|
Наслов: Разлика Порука од: NemanjaK на 11.21 ч. 25.09.2013. Постоји ли разлика између ова два стања 1. ово ме чини срећним
2. ово ме чини радосним или је то једно те исто? Наслов: Одг: Разлика Порука од: VladKrvoglad на 12.11 ч. 25.09.2013. Izvesna razlika postoji.
Sreca je sveobuhvatniji pojam od radosti. To jest, mozes biti srecan jer si cesto radostan, na primer. Ili, radostan si jer si napokon nasao srecu/ jer si napokon sretan u braku ili na poslu ili vec. Dakle, radost je neposredno stanje, dok sreca moze biti i nesto dublje. U uobicajenom razgovoru je razlika zanemarljiva. Наслов: Одг: Разлика Порука од: Ena на 21.57 ч. 04.12.2013. @NemanjaK > U principu, u ova dva primera koja si naveo, razlika izmedju ta dva stanja ne postoji.
Izvesna razlika postoji. Sreca je sveobuhvatniji pojam od radosti. To jest, mozes biti srecan jer si cesto radostan, na primer. Ili, radostan si jer si napokon nasao srecu/ jer si napokon sretan u braku ili na poslu ili vec. Dakle, radost je neposredno stanje, dok sreca moze biti i nesto dublje. U uobicajenom razgovoru je razlika zanemarljiva. Ne slažem se, praviš veštačke konstrukcije. Neko može biti srećan ili radostan zato što je npr. pronašao novčić na pločniku i uzeo ga. (Na stranu to što je ovo tupav ili, nešto blaže, nedovoljan, hm, apsurdan, razlog za sreću. Sem ukoliko pronalazač nije puki siromah. Onda jeste pravi razlog za sreću.) Kako god, rekli bismo, poslužila ga je sreća. Međutim, ne možemo da kažemo poslužila ga je radost. Zašto? Zato što sreća može biti i nešto slučajno. A radost je (samo) duševno stanje. Naravno, u pridevima radostan i srećan upotrebljenim u svakodnevnom govoru ova razlika je gotovo minimalna, i može da se oseti jedino u kontekstu celog iskaza. [i]Kakav radostan dan, ptice pevaju aleluja! [/i] Ekatarina Velika, sa prvog albuma Ako biste ovde pridev radostan zamenili pridevom srećan, uništili biste poeziju. E, tu je razlika. Наслов: Одг: Разлика Порука од: s.z. на 05.01 ч. 05.12.2013. Мој став је негде између. Радост може бити више душевно стање, које описује одређено благостање и позитивност, док срећа има више значења. Можете имати среће (значи, на енглеском, на пример, то би било 'luck'), а можете и бити срећни због нечег, или уопштено ('happy'). Срећа у овом другом значењу је више пролазно стање, док бисмо за нешто трајније рекли да је неко 'весео' или 'радостан', па не мислим да није тупаво осећати срећу при наласку новчића. 'Весео' ипак има и друге нијансе значења, па је помало тешко дати тачну дефиницију. А треба и разликовати употребу од речничке дефиниције - доста људи је изгубило осећај за разлике, осим у пар примера где замена термина стварно не иде.
Наслов: Одг: Разлика Порука од: VladKrvoglad на 10.19 ч. 05.12.2013. Razlika postoji itekako, pogotovo ako zelimo da se izrazimo na suptilan nacin.
