|
Наслов: Pravilan izgovor Порука од: sarita на 22.23 ч. 12.12.2013. Imam cerku Magdu, i interesuje me da li je pravilno da je zovem ,,Magdo" ili ,,Magda"?
Наслов: Одг: Pravilan izgovor Порука од: s.z. на 01.40 ч. 13.12.2013. Магдо, исто као што кажете "имам ћерку Магду" а не 'имам ћерку Магда'.
Наслов: Одг: Pravilan izgovor Порука од: Pedja на 19.34 ч. 14.12.2013. Mislim da odgovor nije tako jednostavan već može i jedno i drugo.
Obično je tačan odgovor da treba pitati osobu kako je treba zvati, a vi ste u situaciji da upravo to treba da odlučite. Ako biste proveli anketu verujem da vi se većina opredelila za "Magdo!" pa je verovatno bolje da i vi tako izaberete. Наслов: Одг: Pravilan izgovor Порука од: s.z. на 02.25 ч. 15.12.2013. Не мислим да су основна правила језика ствар укуса и анкета. Овакве 'недоумице' се не срећу скоро нигде осим у појединим срединама где се осећај за језик, услед необузданог уплива страног утицаја, губи. Ако нам је циљ сачувати свој језик, таквим токовима се требамо супротставити.
Наслов: Одг: Pravilan izgovor Порука од: VladKrvoglad на 13.19 ч. 15.12.2013. S.z., tvoj stav je korektan, slazem se sa njim, ali licna imena, kao i imena uopste (toponimi, na primer) podlezu jednoj vrsti 'demokratije.' A ona podrazumeva da se akcenat, dijalektizam ili cak i 'pogresan' padez lokalnog stanovnika i korisnika - postuju.
Moje se ime moze naglasiti na prvom ili na drugom slogu (MIlenko ili MilEEnko, cak se i vrsta akcenta menja, mada ne mora!), na Zlatiboru postoji vrh koji se zove "Crni vr ", postoje varijante imena Simo i Sima (ocito pod uticajem padeza!) i tako dalje. Primecujem kolebanje padeza 'nominativ-genitiv' vazi cesto kad je rec o zenskim imenima: Dragana, Gorana, Milena itd. Ako im se obracamo, retko cemo reci ' (hej) Dragano, Gorano, Mileno', iako su ovi oblici gramaticki tacniji od 'Hej, Dragana, hej, Gorana, hej, Milena'. Meni je interesantno da muska imena dobijaju vokativ cak i kad su u nominativu: (opet) Simo - Sima. Savo-Sava. Bobo-Boba itd. A zenska ostaju 'uskracena' za vokativ, cak i kad se radi o vokativu!!!? Voleo bih da ikad saznam neko naucno objasnjenje ovog fenomena, jer na pretek imam samo svojih ideja zasto je to tako! :))) Наслов: Одг: Pravilan izgovor Порука од: s.z. на 13.49 ч. 15.12.2013. Хвала Миленко :)
Ја немам никаквог проблема са задржавањем оригиналног облика - слажем се да су обичаји и избор пресудни када је реч о личним и географским именима (унутар граница нормале, јер 'Хеееерпшско језеро' свакако не би било прихватљиво), због чега имамо дублете типа 'Сава' и 'Саво', 'Црни врх' и 'Црни вр'. Али то ипак важи искључиво у одређивању основног облика, док је даљи третман тог прихваћеног облика у домену граматике стандардниг српског језика, барем у његовој употреби ван самог изворног дијалекта. Значи, називи не морају да се састоје од искључиво облика које је присвојила норма, али то не значи да се могу третирати као да су ван језика. Она остају подложни граматичким правилима која се односе на све друге речи, па тако и морају узети облик вокатива тамо где му је место, под претпоставком да постоји (ја бих рекао да увек постоји, али да се понекад подудара са номинативом). Што се тиче женских имена, поред горе наведеног, стварно немам боље објашњење за овај феномен. Зашто име 'Сава', које може бити и мушко и женско (сада мање распрострањено, али познату с оне стране Дрине), има различите вокативе у зависности од пола: Саво (м), Сава (ж)? Наслов: Одг: Pravilan izgovor Порука од: Hale на 15.18 ч. 17.12.2013. Ево шта ја мислим за вокатив двосложних имена која се свршавају на -а — уколико је у номинативу акценат (који је свакако на првом слогу) дуг (Маја, Мира, Мара, Стана, Нада, Дара, Маша, Ева, . . . ), онда је вокатив са -о (Мајо, Миро, Маро, Стано, Надо, Даро, Машо, Ево . . . ) а ако је акценат кратак, онда -а (Весна, Тања, Сања, Вера, Бранка, Соња, . . . ).
Како је Магда је с кратким акцентом, то ће вокатив бити једнак номинативу — Магда. Наслов: Одг: Pravilan izgovor Порука од: s.z. на 15.51 ч. 17.12.2013. То је одлична теоријама и изгледа ми уверљиво. Али, ипак, узмимо пример имена 'Марија'. Истина је да је вокатив овог имена најчешће идентичан номинативу, али постоји и облици 'Маријо' и 'Марије'. Највише се користи у Цркви (тропари итд.) и вероватно су застарели, али ипак постоје. Можда нам вреди мало проширити дискусију и на тему старијег језика. Да ли стање које описује Халеова теорија важи само за новији језик?
Али што се тиче имена 'Магда', да ли је акценат стварно кратак? Ја то име изговарам са дугим акцентом, мада никада нисам срео некога с тим именом, па не знам како саме изговарају своје име. Нађох ово у архиви, или шта је већ, Вокабулара: "karloružni: Лична имена на -а (ж. и м.) углавном имају вокатив једнак номинативу: Марија!, Никола!, Лука!, Марта!, Олга! итд. Наставак -о добијају двосложна имена с дугосилазним акцентом, као Мара, Љиља, Гоца, Божа, Жика итд. (Маро!, Љиљо! итд.). Имена на -ица добијају у вокативу завршетак -е: Милице!, Данице! итд. За мушка имена као Перица Јовица, Радојица граматичари прописују вокатив једнак номинативу, али је и ту много обичнији наставак -е: Перице!, Јовице! итд. (Клајн, РЈН) Дотле је све јасно. Само ме немој питати откуд се зна да ли дотично име има дугосилазни акценат - та прича о силазним и узлазним акцентима ::) по мом скромном мишљењу у свакодневном говору није одржива те ја те разлике не могу са сигурношћу утврдити." |