|
Наслов: Zašto pola Srba ne zna Srpski jezik? Порука од: bagzi94 на 07.16 ч. 05.10.2010. Zašto? ???
Ja bi - Ja bih Nemogu - Ne mogu Precednik - Predsednik S'monom - Sa mnom Zar je ovo toliko teško? Наслов: Одг: Zašto pola Srba ne zna Srpski jezik? Порука од: Ђорђе Божовић на 08.46 ч. 05.10.2010. Pa jeste teško. :) Svako učenje jest napor. A te pravopisne začkoljice nisu nešto što je inherentno svojstvo jezika pa da ih izvorni govornici po automatizmu znaju, nego su nešto što se mora naknadno naučiti.
Govorenje nam je urođena sposobnost, koja se prirodno razvija još dok smo djeca (već oko prve godine bebe počinju da govore!), i ono ulazi u jezički automatizam, ali pisanje nije — ono je veština koja se mora dodatno učiti (mnogo vremena kasnije, sada dosta starija, naša već i te kako pričljiva beba konačno seda za bukvar i počinje učiti azbuku :)). Te kada naprosto ne izgovaraš H od djetinjstva, jer si tako usvojio maternji jezik, onda svakako moraš uložiti dodatan napor eda bi naučio gde se ono po pravopisu piše. Nikakav razmak nijedan izvorni govornik srpskohrvatskoga ne izgovara usred akcenatske celine (kakve su "ne mogu" ili "sa mnom"; bjeline se i ne mogu izgovarati, zar ne, one su osobina pisanog jezika a ne govora), pa onda svakako moramo učiti gde se to one iz nekog razloga odjednom pišu, i ono što prirodno izgovaramo u jednom dahu, kao jednu cjelinu, razbijaju napola. A to sigurno jeste dodatan napor u odnosu na tu snagu automatizma koju poseduje govorenje kao primarna i najprirodnija jezička djelatnost (zato mnogi pišu kako govore — "nemogu" i "samnom" :)). Slično tome, svi mi izgovaramo "precednik" (a i kako bismo drukčije? — to je sasvim prirodan i pravilan izgovor ove reči!), pa se onda moramo naknadno učiti da se piše "preDSednik". Ali pravila govora su jedno, a pravila pisanja drugo. Zato to i jeste teško, zato i predstavlja dodatan napor. ;) Dakle, svako učenje bilo čega jest naporno — manje ili više. Hoće li nam učenje nečega biti manje ili više naporno, zavisi od toga koliko smo motivisani da to učimo. Ima ljudi koji jednostavno nemaju motivacije da uče pravopis i pišu više intuitivno ("neznam", "samnom", "precednik"), ili nemaju motivacije da uče standardni jezik i zadržavaju neke, sasvim normalne, dijalekatske crte (poput nedostatka glasa H ili takvih oblika kao što je "s monom"). Ali to ne znači da ljudi ne znaju svoj maternji jezik; kako ga mogu ne znati kada počinju da ga govore još kao bebe od oko godinu dana, i za kratko vreme ga sasvim usvoje pa onda, kako samo deca to mogu, non-stop simpatično brbljaju, brbljaju, brbljaju! :) To samo znači da ne znaju njegov pravopis, a to je, kako rekosmo, nešto što se tek naknadno uči, što nije deo jezičkoga automatizma i nije inherentno jeziku kao takvom. A to nije grijeh. Naravno, od onoga ko se nađe na takvoj poziciji da mora govoriti javno, očekuje se da govori standardnim jezikom. I od onoga ko piše javna akta, ko popunjava formulare, ko je u instituciji poput škole, suda, skupštine, ministarstva, televizije, banke, pošte, nakladničke tvrtke, novinske kuće itd. očekuje se da bude pismen. Ali takvi ljudi i takve pozicije čine samo mali deo ukupnoga jezičkog prostora, ukupne jezičke zajednice. :) E sad, da se vratim na tvoje pitanje — zašto se ispostavi da ni ti ljudi, od kojih se očekuje pismenost, nekad nisu pismeni? Bah, pa dovoljno si odrastao da i sâm shvataš u kakvom trećem svetu danas živimo. ;) Odgovor je sasvim kratak i jednostavan: kriv je ovaj naš školski sistem, koji je davno bio zreo za napuštanje; krivi su nastavnici koji neprofesionalno rade svoj posao