Radost je konkretno stanje. Osecaj. Veselost zbog ispunjenja, pogotovo zelja ("Biti râd"=pozitivno oran je u etimoloskoj vezi!) Sreca je: a) unutrasnji osecaj harmonicnog ispunjenja, dusevnog mira i sklada sa spoljnim svetom, ("bio je sretan u braku sa njom") b)pogodnost okruzenja - dobra sreca, zla sreca ("ziveo je u sretnim/sugavim vremenima") c) sretan slucaj (momenat = "ima srecu taj cova") Cesto se 'radost' i 'sreca pod a)' naizgled preklapaju. Ali, to ne znaci da se potpuno poklapaju. Evo primera iz pocetka teme: To ga je cinilo sretnim (mozda bas zato sto 'to' izaziva radost, ali uzrok ne mora biti bas taj! ) To ga je cinilo radosnim (mozda i zato sto ga je poterala sreca, dusevno stanje mu se napokon promenilo na bolje - radost ce proci, ali sreca mozda ostane ili i ona prodje!) Наслов: Одг: Разлика Порука од: Ena на 19.00 ч. 05.12.2013. Срећа у овом другом значењу је више пролазно стање, док бисмо за нешто трајније рекли да је неко 'весео' или 'радостан', па не мислим да није тупаво осећати срећу при наласку новчића. Ono je moj moralni stav. Rekla sam da je tupavo pronaći i uzeti novčić. Naglasak je na prisvajanju nečeg što si pronašao na pločniku. Smatram da novčić treba da ostane tu gde jeste. Možda će novčić pronalazaču koji ga je prisvojio doneti sreću, ali ja tako ne mislim. I ovo je opet etički stav. Ovaj moj stav nema veze sa pridevima radostan i srećan. Zato sam celu rečenicu stavila u zagradu i obojila drugom bojom, da izrazim da je ona pridodata kao moje mišljenje koje zapravo nema veze s temom. Naravno, ne ocekujem da se svi slažu sa mojim moralnim stavom. Razumljivo je da mnogi misle da tu nema ničeg lošeg (u uzimanju novčića). I to je ok. Наслов: Одг: Разлика Порука од: s.z. на 19.16 ч. 05.12.2013. Тупавост нема везе са моралним ставом. Можда да сте употребили подобнију реч, неби било забуне.
Узгред, нема ничега моралног у остављању новчића 'ту где јесте'. Производња новца кошта државу, па ако већ нисте спремни потрудити се да нађете власника, у најмању руку би требали вратити новчић у оптицај (што не значи ДС га требате присвојити). Наслов: Одг: Разлика Порука од: s.z. на 19.27 ч. 05.12.2013. Из речника:
"ра̏до̄ст, –ости ж (инстр. ра̏дости и ра̏дошћу, лок. радо̀сти и ра̏дости; мн. ра̏дости, ген. радо̀стӣ и ра̏достӣ, дат. радо̀стима и ра̏достима) 1. стање онога који је радостан, осећање задовољства због каквог успеха и уопште због нечег пријатног, добро расположење, веселост. — Одељење [је] могло кренути на пут ... пуно радости што је успело (Петр. Мих., РМС). Ваше писмо ... приредило ми је велику радост (Крањч. Стј., РМС). 2. оно што изазива радосно расположење, уживање, весеље. — Негдје далеко иза брда и равница чека га радост (Леск., РМС). Изр. ван себе је (луд је) од радости, плива (топи се) у (од) радости, не зна шта ће од радости, не држи га земља од радости веома је радостан, пресрећан је. на ~ на задовољство, на весеље, на срећу. — Што је мени на радост, њега од тога жалост сатире! (Крешић С., РМС)." "сре̏ћа ж 1. а. стање и осећање потпуног задовољства својом животном ситуацијом и стањем у коме се неко налази. — Нађоше срећу у браку (Леск., РМС). Народ пева од среће (Јак. С., РМС). б. испољавање тог осећања спољашним знацима. — Гледала би тада старица срећом обасјано синово лице (Новак Вј., РМС). Отац је сав блистао од среће (Пол. 1958, РМС). 2. успешан исход, завршетак, остварење чега, успех у чему: ~ у игри, у картама, ратна ~, ~ у љубави итд. — Сећа се прошлогодишњег испита ... Јест, тада је имао среће (Ранк. С., РМС). Кад бисте ви хтјели ... постати мојом женом, ја бих се растопио од среће (Ивак., РМС). 