|
Наслов: Србски или српски? Порука од: БЋ на 23.15 ч. 17.10.2011. Пуно пута сам виђао да многи пишу 'србски', да је тако писано одавно и да постоји доказа за то (неки документи Матице срп(б)ске), тако је писао и Вук Караџић. Као и то да смо ми Срби, а не Српи :) чак сам на једном писменом написао 'србски' да видим да ли ће професорка да ми исправи, што и јесте урадила. Па бих волео да ми неко да одговор на ово питање. . ???
Наслов: Одг: Србски или српски? Порука од: Pedja на 12.25 ч. 18.10.2011. Исправно је 'српски'. То су најосновнија правила једначења гласова по звучности.
У вуково време правила су била другачија, па је тад могло 'србски'. Наслов: Одг: Србски или српски? Порука од: RecklessLife на 02.38 ч. 20.10.2011. Slazem se sa Pedjom.
Ovo je stvarno nesto bazicno. Наслов: Одг: Србски или српски? Порука од: Belopoljanski на 09.20 ч. 22.10.2011. Пуно пута сам виђао да многи пишу 'србски', да је тако писано одавно и да постоји доказа за то (неки документи Матице срп(б)ске), тако је писао и Вук Караџић. Као и то да смо ми Срби, а не Српи :) чак сам на једном писменом написао 'србски' да видим да ли ће професорка да ми исправи, што и јесте урадила. Па бих волео да ми неко да одговор на ово питање. . ??? Писано је одавно, али у време када језик није био стандардизован на данашњи начин и када се нпр. писало и ако (уместо иако), чешљатисе (уместо чешљати се), историски (уместо историјски), када су се скраћенице итд. и нпр. писале и тд. и на пр. Некад се енглеска реч ranger коју данас преносимо као ренџер преводила као четник, Мики Маус се звао Мика Миш, а Чарли Чаплин преводио као Шарло Акробата. Све то има историјску подлогу, али се за стандардни језик примењују најсавременија правила, а не правила која су постојала (или их није ни било) у ближој или даљој историји. Придев српски се, на пример, није у прошлости писао само као србски, већ и као: сербски, сърбски, серпски, сарпски итд. Духовита примедба како нисмо „Српи“ него Срби, може се применити и на Чехе, Грке, Немце, Енглезе, па да их стога не зовемо Чесима и Грцима, него Чехима и Гркима, а њихове језике чехским, гркским, енглезким, немацким (јер, забога, ја нисам нпр. Грч па се грчим, него Грк, или Чеш па се чешем, него Чех). Такође бисмо морали да почнемо да пишемо и о враБцима (јер није „врапац“ него врабац), ждребцима итд. А што се тиче изговора, ту је ствар јасна: увек се изговара [српски] са П, било да пишемо са Б или П. Ево, на пример, Чеси Србију зову Srbsko, а српски језик srbsky, а и једно и друго читају као [српско] и [српски]. Руси пишу такође са Б, сербский, а читају [серпски(ј)]. Б се испред С увек чита као П, писали ми то или не. Постоје и контраправила, на пример и Д се испред С и Ш увек чита као Т, али свеједно при писању чувамо ДС и ДШ (председник, одшетати итд.). То све регулише правило о једначењу по звучности. Наслов: Одг: Србски или српски? Порука од: lavandablue на 16.24 ч. 29.10.2011. ... на пример и Д се испред С и Ш увек чита као Т, али свеједно при писању чувамо ДС и ДШ (председник, одшетати итд.). ... vrlo interesantno. Наслов: Одг: Србски или српски? Порука од: Suomalainen на 19.27 ч. 03.11.2011. Цитат ...и да постоји доказа за то (неки документи Матице срп(б)ске), тако је писао и Вук Караџић. Nije li možda ovo iz one emisije gde je gostovao Mihajlo Jelić, nastavnik srpskog jezika? Ukoliko jeste, mislim da treba da zaboravite njegove zaključke. Tačno je da je iznašao neke argumente, ali ne ume da ih koristi u ispravnom, lingvističkom, naučnom zaključivanju. Наслов: Одг: Србски или српски? Порука од: lapd на 07.58 ч. 06.11.2011. Као што су остали већ написали, правино је срПски. Некада јесте било са Б, али данас је П норма. Они који још пишу са Б претварају то у политичко питање, приметићеш да све националистичке организације, и радикали, пишу срБски. А нема потребе, Срби смо и са П. :)
Наслов: Одг: Србски или српски? Порука од: Belopoljanski на 19.48 ч. 14.11.2011. Није баш сасвим тачно и да је „некад било правилно са Б“, тачније би било рећи да раније стриктног правила није ни било јер није ни постојао стандардни језик са свим нормама у данашњем смислу.
