|
Наслов: Kako se prikazuje smeh u književnom tekstu? Порука од: Miljko на 12.15 ч. 03.09.2012. Pomoć! Kako u književnom tekstu (recimo, kratkoj priči) prikazati da se neki učesnik u dijalogu smeje?
Da li ovako: Dečko prilazi devojci u diskoteci. "Ćao mače. Šta misliš o Hegelovog fenomenologiji duha?" "Ha-ha-ha! Zezaš me?" "Šta je smešno?" Ili ovako: Dečko prilazi devojci u diskoteci. "Ćao mače. Šta misliš o Kantovom kategoričkom imperativu?" "(smeh) Zezaš me?" "Šta je smešno?" Ili na neki treći način? Наслов: Одг: Kako se prikazuje smeh u književnom tekstu? Порука од: VladKrvoglad на 09.59 ч. 05.09.2012. Miljko, kratka prica je literarna kategorija, to jest, ima umetnicke elemente u sebi.
To znaci da imas prilicnu slobodu u tome kako ces dogadjaje IZRAZITI. Ti si probao par mogucnosti, ali ima ih jos. Svaka mogucnost je dobra, sve dok u sklopu price uspeva da na skladan, harmonican ili bar adekvatan nacin odrzi naraciju, paznju, dozivljavanje price, razmisljanje o prici... Inace, veoma je tesko ispricati kvalitetnu pricu samo upravnim govorom: to najcesce lici na vic ili raport. Zato se obicno kombinuje sa neupravnim. Na primer: (Dečko prilazi devojci u diskoteci.) "Ćao mače. Šta misliš o Kantovom kategoričkom imperativu?" "Zezaš me?" Uvek se na ovakva pitanja smejala u sebi, ali je sad pocela glasno... "Šta je smešno?" Nije znao da li je samo zbunjen ili i uvredjen. Наслов: Одг: Kako se prikazuje smeh u književnom tekstu? Порука од: Miljko на 13.33 ч. 07.09.2012. Vlad, hvala na odgovoru i na sugestiji. Eksperimentisaću još malo sa načinima da se prikaže smeh a da to ne dovede do banalizacije književnog teksta. "Ha-ha!" jeste sugestivno za čitaoca, ali postoji opasnost da njegovom nepažljivom upotrebom kratku priču pretvorimo u (kao što si rekao) vic. U toj nekoj konkretnoj priči, neupravni govor mi ne završava posao i ne mogu na njega da se oslonim da opišem osećanja učesnika u razgovoru zato što pokušavam da budem što sažetiji i skoro sve što nije upravni govor je eliminisano iz teksta.
Poz. |