|
Наслов: Respekt ili rešpekt? Порука од: Uros_Mikulic на 21.34 ч. 01.02.2014. Da li neko zna nešto o ovome? Stalno čujem da ljudi koriste reč ,,respekt", ali dosta puta sam čuo da neki profesori kod mene u školi koriste reč ,,rešpekt". Takođe sam čitao Satirične priče I Radoja Domanovića i primetio da se i tu koristi reč ,,rešpekt".
Наслов: Одг: Respekt ili rešpekt? Порука од: Suomalainen на 16.43 ч. 02.02.2014. Ne može rešpekt, mora respekt (pravopis iz 2010, u rečniku). Ako vam nešto znači, u našim rečnicima su popisani i rešpekt i respekt, samo što se kod odrednice rešpekt upućuje na reč respekt, što znači da se prednost daje reči respekt, ali pravopis eksplicitno kaže da ne može rešpekt. :)
Reč ima latinsko poreklo (respectus, od respiciō, respicere, respexī, respectum [re- + speciō]), ali smo je preuzeli iz nemačkog, pa se možda zato pojavio oblik rešpekt (mada ne mislim da se u nemačkom čita sa š, ali nema veze). Sve u svemu – samo respekt. :) Наслов: Одг: Respekt ili rešpekt? Порука од: b.n. на 23.34 ч. 04.02.2014. Pobogu, pa to su dve sasvim različite stvari. Rešpekt označava izvesno strahopoštovanje, zaziranje skoro od nekoga ko u vašim očima stiče uvažavanje takve prirode da ga treba ostabljati na miru, dati mu prostora. To je čitava priča. Respekt je sasvim sigurno pravilno ali je rešpekt kolokvijalizam - reč posebne vrednosti. To je kao reći, nikako špajz, to je tuđica, mora se reći ostava.
Наслов: Одг: Respekt ili rešpekt? Порука од: MasaMalinovski на 15.29 ч. 05.02.2014. Ne slažem se da su razlicite stvari. Iako rešpekt možda ima posebni naboj, u suštini znači isto kao respekt. To "začinjavanje" se ne radi tako u književnom jeziku, nego se radi augmentacijom, komparacijom, atributima, stilskim figurama itd.
To upravo i jeste problem sa tuđicama. Ne zato što ih ima više, nije to problem (respekt je recimo ok), nego što potiskuju stare reči koje nemaju taj "vau efekat". Kao zaplet filma 'Bogovi su pali na teme'. Ustaljivanje takvih izraza uzrokuje takvo izražavanje gde se ništa ne može reći normalno, bez hiperbolisanja i kojekakvih konotacija. Samo značenje više nije jasno nego zavisi od toga kako neko reaguje na te afektivne tonove. Zato će rečnik tu reč "spustiti na zemlju" i dati joj afektivno neutralno značenje. Tako da sa stanovista rečnika, rešpekt i respekt znace isto. Ima iks takvih primera. Na primer 'klijent'. Neki preduzetnik, vlasnik pilane, uzmimo, ce reci 'saradnja sa klijentima je odlicna, prodali smo toliko i toliko metara drva'. Da li je to isto kao da je umesto klijent upotrebio musterija? Naravno da nije. Kad se kaze klijent to zvuci posebno otmeno i poslovno, kao da su ti klijenti neki jako ozbiljni kupci sa dzepovima punim para. I sta mislis da li u recniku pise "klijent - ozbiljna, otmena musterija u poslovnom odelu sa dzepovima punim para" ili pise samo "musterija"? Наслов: Одг: Respekt ili rešpekt? Порука од: Ena на 18.28 ч. 05.02.2014. Malo veće udaljavanje od teme, a klijenti i mušterije su mi dali ideju. :)
Kako god bilo, danas smo svi korisnici (ili potrošači), sviđalo nam se to ili ne. Možda je to najkraća definicija modernog čoveka, onako kako ga vide oni koji proizvode/ prodaju neka dobra (hranu, vodu, odeću, internet, impulse, nekretnine, nameštaj, automobile, knjige, uređaje, mašine, turističke aranžmane, dečje igračke ...). A i mi smo se malo izbezobrazili, kad možemo da biramo, što da ne... Naravno da je to jadno ograničavanje onoga što bi trebalo da budemo, ali opet ostavljeno je svakome na volju da se snađe... ;) Moderna civilizacija ima svojih prednosti i mana, kao i svaka druga (prošla). Mnoge njene tekovine su, zahvaljujući istraživanju i razvoju nauke izvanredne npr. moderna medicina čini čuda, opšti životni vek ljudi jeste duži nego ikada pre; mnoge bolesti koje su harale Evropom su iskorenjene (koliko je samo ljudi pomrlo od kuge ili tuberkuloze!). I naravno dostupne su nam stvari koje naši preci od pre par stotina godina nisu mogli ni da zamisle. Večita pitanja su ostala dakako, ali ona uvek ostaju - pitanja. Наслов: Одг: Respekt ili rešpekt? Порука од: MasaMalinovski на 04.30 ч. 06.02.2014. Dakako to o cemu pricas seze dublje nego sto se da naslutiti iz tvog posta.
