|
Наслов: Matija Bećković Порука од: Phoenix на 04.13 ч. 02.02.2007. (http://upload.wikimedia.org/wikipedia/sr/7/7b/Matijabeckovic.jpg)
Matija Bećković rođen je 29. novembra 1939. godine u Senti. Završio je Filološki fakultet u Beogradu, na grupi za jugoslovensku i opštu književnost.Za dopisnog člana SANU izabran je 1983. godine, a za redovnog 1991. godine. Bibliografija: Вера Павладољска (библиофилско издање Радомира Стевића, 1962), Метак луталица (Просвета, 1963), Тако је говорио Матија (Просвета, 1964. и 1965), О међувремену (Матица српска, 1968), Че - Трагедија која траје (Са Душаном Радовићем, независно издање Слободана Машића 1970, Рад, 1989), Рече ми један чоек(Просвета, 1970, 1976), Међа Вука Манитога (СКЗ,1976, 1978), Леле и куку (Просвета, 1980), Служба Светом Сави (Глас цркве, 1989), О Његошу (Глас цркве, 1988), Косово најскупља српска рјеч (Глас цркве, 1989) ... Izvor: http://en.wikipedia .org/wiki/Matija_Be%C4%87kovi%C4%87 Vera Pavladoljska Udvarao sam se nepoznatoj devojci U kanjonu Tare kod Kolašina Govorio istine na svim jezicima Žario i palio da ih poveruje Dok je ćutala sećao sam se Da si mi najkrupnije laži verovala Vera Pavladoljska Pevao je slavuj sa grlom grlice Sve na svetu me na te podsećalo Hvalio sam se da si luda za mnom Cela plaža da ti se uzalud udvara Kako te teram da ideš iz glave I kako nećeš Vera Pavladoljska Ronio u najdublje bežao u gore Da te glasno zovem da niko ne čuje Bio sujeveran-pitao prolaznike Kako tvoje lice zamišljaju Čeznuo da ceo dan prolaziš kraj mene Pa da se neokrenem Vera Pavladoljska Po nevremenu sam lovio na ruke Med zlatnih meridijana u vodi Opisivao oči jedne žene mesec dana U vozovima bez reda mnoge saputnice u prolazu Ubedio da su mi sve što imam u životu Misleći na tebe Vera Pavladoljska Slovoslagači su srećni dok ovu pesmu slažu Vazduh ne shvata da sam sebe bombarduje jedan od vlašića sklon je porocima i jedni i drugi vetrovi te ogovaraju Nekoliko država tvrdi da si njina Ti si na svoje ime ljubomorna Kablogrami se u dubokoj vodi kvare Niko ne zna gde su slova tvog imena U mrtvim i lažnim jezicima u pogresnim naglascima Ko će uhvatiti sjaj samoglasnika Koje ptica kuka Vera Pavladoljska Наслов: Одг: Matija Bećković Порука од: Phoenix на 02.00 ч. 22.02.2007. Onaj sam kog volim
Mislim na tebe Da bih znao ko sam, Da te zaboravim Ne bih znao gde sam. Znam da sam tamo Gde za tobom čeznem Držim te na umu Da se ne izgubim. Onaj sam kog volim Taj sam koga ljubim. Наслов: Одг: Matija Bećković Порука од: tamina на 16.08 ч. 22.02.2007. БОГОРОДИЦА ТРОЈЕРУЧИЦА Ја ти не дођох, брза помоћнице, Да би ми отсечену шаку замирила, Нити да те носим кући, Свемоћнице, Да би завађену браћу измирила ... Ишчупане су ми руке из рамена, Кућа раскућена, а браћа поклана, Па сиђох до свог најдоњег камена Да себе тражим, Мајко са три длана. Једино овде, Царице Небеса, - На мом језику се моли без застанка, И не лаже ништа, и не једе меса, И осам векова пости без престанка. И кад би ми земљу и језик збрисали, Све, сем ове стопе на којој сад стојим, Знам: још се из људи нисмо исписали, А док тебе има да и ја постојим. Наслов: Одг: Matija Bećković Порука од: ласточка на 20.25 ч. 11.02.2008. Поздрав свима!
