|
Наслов: Нервозити некога Порука од: Вученовић на 09.46 ч. 23.01.2007. Можемо ли рећи "нервозити некога"?
На "немој да ме нервозиш" добио сам одговор да је то неправилно, треба да кажем "немој да ме нервираш" или "немој да ме чиниш нервозним". ??? Чини ми се да је нервирати јаче него нервозити, па није одговарајућа замена. Ако је нервозити неправилно, остаје само чинити нервозним. Наслов: Одг: Нервозити некога Порука од: Вученовић на 09.47 ч. 23.01.2007. Уствари нервирати значи чинити изнервираним, а не нервозним. Нервозан и изнервиран имају јасно различита значења, дакле нервирати дефинитивно није одговарајућа замена.
Наслов: Одг: Нервозити некога Порука од: Фаренхајт на 10.19 ч. 23.01.2007. Тренутно речници региструју само повратно-непрелазно "унервозити се", тако да још немамо нити прелазни облик "унервозити кога" нити несвршени вид, био он "нервозити" или "унервозивати".
Дакле, засад је једина безбедна варијанта "Не прави ми нервозу" (и њене варијације). Наслов: Одг: Нервозити некога Порука од: alcesta на 15.41 ч. 23.01.2007. Da, kao "ne stvaraj mi nervozu" ili "ne unosi mi nervozu". :)
Ja nikog nisam ni čula da koristi oblik "nervoziti". Наслов: Одг: Нервозити некога Порука од: Pedja на 22.50 ч. 23.01.2007. Nisam ga ni ja nikada cuo ali ne vidim sto bi bio nepravilan.
Наслов: Одг: Нервозити некога Порука од: Lolita на 23.40 ч. 23.01.2007. Pa, nepravilan je ako ne postoji, tj. ako takva reč nije registrovana :)
Dakle, to što postoji neprelazan i/ili povratan oblik jednog glagola ne znači automatski da postoji i njegov prelazan, nepovratan niti bilo koji drugi sličan oblik, npr. oblik različitog glagolskog vida i sl. Što u ovom konkretnom slučaju znači: to što postoji glagol unervoziti (se), ne znači da postoje i oblici „nervoziti“ „unervožavati“ „unervozivati“ „raznervozirati“ „iznervoziti“ „iznervožavati“ i/ili drugi, koji bi se potencijalno (po ugledu na neke druge ili slične izvedene oblike) mogli izvesti iz onog prvobitnog. Наслов: Одг: Нервозити некога Порука од: Pedja на 09.56 ч. 24.01.2007. Uvek polazim od toga da mi nemamo nijedan recnik koji sadrzi sve reci, takoda je nemoguce proveriti da li neka rec postoji ili ne postoji. Uz to, nas jezik je vrlo podlozan gradjenju reci, tako da u svakom momentu, svako moze da napravi novu rec i da to uopste ne bude cudno.
Наслов: Одг: Нервозити некога Порука од: Фаренхајт на 10.44 ч. 24.01.2007. Ниједан језик не садржи СВЕ речи које се, по творбеним правилима и од расположивих елемената, у њему могу исковати - нпр. "лишћескупљајући дечак пред кућом", "после одзвонилости будилника", "задњерођени син", "недорођена беба" итд. итд. - а ни постојеће речи не могу се употребити у било каквом граматичком контексту, иако би аналогон могао постојати: "Однедавно појавили обичаји" не може, иако може "Давно ишчезли обичаји", и сл. Поред свега тога, српски је знатно МАЊЕ склон стварању речи, бар последњих деценија. Много радије примамо туђице, док су Хрвати неоспорно плоднији у прављењу твореница. Па ти види колико се те нове кованице, макар и у неком варираном облику, примају у српском, који је наводно "врло подложан грађењу речи".
Наслов: Одг: Нервозити некога Порука од: Lolita на 19.12 ч. 24.01.2007. Takođe (u vezi sa Peđinim postom), nijedan rečnik, ma kako obiman bio, ne sadrži sve reči jednog jezika. Na kraju krajeva, treba uvek imati u vidu da je jezik promenljiv i da mu je to jedna od osnovnih osobina. Međutim, sama činjenica da je neko upotrebio neku reč, ne predstavlja nikakav dokaz da ta reč u određenom jeziku i postoji. Naravno da se reči tvore i usvajaju svakodnevno, ali se negde ipak mora postaviti granica između kreativnosti i pukog izmišljanja reči, jer bi u suprotnom svako mogao kovati reči po sopstvenom nahođenju i proglašavati ih rečima srpskog - ili bilo kojeg drugog jezika. Uostalom, ako već ovde raspravljamo o najsitnijim detaljima pravopisa i gramatike, nepojmljivo bi bilo da smatramo da u leksičko-morfološkom smislu ne postoje baš nikakva pravila, odnosno da možemo kovati reči kako nam padne na pamet. Normativizacija važi i u tom, kao i u svim ostalim lingvističkim aspektima. Najkraće rečeno, ako reč nije nigde standardizovana i normativizovana, ne bi je trebalo smatrati pravilnom - na isti način kako i pogrešna pravopisna i ostala rešenja smatramo nepravilnim. Uostalom, besmisleno bi bilo razmišljati o pravilnim i nepravilnim oblicima bilo koje reči, ako se već same reči mogu proizvoljno graditi, tvoriti i izmišljati. Наслов: Одг: Нервозити некога Порука од: Зоран Ђорђевић на 19.57 ч. 24.01.2007. Цитат Uostalom, besmisleno bi bilo razmišljati o pravilnim i nepravilnim oblicima bilo koje reči, ako se već same reči mogu proizvoljno graditi, tvoriti i izmišljati. Ово је лепо речено. Плус Лолити. Цитат док су Хрвати неоспорно плоднији у прављењу твореница Запазио сам да више не говоре офсајд него залеђе. |