одг: Д. Вошингтон; српскохрватски/српски Порука од: Ђорђе Божовић на 00.32 ч. 01.12.2010. Naravno, i to je sasvim normalno. Kako se dijalekti, tako, lagahno prelivaju jedni u druge, tako sa što većom udaljenošću opada i međusobna razumljivost.
Na primer, ako su A, B, C i D susedni dijalekti, tim redom na geografskoj karti od zapada do istoka recimo, onda se oni polahko prelivaju jedni u druge, tako da oštre granice nikada između njih ne postoji, te govornici dijalekta A uvek razumeju govornike dijalekta B, dok pak govornike dijalekta C malo teže, ali međutim, govornici dijalekta B razumeju i govornike dijalekta A i govornike dijalekta C podjednako dobro, te dalje, govornici dijalekta C dobro razumeju govornike dijalekata B i D, ali govornici dijalekta B teže razumeju govornike dijalekta D, dok ih govornici dijalekta A ne razumeju nikako. To se zove dijalekatski kontinuum i sasvim je prirodna i, na kraju krajeva, i matematički očekivana pojava. (Ako te zanimaju dobri, a i za laike prijemčivim i razumljivim jezikom pisani, uvodnici i pregledi raznoraznih lingvističkih stvarčica, potraži knjige profesora Ranka Bugarskog; tamo ćeš naći objašnjenja i ovih i mnogih drugih lingvističkih fenomena.) |