Радикали никад нису писали са Б, као ни 99% националистичких организација и/или удружења. Писање са Б је карактеристично углавном за Образ, који је више клерикално-љотићевска организација, као и за појединце и самосталне колумнисте привржене екстремним струјама у СПЦ. Исправио бих само оно што је написано, Вук није писао са Б. Он је управо први кренуо са П и тиме изазвао прве подсмехе типа „Јесмо ли ми Српи или Срби?“, тако да они нису нимало оригинални, већ су стари 200 година. У издањима Матице српске се, пак, заиста писало са Б. Штавише, и сам назив Матице српске се писао са Б и великим почетним С: Матица Сpбска. То се може видети и овде: http://eng.digital.nb.rs/document/P-0382-1867 Такође и многи други застарели облици: нуждно, разпростирати, ма да (уместо мада), одма уместо одмах, у сљед (у екавском тексту!) уместо услед, цел уместо циљ, млого, сахат итд. Наслов: Одг: Србски или српски? Порука од: s.z. на 22.20 ч. 24.11.2011. Није баш сасвим тачно и да је „некад било правилно са Б“, тачније би било рећи да раније стриктног правила није ни било јер није ни постојао стандардни језик са свим нормама у данашњем смислу. Радикали никад нису писали са Б, као ни 99% националистичких организација и/или удружења. Писање са Б је карактеристично углавном за Образ, који је више клерикално-љотићевска организација, као и за појединце и самосталне колумнисте привржене екстремним струјама у СПЦ. Исправио бих само оно што је написано, Вук није писао са Б. Он је управо први кренуо са П и тиме изазвао прве подсмехе типа „Јесмо ли ми Српи или Срби?“, тако да они нису нимало оригинални, већ су стари 200 година. У издањима Матице српске се, пак, заиста писало са Б. Штавише, и сам назив Матице српске се писао са Б и великим почетним С: Матица Сpбска. То се може видети и овде: http://eng.digital.nb.rs/document/P-0382-1867 Такође и многи други застарели облици: нуждно, разпростирати, ма да (уместо мада), одма уместо одмах, у сљед (у екавском тексту!) уместо услед, цел уместо циљ, млого, сахат итд. Нису то баш 'радикалне струје у СПЦ'. Да јесу, не би критиковали СПЦ. А шта они раде? Као што само нововерници (бивши пионири, или било шта друго што је било у моди) могу, пљују на све од Патријарха па наниже. Сви су за њих издајници и непријатељи православља, а они, наводно, и поред опхођења у духу католичке инквизиције, су неки 'бранитељи' истог православља о коме не знају ништа. Такви су вам кафански верници, који веру виде као клуб. Испрани изданци посткомунистичке обезбожености.. Наравно, има неких у СПЦ и другде, који У НЕКИМ ПУБЛИКАЦИЈАМА користе архаично звучеће норме писања, и речни фонд. То нема везе са њиховим нерпизнавањем стандарда, већ је само ствар постизања одређеног стила писања. То је сасвим у реду, јер се ради о специфичним потребама, и није никакво злонамерно кршење норми.. Наслов: Одг: Србски или српски? Порука од: lapd на 20.56 ч. 27.11.2011. Радикали никад нису писали са Б... Конкретно сам мислио на Српску радикалну странку, и јесу писали, деведесетих ми је у сандуче био убачен летак са великим Б. Сад, можда је само градски одбор тако одлучио, али чисто сумњам. ;)Наслов: Одг: Србски или српски? Порука од: Belopoljanski на 21.44 ч. 27.11.2011. Гарантовано контраплакат политичких противника, мислим, размишљајмо логично, са једне стране гарантовано знамо да су слали лажне плакате у име СПО, ДЕПОС-а и других тада потенцијално јаких странака и коалиција, а сама Српска радикална странка у свом називу од оснивања има слово П.
Наслов: Одг: Србски или српски? Порука од: Дарко М на 22.36 ч. 18.12.2011. Питање постојања и признавања неког језика као службеног стандардног језика неког народа јесте политичко (не треба нам већи и ближи доказ од шизме "југословенског" пре двадесетак година :P), али стандардизацију треба препустити ономе ко зна шта ради. Са становишта политике, свако ко је српске националности/народности треба да се стиди заговарања некаквог "србског" језика. Српски језик и његово установљење представљају елеменат националног буђења помоћу кога су Срби коначно раскрстили са врло неуређеном језичком прошлошћу (а ни прошлост самих Срба уопште није била другачија). Самим тим, српски језик је једина и права потврда српске народности, а све друго представљало би негацију онога што је помогло стварању модерне српске државе и било би повратак на нека стара, нефункционална решења.
Овим дајем себи шлагворт за објашњење лингвистичког аспекта. Наиме, недавно сам на Фејсбуку написао коментар баш на ову тему и упитао присутне коментаторе, заговорнике "србске" верзије, како би им се допало да наставе да изговарају речи "српски, чешки, руски, енглески, норвешки, рашрафити, збарити, срце, суза итд." а да пишу "с(е)рбски, чехски, русски, енглезски, норвегски, разшрафити, сбарити, с(е)рдце, солза" или томе слично, сходно правилима која би евентуално налагао етимолошки правопис. Наравно, кад некоме ким се лако манипулише (па им је мозак испран а не знају да су искоришћени као карика у процесу нечијег туђег политичког или незнамтинијакаквог успона) представите како би изгледала читава ситуација која би настала увођењем једне "ситнице" као што је слово Б у речи "српски", онда се људи мало и замисле... Е, замислимо се сви! ;) |