jer su ga dobili preko veze; krivo je ministarstvo prosvete jer ne ume da sastavi jedan produktivan nastavni program zato što umesto funkcionalnom opismenjavanju časove jezika i književnosti radije posvećuje promicanju patriotskoga i nacionalističkoga svjetonazora; krive su škole jer ne rade na usavršavanju svojih zaposlenih; kriva je vlada, u kojem god se sastavu već godinama smenjivala, jer joj je od školstva i drugih konkretnih i realnih životnih potreba njenih građana važnija neka apstraktna i besmislena politička rasprava o statusu Kosova; krivo je, jednom rečju, čitavo društvo zbog toga što je sebi dozvolilo da se nađe u ovakvoj raspaloj situaciji, i zbog toga što ništa ne čini na tome da se iz nje izbavi. Drugim rečima — možda je nešto trulo u državi Danskoj i bolesno, ali sve je trulo u državi Srbiji, pa i pismenost. ::) Наслов: Одг: Zašto pola Srba ne zna Srpski jezik? Порука од: Соња на 10.17 ч. 05.10.2010. Но - није за неку нарочиту утеху, али нека се подсетимо - нисмо само ми неписмени: одавно су већ до нас допирали статистички подаци о процентима до разних ступњева неписмених по Америци, а недавно ми је отац прочитао део чланка о Немачкој и (не)писмености њеног становништва. Јесмо лоши, не кажем, али није сав остали свет савршен, није да опет само с нама нешто није у реду.
Ђорђе је у праву што се тиче школства овде. Погледај колицни делић процента БНД-а (или чега год, не знам како се то зове) се издваја за школство. Није само матерњи језик проблематичан. Видиш да повремено прошиштим над нашим студентима и потпуним одсуством свести о најнормалнијим, свима познатим појмовима. И не може (опет - дивни Душко Радовић се још пре више од 30 тужно спрдао над "реформама школства" - оне код нас очигледно већ више пута не ваљају) систем образовања да се мења (коренито) одозго, од факултета. Ваљало би изменити - тамо где постоји објективна потреба за променама - читав приступ представљању градива (у каквом год хоћеш смислу) и проверавању усвојенога. Али не одозго, него од основне школе. А што се тиче стручности људи који завршавају факултете, ако је ситуација свуда оваква у какву су довели нас, можемо се, за још дуги низ година, опростити од квалитетних наставника: код нас, с обзиром на "нови систем", факултет може да заврши и онај који не зна да кенгури нису ни папкари ни копитари (то се раније није дешавало. Не да се прође, него да се не зна). И такав може да постане наставник некој деци. (Помињале су ми колеге наставницу која је деци на излету на Обедској бари сва одушевљена показивала трску преко пута, објашњавајући да је то бамбус.) Чему ће их научити? Наслов: Одг: Zašto pola Srba ne zna Srpski jezik? Порука од: VladKrvoglad на 22.33 ч. 30.11.2010. Slazem se da je sistem kriv u velikoj meri. Ipak, postoji i neka 'gama kapaciteta' - ima ljudi koji nemaju sluha za jezik, koji su sami lenji duhom, nisu izgradili radne navike, brzo zaboravljaju i slicno. Ne mozemo traziti i ocekivati da svi gradjani budu ni podjednako niti vrlo pismeni. Na zalost. Problem je sto danas skolski sistem ne uspeva da postigne ono sto bi se MOGLO dosegnuti. Ipak, dodao bih jos jedan problem: ranije su te ucili pismenosti, pa si u zivotu uspevao da taj svoj dosegnuti stepen pismenosti zadrzis ili cak podignes - citajuci knjige. Danas je televizija, internet i slicno - skoro pa istisnula citanje knjiga. I naravno, ne utice pozitivno na kvalitet PISANE reci, to jest pismenosti u uzem smislu.
Наслов: Одг: Zašto pola Srba ne zna Srpski jezik? Порука од: Соња на 16.29 ч. 08.12.2010. У последње време виђам написано „мужијак“. У забрињавајуће превеликом проценту.
