|
Наслов: Мешање -љ- и -њ- Порука од: lapd на 20.35 ч. 04.06.2013. Још од малена понекада пермутујем ова два слова, а приметио сам да нисам једини.
Занима ме да ли постоји стручни назив за ову појаву и ако би неко могао да напише нешто више? Наслов: Одг: Мешање -љ- и -њ- Порука од: lapd на 17.43 ч. 08.07.2013. Било ко? :)
Наслов: Одг: Мешање -љ- и -њ- Порука од: Danga на 22.37 ч. 08.07.2013. Неки пример таквог пермутовања? ???
Наслов: Одг: Мешање -љ- и -њ- Порука од: Mallrat18 на 14.42 ч. 03.08.2013. Сумљаш ли? ;D
Наслов: Одг: Мешање -љ- и -њ- Порука од: Ena на 12.51 ч. 19.01.2014. Ovde znam za jednu istinitu priču, doduše posredno, naime preko zajedničke drugarice/poznanice.
Neko je pao prijemni ispit na Filološkom samo zato što je napisao u svom sastavu "Sumljivo lice". E, sad, nije da sam neki jezičko-pravopisni manijak, ali i ja bih njega oborila. Nadam se da ne sumljate? ;D ;) Наслов: Одг: Мешање -љ- и -њ- Порука од: s.z. на 14.19 ч. 19.01.2014. Мешање свакако постоји, и то не само између ових гласова, већ и б-п, к-г, ђ-ћ, л-љ, ћ-ч, ж-ш. Разлога је више. Сличност ових гласова (фонема), која води до мешања при говору, се одразује недоумицама при писању. Ту су и фонолошке структуре различитих дијалеката - немају сви јасну разлику између ћ-ч и ђ-џ. Али главни проблем произлази из несигурности при гласовним променама и томе како оне утичу на писани језик. Људи се наћу пред дилемом, 'да ли се каже сумњам или сумљам?'
Наслов: Одг: Мешање -љ- и -њ- Порука од: Didaskalija на 21.41 ч. 20.01.2014. Kad je već u pitanju ovo mešanje, mene zanima kako bismo rekli ispravno: "primeNLJiv" ili "primeNJiv"? Ponekad mi je logično da je LJ, jer je ustaljeno u govoru, ali nemam opravdanja, jer, odakle se stvori L tokom nastajanja prideva iz "primeniti"?!
Ili možda treba otvoriti novu temu za to. Наслов: Одг: Мешање -љ- и -њ- Порука од: VladKrvoglad на 22.55 ч. 20.01.2014. Didaskalija, razlog za mesanje je sto oba principa postoje.
SkodLJiv. PovodLJiv. RazumLJiv. PrimeNJiv. SumNJiv. RaNJiv. Radi se dakle o dva korektna nastavka za gradjenje prideva: -njiv i -ljiv. Ne znam da li postoji neko pravilo iza kojih glasova dolazi koji nastavak, ali mislim da je ovde u pitanju samo konsezusno odredjivanje - kao kod nastavaka -em ili -om (putem ili Наслов: Одг: Мешање -љ- и -њ- Порука од: Ena на 22.57 ч. 20.01.2014. Pa, da, to lj se zaista čuje u izgovoru reči primenjiv. Čuje se manje ili više nejasno, pretpostavljam, u zavisnosti od toga koliko jasno probamo da izgovorimo primenjiv. Npr. ako se usredsredimo da pročitamo/izgovorimo čisto, biće nejasnije čujno, ali se javlja, kako god.
