|
Наслов: Boje Порука од: сањолал на 20.32 ч. 06.02.2007. Drugari,
Ako je automobil u isto vreme i plav i zelen i metalik, kako je najbolje napisati tu, odnosno te boje? :-\ Наслов: Одг: Boje Порука од: Lolita на 21.11 ч. 06.02.2007. Plavozeleni metalik auto? :)
Postoji nekoliko naziva za plavozelenu boju, zavisno od nijanse: tirkiz, petrolej... pa se može upotrebiti i neka od tih reči. Наслов: Одг: Boje Порука од: Фаренхајт на 21.16 ч. 06.02.2007. Ja bih, recimo, obrnuo redosled, a možda dodao i crticu iako po pravopisu nije obavezna (ali mi vizuelno pojačava utisak da su dve reči povezane u smisaonu celinu): metalik-plavozeleni auto. (Isto i kod "metalik-sivi auto", "metalik-bordo auto" itd.)
Наслов: Одг: Boje Порука од: Бојан Башић на 21.49 ч. 06.02.2007. ...a možda dodao i crticu iako po pravopisu nije obavezna... Koliko se meni čini (mada Pravopis zaista nije dovoljno precizan), ispravno je čak spojeno pisanje (i to isključivo): metaliksiva (takođe limunžuta i sl.). Zapravo, sve što piše je da pišemo spojeno „kad prva sastavnica ukazuje na nijansu boje označene drugim pridevom [sad sledi nekoliko primera], kao i u drugim slučajevima kad spoj znači jednu boju“. Rekao bih da ovo opravdava zaključak da se piše sve spojeno: metalikplavozelena (mada, priznajem, zaista ružno izgleda). Наслов: Одг: Boje Порука од: Фаренхајт на 21.54 ч. 06.02.2007. Ja tu odredbu shvatam doslovno samo ako je na prvom mestu promenljivi pridev: nebeskoplava, otvorenožuta, jasnozelena, prljavobela, tamnosmeđa, svetlosiva i sl. Ako mi nijansa počinje nepromenljivim pridevom ili pak imenicom, u saglasju sa svojim lektorima koristim crticu: limun-žuta, zumbul-plava, metalik-siva, pa bi tako bilo i, recimo, metalik-limun-žuta.
Наслов: Одг: Boje Порука од: Бојан Башић на 22.20 ч. 06.02.2007. Ja tu odredbu shvatam doslovno samo ako je na prvom mestu promenljivi pridev Ne razumem ovakvo tumačenje. Razumeo bih da si rekao kako navedena odredba važi samo za one slučaje kada je na prvom mestu odredba nijanse „u užem smislu“ (svetlo, tamno, prljavo, jasno, otvoreno...) ili ako je u pitanju boja između dveju boja (plavozelena), jer se u praksi često postupa baš tako (a i u Pravopisu su navedeni samo takvi primeri). Međutim, i sam navodiš primer nebeskoplava, a i u pravopisnom rečniku stoji maslinastosiv, pa mi nije jasno otkud ograničenje baš na promenljive prideve. Наслов: Одг: Boje Порука од: сањолал на 22.25 ч. 06.02.2007. Hvala Vam!
U nekoliko navrata sam upotrebila spojeve koje je Bojan naveo, ali sam pomislila da su neispravni baš zato što su tako ružnjikavi. :) Ipak, ako su pravopisno ispravni, zanemaricu estetiku! Наслов: Одг: Boje Порука од: Фаренхајт на 22.38 ч. 06.02.2007. Зато што се непроменљиви придеви ни иначе никад не спајају с наредном речју - могу се одвојити или белином или цртицом. Фактички, нијансе сач ез "маслинастосив" могу се тумачити двојако: као сраслице двају придева и као СЛОЖЕНИЦЕ два придева уз спојни вокал "о". Ако пођемо од мотивације, тј. од значења, исправније је друго тумачење - "маслинастосив" неисправно је тумачити као "маслинасто сив", јер маслина није сива, па да сива боја има неку посебну нијансу особену за маслину, него је то заправо КОМБИНАЦИЈА сиве боје и боје маслине, дакле биће "онај који је И маслинаст И сив", што нас упућује на праву сложеницу а не на сраслицу (сасвим се лако може замислити, рецимо, "маслинастожута" као мешавина маслинасте и жуте, а не жута боја особена за маслину).