Наслов: Одг: Zašto pola Srba ne zna Srpski jezik? Порука од: Dacko на 16.24 ч. 10.12.2010. A zašto u naslovu teme piše Srpski a ne srpski jezik?
Наслов: Одг: Zašto pola Srba ne zna Srpski jezik? Порука од: Обрен Старовић на 02.21 ч. 19.01.2011. Zašto? ??? Ja bi - Ja bih Оправдано је јер не говоре х. (Оправдано је писање, али је онда питање да ли је оправдано што тако говоре.) Nemogu - Ne mogu Јеби( )га. Precednik - Predsednik Ово сам видео да људи пишу само кад се зезају. Једино се стварно буне да ли је ДС или ТС. S'monom - Sa mnom ??? Zar je ovo toliko teško? Није, и стварно је страшно што се људи ни најмање не потруде да пишу правилно, иако су сигруно хиљаду пута чули да се „не могу" пише одвојено. Наслов: Одг: Zašto pola Srba ne zna srpski jezik? Порука од: bagzi94 на 13.54 ч. 19.01.2011. A zašto u naslovu teme piše Srpski a ne srpski jezik? Tačno, treba biti malo slovo, ali hteo sam da istaknem. Ali pošto Pravopis kaže "ne", onda ćemo da ispravimo! Da objasnim "S'monom": iz mesta gde ja dolazim, Aleksandrovaca, ljudi tako govore. Skraćeno od "sa" je "s" i znam da posle "S"ne ide apostrof, ali sam tu, takođe, hteo da iskažem kako oni to pišu. Наслов: Одг: Zašto pola Srba ne zna Srpski jezik? Порука од: Prekobrojna на 17.31 ч. 19.01.2011. ... Skraćeno od "sa" je "s" i znam da posle "S"ne ide apostrof, Osnovni oblik predloga je S. Oblik SA upotrebljava se samo ispred reči sa kojima je teško izgovoriti s. Npr: s mnom*, s snegom*... ali sam tu, takođe, hteo da iskažem kako oni to pišu. Наслов: Одг: Zašto pola Srba ne zna Srpski jezik? Порука од: bagzi94 на 20.13 ч. 19.01.2011. Znam to, proučio sam Klajnov Rečnik nedoumica... ;D
Ali, kako da ti kažem, Župljanima je tako lakše - "s'monom". Ne kažem da svi u Aleksandrovcu govore tako, ali deca sa sela, poljoprivredni radnici i tako, opet veliki broj nas. Наслов: Одг: Zašto pola Srba ne zna Srpski jezik? Порука од: Aleph на 20.47 ч. 19.01.2011. ... Skraćeno od "sa" je "s" i znam da posle "S"ne ide apostrof, Osnovni oblik predloga je S. Oblik SA upotrebljava se samo ispred reči sa kojima je teško izgovoriti s. Npr: s mnom*, s snegom*... ali sam tu, takođe, hteo da iskažem kako oni to pišu. Teško izgovoriti malo je maglovita odrednica. Osnovno je pravilo da se sa piše ispred reči koje počinju suglasnicima s, z, š ili ž i zamenice mnom. Tomo Maretić svojevremeno je propisivao i razne suglasničke skupine, poput čr, ks, ps... Kaže se i Osam je deljivo sa dva i sa se koristi ispred umetnutih delova rečenica, odvojenih zarezom ili crtom. Наслов: Одг: Zašto pola Srba ne zna Srpski jezik? Порука од: lavandablue на 20.09 ч. 12.04.2011. zato sto ne čitaju knjige.
Наслов: Одг: Zašto pola Srba ne zna Srpski jezik? Порука од: Индијанац Џоунс на 02.10 ч. 13.04.2011. Ni tekst u knjigama nije uvijek pravilno napisan, može biti grešaka, pa bi opet, i čitajući knjige, mogli pogrešno da nauče, tako da nije rješenje čitati knjige, osim ako je cilj da se obogati fond riječi i poboljša izražavanje.
