|
Наслов: Сломиш или сломијеш? Порука од: Дарко Новаковић на 20.53 ч. 04.02.2007. Чух на ТВ-у реч сломијеш у реченици типа:
"Још само фали да сломијеш ногу." Сличне конструкције сам чуо и у неким песмама. Исправно или не? Наслов: Одг: Сломиш или сломијеш? Порука од: Бојан Башић на 21.04 ч. 04.02.2007. Slomim—slomiš—slome, pogrešno je slomijem—slomiješ—slomiju.
Наслов: Одг: Сломиш или сломијеш? Порука од: Amarilis на 15.33 ч. 06.02.2007. slomiješ = dijalektizam
Kao što Bojan reče, pogrešno je, ali se javlja u raznim dijalektima. Nije književni oblik. Наслов: Одг: Сломиш или сломијеш? Порука од: Lolita на 16.21 ч. 06.02.2007. Da, tu se radi o nepravilnom proširivanju osnove po uzoru na druge, slične reči, što je dosta česta greška pri dobijanju i građenju zapravo nepostojećih, odnosno nepravilnih glagolskih oblika.
Наслов: Одг: Сломиш или сломијеш? Порука од: Фаренхајт на 16.25 ч. 06.02.2007. Да - аналогија је базирана на исправним облицима "полити - полијем" (аналогно и с другим префиксима), "добити - добијем" (аналогно и с другим префиксима), "сашити - сашијем" (аналогно и с другим префиксима), "попити - попијем" (аналогно и с другим префиксима), "савити - савијем" (аналогно и с другим префиксима), "умити - умијем" (аналогно и с другим префиксима) и сл.
Биће да се ту људи поведу за тросложношћу и акценатским типом тих глагола, па закључе да и тросложно "сломити" са завршетком на -ити, а и истоветним акцентом, такође има презент на -ијем. Међутим, основе свих горњих глагола су двосложне - лити, бити, пити, шити, вити, мити - док је у полазном случају основа тросложна - ломити - па се аналогија не може применити. Наслов: Одг: Сломиш или сломијеш? Порука од: Lolita на 16.38 ч. 06.02.2007. Da, reč je o nepravilnom proširivanju osnove na osnovu oblika prvog lica jednine prezenta, i ono se dešava i kod mnogih drugih i drugačijih glagolskih oblika. Ljudi jednostavno deo ličnog nastavka „uračunaju“ u osnovu, i tu grešku prenose na mnoge slične glagolske oblike.
Slično se dešava i kada se nastavak za građenje glagolskog priloga sadašnjeg greškom „umetne“ u glagolsku osnovu, čime se takođe dobijaju „lažni“ glagolski oblici. Mislim da se i kod Stevanovića pominje upravo ovaj tip grešaka, kojim se dobijaju oblici koji se u govoru relativno često čuju, ali su u stvari nepravilni. |