|
Наслов: Ohol Порука од: Ekser на 01.28 ч. 29.03.2012. Mislim da znam sta je,al nisam siguran,pa..... ?
Наслов: Одг: Ohol Порука од: kontra на 13.12 ч. 30.03.2012. uobražen, nadmen
Наслов: Одг: Ohol Порука од: Ena на 10.41 ч. 09.03.2014. Evo i jedne lepe izreke na ovu temu:
Oholost ne vidi dalje od nosa. Izreka je vezana za jednu Ezopovu basnu, koju sam davno čitala, pa je se onda tek približno dobro sećam. Otprilike, radi se o tome kako se komarac hvalio svojom moći da razbesni čak i lava — kralja životinja (što i jeste prethodno činio, jer lav nije našao načina da se odbrani od komarčevih ujeda i dosađivanja). A potom je taj isti komarac, ponesen svojim uspehom, ne gledajući ni pravo ni levo ni desno, uleteo pravo u paukovu mrežu. I to mu je bio kraj. :D Наслов: Одг: Ohol Порука од: lavandablue на 14.20 ч. 17.03.2014. Evo šta kaže Andrić u 'Znakovima pored puta' (jedan citat), mislim da najbolje psihološki opisuje mehanizam oholosti i mentalni sklop oholih ljudi:
''Istinski ponos dovoljan je sam sebi. Samo, istinski ponos je redak. Mnogo češće susrećemo oholost, sujetu, uobraženje; nekad su pod njegovim vidom i imenom, a nekad goli, bez maske ponosa. Oni nikad nisu dovoljni sami sebi. Da bi se potpuno ispoljili i >>izživeli<<, njima treba tuđe divljenje i priznanje, često i tuđe poniženje; oni su za onoliko veći za koliko drugog umanjuju, a te veličine nikad im nije dosta, stoga su stalno nemirni, u pokretu, tražeći na što bi mogli da se popnu i izdignu, dok je ponos uvek miran, zadovoljan onim što je i tu gde je, i samo ne da nikom na sebe. Ponosni ljudi, prirodno, često stradaju zbog svog ponosa, ali im njihov ponos pomaže da podnesu svako stradanje. Naprotiv, sujetni ljudi se i ponižavaju da bi zadovoljili svoju sujetu, i naravno, ne uspevaju u tome, jer sujeta se, kao ćudljiva žena iz rđavog društva, odjednom okreće i prebacuje im ono što su zbog nje učinili. A oholost je slepa, bezdana; nju nije nikad niko nahranio, i ona zna samo da kaže: >>Još, još!<<; što joj više daješ i žrtvuješ, ona samo odlučnije i glasnije traži još više. Ponos drži, hrabri i pomaže čoveka na njegovom putu, sujeta mu truje život, ometa rad i kvari odnos sa ljudima, a oholost na koncu pojede celog čoveka, zajedno sa njegovim darovima i uspesima, i, nezasićena i nezasitna, traži odmah novu žrtvu.'' (Bgd., 10 XI 1947.) |