Deprecated: preg_replace(): The /e modifier is deprecated, use preg_replace_callback instead in /home/vokab/public_html/forum/Sources/Load.php(216) : runtime-created function on line 2 Deprecated: preg_replace(): The /e modifier is deprecated, use preg_replace_callback instead in /home/vokab/public_html/forum/Sources/Load.php(216) : runtime-created function on line 2
|
Наслов: Бакар - мед Порука од: Fingon на 22.15 ч. 18.03.2013. "У словенским језицима преовладава израз из старословенског језика, који се и у Србији некада користио као мед (или мјед), именица женског рода која је означавала и бакар и месинг. Данас се у Србији назив више не користи, а порекло речи није разјашњено. Овај израз је у свом уџбенику „Основи хемије (Извод из Роскојеве хемије)“ користио професор Борислав Тодоровић (1846-1925), али је због тога (између осталог) добио негативну рецензију Симе Лозанића са коментаром да је такав и слични називи сувише „посрбљен".
Наставак је доле (не знам зашто није хтело да ми прикаже цео текст). Наслов: Одг: Бакар - мед Порука од: Fingon на 22.17 ч. 18.03.2013. У Србији се усталио назив бакар који је преузет из турског језика."
"Спор који се водио између Лозанића и Тодоровића је био и у вези са стручном терминологијом. Лозанић је инсистирао на називима изведеним из грчког и латинског језика, а Тодоровић сматрајући да је матерњи језик деци пријемчивији, користио је термине из српског језика. Тако је на пример азот био гушљиковац, бакар је био мед, а натријум-хлорид је био сланик." Шта фали гушљиковцу, меди и сланику? Наравно, не очекујем да постоји словенски назив за полонијум или францијум (у ствари, не очекујем словенски назив за више од 90 % хемијских појмова). Ово сам прочитао пре неколико дана и нисам могао веровати. Знао сам да се у осталим словенским језицима бакар каже měď, miedź, медь, мідь, али нисам ни помислио да је реч бакар овако "вештачки" ушла у ширу употребу. Још сам више био изненађен видевши да се у словеначком језику користи реч baker. Наслов: Одг: Бакар - мед Порука од: VladKrvoglad на 23.05 ч. 18.03.2013. Za gusljikovac i slanik nisam znao, ali "med" koristim ponekad i danas. Rec sam prvi put sreo u knjizi "Robin Hud" Henrija Gilberta, izdanje iz 1940., a pre skoro trideset godina je procitah.
Ova knjiga je kasnije stampana i u nekim drugim decjim bibliotekama, cak i onim tipicno skolskim. Napomena: u knjizi (a tako sam onda i ja to preuzeo) znacenje reci 'med' je 'bronza'. Dodao bih da je bronza legura bakra i kalaja (kositra) a mesing je bakar sa cinkom. Наслов: Одг: Бакар - мед Порука од: VladKrvoglad на 23.08 ч. 18.03.2013. P.S Azot se na holandskom kaze "stikstof", gde "stikken" znaci "gusiti" a "stof" je tvar, materija.
Moze se uporediti i njihovo "zuurstof" i nase kiseonik: "Zuur" = kiseo, kiselo. Наслов: Одг: Бакар - мед Порука од: Fingon на 00.20 ч. 19.03.2013. Занимљиви примери из холандског језика.
Ја пре 30 година нисам био рођен ;D, а покушаћу да нађем књигу. Можда у њој будем пронашао још неку лепу реч. Наслов: Одг: Бакар - мед Порука од: Ena на 11.38 ч. 10.01.2014. ;) Pobogu, u prevodima Ilijade i Odiseje štitovi Ahila i drugih grčkih i trojanskih junaka su od medi.
Наслов: Одг: Бакар - мед Порука од: Ena на 12.05 ч. 10.01.2014. ... tj. tamo je reč sačuvana od zaborava.
Наслов: Одг: Бакар - мед Порука од: VladKrvoglad на 14.13 ч. 10.01.2014. Tako je! Jedino sto je med bronza a ne bakar. (Uzgred, trojanski rat se desava u bronzano doba).
