|
Наслов: su/je Порука од: andriana на 21.50 ч. 08.09.2011. Koliko je dva i dva?
Ovo se stalno cuje...Da li je to pravilno i zasto? Zar ne bi trebalo: Koliko SU dva i dva?? Hvala! Наслов: Одг: su/je Порука од: Skaramuš на 01.49 ч. 10.09.2011. (http://s4.postimage.org/jx3fkhec9/untitled1.png) (http://www.postimage.org/)
To je sve o tome kod Stevanovića u poglavlju Kongruencija. Наслов: Одг: su/je Порука од: Дарко М на 13.55 ч. 10.09.2011. Такорећи, основни бројеви понашају се као да су средњег рода.
Мада, истина, у цитату С. недостаје контекст сабирања наведен у Андрианином питању. "Два и два" је вишечлана субјекатска синтагма (синтаксички једнака, рецимо, синтагмама Маја и Милена, Марко и Милан или Маја и Марко) и према правилима конгруенције у случају таквих синтагми, глагол би могао (и, рекао бих, морао) бити у 3. л. мн. Мислим да је у овом случају аналогија одрадила своје: Два помножено са пет чини (3. л. јд) десет. Шест подељено са два даје (3. л. јд) три. Два више два је (3. л. јд) четири. итд. дало је (или изазвало): Два и два је (3. л. јд) четири. По мом мишљењу, још увек немамо коначан одговор на питање да ли су обе варијанте дозвољене или само једна од њих. Наслов: Одг: su/je Порука од: Skaramuš на 18.58 ч. 10.09.2011. Jasno, ali kako nije definisano, postaviću to ovako: dva i dva ((je)(su)) četiri. Po mom osjećaju, tu pomoćni glagol nije čvrsto vezan za subjekat, pa se samim tim po broju može slagati i sa imeničkim dijelom predikata... Mada, u šestotomniku naiđoh na sljedeći izraz u okviru objašnjenja broja dva: dva i dva SU četiri (jamačno, zacelo,svakako).
|