|
Наслов: Акцентовање речи "говорећи" Порука од: Wookman на 21.52 ч. 01.04.2013. У последње време, током посета конференцијама и научним скуповима, а богме и у неком свакодневном животу, приметио сам да је реч "говорећи" страшно наглашена. Готово да се сматра академском у неком покушају од џет-сета, крем-де-ла-крема, нашег друштва.
Не могу да осетим акценте баш најбоље, нисам слухиста, али ми титра уши када чујем да реченица почиње да фразом "Уопштено говорећи", при чему се "е" у говорећи отеже до максимума, тако да личи на неки примитивистички зов за окупљање оваца, а права је употреба да се максимално избегне правилан одговор на питање и да се смисли нека лаж. Не желећи да се овде дубље бавим таквом проблематиком, прећи ћу на ствар. Занима ме како би звучао правилан изговор. Лично акцентујем "о" у говорећи, слично као што кажем сам инфинитив "говорити", па ме занима само да ли грешим можда? Радо бих поставио звучни снимак како изговарам то, али не умем да окачим овде. Видим само могућност качења слике. Наслов: Одг: Акцентовање речи "говорећи" Порука од: VladKrvoglad на 22.52 ч. 01.04.2013. Wookmane, u infinitivu glagola "govoriti" je naglasak na drugom slogu.
U slucaju reci "govoreci", akcenat moze biti ili na prvom slogu ili na drugom. Nikako na trecem, koji pominjes. Takodje bih dodao da je rec "govoreci" sa akcentom na prvom slogu - opisni pridev: "Govoreci pesak najvece pustinje na svetu je bio zute boje" U primeru: "Uopsteno govoreci", to "govoreci" je glagolski prilog sadasnji i ima akcenat na drugom slogu i akcenatsku (polu)duzinu na predzadnjem slogu. Наслов: Одг: Акцентовање речи "говорећи" Порука од: Wookman на 01.28 ч. 02.04.2013. Хвала лепо. Апсолутно се слажем. Обрати пажњу ако чујеш игде овако нешто, ја сам потпуно у шоку колико људи тако говори, а вероватно мислећи да је то тачно, пошто се може чути и на телевизији.
Наслов: Одг: Акцентовање речи "говорећи" Порука од: kontra на 10.07 ч. 03.04.2013. A od kada je televizija merilo pravilnog izgovora?
Takav način izgovora, sa naglaskom na trećem slogu je karakterističan za neke krajeve u Vojvodini. Ljudi kad govore retko razmišljaju o tome da li pravilno naglašavaju reči; govore kako su navikli u svojoj okolini. Ne smeta mi uopšte kada nije u pitanju skup lingvista, ne smeta mi ni kada čujem u svakodnevnom govoru na ulici, u kući, u restoranu, bioskopu... Smeta mi na televiziji, pa je i ne gledam, smeta mi na radiju, ali primećujem da u poslednjih par godina zaista ima napretka na većim radio stanicama. Lepo bi bilo biti perfekcionista i poznavalac sopstvenog jezika, ali ne treba biti ekstremista; neki ljudi se prosto ne bave jezikom, mnogo više pažnje obraćaju na svoju struku i meni je to sasvim logično; nekako više volim da svako gleda svoj posao i obavlja ga odgovorno, nego da se svi u sve mešaju. Наслов: Одг: Акцентовање речи "говорећи" Порука од: OMali на 09.36 ч. 06.04.2013. Meni je isto prirodna varijanta sa akcentovanjem na prvom slogu, iako ponekad čujem i ovu sa akcentom na drugom slogu, naročito od ljudi iz Srbije. Mislim da nikad nisam čuo da neko naglašava ovu riječ na trećem slogu. Ne mislim da bi mi to nešto značajno smetalo, i slažem se da ne treba biti ekstremista kad su u pitanju različite upotrebe riječi, akcentovanje ili tako. Ipak, kada postoji jasan standard za koji će se odlučiti ubjedljiva većina ljudi na prostoru koji je pokriven jezikom, naravno da treba dati prednost onome što je standard.