Jednostavno, nije ljudima mnogo stalo da pričaju i pišu pravilno. Ja se polomih pišući apostrofe, velika slova, navodnike u SMS porukama, ali mi nije teško, jer bi me bilo sramota da nešto nepravilno napišem. Nemaju svi taj osjećaj neprijatnosti. Čak znaju i da se šale u vezi s tim kad neko vodi računa o pravopisu u porukama. Očekivati od svih da pravilno pišu, isto je kao očekivati od svih da peru ruke poslije nužde. Fuj! Наслов: Одг: Zašto pola Srba ne zna Srpski jezik? Порука од: lavandablue на 14.37 ч. 13.04.2011. ne bih se bas slozila sa tim.
citajuci knjige, bar bi za pocetak naucili da se 'ne' pise odvojeno od glagola, i da ne mesaju prefiks 'ne' u drugim vrstama reci. pa onda 'da li', mnogi pisu 'dali', kao da je to jedna rec. i slicno. a ja licno se od toga grozim, i to mi mnogo govori o nekoj osobi, tj. o njenom obrazovanju i nivou svesti. to je nesto osnovno sto se uci jos kod uciteljice u osnovnoj skoli, ako bar nisu naucili kod kuce, tj. ako nemaju sluha za jezik i reci. a sto je najvaznije, jos jedan plus kod citanja knjiga je produhovljenost koja se stice tokom vremena, kao i povecanje fonda reci, i uvid u to kako neke reci zaista ispravno glase. sve to spada u pismenost i znanje jezika. a sto se tice pisanja velikih i malih slova i 'kvacica' na slovima (ščćžđ), to vecina (ili velika vecina) ne radi, ne zato sto je nepismena ili neobrazovana, vec zbog zurbe u kucanju na kompjuteru, da bi brze otkucali. mobilni telefoni na srecu imaju programiranu opciju automatskog prebacivanja malog slova u veliko, odmah posle kucanja tacke i space-a (razmaka); isto to ima i vecini poznati komp. program za obradu i editovanje teksta - MS Word. i naravno da se u knjigama ocekuje ispravan pravopis i lektorski i gramaticki ispravan tekst. sve sto je ispod tog nivoa, znaci da je neko svoj posao obavio lose. dakle, nista loseg nema u knjigama (ako izuzmemo knjige stetnog sadrzaja posto ima i takvih), citanje je najbolji nacin da se covek opismeni i nauci jezik, sto je i tema pitanja u naslovu. Наслов: Одг: Zašto pola Srba ne zna Srpski jezik? Порука од: lavandablue на 14.42 ч. 13.04.2011. Jednostavno, nije ljudima mnogo stalo da pričaju i pišu pravilno. Ja se polomih pišući apostrofe, velika slova, navodnike u SMS porukama, ali mi nije teško, jer bi me bilo sramota da nešto nepravilno napišem. Nemaju svi taj osjećaj neprijatnosti. Čak znaju i da se šale u vezi s tim kad neko vodi računa o pravopisu u porukama. sta reci drugo osim da su to mediokriteti. Наслов: Одг: Zašto pola Srba ne zna Srpski jezik? Порука од: lavandablue на 14.45 ч. 13.04.2011. Očekivati od svih da pravilno pišu, isto je kao očekivati od svih da peru ruke poslije nužde. Fuj! salis se? te dve stvari se nikako ne mogu porediti. ovo drugo spada u domen obavezne licne higijene i kulture zivota, naspram primitivizma. Наслов: Одг: Zašto pola Srba ne zna Srpski jezik? Порука од: Индијанац Џоунс на 23.46 ч. 13.04.2011. Naravno da spada u domen obavezne lične higijene i kulture, isto kao što pravilno pisanje spada u osnovnu kulturu, ali opet to ne čine svi, bar ne u muškom toaletu, jer im je mrsko, pretpostavljam, isto kao što im je mrsko da pišu veliko slovo, apostrofe, zareze... Za kvačice na telefonima je opravdano, zato što neki telefoni to ne mogu da prikažu, a i poruke sa takvim slovima sadrže manje znakova, pa su na kraju i skuplje, ali, na računaru treba pritisnuti jedan taster za slovo sa kvačicom isto kao i za odgovarajuće slovo bez kvačice, tako da bi brzina pisanja bila ista - tu je stvar u navici. Ko je navikao da kuca slova bez kvačice, teško mu je da ponovo uči pravilno, a pisanje slova bez kvačica nije pravilno.