Дакле, или "металик-сива" или "метализираносива" (пошто у првој варијанти прва реч као таква не може учествовати у сложеници - "металикосива" неће ићи). Сањолал, апелујем на тебе да не послушаш Бојана - "металикплавозелена" неће бити добро :) ИСПРАВКА: Омашка. Наслов: Одг: Boje Порука од: Lolita на 22.44 ч. 06.02.2007. Sanjolal, apelujem na vas da uvek i pre svega slušate glas sopstvenog razuma, savesti i iznad svega glas svog srca :)
Наслов: Одг: Boje Порука од: сањолал на 23.13 ч. 06.02.2007. Drugari,
Moram da priznam da mi se Lolitin apel najvise svidja jer dopusta sirinu i slobodu. Ipak, kada je rec o pravopisu, postoje ogranicenja koja ne mogu da kontrolisem. Meni je najlakse da se zezam ovako ili onako! Samo mi recite da li je metalikplavozelen automobil budalastina ili nije? Наслов: Одг: Boje Порука од: Бојан Башић на 23.16 ч. 06.02.2007. Metalikplavozelen automobil je ono što dobijemo kada bukvalno primenimo odredbe Pravopisa koje sam citirao pre dve-tri poruke; ostaje samo pitanje da li su autori predviđali takvo bukvalno tumačenje ili ipak uz neka ograničenja. U svakom slučaju, niko ti ne može zameriti zbog bukvalnog tumačenja (bar dok neko od pravopisaca ne razjasni stvari), jer ipak ne možemo čitati misli.
Наслов: Одг: Boje Порука од: Фаренхајт на 23.18 ч. 06.02.2007. Није баш будалаштина (не буди престрога према себи :)), али свакако делује неправилно. "Плавозелен" мора остати спојено, али "металик" треба одвојити - било као "металик плавозелен", било као "металик-плавозелен".
Наслов: Одг: Boje Порука од: Lolita на 23.31 ч. 06.02.2007. Sanjolal, drago mi je da vam se moj apel sviđa i naravno, on nipošto ne isključuje poštovanje pravopisa :)
Što se mene lično tiče, moram da priznam da bih ovde metalik ipak napisala odvojeno - metalikplavozelen mi, iskreno, deluje kao predugačka i „na silu“ sastavljena reč, u svakom slučaju nekako preglomazna za „normalnu“ srpsku reč. Što je, razume se, ne čini nepravilnom ;) Наслов: Одг: Boje Порука од: Соња на 13.28 ч. 15.01.2009. Професор ме је замолио да вас питам шта мислите о употреби термина МРКА и БРАОН. Каже да су њему „језичари“ објаснили да је исправније за ту боју писати „мрка“. Треба ми објашњење да ли су термини потпуно равноправни, тј. да ли „мрка“ потпуно замењује „браон“, и који је термин, по вашем мишљењу, погоднији кад треба користити оне разне придеве (светло, тамно и сл.).
Наслов: Одг: Boje Порука од: Madiuxa на 14.17 ч. 15.01.2009. Па не знам, не видим зашто се не би користила реч браон. Јесте да је реч немачког порекла, али брате много је већ дуго у употреби да бисмо је сад нешто протеривали. У РМС пише:
браон: смеђ, кестењаст, отворено мрк. Дакле, браон би била у ствари отворено мрка боја, или светло мрка боја, а не само мрка боја. Даље каже: мрк, а, о. 1. који је тамне боје, тамносив, тамносмеђ, загасит, таман, црн. Има и других значења, али не односе се на боју. Према овоме, ја бих рекла да се мрк односи на све што је тамно, с тим у вези се помињу и две да кажемо, мрачне боје, сив и смеђ (тамносив, тамносмеђ). Дакле, мрк може бити и тамносив (што опет нема везе са браон или смеђом бојом), те с тим у вези усуђујем се да закључим да мрк и браон никако нису синоними... У прилог овој теорији да се мрк односи на све што је тамно и мрачно мислим да иду и друга значења речи мрк, а то су: 2. намргођен, смркнут, натмурен, мрзвољан, зловољан, нерасопложен, љут. 3. мрачан, туробан, суморан (о људима); напрасит, прек. Све ово наводи на неко више сиво и црно расположење, а не на браон. Ако би требало одредити неки синоним за браон, ја сам пре за смеђ. Наслов: Одг: Boje Порука од: Соња на 15.14 ч. 15.01.2009. Hvala! Proslediću.