Televizija je jedan od najvažnijih medija kojim se nameće odredjena upotreba jezika, i podrazumijeva se da jezik mora biti prilagodjen standardu jezika ljudi koji koriste televiziju. Idealno, taj standard bi trebao da bude što vjerniji odraz govora što većeg broja ljudi na tom prostoru, a to znači uprosječavanje regionalnih standarda na neku zajedničku mjeru. O tome kako se standardi u jeziku uspostavljaju na prostoru Balkana bi već moglo da se priča i priča i pričaaaa, ali mislim da je dovoljno reći da je jedna od endemskih tragedija života naroda na Balkanu i to što smo imali Vuka prije dvesta godina, i način razmišljanja u jeziku koji ni mnogo bolji narodi nisu usvojili u to doba, a danas imamo potpuno suprotne procese u jeziku kojima se jezik siluje zbog gadnih ciljeva, prije svega radi nacionalne homogenizacije. Наслов: Одг: Акцентовање речи "говорећи" Порука од: Пера на 14.04 ч. 07.07.2013. Тема јесте стара више од три месеца, али ја сам новајлија на форуму и сад сам је приметио. Код акцентовања у српском језику слогови се броје од позади, а код вишесложних (преко три) речи нагласак је на трећем слогу (од позади), мада има и изузетака. Према томе: говОрећи, мада није неправилно ни говорЕћи. Наслов: Одг: Акцентовање речи "говорећи" Порука од: tritacke на 19.57 ч. 26.09.2013. Ono što ti verovatno čuješ kao produžen treći slog jeste postakcenatska (neakcentovana) dužina, koja se kod glagola u obliku glagolskog priloga sadašnjeg nalazi na pretposlednjem slogu, ispred nastavka za oblik -ći. Pretpostavljam da ta neakcentovana dužina potiče od 3. lica množine prezenta glagola govoriti - (oni) govore, koji na poslednjem slogu ima neakcentovanu dužinu. Kada na ovaj oblik dodamo nastavak -ći, dobijamo glagolski prilog sadašnji, i dužina iz oblika prezenta se morala očuvati. Akcenat reči govoreći se nalazi na drugom slogu, kratkouzlazni.
Наслов: Одг: Акцентовање речи "говорећи" Порука од: Пера на 23.55 ч. 26.09.2013. Изненађује ме неусаглашеност око бројања слогова у речи при акцентовању, а то је, рекао бих, веома битно, ако ни због чега друго оно да бисмо се разумели. Ако за пример узмемо вишесложну реч 'припрЕмити', за поједнице је акценат на другом слогу, 'пре', а за друге на трећем, опет 'пре' – у зависности од стране са које бројимо слогове.
Граматика каже да се слогови код акцентовања броје од краја ка почетку речи, од последњег ка првом слогу. Ово је, дакле, ствар граматике, а не правописа и зато тај принцип није подложан променама, различитим или слободним тумачењима... Код вишесложних речи акценат је у принципу на трећем слогу (од позади), као у 'припрЕмити', 'изАбрати' или 'Издаја', мада има и изузетака. Насупрот овоме, на Вокабулару, али и на другим сајтовима чија тема је језик, али не на форумима, већ у делу о граматици, наилазим на бројање слогова од почетка речи. Рецимо „Силазни акценти могу доћи само на први слог (подразумева се: од почетка речи), а узлазни на било који, сем на последњи“. Ако бисмо слогове бројали с лева удесно, код тросложних речи акценат би, у принципу, био на првом, код четворосложних на другом, а код петосложних на трећем слогу. Уствари, акценат се не сељака, увек је на свом, истом месту – на трећем слогу, разумљиво од позади. Мислим да би свим форумашима користило да, кад је реч о акцентима и акцентовању, усвојимо јединствен принцип, односно да се држимо граматике и бројања слогова од позади. Ово није замерка било ком појединцу, већ само констатација нечега што нам одмаже и што би, по мом мишљењу, требало усагласити. Тритачке, ниси прецизирао, па могу само да претпоставим да се твој пост односи на мој претходни, конкретније на варијанту говорЕћи, а не на говОрећи. Знамо шта је постакценатска дужина, али овде није реч о томе, већ о правом дугоузлазном акценту на Е, односно на другом слогу (од позади). Постакценатска дужина на Е, у конкретном примеру, јавила би се уколико би акценат био на последњем, четвртом слогу (од позади) - гОворећи или на трећем (опет од позади) - говОрећи. Наслов: Одг: Акцентовање речи "говорећи" Порука од: Wookman на 18.00 ч. 28.09.2013. Нисам очекивао да се овако једноставно питање претвори у овако отворену дебату о принципима форума. :)
Контра, за које крајеве? Имам родбину у читавој Војводини, и сам помало отежем иако сам рођен и живим читав живот у Београду. Никада ни од кога то нисам чуо. :( Ово ми делује изворно брђански, а не равничарски. Можда је то неко од избеглица из Босне донео, али ни током једног лета у Војводини које сам провео нисам то чуо. Наслов: Одг: Акцентовање речи "говорећи" Порука од: MasaMalinovski на 20.17 ч. 03.12.2013. tacno je, nije vojvodjanski, vojvodjani ne otezu na taj nacin. novosadjanin bi, recimo, "na silu" razvukao drugi slog ocuvavsi pritom pravilan akcenat: govooreci.
mene govoreeci asocira na nis definitivno. |