Zbog te loše navike srećemo tekstove u medijima, pa čak i u knjigama, u kojima umjesto đ stoji dj, ili umjesto č stoji ch. Još je gore ako je taj tekst pisan ćirilicom, pa piše дј, ili нј, ili лј... Sad koriste dodatak Vordu koji ispravlja te greške, ali on nekad ispravi i gdje ne treba, pa riječ 'gdje', na primjer, 'ispravi' u 'gđe'... Bez uvrede, ali mislim da nije lijepo pisati srpski bez kvačica kad se može pisati s njima, tj. kad postoje uslovi, a posebno na forumu koji se bavi srpskim jezikom i pravilnim pisanjem. ;) Наслов: Одг: Zašto pola Srba ne zna Srpski jezik? Порука од: lavandablue на 15.56 ч. 14.04.2011. ... ali, na računaru treba pritisnuti jedan taster za slovo sa kvačicom isto kao i za odgovarajuće slovo bez kvačice, tako da bi brzina pisanja bila ista - tu je stvar u navici. Ko je navikao da kuca slova bez kvačice, teško mu je da ponovo uči pravilno, a pisanje slova bez kvačica nije pravilno. naravno da nije pravilno 100% ali je uvek brze bez toga. ——————- Sad koriste dodatak Vordu koji ispravlja te greške, ali on nekad ispravi i gdje ne treba, pa riječ 'gdje', na primjer, 'ispravi' u 'gđe'... e vidis, meni kao informaticaru i profesoru informatike jako smeta kada se neka engleska rec u ovom slucaju 'Word' za MS Word program, pise 'Vord'. to je apsolutno pogresno i apsurdno. Наслов: Одг: Zašto pola Srba ne zna Srpski jezik? Порука од: lavandablue на 15.57 ч. 14.04.2011. Bez uvrede, ali mislim da nije lijepo pisati srpski bez kvačica kad se može pisati s njima, tj. kad postoje uslovi, a posebno na forumu koji se bavi srpskim jezikom i pravilnim pisanjem. ;) znam, ali meni je ovako brze ;) Наслов: Одг: Zašto pola Srba ne zna Srpski jezik? Порука од: Индијанац Џоунс на 17.42 ч. 14.04.2011. :)
Kao profesoru informatike, ne bi trebalo da ti je problem da brzo kucaš i sa kvačicama. Nije pogrešno napisati Vord, umjesto 'Word'. To se zove transkripcija stranih riječi i podrazumijeva pisanje stranih riječi slovima našeg pisma i onako kako se izgovaraju. U našem pismu nema slova 'W' i ja ga koristim samo kad pišem engleski, ili kad hoću tačno da navedem kako se nešto piše, ali onda obavezno stavim navodnike. Imaš posebnu rubriku na početnoj strani Foruma, koja se bavi transkripcijom stranih riječi. A ako ti smeta to što nisam napisao puno ime programa - oprosti, ali mislim da ga ni ti ne zoveš uvijek punim imenom 'program Mikrosoft Vord', a pogotovo ne pišeš, vjerovatno opet zbog brzog pisanja. ;) Наслов: Одг: Zašto pola Srba ne zna Srpski jezik? Порука од: lavandablue на 20.24 ч. 14.04.2011. :) Kao profesoru informatike, ne bi trebalo da ti je problem da brzo kucaš i sa kvačicama. Nije pogrešno napisati Vord, umjesto 'Word'. To se zove transkripcija stranih riječi i podrazumijeva pisanje stranih riječi slovima našeg pisma i onako kako se izgovaraju. U našem pismu nema slova 'W' i ja ga koristim samo kad pišem engleski, ili kad hoću tačno da navedem kako se nešto piše, ali onda obavezno stavim navodnike. Imaš posebnu rubriku na početnoj strani Foruma, koja se bavi transkripcijom stranih riječi. A ako ti smeta to što nisam napisao puno ime programa - oprosti, ali mislim da ga ni ti ne zoveš uvijek punim imenom 'program Mikrosoft Vord', a pogotovo ne pišeš, vjerovatno opet zbog brzog pisanja. ;) mnoge transkripcije vezane za informatiku kao nauku su po mom misljenju nakaradne i apsurdne i ne bi se smele koristiti. narocito transkripcija tako necega o cemu smo dikutovali. kao