Требала би ми Кажа у дигиталном формату, да не прекуцавам. Ако је неко случајно већ прекуцао, била бих му захвална да је окачи овдје :) Хвала :) Наслов: Одг: Matija Bećković Порука од: ласточка на 22.56 ч. 12.02.2008. Није поезија, али јесте Бећковић:
Пророчанство језика „1. Ни један геноцид се не може разумети. Ни геноцид над српским народом не може стати у људски мозак. . Једна од окосница „КАЖЕ“ је пророчанство језика. Погледајте само како се јаме зову и замислите зашто се тако зову. Рцимо: Јадовно. Тако је названо пре поклања у II светском рату. Значи није именовано оно што се већ догодило, него је предсказано оно што ће се догодити. Да је крштено после злочина, не верујем да бисмо показали такву проницљивост језика. Таквих примера има много. Једини преживели из Глинске цркве зове се Љубо Једнак. Онај који је бранио једно од најсветијих начела свога народа звао се Гаврило Принцип. Онај који је извео војску и народ из отаџбине звао се Радомир Путник. А тако су се звали и пре него што су своја имена доказали и оправдали. Као да име предодређује судбину, а живот иде по плану језика 2. Недавно је пронађен усташки документ из којег се види да су усташе још још пре рата, дакле пре оснивања НДХ – направиле попис јама у Херцеговини са прорачуна колико која може да прими људских тела. Тај план су касније и испунили, а запремину погодили. Тако су јаме постале етнички чисте, а јамографија незаобилазна за изучавање судбине српског народа. Невине жртве су једини мотив уметности, једина брига језика, тема сваког озбиљног разговора Никад нико није страдао на правди Бога, а да неко није видио. И да после није живео једино зато да би о томе сведочио. Многи су се само зато и родили. Залуду је јаме бетонирати и прећуткивати. Земља се не може смирити све док жртве које су у њој не изађу на видело. Битку са невиним жртвама нико није добио. Она се може окончати само признањем и покајањем. Докле се може искривити душа и поклекнути ум - најбоље показују они који у наше дане лицитирају бројке невиних жртава. У том посртању дошли су до броја 40000 жртава и тај број им се чини мали. Готово као доказ да су невини, да нису убили никога. А замислите како бисте се осећали да сте убили 40000 птица или мрава. . . 3. Моја је најдубља вера да највеће духовно благо једног народа чине његове невине жртве. Нико се није показао јачни и моћнији од невиних жртава. И међу невиним највеће су оне због свог имена и рођења. Ту су се са Јеврејима, страдалницима без премца и поређења, својом невином крвљу придружили и Срби. Тим жртвама смо навише дужни. Срби имају неизбројне жртве које нису именовали. Невине жртве могу сачекати свој народ. Можда оне и одлучују кад ћемо их се сетити. Што их се пре сетимо, пре ћемо постојати. “ (Матија Бећковић) Наслов: Одг: Matija Bećković Порука од: ласточка на 22.45 ч. 17.02.2008. Још увијек тражим Кажу, и ако неко има пјесму Косово поље на енглеском. Не знам да ли је преведена. Надам се да јесте.
Цитат Матија Бећковић КОСОВО ПОЉЕ Краду ми памћење, Скраћују ми прошлост, Отимају векове, Џамијају цркве, Арају азбуку, Чекићају гробове, Издиру темељ, Размећу колевку. Куд да чергам с Високим Дечанима? Где да предигнем Пећаршију? Узимају ми оно Што никоме нисам узео, Моје лавре и престонице, Не знам шта је моје, Ни где ми је граница, Народ ми је у најму и расејању, Пале ми тапије И затиру постојанство. Зар да опет затрапим Свете Архангеле? Да ми помунаре поново Љевишку? Очни живац су ми одавно растурили, Сад ми и бели штап отимају, жртвено поље са крвавом травом Не смем да кажем да је моје. Не дају ми да уђем у кућу Кажу да сам ја продао, Земљу коју сам од неба купио Неко им је обећао. Ко им је обећао Тај их је слагао, Што им не обећа Оно што је његово? Зашто јуришају на мене удружени Кивни што сам их познао. Наслов: Одг: Matija Bećković Порука од: Шишмиш на 11.15 ч. 23.11.2009. Ево једне новијег датума