Takodje, ranije su i kvake bile od medi. One zudo-smedjkaste. A posto sam ih koristio za livenje skulptura od bronze - znam da su i te kvake bile od bronze a ne od bakra - bakar je inace crvene boje. Наслов: Одг: Бакар - мед Порука од: s.z. на 09.55 ч. 11.01.2014. 'Мјед' (мед) (ж. род) је назив за бакар у словенским језицима у којима се данас користи, као и у радовима професора Тодоровића. Међутим, у средњевековној и новијој српској употреби, тај назив се користио за бронзу (понекад 'црвена мед'), као и бакар и месинг (понекад и 'жута мед'). Треба додати и то да се облик 'мјед' често помиње у старијој литератури, без обзира да ли је на екавском или ијекавском, иако је ово ваљда ијекавски облик.
Из речника: "ме̏д ијек. мје̏д ж (м) легура бакра и цинка, месинг; бронза; бакар. — Блистала [је на вратима] очишћена плочица од меди с именом и презименом (Стануковић К., Дело 12, 91). Веру даде, клетвом се закуне, | Да ће мени поклон поклонити, | Красна кола меди окована (Симоновић М., БК 1898, 1488). Тај скупоцјени споменик од позлаћена мједа, Хрвати су поставили неумрлом бану (Павлин. 5, 10). Прочитасмо ... састраг крупна имена од позлаћене меди (Цар 2, 82). Валент га већ за час води у кабини ... с покућством од сјајне мједи (Батуш. 1, 192). У свећњаку старом од коване меди, | На храстовом столу, воштаница гори (Шапч. 5, 234). Ковъ кои є споєнъ одъ бакра и калая, зове се тучъ, бронза или медъ (Поп. Ђ. М. 1, 165). Они су од руда употребљавали железо, мед (сад обичније турски: бакар), олово, сребро (К—Ј 1, 25). Изр. жута ~ легура бакра и цинка, месинг, ме̏д. — Место месинг говори се у западним крајевима жута мјед (Моск., НЈ 5, 192). Тањири су однесени, само самовар, од сјајне, жуте меди, преде (Петр. В. 12, 381). Од бакра и цинка прави се легура позната под именом месинга Или жуте мједи (Тућ. 3, 42). (Вук, Рј.; Ђорђ. Јов. 1, 1016). црвена ~ легура бакра и калаја, бронза. — Бронза, црвена ме̏д или туч има бакра и калаја (Лоз. 4, 105). Поред тога што су продрли немачки називи месинг и бронза, ипак ... треба задржавати и ширити наше речи жута и црвена ме̏д (мјед) (Мићовић В., НЈ НС 6, 75)." Има ту и других, сада скоро изгубљених назива за рударске појмове. Наслов: Одг: Бакар - мед Порука од: s.z. на 17.05 ч. 12.01.2014. Нешто сам размишљао.. Изгледа да су у старије доба и бронза и месинг заправо посматрани као 'подврсте' бакра, откуд и називи 'црвена' и 'жута мед'. То нема неке претеране језичке важности (не открива ништа ново), али говори о једном делићу погледа на свет наших предака.
Наслов: Одг: Бакар - мед Порука од: Ena на 01.45 ч. 13.01.2014. Ovo je o Ahilovom štitu
http://en.wikipedia .org/wiki/Shield_of_Achilles (http://en.wikipedia .org/wiki/Shield_of_Achilles) kao i http://www.123helpme.com/assets/16635.html (http://www.123helpme.com/assets/16635.html) Наслов: Одг: Бакар - мед Порука од: VladKrvoglad на 13.15 ч. 13.01.2014. Ovaj drugi link je zaita veoma zanimljiv. Citajuci kako je Hefest napravio Ahilov stit moze se zakljuciti da nije bio bas neprobojan: bakar, bronza, cak zlato... sve meki metali naspram gvozdja. Naravno, poenta je i bila da gvozdja nije bilo. E, sad izem ti bogove koji nisu znali da ce se pojaviti gvozdje...!? :)))
Ena, prvi link ti ne radi. Doduse, wikipedijini linkovi valjda nikad i ne rade, (tako su koncipirani) moras ih posebno kopirati i ubaciti ili na prozorcic same wikipedije ili gugla. Наслов: Одг: Бакар - мед Порука од: Срећко Петровић на 14.55 ч. 09.02.2014. У Даничићевом преводу Старог Завета – „змија од мједи“, „море мједено“ итд.
Мислим да је реч меденица (= звонце за стоку од бакра/месинга/меда) изведена од мјед . Наслов: Одг: Бакар - мед Порука од: s.z. на 23.34 ч. 14.02.2014. Дефинитивно тако. Споредно, али облику 'мјед' вероватно треба дати предност, јер је и онако распрострањенији, а њиме се избегава проблем забуне са речју 'мед' (слатки).
|