|
Наслов: Називи падежа Порука од: Pedja на 09.51 ч. 19.09.2011. Још у време када сам се, као основац, срео са падежима једна ствар ми није јасна: шта значе она рогобатна имена која смо морали да учимо напамет јер нас ни на шта нису асоцирала. Касније сам закључио да су називи падежа су изгледа давани слободном мешавином старогрчког и латинског језика, од случаја до случаја, што нимало није допринелу разумевању таквог поступања.
Једино ми је логично објашњење да су језички стручњаци такве називе надевали падежима да би звучали стручније, што је појава којој изгледа ниједна струке не може да одоли. Најпре, шта значи сама реч падеж? Заиста има везе са падањем, односно, одпадањем од основног облика речи. Тако га је од старогрчког усвојио латински па се пренело и код нас. па добро, ако нита а оно је превод израза на српски језик и има неког смисла. Јесте ли некада размишљали како би се падежи могли звати на српском, тако да их не морамо памтити напамет већ по значењу израженом у називу? Наслов: Одг: Називи падежа Порука од: Часлав Илић на 09.29 ч. 20.09.2011. Ево како је у пољском, са слободним преводима:
Наслов: Одг: Називи падежа Порука од: Pedja на 10.57 ч. 20.09.2011. Уопште не звучи лоше.
Наслов: Одг: Називи падежа Порука од: VladKrvoglad на 22.49 ч. 22.09.2011. Још у време када сам се, као основац, срео са падежима једна ствар ми није јасна: шта значе она рогобатна имена која смо морали да учимо напамет јер нас ни на шта нису асоцирала. Касније сам закључио да су називи падежа су изгледа давани слободном мешавином старогрчког и латинског језика, од случаја до случаја, што нимало није допринелу разумевању таквог поступања. Једино ми је логично објашњење да су језички стручњаци такве називе надевали падежима да би звучали стручније, што је појава којој изгледа ниједна струке не може да одоли. Најпре, шта значи сама реч падеж? Заиста има везе са падањем, односно, одпадањем од основног облика речи. Тако га је од старогрчког усвојио латински па се пренело и код нас. па добро, ако нита а оно је превод израза на српски језик и има неког смисла. Јесте ли некада размишљали како би се падежи могли звати на српском, тако да их не морамо памтити напамет већ по значењу израженом у називу? Nije na odmet ni saznati znacenja reci koje oznacavaju padeze. nominativ - nomen, nominare = ime, imenovati genitiv - genus = pol, poreklo ili genitus = rodjen dativ -dare, datum = dati, dato akuzativ - accusarre = optuziti vokativ - vocare = vikati, dozivati instrumental - instrumentum = sredstvo lokativ - locus = mesto Наслов: Одг: Називи падежа Порука од: VPF на 16.12 ч. 24.09.2011. 100% se sećam da sam video u nekoj ranoj Karadžićevoj knjizi (Pismenica, ili možda predgovor Rječniku) "padež roditeljni" za genitiv. Verovatno je bio deo nekog kompleta slovenskih imena prenetih iz ruskog. Ne bi me čudilo da smo i reč padež uzeli iz ruskog.
Starogrčki i latinski su odavno vrlo proučeni jezici. Ljudi koji su formulisali gramatike "varvarskih" jezika su uglavnom odlično poznavali starogrčku i latinsku, i imali su tendenciju da gledaju druge gramatike kroz prizmu ove dve, pa im je bilo prirodno da prenose njihove koncepte i imena. U latinskom i starogrčkom postoje perfekt i imperfekt, svršeno i nesvršeno vreme. U srpskom postoji pravi imperfekt, i postoji vreme koje zovemo "perfekt" ali koje označava i svršene i nesvršene radnje. Zašto ga zovemo perfekt a ne preterit? Eto tako, da bi više ličilo na latinski. Aorist je starogrčko "neograničeno" vreme, neograničen zato što ne obeležava svršenost ni nesvršenost radnje, ali i zato što se njime izražavaju bezvremene istine ("sunce izlazi na istoku"). Naš "aorist" mu je sličan samo utoliko što može izražavati bilo svršenu bilo nesvršenu radnju. |