|
Наслов: Покретно а Порука од: самоникли на 03.53 ч. 14.01.2011. На једној теми, Ј о е написа ово:
Цитат Постоје хиљаде граматичких правила која се примењују само у писаном језику. Да ли икада кажем „Јеси ли виде мога доброга пријатеља“? — Не, али у тексту користим то покретно а. Е, код коришћења тог(а) покретног(а) а, занима ме, која је мотивација, која су ограничења и правила ако их има, или логика ако их баш и нема, а ако је све ствар укуса и стила, шта је код тог коришћења лијеп стил и добар укус? Посебно ме занима употреба и изостављање покретног а у низу атрибута те за избјегавање удвајања сугласника (геминације). Пригодан примјер за обје те ствари: првог великог домаћег граматичара (првога великог домаћега граматичара). Такође, ако неко зна понешто о разликама у овој ствари између хрватског (и босанског) и српског, волио бих о томе чути, јер ми се чини да њихови лингвисти форсирају то а како би се ови језици што више разликовали, мада вјерујем да код хрватског постоје и традиционалне разлике у односу на српски. ps. Питање, јасно, није само за Џоа. pps. Покретно а присутно је и у једној другој језичкој занимљивости: "У номинативу једнине маскулинума кратких облика појављује се често 'покретно а' како би раздвојило финалну консонантску скупину и олакшало изговор, нпр. добар - доброг, добри, добра." Међутим, то ме овдје не занима. Наслов: Одг: Покретно а Порука од: самоникли на 03.58 ч. 14.01.2011. Нађох добар текст о генези покретног а, али он не даје одговоре на сва моја питања.
Јован Вуковић: Историја српскохрватског језика, 1974. POKRETNI VOKALI U današnjem našem jeziku imamo mnoštvo slučajeva kada se krajnji vokal u riječi javlja, tako reći, fakultativno: ili će glasovni ohlik biti sa njim ili bez njega: (ovog : ovoga; dobrog : dobroga; sad : sada), dobrom : dobrome : dobromu — i tako slično. Različiti su bili uslovi za ovu glasovnu pojavu. 1) Izgovor jednoga vokala na kraju može biti oslabljen u sintagmi, gdje se više riječi spajaju u jednu užu izgovornu cjelinu. Dvojak praslovenski izgovor lične zamjenice prvog lica azь (jazь) i ja (< jaz) može se protumačiti jedino na taj način što je poluglas na kraju riječi u sintagmi mogao biti slabijeg izgovora i iščezavati (tako da je ostao izgovor i jaz i jazь — pokretni poluglas), mnogo prije nego je nastupilo poznato iščezavanje poluglasa u otvorenom slogu. Na taj način se mogu lako protumačiti mnogi današnji primjeri sa pokretnim vokalima. Tako je slabilo e u staroj partikuli že. Oblik ježe dobijao je izgovor jere (ž u intervokalnom položaju često daje r, uporedi može > more, u dijalektima kaže > kare i sl.), pa smo dobili veznik jer, a pored njega i dijalekatsko jere. Iz sličnih situacija smo dobili pokretno e kod zamjenica: tom(e), njim(e), dijalekatsko kim(e), našem(e) i sl. (uporedi staro nikadara sa mogućnošću i nikadar). 2) Bilo je starih partikula koje su u zavisnosti od akcenta dobijale dvojak vokalski završetak: ka i kь, na i nь, pa kad se poluglas izgubio, moralo se a osjećati kao pokretno. To se ogleda u dijalekatskim oblicima priloga: ovdjeka: ovdjek, ovdjena: ovdjen i sl. Ovo pokretno a se prenosilo i na druge priloge pa smo dobivali i ovakve odnose: sad: sada: (dijal) sade i sl. Kad je riječ o partikulama, treba zapaziti da su one uvjetovale: a) nastajanje pokretnih vokala, b) nove morfološke oblike kod pridjevskih zamjenica (uporedi ovaj < ovьj < ovьi i sl.) i priloških riječi (uporedi gdje < kьde > kde > gde > gdĕ — jat nakalemljeno, — vidi kod ĕ-ta). Uz oblike promjenljivih riječi partikule su se priljepljivale samo uz vokalski završetak: ovь+ i i slično; prema tome, sasvim je pogrešno misliti da u dijalekatskim oblicima zamjenica ovi, oni, ovo i imamo po porijeklu od partikula, — to je, — u stvari, analogijski oblik prema upitnoj zamjenici koji: ovь covĕkь ~ koji čovĕk > ovi covjek // koji čovjek — i sl. 3) Često je pokretno a nastajalo raznim ujednačavanjima padežnih oblika. Pod uticajem dvojakih oblika u genitivu plurala u 14. vijeku: gradov: gradova (dok se krajnje a moglo još osjećati kao pokretno) nastajale su razne mogućnosti za prenošenje pokretnoga a i u druge padežne kategorije. Ujednačavanje padežnih oblika dativa i instrumentala: ženam : ženami : ženama (dualski) išlo je preko situacije ovako stvorene sa pokretnim a i i (današnji dubrovački oblik ženam i ženama i sl., u stvari, predstavlja situaciju sa pokretnim vokalima). U ovakvom stanju, sa obiljem pokretnih vokala u padežnim oblicima nastali su i današnji genitivi singulara zamjeničke i pridjevsko-zamjeničke promjene: ovog(a), onog(a), visokog (a) i tako slično. |