Наслов: Одг: Boje Порука од: Miki на 15.27 ч. 15.01.2009. Ја у 99% случајева кажем „смеђа (боја)“. „Браон“ само ретко кад. Можда се може смислити контекст у коме би „смеђа“ зазвучало необично, али то сигурно не би било неправилно.
Наслов: Одг: Boje Порука од: Madiuxa на 15.29 ч. 15.01.2009. Мени и смеђа и браон звуче подједнако уобичајено...
Наслов: Одг: Boje Порука од: Miki на 15.34 ч. 15.01.2009. А поготово волим реч „смећкаст“. :)
Наслов: Одг: Boje Порука од: Ђорђе Божовић на 18.22 ч. 15.01.2009. Mislim da su neki jezikoslovci jedno vreme preporučavali da se umesto „braon“ upotrebljava „smeđ“ ili „mrk“, dok je „braon“ još uvek bila skora pozajmljenica u našem jeziku. Ako se već koristi, valja primetiti kako je „braon“ nepromenljiv pridev, kao i „roze“. (Osobito se tu greši: „rozi džemper“, „roza košulja“ i sl. nije pravilno, kao ni „rozle“.)
Наслов: Одг: Boje Порука од: Madiuxa на 18.29 ч. 15.01.2009. А розле па на туфни? :)
Па ако је ушла у РМС ја не видим зашто би се сад протеривала... Нек свако каже како воли, мада и даље мислим да мрк није исто што и браон или смеђ... Наслов: Одг: Boje Порука од: Ђорђе Божовић на 18.59 ч. 15.01.2009. Da, mrko je još tamnije. :) Svakako „braon“ danas već nema status skore pozajmljenice koju valja izbegavati, nego je već dobro ušla u svakodnevni jezik i rečnike.
Наслов: Одг: Boje Порука од: Нескафица на 20.15 ч. 15.01.2009. E, a šta je s nazivima za konje? Imamo riđan, mrkov i vranac. Riđan i vranac su jasni, ali šta je onda mrkov? Možda ćemo preko toga odgonetnuti koja je tačno mrka boja. (Sem ako to nije lokalni sinonim za riđana ili vranca.)
Mada privatno ja mrku boju shvatam kao "vrlo tamnu zemljanu boju, skoro pa crnu ali ne baš skroz, malo promiče iz nje nijansa tamnosive, malo tamnosmeđe" :) (ala opisah, svaka mi čast) Наслов: Одг: Boje Порука од: Соња на 22.51 ч. 15.01.2009. Opis mi se savrseno svidja :).
Наслов: Одг: Boje Порука од: alcesta на 00.09 ч. 16.01.2009. Ima naziva za boje koji su i semantički ograničeni. Recimo braon će se pre koristiti za, uslovno rečeno, nežive pojmove, možemo reći braon cipele, braon pantalone, ali smeđe oči, mrko lišće, kestenjasta kosa, konj mrkov... nije u pitanju gramatika nego semantika. Kao što reče Bruni, niti mrka bezuslovno može da zameni braon, a ni obratno, zato i koristimo sve te sinonime.
