|
Наслов: Povratni glagoli - podela Порука од: cc.lidija на 18.27 ч. 07.08.2011. U svim gramatikama sam nasla da se povratni glagoli dele na: direktne povratne (prati se), uzajamno povratne (grliti se) i indirektne povratne (kajati se). Ok, to je do sada, sa "providnim" glagolima, jasno. Ali gde spadaju prelazno-povratni glagoli: odreci se, uzeleti se, nejsti se, bojati se, otarasiti se, itd?
I jos, na osnovu primera vidim da obicno idu sa genitivom: "uzelela sam ga se", i jasno mi je da je "ga" licna zamenica treceg lica mnozine u genitivu, ali nije mi jasno kako to "se" preuzima ulogu akuzativa, kako sam negde procitala. U italijanskom jeziku prelazno-povratni glagoli (koji imaju svoju cetvrtu podgrupu povratnih glagola) su npr. "prati si ruke", "prati si zube" itd. gde je povratna zamenica u ulozi dativa a subjekat se ne podudara sa objektom. Ako uporedim njihove prelazno-povratne glagole i nase, vidim da i nema mnogo slicnosti. Zatim, nasla sam da su glagoli "veseliti se" i "smejati se" neprelazno-povratni, tj. da spadaju u grupu indirektnih povratnih glagola. I ok, ne mogu da "smejem sebe" ali mogu da "veselim sebe", kako onda da ih smestimo u istu grupu. Pise da tu spada i glagol "ljutiti se", ali takodje mogu da "ljutim sebe". Ili mozda primeri koje sam navela nisu prihvatljivi u knjizevnom jeziku? Na trenutak mi se ucini da mi je sve jasno, i onda nadjem neki primer i shvatim da mi nista nije jasno. Наслов: Одг: Povratni glagoli - podela Порука од: cc.lidija на 18.29 ч. 07.08.2011. "i jasno mi je da je "ga" licna zamenica treceg lica mnozine u genitivu". Htela sam da kazem "jednine".
Uzgred, kako mogu da menjam ili brisem svoje poruke? Наслов: Одг: Povratni glagoli - podela Порука од: VPF на 15.39 ч. 16.08.2011. Trebalo bi da postoji ikonica ispod poruke s rečju "izmeni" ili nacrtanom olovčicom. Neće se pojaviti ako si izlogovana ili ako je poruka prestara. Možda nije uključena za nove korisnike, ne znam.
U rečenici "uželela sam ga se", zamenica "se" je u obliku akuzativa a "ga" u obliku genitiva. Padeži su oblici a ne funkcije. Kod funkcija je nekad korisno razdvojiti "formalne" od "stvarnih". Znaš, kao u pasivu "knjiga je već napisana", kažemo da je knjiga formalni subjekt rečenice ali stvarni objekt, jer nije bila vršilac realne radnje pisanja nego trpilac. E tako možemo ovde reći da je ja ("se") formalni objekat, ali stvarni objekat je on ("ga"). Na ostala pitanja ne umem da ti odgovorim. Наслов: Одг: Povratni glagoli - podela Порука од: Дарко М на 00.58 ч. 27.08.2011. Пробаћу да помогнем упоредним методом. :)
Основне поделе повратних глагола у италијанском и српском незнатно се разликују. Навешћу и једну и другу. Подела италијанских повратних глагола: 1) verbi riflessivi propri, 2) verbi riflessivi apparenti (o verbi transitivi pronominali), 3) verbi riflessivi reciproci, 4) verbi riflessivi pronominali (o verbi intransitivi pronominali); неки аутори ову групу не сматрају повратним глаголима. Подела српских повратних глагола: 1) прелазно-повратни глаголи (или прави), 2) узајамно-повратни глаголи, 3) непрелазно-повратни глаголи (или неправи). Мислим да Вас је збунила терминологија. Прво ћемо да спојимо парове (ит. и срп. ): 1) и 1), 3) и 2), 4) и 3). Остали су неупарени италијански "привидно-повратни глаголи". То су глаголи као lavarsi qcs. (досл. прати си штогод), comprarsi qcs. (досл. купити си штогод) и сл. Сад, не смем да тврдим, али претпостављам да српски језик ову групу уопште ни не препознаје као групу повратних глагола. У италијанском се ради о идентичним ненаглашеним облицима датива и акузатива повратних заменица (облици датива и акузатива су mi, ti, si, ci, vi), па је управо због тих облика који су идентични ова група глагола названа повратним глаголима, али с резервом - сам назив каже: привидно-повратни. Српски језик, са друге стране, има различите облике повратне заменице за датив и акузатив, било у наглашеном или ненаглашеном облику - себи (си), себе (се), а код повратних глагола у српском језику, мада се поново ограђујем, јер је претпоставка у питању, користи се само повратна заменица у акузативу - себе (се). Ако грешим, молим да неко исправи грешку! Тако за праве повратне глаголе важи да је ненаглашена повратна заменица "се" заменљива наглашеним обликом "себе" (притом значење остаје непромењено и има смисла и након замене), што није могуће учинити ни код неправих, ни код узајамно-повратних глагола. Да напишем нешто и у вези са глаголима смејати се, веселити се итд. Први глагол очигледно је неправи повратни. Навешћу још једну претпоставку, много их је, али боље ишта, него ништа, кажу. Наиме, као што постоје двовидски глаголи, могуће је да постоје и двородни глаголи. Стога у оквиру повратних глагола, неки од њих можда може да припада и двема групама. Одговор на питање којој групи припада одређени глагол може да зависи од контекста реченице у којој се наводи. Глагол љутити се ван икаквог контекста сматра се неправим повратним глаголом. Према самом свом значењу он то и јесте, јер суштински када се неко (као субјекат) љути, подразумева се да постоји неко други или нешто што га љути, тако да субјекат не врши радњу на себи (значи, не љути самога себе). Међутим, у неком контексту условљеном нпр. уметничком слободом, субјекат може евентуално да љути, односно разљути самога себе, како сте навели. Тада би се могло говорити о правом повратном значењу тог глагола, али његово основно значење свакако указује на групу неправих повратних глагола, јер се подразумева да љутњу изазива неко или нешто споља, а не субјекат код самог себе. Исто важи и за глагол веселити се. Субјекат бива развесељен од стране некога или нечега, а не увесељава самога себе (осим у посебном контексту сличном оном наведеном за глагол "љутити се"). Зато је и овај глагол неправи повратни. Могао бих евентуално да закључим да је за већину случајева (не усуђујем се да кажем - за све) довољан тест замене "се" обликом "себе" и ако резултат звучи добро, разумно, онда знамо да се ради о правом повратном глаголу, а у осталим случајевима глаголи су или неправи или узајамно-повратни. Наслов: Одг: Povratni glagoli - podela Порука од: cc.lidija на 17.23 ч. 12.09.2011. Hvala puno na odgovorima.
|