Ne znam kako se stvara LJ u izgovoru, to verovatno ima veze sa položajem jezika, odn. mislim da blizina "nj" i "i" daje to lj (u izgovoru, naglašavam). Slično je sa npr. snimnjen - u izgovoru sa čuje kao snimljen. (Hm, u jednom momentu sam se zapitala šta je po pravopisu ispravno, jer u rečniku Pravopisa ovi oblici nisu navedeni uopšte, ni jedan ni drugi). U stvari, ovo mi liči na nekakvo jotovanje, ali nemam odgovarajuću literaturu, ni ideju da objasnim o čemu se tačno radi. Žutu gramatiku mi jedan srednjoškolac još uvek nije vratio, a mene je blam da tražim sopstvene knjige natrag, kad to već nisam uradila na vreme. U školskom pravopisu nisam uspela da pronađem ove reči, pa nemam ni konkretno objašnjenje. U svakom slučaju, mislim da se radi o stavovima 83 i 84. iz Pravopisa, (83) Razlikovanje primarnih i sekundarnih suglasnika i (84) Poreklo sekundarnih suglasnika. To i jeste o raznim jotovanjima u srpskom jeziku. Наслов: Одг: Мешање -љ- и -њ- Порука од: Ena на 23.37 ч. 20.01.2014. @VladKrvoglad
Pretpostaviću da je tačno ovo što kažeš za nastavke - njiv i -ljiv, jer nemam gramatiku, pa ne mogu da gvirnem u tvorbu prideva. Mada mi je logičnije da (opšti/univerzalni) nastavak bude -iv. Po ovome kako si napisao sve reči sa osnovom na -n, dobijaju nj, i tu ne verujem da ima izuzetaka. san - sanjiv sumnja - sumnjiv rana - ranjiv hrana - hranjiv Ona možda sve ostale, tj. one koje nemaju -n u osnovi, dobijaju -lj pri građenju prideva sa - (lj)iv. Samo nagađam. Наслов: Одг: Мешање -љ- и -њ- Порука од: Didaskalija на 23.43 ч. 20.01.2014. "Žutu gramatiku mi jedan srednjoškolac još uvek nije vratio, a mene je blam da tražim sopstvene knjige natrag, kad to već nisam uradila na vreme. " Kao da sam ja pisala. :D
Hvala vam, u svakom slučaju. Inače, "snimNJen" je ispravno? Moj život je laž! Наслов: Одг: Мешање -љ- и -њ- Порука од: Ena на 00.05 ч. 21.01.2014. Ne znam da li je ispravno, jer u literaturi koju imam kod kuće, nema ništa o tome. :D
Tj. u rečnicima oba Pravopisa, školskog i onog iz šezdesete, nema ovog oblika, ali nema ni drugog. Meni bi bilo logično snimati, sniman, snimnjen ili snimljen U smislu, taj film je sniman dve i po godine, a snimljen je po romanu tom i tom. Eto, vidiš da se i snimljen uklapa. ;) Наслов: Одг: Мешање -љ- и -њ- Порука од: s.z. на 02.02 ч. 21.01.2014. Мени је то '-њив' некако понезгодно за изговорити, иако ми изгледа мало логичније на папиру. Ипак, увек користим 'применљив'. Правопис допушта оба облика.
Ево и из речника (српскијезик.цом): "примѐнљив ијек. примјѐнљив, –а, –о = примењив који се може применити. — Уколико се робна привреда развије даље, утолико примјенљивије постају све поставке економске теорије (Бакарић В. 1, РМС)." Може ли неко да детаљно опише процес настајања 'проме(на/њ)ив' од 'промена', уз опис гласовних промена које се одвијају? Ја не схватам како су ови облици настали - посебно 'променљив', јер је наставак ваљда '-ив' а не '-јив' (што би дало 'промењив'), или '-љив' (што би дало 'променљив'). Облик 'промењив' је можда донекле логичнији, и рекао бих старији, јер не схватам откуд то 'љ'. Можда је то 'нљ' настало неким 'раслојавањем' гласа 'њ' услед близине самогласника 'и', као и тешкоће изговора. Ипак, облик '-нљив' такође има своју логику, јер се задржава 'н'. промена + ив (непостојано а) →променив (која гласовна промена?) →промењив промена + ив (непостојано а) →променив (која гласовна промена?) →променљив Можда '-ив' није наставак који је коришћен при творби, јер, колико видим, није могао дати ове ниве речи. Наслов: Одг: Мешање -љ- и -њ- Порука од: Ena на 10.07 ч. 21.01.2014. A u vezi sa snimljen, pade mi na pamet glagol pospremiti. Ili spremiti, bilo koji sa tom osnovom. Onda će pre biti da je ispravno snimljen.
pospremiti - pospremljen - pospremljiv snimiti - snimljen - snimljiv Npr. u rečenici Ova soba je lako pospremljiva. Ovo sve nije provereno u rečniku, samo moj jezički osećaj, tako da bi valjalo proveriti. Ili od recimo gl. obujmiti - obujmljen - obujmljiv (ili ...?) Наслов: Одг: Мешање -љ- и -њ- Порука од: s.z. на 02.28 ч. 23.01.2014. Интересантно. То би објаснило порекло 'љ', али још нисам сигуран којим механизмом се то све одвијало.