Sve zavisi u kom kontekstu vam je pridev potreban. Uopšte, upotreba termina za boje nije nimalo jednostavno pitanje, čime sam vas uostalom uživo već davila. ;D Po definiciji iz rečnika je jasno da se ne može reći svetlomrk (mada nema mnogo smisla ni tamnomrk kad je mrk sam po sebi već taman) ali zato može tamnosmeđ i svetlosmeđ. Verovatno neki lingvisti ne preporučuju braon zato što miriše na varvarizam, a iskreno rečeno ni meni se mnogo ne dopada, ali to je stvar i ukusa. Generalno ja braon obično izbegavam u pisanju, ali to je moj problem. :) Uopšte govoreći, slažem se sa Brunhildom, smeđ pre pokriva značenje za braon nego mrk. Ali i dalje je kontekst glavno, uz koju imenicu ide. Наслов: Одг: Boje Порука од: Нескафица на 01.37 ч. 16.01.2009. E, kad smo apsolvirali braon, prelazimo na grao :)
(Da li "narodnom etimologijom" ljudi vezuju pridev "graorast" uz "grao" - tj. "graorast = sivkast"? I šta tačno znači "graorast"? Mnogo me mrzi da dižem zadnjicu sa stolice i kopam po Matici.) A zatim nas čeka bež/drap :) Posle toga rezeda :) (zna li ko odakle uopšte potiče ta reč?) Наслов: Одг: Boje Порука од: Miki на 12.00 ч. 16.01.2009. Матица каже:
•Драп, фр. светлосмеђ (онда: драпичаст = светлосмећкаст ;D); •резеда, (у атрибутској служби) непром. сивкастозелен. Беж не нађох у РМС, али Вујакликин РСРИИ (Речник страних речи и израза) :) каже: (фр. beige) који је бледосмеђе боје, необојен, природне боје. У оба се помиње тегет, РМС: прид. непром. затвореноплав, тамноплав [неколико примера], а Вујаклијин РСРИИ даје и етимологију: по Вилхелму Тегетхофу (Wilhelm von Tegetthoff), аустријском адмиралу, који је 1866. командовао у бици код Виса. Граораст и шућмураст, но цоммент! ;D Допуна: Вујаклија каже за драп: ит. drappo, фр. drap, прљавожута, отвореномрка боја. А за разеда каже: лат. resedare (=ублажавати), бледа сивкастозелена боја. Допуна 2: РМС: цинобер, грч. хем. живин сулфид жутоцрвене боје који служи сликарима као боја, цинобарит, руменица. Допуна 3: Ја мислио да је шућмураст некакав жаргон, кад оно међутим :): шућмураст, који је неодређени боје; сивкаст, пепељаст. Наслов: Одг: Boje Порука од: Дарко Новаковић на 18.07 ч. 16.01.2009. E, kad smo apsolvirali braon, prelazimo na grao :) Моја покојна баба је често користила ту реч граораст. :)(Da li "narodnom etimologijom" ljudi vezuju pridev "graorast" uz "grao" - tj. "graorast = sivkast"? I šta tačno znači "graorast"? Mnogo me mrzi da dižem zadnjicu sa stolice i kopam po Matici.) Потиче од грахораст што значи: сличан граху; посут сивим тачкама, пегама, зеленкастосив. Инaче, 6Т РМС све речи на граор- упућује на грахор-. Наслов: Одг: Boje Порука од: Соња на 22.13 ч. 16.01.2009. шућмураст, који је неодређени боје; сивкаст, пепељаст. ... сав онако некако никакав :).Иначе, професор нам, тј. вам се захвалио на помоћи. Наслов: Одг: Boje Порука од: Ђорђе Божовић на 23.19 ч. 16.01.2009. шућмураст, који је неодређени боје; сивкаст, пепељаст. ... сав онако некако никакав :).Stari Užičani kažu za neku neodređenu, „svu onako nekakvu“ kako kaže Soške, boju turcizam ševteli (nepr.). Ševtelija je, u istom ovome dijalektu, voće tako neke ševteli boje — obično kruška ili breskva — pa bi ševteli mogla biti i neka neodređena žućkasta boja (slično onoj definiciji koju za bež daje Vujaklija, a Miroslav je gore citira) pre nego pepeljasta