profesor informatike dajem sebi za pravo da to svoje misljenje primenjujem u nastavi sa djacima. ;) sto se ostatka pravopisa i pravila srpskog jezika tice, tu ne ulazim u struku profesora knjizevnosti koji su svakako strucniji od mene. Наслов: Одг: Zašto pola Srba ne zna Srpski jezik? Порука од: lavandablue на 20.27 ч. 14.04.2011. :) Kao profesoru informatike, ne bi trebalo da ti je problem da brzo kucaš i sa kvačicama. problem mi je ako bas brzo, poluslepo kucam. ... mislim da ga ni ti ne zoveš uvijek punim imenom 'program Mikrosoft Vord', a pogotovo ne pišeš, vjerovatno opet zbog brzog pisanja. ;) hehe, mislis, Majkrosoft Vord? pisem ga uvek MS Word. ili skraceno Word. Наслов: Одг: Zašto pola Srba ne zna Srpski jezik? Порука од: Индијанац Џоунс на 21.21 ч. 14.04.2011. Da, Majkrosoft... :D
To je isto kao kad bi profesor engleskog rekao da daje sebi za pravo da piše naziv svog predmeta Engleski jezik i da tako uči đake, jer se taj naziv u engleskom jeziku piše velikim slovom i njemu izgleda nakaradno kad se piše po pravilima srpskog jezika, pa bi trebalo da se piše kao u engleskom. Ili još gore, kad bi profesor srpskog jezika učio đake da 'ne' ne odvajaju od glagola, jer to njemu izgleda ljepše. Zar ne shvataš da ti upravo time što učiš svoje đake pogrešno, ulaziš u struku profesora (srpskog jezika i) književnosti?! Naravno, mogu se koristiti nazivi, izrazi i riječi engleskog jezika u njihovoj originalnoj formi i u srpskom jeziku, pa čak i ako se piše ćirilicom, ali se oni stavljaju pod navodnike. Drugo je kad ja na monitoru ostavim poruku bratu: 'Ne diraj Word, nešto zeza', pa izostavim navodnike 'zbog brzog pisanja'. Tu ni ja ne pazim puno na pravila. Ali drugo je u školi, pred đacima, kojima profesor srpskog kaže jedno, a profesor informatike drugo. Popričaj ti sa svojim đacima. Možda su oni pitali profesora srpskog šta je pravilno, pa ti se iza leđa podsmijavaju na času. ;) Наслов: Re: Zašto pola Srba ne zna Srpski jezik? Порука од: Pedja на 08.33 ч. 15.04.2011. e vidis, meni kao informaticaru i profesoru informatike jako smeta kada se neka engleska rec u ovom slucaju 'Word' za MS Word program, pise 'Vord'. to je apsolutno pogresno i apsurdno. Niti je pogrešno, niti apsurdno. Pogotovo to ne bi smelo biti nijednom profesoru. Transkripcija je u našem pismu neophodna, regulisana je Pravopisom, i ne vidim razlog zašto je ne bismo primenjivali. Naša pisma ne sadrže sve znake engleskog alfabeta pa ih moramo pisati drugačije. Povrh toga, Pravopis omogućava i izvorno pisanje u određenim situacijama. kao profesor informatike dajem sebi za pravo da to svoje misljenje primenjujem u nastavi sa djacima. ;) Kao profesor, trebalo bi malo više da poštuješ svoju struku i da se ponašaš shodno naučnim principima. Učiti đake pogrešno na osnovu sopstvenih ideja koje nisu u skladu sa naukom, nije način kako profesori treba da rade. Цитат sto se ostatka pravopisa i pravila srpskog jezika tice, tu ne ulazim u struku profesora knjizevnosti koji su svakako strucniji od mene. Nauka se ili primenjuje ili ne primenjuje, ne može tako pola-pola. U svakom slučaju, i u tvojim postupcima se krije odogovor na pitanje iz naslova. Наслов: Одг: Zašto pola Srba ne zna Srpski jezik? Порука од: Vukasin на 12.16 ч. 15.04.2011. e vidis, meni kao informaticaru i profesoru informatike jako smeta kada se neka engleska rec u ovom slucaju 'Word' za MS Word program, pise 'Vord'. to je apsolutno pogresno i apsurdno. Niti