|
Наслов: Хартије од вредности - скраћено писање Порука од: milijan на 10.16 ч. 01.07.2014. Листам неки лексикон економских термина и у великој мери се користе скраћенице. То ме је подстакло на нека питања о њиховом правилном писању, чије сам одговоре потражио на форуму. Међутим, из онога што сам прочитао (вероватно нисам баш све) чини ми се да не постоји неко дефинисано правило на ову тему. Молим да ме исправите ако грешим. Даћу један пример који сам наишао у књизи, па ћу око овог примера поставити пар питања.
Као пример узећу израз хартије од вредности. У горе поменутом лексикону користи се скраћеница х. од в.. Мени је ово некако накарадно, па ме је то и подстакло на размишљање. Овде ћу поставити неколико питања. 1. Када се врши скраћено писање неких вишеречних термина, да ли се почетна слова речи одвајају размаком? По мени то би било правилно, али је некако естетскије када размака нема. 2. Да ли има икакве логике не скраћивати кратке речи попут предлога, као у горњем примеру? Ако је потребно скратити сваку реч, да ли би исправно било х.о.в. или х. о. в. (у складу са питањем под број 1). 3. Када се скраћена реч користи у неком другом падежу у оквиру реченице, да ли је потребно на било какав начин то назначити у скраћеници или је треба оставити у изворном облику? 4. Колико је оправдано, са становишта правописа и српског језика уопште, интензивно коришћење скраћеница у оваквој врсти литературе? Нпр. уводи се неки термин у лексикону као што су хартије од вредности и онда у делу текста који описује овај термин (а такође и у текстовима који описују друге термине на каснијим странама) никада (или скоро никада) се више не употребљава читав термин, већ искључиво скраћеница. И тако за велики број термина у лексикону. Можда сам био преопширан, али сам желео да на једном месту покријем питања која су ми се појавила листајући овај лексикон? Наслов: Одг: Хартије од вредности - скраћено писање Порука од: MilenaSpasic на 11.30 ч. 22.01.2015. По правилима Правописа, верзалне скраћенице (акромими) састављене су од почетних слова вишечланог назива и пишу се ВЕЛИКИМ СЛОВИМА БЕЗ СКРАЋЕНИЧКИХ ТАЧАКА И МЕЂУСЛОВНИХ БЕЛИНА. Оне функционишу као посебна категорија речи која има сложен начин уклапања у језик. Једне функционишу као имена (BBC, CNN, FBI. . . ), друге као опште именице (DVD, PC. . . ).
Уз домаће скраћенице и стране које се природно и у неокрњеном облику уклапају у морфолошки систем српског језика пишу се падежни наставци, исписани малим словима и са цртицом: из БИГЗ-а, у НОБ-у, на CD-у и слично. Када су непроменљиве, било домаће или стране, или кад није обичај да се при говору спелују, не пишу се морфолошки наставци: из СРЈ, на ВМА, из САНУ и сл. Што се тиче коришћење скраћеница у тој врсти литературе коју сте навели, лично сматрам да се користе у великом броју јер се пре свега сматра да корисник зна значење појмова, те се ти термини скраћују због простора и честог понављања. Замислите колико би био опширнији текст да је аутор сваки пут написао хартије од вредности. Што се тиче конкретно скраћенице због које сте започели тему, мислим да није х. од в. како сте ви прочитали, ја сам у литератури виђала искључиво ХОВ, а на сајту Централног регистра депо и клиринга хартија од вредности hxxp: www. crhov. rs/ користе скраћеницу ХоВ. Волела бих да неко ко је упућен у то напише како је правилна скраћеница овог израза. Надам се да сам Вам бар мало помогла у решавању недоумице. Поздрав П. С. Ако желите још нешто да прочитате у вези са овом темом, препоручујем Правопис Матице српске 2011. стр. 146-151. |