|
Наслов: [ʃ]? Zaista? Порука од: Suomalainen на 03.58 ч. 13.05.2011. Naše š je u stvari [ʃ] u IPA transkripciji. Kako sad to?
U članku na Vikipediji (a i još po negde sam viđao) o srpskom jeziku (i u onim o srpskohrvatskom i hrvatskom) piše da slovo š predstavlja bezvučni palato-alveolarni frikativ [ʃ]. Ako se uzme u obzir da se [ʃ] izgovara kao u engleskom sheep, mogu da shvatim da je ovo rečeno za hrvatski jezik (jer ga Hrvati tako [bar slično] i izgovaraju), ali u srpskom je š palatalno, nije bezvučni palato-alveolarni frikativ [ʃ]. A i napominje se da [ʃ] nije palatalni već palatalizovani glas. I ja ne mogu da nađem IPA-slovo koje bi odgovaralo pravom srpskom š. Znači li ovo da ga nema? P.S. Nije li ovo možda zato što se jezik u stvari proučava kao srpskohrvatski ili tako nešto...? :-[ Наслов: Одг: [ʃ]? Zaista? Порука од: Aleph на 21.20 ч. 13.05.2011. To je zato što je jedno od osnovnih načela transkripcije po međunarodnoj fonetskoj abecedi jednostavnost i prepoznatljivost znakova. Ni italijansko sc ispred samoglasnika nije glas koji ovakav znak predstavlja, ali ga IPA-in Priručnik propisuje u transkripciji italijanskog.
Slično je i sa: e, r umesto ɹ i ɻ, italijansko ʤ umesto ʥ. Transkripcije su, uostalom, fonemske, najčešće, i kad su fonemske različitog su stupnja fonetičnosti. Наслов: Одг: [ʃ]? Zaista? Порука од: Suomalainen на 13.46 ч. 14.05.2011. Da li bi mogao pojasniti "različitog stupnja fonetičnosti"? :) I hvala na odgovoru.
Наслов: Одг: [ʃ]? Zaista? Порука од: Rdorjuk Btsoden на 16.32 ч. 27.12.2012. Mislim da je to samo zbog jednostavnosti. Realno, nije moguće da se napravi *potpuno* fonetsko pismo, jer bi sadržavalo milijardu glasova, slova, simbola, akcenata and what not. . . Osim toga, svaka reč bi mogla da se napiše na jedno dobrih 10 načina, pa čak i ako se radi o istom dijalektu. Da ne govorim o tome da bi bilo smešno uopšte i pomišljati na moguće pisanje IPA-om. IPA treba da nam olakša, ne da nam iskomplicira jezike. Živeli!
Наслов: Одг: [ʃ]? Zaista? Порука од: Mallrat18 на 19.11 ч. 04.08.2013. [ʃ] није палатални фрикатив (то би било [ç], као у немачкој речи ich), нити је палатализовани (а то је [ʃʲ] или боље [ɕ], и то се појављује као алофон [ʃ] у речима чешће или чвршћи). Јесте да се српско ш разликује од других језика па би зато најбоље било да се овако пише: [ʃ̠]. Дакле, ово је палато-алвеоларни, или боље пост-алвеоларни фрикатив који се изговара мало даље натраг.
Наслов: Одг: [ʃ]? Zaista? Порука од: Моцарткугелн на 02.58 ч. 14.08.2013. А [ʂ]? Судећи по овом чланку (http://en.wikipedia .org/wiki/Voiceless_retroflex_sibilant), то звучи као наше ш.
Наслов: Одг: [ʃ]? Zaista? Порука од: Mallrat18 на 12.51 ч. 14.08.2013. Баш и није. Ово је честа грешка (или заблуда, шта ја знам) коју јако често видим у Википедији. Википедија је добра само ако хоћеш да добијеш површан преглед ствари, није баш поуздан извор информације.
Углавном, [ʂ] је ретрофлексни фрикатив, и изговара се иза небаца, али доњим делом крајичка језика (не знам ти баш добро терминологију на српском, извини), дакле субапикално. Овај глас постоји у норвешком (<Norsk> - [nuːʂk]), шведском или кинеском, например. Онај човек на снимку не изговара га баш добро, имаш бољи пример овде: http://www.paulmeier.com/consonants/ |