Наслов: Одг: Мешање -љ- и -њ- Порука од: s.z. на 07.38 ч. 24.01.2014. Јао >_< Аутокоректор ми спаја 'не би', па видим да у доста мојих порука има грешака типа 'неби било'.. Не знам сва правила правописа, али толико стварно знам. Да не мислите да ам скроз неписмен.
Наслов: Одг: Мешање -љ- и -њ- Порука од: Ena на 08.46 ч. 24.01.2014. Mislim da si onoliko nepismen koliko sam ja nekulturna i nevaspitana. ;)
Наслов: Одг: Мешање -љ- и -њ- Порука од: s.z. на 09.24 ч. 24.01.2014. Опет кажем: Ена - светска, а наша.
Шала настрану, да ли неко зна каква правила важе у нашем језику по питању употребе различитих врста цртица и црта? Ема неколико различитих дужина, а на тастатурама је само једна - иако и у енглеском има разлике у употреби (а кад не маре ни за енглески, још мање маре за наш језик). Унапред хвала Наслов: Одг: Мешање -љ- и -њ- Порука од: Ena на 10.15 ч. 24.01.2014. Iz školskog Pravopisa, o upotrebi crtice (ili crte), ima čitavo poglavlje pod nazivom Spojeno i odvojeno pisanje reči, stavovi 41 do 64.
U poglavlju Interpunkcija, o upotrebi crte u stavovima 117 do 121, a o upotrebi crtice 137138. (Ova mi crta ode malo više dole) Predugo je da bi se sve prekucavalo, a uverena sam da ne može da se (u značajnijoj meri) skrati. Ali, ne znam, možda i o ovome već ima na forumu, ili možda može da se skine s interneta. :) OK. Vidim i znam da se, kada je u pitanju primena engleske tastature na srpsku crtu, to praktično rešava time što se stavi razmak-crtica-razmak. Znači razmak-crtica-razmak može se iskoristiti kao dostupnije rešenje kada nam je potrebna crta. Наслов: Одг: Мешање -љ- и -њ- Порука од: s.z. на 12.48 ч. 24.01.2014. Нисам добро поставио питање. Знам да постоје правила, већ ме је занимало да ли се могу сажети правила о томе где иде црта, а где цртица.
У енглеском се, на пример, 'hyphen' (-) користи за раздвајање речи (east-west), префиксе и суфиксе. 'Figure dash' (‒) се користи за раздвајање цифара у телефонским бројевима. 'En dash' (–) за издвајање делова реченице ('the soldiers – some of them seriously wounded – carried on fighting'), распон (40–50,; за ово може и 'hyphen'), спајање и указивање повезаности ('EU–US coalition', 'the final score was 18–14'). 'Em dash' (—) се корист да означи недовршену реченицу у дијалогу, као и када помињете извор ('цитат — извор'). Има ту још употреба и правила, наравно. Ја обично једноставно користим ' - ' (са размацима?) за издвајање делова реченице, а '-' за нешто попут 'политичко-економски'. Наслов: Одг: Мешање -љ- и -њ- Порука од: Pedja на 16.34 ч. 24.01.2014. http://www.vokabular.org/forum/index.php?topic=312.0
Наслов: Одг: Мешање -љ- и -њ- Порука од: s.z. на 18.16 ч. 24.01.2014. Хвала Пеђа! Значи, ми користимо само две врсте царта - црту и цртицу. Битно је да је црта дужа, али изгледа да нема конкретних правила о томе која од дужих црта је она о којој Правопис говори. Мислим да је 'ен' црта најбоља опција, јер је 'ем' црта помало предугачка за нешто попут 'чланови закона 34–35'. Мени изгледа мало пренаглашено са 'ем' цртом: '34—35'.
|