je pogrešno, niti apsurdno. Pogotovo to ne bi smelo biti nijednom profesoru. Transkripcija je u našem pismu neophodna, regulisana je Pravopisom, i ne vidim razlog zašto je ne bismo primenjivali. Naša pisma ne sadrže sve znake engleskog alfabeta pa ih moramo pisati drugačije. Povrh toga, Pravopis omogućava i izvorno pisanje u određenim situacijama. У Правопису Матице српске издања 2010. године у одељку IX ПРИЛАГОЂЕНО ПИСАЊЕ ИМЕНА ИЗ СТРАНИХ ЖИВИХ ЈЕЗИКА (ТРАНСКРИПЦИЈА), написано је под тачком 195 на 171. страници: "У писању туђих властитих имена у нашем стандардном језику примењују се два поступка: прилагођено писање (применљиво и у ћирилици и у латиници) и изворно писање (применљиво у латиници). [...] а) Изузетно се и у ћириличком тексту понеко име може навести и у изворној латиници. То је, ипак, само изузетан поступак, попут оног кад из стилских разлога у нашем тексту оставимо непреведену страну реч или израз (нпр. лат. sui generis, фр. c'est la vie). На задржавање стране графије аутор је каткад принуђен тиме што није успео да сазна како је треба прочитати или преозвучити, [...]" Апсолутно се слажем да би свако требало да води рачуна о култури говора и писања, не везано за то чиме се бави. Нарочито ако има све могућности да тако и чини. Наслов: Одг: Zašto pola Srba ne zna Srpski jezik? Порука од: lavandablue на 17.50 ч. 15.04.2011. Kao profesor, trebalo bi malo više da poštuješ svoju struku i da se ponašaš shodno naučnim principima. Učiti đake pogrešno na osnovu sopstvenih ideja koje nisu u skladu sa naukom, nije način kako profesori treba da rade. Nauka se ili primenjuje ili ne primenjuje, ne može tako pola-pola. bas zato sto postujem svoju struku, nikada necu napisati na skolskoj tabli 'program za obradu teksta Vord', vec cu napisati '... Word'. u knjizevnosti i beletristici je to drugacije i prihvatam da je transkripcija tu primarna u odnosu na struku (informaticku; ako se na primer spominje navedeni program u nekoj knjizi koja nije obrazovnog karaktera). Наслов: Одг: Zašto pola Srba ne zna Srpski jezik? Порука од: Индијанац Џоунс на 23.03 ч. 15.04.2011. Mi u klin, ti u ploču...
Kažem ja, ne može se očekivati od svih da pišu pravilno. Profesorice Lavanda, hvala ti što si nam odgovorila na pitanje u naslovu teme... :) Наслов: Re: Zašto pola Srba ne zna Srpski jezik? Порука од: Pedja на 09.07 ч. 16.04.2011. bas zato sto postujem svoju struku, nikada necu napisati na skolskoj tabli 'program za obradu teksta Vord', vec cu napisati '... Word'. Poštovanje struke se ne izražava tako što se koriste strane reči, a pogotovo ne tako što se ne poštuje sopstveni jezik. Da li ti onda časove držiš na engleskom jeziku? To je jezik tvoje struke. I ja sam iz tvoje struke pa ne da mi ne smeta da transkribujem, nego to obilato činim. Ako mi koji u struci nešto stvaramo ne vidimo problem, ne vidim zašto vi koji samo interpretirate imate? Nije ni čudo zašto deca iz škola ćčesto dolaz ekod mene da im objašnjavam stvari koje uče u školi. Takođe nije čudo da im ja to vrlo lako objasnim, samo zato što koristim jezik koji RAZUMEJU. Наслов: Одг: Zašto pola Srba ne zna Srpski jezik? Порука од: lavandablue на 15.43 ч. 20.04.2011. molim bez vredjanja. u latinici transkripcija nije neophodna, mada je pozeljna. zato, kada se napise neka engleska rec u nastavi informatike, od profesora se ocekuje i da napise u zagradi kako se ona cita, tj. izgovara na nasem jeziku. ali u cirilici je transkripcija neophodna. |