Извињење Не могу прежалити Што неким случајем Није жив Султан Мурат Па да одем на Косово поље Да му се извиним Прво бих набрао Пуне руке божура И фино их увио у тробојку Па главом на Видовдан Бануо пред његов чадар Извини Падишаху што оволико касним Ко ће ме разумети ако ти нећеш Много си ишао испред свог времена Оно што је теби било јасно још онда Ја сам схватио тек сада Све си нам искрено и отворено говорио Али ниси имао коме Ко је онда могао и помислити Да ћеш ти испасти поштенији Од свих који су долазили после тебе Ти ниси освајао свет А да нико твој не погине Нити си ратовао скривен иза облака Него си дошао лично И све платио својом главом Ниси ме ослобађао него поробљавао Нити си ме нагонио да те молим Да ме окупираш и заробиш Да сам те послушао Где би ми крај био Што да не будемо Турци Кад више ни Турци нису Турци Кад је и Французе срамота што су Французи И Русе што су Руси И Јапанци што су Јапанци Камоли да Срби могу бити Срби Али ако Султан ни случајно Није могао толико надживети вршњаке Могао је неко од млађих Рецимо надвојвода Франц Фердинанд Макар само толико Док одем у Сарајево Станем код оног моста На оној истој реци У оне исте стопе На онај исти дан И дочекам госта С пљоском у пољском цвећу Извини царски сине и унуче Ако икако можеш Сад је касно за све осим за извињење Ко је тада могао и помислити Да ћеш ти испасти горостас У односу на касније долазнике Који су долазили кад год хоће Као у своју кућу Надвојвода ипак није каплар А све смо их стављали Под горње венце и највише ловоре А тебе дочекали барутом из шестпуца Љутили смо се што си стигао на Видовдан Сад тек видим да је то небитно То је дан као и сваки други Дошао си за своје зло А за моје добро Опрости у име малолетног Г.П. Кога је занело сопствено име и презиме Али ако се ни Султан ни Надвојвода И поред најбоље воље Нису могли толико издвојити И надживети свој век Ако је могао ико Фирер је могао Шта је то за њега Кад је већ толико волео да живи Макар да не умре Док га измолим да ме прими И чује шта ћу му рећ Знам колико си заузет И да имаш посла преко главе Само сам дошао да ти кажем Да знаш да знам и памтим Ти ниси заратио само са мном Ни бомбардовао само мене За мене си увео квоту сто за једног И ње си се поштено држао Мада си мислио да је мало и хиљаду А ови су убијали ни због једног И све одједном и с реда и заједно Истина ја сам прекршио дату реч И пред целом планетом пљунуо те у лице Нико мој није подигао руку на твој поздрав Држећи је при себи као да је узета А оне који су ти се нашли с руке Никад ниси заборавио И боље су прошли од мене Уосталом ти си био сликар Какав такав И уметник какав год Имао си дара каквог било И сликао си колико толико И стајао си пред штафелајем Колико год си стајао Ипак си стајао И за толико ниси жарио и палио И из тебе је провирило нешто људско И на крају крајева Ти си се убио Што ти сви признају И умеју да цене То није учинио нико после тебе А није да нису имали разлога Нови варвари с атомским главама За које је твој гас мачији кашаљ (Пут којег нема, Српска књижевна задруга, Београд, 03.11.2009) Наслов: Одг: Matija Bećković Порука од: Madiuxa на 12.45 ч. 23.11.2009. Pa i nije mu neka.
Наслов: Одг: Matija Bećković Порука од: Ђорђе Божовић на 16.17 ч. 23.11.2009. Hm, pesma je na momente zaista na dobrom tragu, ali onda napravi poentu koja je sasvim bez veze, tako da — „i nije mu neka“. :)
Наслов: Одг: Matija Bećković Порука од: Madiuxa на 19.39 ч. 23.11.2009. Meni se ama bas nista ne dopada. Stavise, gadna mi je.
Наслов: Одг: Matija Bećković Порука од: Ђорђе Божовић на 19.55 ч. 23.11.2009. Evo šta se meni sviđa:
Цитат Не могу прежалити Што неким случајем Није жив Султан Мурат Па да одем на Косово поље Да му се извиним Kada sam pročitao ovu strofu, nisam mogao da poverujem. Zar to Matija Bećković? :D Međutim, dalje pesma me je uverila da sam se ipak previše ponadao. Ipak je Matija Bećković. Цитат Извини Падишаху што оволико касним Ко ће ме разумети ако ти нећеш Много си ишао испред свог времена Оно што је теби било јасно још онда Ја сам схватио тек сада Све си нам искрено и отворено говорио Али ниси имао коме Ко је онда могао и помислити Да ћеш ти испасти поштенији Од свих који су долазили после тебе Ти ниси освајао свет А да нико твој не погине Нити си ратовао скривен иза облака Него си дошао лично И све платио својом главом Ниси ме ослобађао него поробљавао Нити си ме нагонио да те молим Да ме окупираш и заробиш Ovo je lepo, ima socijalni motiv. Цитат Али ако Султан ни случајно Није могао толико надживети вршњаке Могао је неко од млађих Рецимо надвојвода Франц Фердинанд Макар само толико Док одем у Сарајево Станем код оног моста На оној истој реци У оне исте стопе На онај исти дан И дочекам госта С пљоском у пољском цвећу Извини царски сине и унуче Ако икако можеш Сад је касно за све осим за извињење Ко је тада могао и помислити Да ћеш ти испасти горостас У односу на касније долазнике Који су долазили кад год хоће Као у своју кућу Надвојвода ипак није каплар А све смо их стављали Под горње венце и највише ловоре А тебе дочекали барутом из шестпуца Љутили смо се што си стигао на Видовдан Сад тек видим да је то небитно То је дан као и сваки други Дошао си за своје зло А за моје добро Опрости у име малолетног Г.