3. нар. судба, судбина, ток догађаја који не зависе од воље човекове; стицај околности. — Нагна га добра срећа на неког галијаша (Љуб., РМС). Мрзе сиротињу и презиру је, а испали су из исте вреће, само што им усуд бољу срећу наклонио (Горан, РМС). 4. драга и мила особа (најчешће у тепању и у личном обраћању). — Збогом, срећо моја! — рече он подижући се од дјевојке (Турић 3, РМС). Скокнидер, срећо моја, па јој нацијепај дрва (Радул. Ј., РМС). Изр. бити црне (худе, јадне, лоше, рђаве, слабе, зле) среће бити врло несрећан. бити луд (пијан) од среће осећати се врло срећним. девојачку срећу покварити (убити) спречити да се девојка уда за вољеног момка. — Ти душу немаш ... Девојачку срећу да убијеш! (Срем., РМС). добра ти срећа! нар. поздрав при нечијем доласку. — Добра ти срећа, главо свештена! (Кост. Л., РМС). где је среће ту је и несреће каже се обично кад поред повољног тока ствари настану и неприлике. имам срећу ... учтива, уљудна форма при сусрету с ким. има више среће него памети своје успехе има захвалити повољном стицају околности, а не својој способности сналажења. камо (лепе, пусте) среће! формула којом се истиче жаљење што се није догодило оно што би неко желео да се догоди. — Камо пусте среће да си остала гдје си и била! (Крешић С., РМС). ко рано рани, две среће граби посл. онај који на посао иде рано, успешно и на време га заврши. коло среће в. уз коло (изр.). луда (слепа) ~ неочекиван, срећан исход, резултат чега. лука среће особа с којом неко мисли да ће наћи трајно животно задовољство. — Мисли … на мили и љубљени створ који му је једина лука среће у ... животу (Кум., РМС). на (сву) срећу, сва ~, срећом израз којим се пропраћа повољан стицај околности. — Сва срећа што је населак био близу (Назор, РМС). Срећом париска конференција је имала ... друкчији тип но сви досадашњи конгреси (Цвиј., РМС). На срећу што је Савета паметна (Трифк. К. 1, РМС). На сву срећу, сластичар је имао и штаке (Јонке, РМС). на срећу (ићи, прихватити се чега и сл.) без размишљања, насумце, препустити све случају. — Играти на срећу могу само будале (Крањч. Стј., РМС). окушати (покушати, пробати) срећу предузети нешто рачунајући на успех. проиграти срећу лакоумно пропустити повољну прилику. са срећом! узвик којим се жели успех коме. — Е, па са срећом, газда! (Пец. 6, РМС). среће ми (ти) нар. (блажа) заклетва. свезати срећу с ким упустити се с ким у заједнички посао, у заједнички живот, ступити с ким у брак. у срећи и несрећи (бити, остати с ким) бити, остати с ким без обзира на тешкоће и опасности. сваки је своје среће ковач посл. успех у животу зависи од сопственог рада и залагања." Наслов: Одг: Разлика Порука од: Ena на 19.42 ч. 08.01.2014. Узгред, нема ничега моралног у остављању новчића 'ту где јесте'. Производња новца кошта државу, па ако већ нисте спремни потрудити се да нађете власника, у најмању руку би требали вратити новчић у оптицај (што не значи ДС га требате присвојити). ... i ovde osećam potrebu da odgovorim. Opet moj moralni stav i odgovor na jednu čisto zamišljenu (šta bi bilo kad bi bilo ...), znači krajnje hipotetičku situaciju: Kako da se pronađe vlasnik novćića slučajno pronađenog na pločniku, koji je ko zna gde (vlasnik), prostorno i vremenski udaljen ko zna koliko? Drugo, i vrednost novčića je mala, pa i nije neka velika šteta što je vlasnik ostao bez njega. Sada odgovor na ono drugo: Pa, ne znam, ja ne prisvajam stvari sa pločnika, odn. uzela bih samo one koje stvarno mogu da vratim vlasniku, npr. bus plus karticu, dokumenta (lična karta i druge kartice), novčanik sa dokumentima i sl. Eto, toliko od mene na ovu temu. :) |