Pise se o tome da su se sadasnje generacije preorijentisale na to da status i srecu grade ne toliko u materijalnim vrednostima (skupe stvari, ekskluziva itd.) koliko u "iskustvenim vrednostima", neopipljivim dobrima koja, umesto da ih drzi u vitrini ili garazi, covek moze "staviti u sebe", u smislu da ih moze inkorporisati u sopstveni identitet i dati svojoj pojavi dozu ekstravagancije i autenticnosti na sasvim drugom nivou u odnosu na nekada (glupi primer: umesto da se pokazuje sa novim uvoznim odelom u diskoteci, danasnji kicos ce pre na fejsbuk okaciti da je bio na takvom i takvom iventu ili fotografije sebe u sekend-hendu). Naravno i ta dobra se kupuju (mozda ne direktno ali neko svakako profitira) te je i to "izum" kapitalizma, kao odgovor na nedostatke klasicnog dvadesetovekovnog materijalizma koji jedan broj ljudi ipak odbija svojom "providnoscu". A takodje je to uslovljeno propadanjem srednje klase na zapadu i rastucom percepcijom nejednakosti koja izaziva nelagodu i osecaj nepravde kod ljudi. Otud i ona zvaka o "alternativnim zivotnim stilovima" itd... Evo neki clancic na tu temu ( http://science.howstuffworks.com/life/inside-the-mind/emotions/people-happier2.htm ), ukratko: "There is one common thread when it comes to experientialism and materialism — money. Studies of the happiness that experiences and objects may provide examine how things we pay for bring us pleasure. (The third part of Sartre's triumvirate of happiness, being, usually cannot be purchased.) What's significant about the idea that experience can bring happiness is that experience often does cost money. Orca whale watching trips, tickets to Japanese drumming shows, romantic dinners, birthday parties — all of these things cost money. By extension, then, studies like the one conducted at San Francisco State University have inadvertently proven that money can buy happiness, despite reams of data that show wealthy people aren't any happier than the average Joe." Sve u svemu, meni se to ne svidja. Nekad je pronicljiv pojedinac lako mogao reci: "Carevo novo odelo" i ispod ljusture blagostanja videti obicnog ili neobicnog coveka, a sada je verovatno malo teze razlikovati coveka od njegovih potrosackih navika i naci nesto ljudsko sto nas povezuje (trule li fraze no dobro...), sto bi opstalo i u nekom drugacijem sistemu i vremenu - uvek se vracam na to, a mozda ne bi trebalo, kad promisljam o ljudima koje znam, npr: "Sta bi ova ili ovaj bili u srednjem veku ili u doba francuske revolucije" (i potom nehotimice obrnem neku epizodu Crne Guje u glavi). Na primer, na ovu temu je interesantna socioloska analiza poslednjeg mejnstrim talasa hip-hopa (oni reperi sa kajlama na mtv-u itd. - nesto sto vec redje moze da se vidi na kanalima) koji se danas posmatra kao spontani, instiktivni odgovor i bunt onog dela populacije, uglavnom nizih slojeva, koji nisu "uhvatili voz" sa promenom paradigme potrosastva i osecaju da sistemu vrednosti za kojima su generacijama unazad zudeli istice rok trajanja... Наслов: Одг: Respekt ili rešpekt? Порука од: Ena на 11.52 ч. 06.02.2014. Pise se o tome da su se sadasnje generacije preorijentisale na to da status i srecu grade ne toliko u materijalnim vrednostima (skupe stvari, ekskluziva itd.) koliko u "iskustvenim vrednostima", neopipljivim dobrima koja, umesto da ih drzi u vitrini ili garazi, covek moze "staviti u sebe", u smislu da ih moze inkorporisati u sopstveni identitet i dati svojoj pojavi dozu ekstravagancije i autenticnosti na sasvim drugom nivou u odnosu na nekada (glupi primer: umesto da se pokazuje sa novim uvoznim odelom u diskoteci, danasnji kicos ce pre na fejsbuk okaciti da je bio na takvom i takvom iventu ili fotografije sebe u sekend-hendu). Naravno i ta dobra se kupuju (mozda ne direktno ali neko svakako profitira) te je i to "izum" kapitalizma, kao odgovor na nedostatke klasicnog dvadesetovekovnog materijalizma koji jedan broj ljudi ipak odbija svojom "providnoscu". Da, slažem se, ovde se, kraće rečeno, radi o imidžu koji se gradi na taj način. Otud i toliki (međutim, stvarni) značaj PR agencija na svetskoj političkoj sceni. Imidž postaje važniji od čoveka samog. :-X Наслов: Одг: Respekt ili rešpekt? Порука од: Uros_Mikulic на 00.12 ч. 20.02.2014. Hvala :)
|