П. Кога је занело сопствено име и презиме Ovo je odlično! Možda i ponajbolji deo pesme (kada bi se uzeo sâm za sebe, kad ga ne bi pesnikova poenta ucelo pesme pokvarila). Цитат Уосталом ти си био сликар Какав такав И уметник какав год Имао си дара каквог било И сликао си колико толико И стајао си пред штафелајем Колико год си стајао Ипак си стајао И за толико ниси жарио и палио И из тебе је провирило нешто људско И на крају крајева Ти си се убио Што ти сви признају И умеју да цене То није учинио нико после тебе А није да нису имали разлога Ni ovo manje-više nije loše, mada mi se isprva sâm pomen Firera zgadio. Bora Dežulović je o tome mnogo bolje pisao u romanu Christkind, ali pretpostavljamo da ga Matija Bećković nije čitao. :P Ostali delovi tako užasno pokvare ova dva-tri momenta kada se ponadaš da ćeš možda ipak dobiti dobru pesmu. :) Наслов: Одг: Matija Bećković Порука од: Madiuxa на 20.01 ч. 23.11.2009. Meni se čini da i ti delovi koji se tebi dopadaju, imaju svrhu da samo uvedu u ono najbitnije a to su delovi koji ti se ne dopadaju. Osim toga, ti delovi koji se tebi dopadaju, meni izgledaju neiskreno i ljigavo, što uostalom, potvrđuju posle oni drugi delovi koji se ni tebi ne dopadaju. Zato mi se ovo čini više jeVtinom angažovanom poezijom bez imalo poetske (ili bilo kakve druge) vrednosti.
Наслов: Одг: Matija Bećković Порука од: Ђорђе Божовић на 20.07 ч. 23.11.2009. Da, da, slažem se sasvim, ovo i jesu unutar ove vrlo jevtino angažovane pesme delovi s takvom namenom, ali ovako sami na momente i odblesnu ponečim poetskim.
Što se ni sâm Matija Bećković možda ne bi složio s takvim tumačenjem svoje pesme, ko mu je kriv — meni se sviđa kada se lirski subjekat izvinjava Sultanu i Nadvojvodi. :D Наслов: Одг: Matija Bećković Порука од: Madiuxa на 20.10 ч. 23.11.2009. Što se ni sâm Matija Bećković možda ne bi složio s takvim tumačenjem svoje pesme, ko mu je kriv — meni se sviđa kada se lirski subjekat izvinjava Sultanu i Nadvojvodi. :D Ma đavola se izvinjava... To je samo uvod u milićevsko "dabogda ti se oči na vrat izvrnule, nemani jedna američka".... ;DНаслов: Одг: Matija Bećković Порука од: Madiuxa на 20.11 ч. 23.11.2009. A i ne znam što bi se izvinjavao Sultanu... Oni su nas napali, ne mi njih, dakle u ovoj priči bad guys su Turci, tj. Murat (nije znao Murat na koga se nameračio, pa je rasporenog trbuha završio ;D). Vojvodi već treba da se izvinjava, što ga onako nepravedno i teroristički izbušiše, i ne samo njega, nego i njegovu mladu...
Al ubedljivo najbljutaviji deo je o Hitleru... Misim, stvaaarno... Dobro da se nije zaljubio, ko Salvador Dali, u Hitlerovu mlečnobelu i drhturavu kožu.... Наслов: Одг: Matija Bećković Порука од: Ђорђе Божовић на 20.14 ч. 23.11.2009. Ma đavola se izvinjava... To je samo uvod u milićevsko "dabogda ti se oči na vrat izvrnule, nemani jedna američka".... ;D Da, to je verovatno prmrmljao sebi u bradu dok se izvinjavao. :D Trebalo da je pesnik to stavi u zagrade, kao "čitaj između redova". :D A i ne znam što bi se izvinjavao Sultanu... Pa ne znam ni ja, to treba da nam kaže pravi pesnik (u nekoj pravoj pesmi, a ne u ovoj); samo mi se svidelo kao pesnička slika. :) Наслов: Одг: Matija Bećković Порука од: Madiuxa на 20.29 ч. 23.11.2009. Samo što je Milić ipak neprevaziđen, moraš priznati. Ovo je samo bleda kopija "Kletve"... :D
Наслов: Одг: Matija Bećković Порука од: Ђорђе Божовић на 20.33 ч. 23.11.2009. Ha, ha, možda. :D
Наслов: Одг: Matija Bećković Порука од: Madiuxa на 21.01 ч. 23.11.2009. Ha, ha, možda. :D Pa rima je bolja, odabir reči je bolji, stilske figure su odlične... Mislim, Milić se BAŠ potrudio da mu Kletva liči na pravu srednjovekovnu kletvu... :D |