poput šućmuraste. Inače Užičani mahom za smeđe oči kažu da su šućmuraste, i — mutne, odakle verovatno potiče ono poznato nam užičko „mutno“ koje znači zanimljivo ili lepuškasto. :) Наслов: Одг: Boje Порука од: Нескафица на 01.39 ч. 17.01.2009. шућмураст, који је неодређени боје; сивкаст, пепељаст. ... сав онако некако никакав :).Stari Užičani kažu za neku neodređenu, „svu onako nekakvu“ kako kaže Soške, boju turcizam ševteli (nepr.). Ševtelija je, u istom ovome dijalektu, voće tako neke ševteli boje — obično kruška ili breskva — pa bi ševteli mogla biti i neka neodređena žućkasta boja (slično onoj definiciji koju za bež daje Vujaklija, a Miroslav je gore citira) pre nego pepeljasta poput šućmuraste. Inače Užičani mahom za smeđe oči kažu da su šućmuraste, i — mutne, odakle verovatno potiče ono poznato nam užičko „mutno“ koje znači zanimljivo ili lepuškasto. :) Vidiš, u mojoj okolini se "šućmuraste oči" govori(lo) za one (tamno)zelene prošarane (svetlo)smeđim tačkicama (dakle, bukvalno "nit' tamo nit' vamo" boja), a verovatno bi se to moglo proširiti i na sve dvobojne (ali ne čakaraste) oči. *Ako neko ne zna šta su čakaraste oči: to je kad je svako oko ponaosob jednobojno, ali su uzajamno različite boje (npr. jedno plavo a drugo zeleno). Наслов: Одг: Boje Порука од: Madiuxa на 01.43 ч. 17.01.2009. Цитат *Ako neko ne zna šta su čakaraste oči: to je kad je svako oko ponaosob jednobojno, ali su uzajamno različite boje (npr. jedno plavo a drugo zeleno). Као Дејвид Боуи? Наслов: Одг: Boje Порука од: Ђорђе Божовић на 01.56 ч. 17.01.2009. Vidiš, u mojoj okolini se "šućmuraste oči" govori(lo) za one (tamno)zelene prošarane (svetlo)smeđim tačkicama (dakle, bukvalno "nit' tamo nit' vamo" boja), a verovatno bi se to moglo proširiti i na sve dvobojne (ali ne čakaraste) oči. Da, da, i takve su šućmuraste oči, ali su i one smećkaste prošarane zelenim i žućkastim oko ivica ili na svetlosti takođe šućmuraste. Наслов: Одг: Boje Порука од: Индијанац Џоунс на 17.22 ч. 01.02.2011. Цитирано: Бојан Башић link=topic=857. msg6943#msg6943 date=1170794946 Цитирано: Фаренхајт link=topic=857. msg6939#msg6939 date=1170792999 . . . a možda dodao i crticu iako po pravopisu nije obavezna. . . Koliko se meni čini (mada Pravopis zaista nije dovoljno precizan), ispravno je čak spojeno pisanje (i to isključivo): metaliksiva (takođe limunžuta i sl. ). Zapravo, sve što piše je da pišemo spojeno „kad prva sastavnica ukazuje na nijansu boje označene drugim pridevom [sad sledi nekoliko primera], kao i u drugim slučajevima kad spoj znači jednu boju“. Rekao bih da ovo opravdava zaključak da se piše sve spojeno: metalikplavozelena (mada, priznajem, zaista ružno izgleda). Сјећам се да сам у основној школи питао наставницу да ли се за дрес Звездиних играча пише да је црвено-бијели или црвенобијели. Одговора дословно не могу да се сјетим, али је суштина била ова: Ако се јасно могу разликовати двије или више боја, као што је то у случају поменутог дреса, или застава многих држава, онда их раздвајамо цртицом, тј. за дотични дрес пишемо да је црвено-бијели. Ако је у питању једна боја, за коју не можемо са сигурношћу да кажемо да се ради о некој боји за коју постоји назив, него је та боја између двије такве боје (нијанса), онда је пишемо састављено, нпр. плавозелени - ни плаво, нит' зелено. Тако бисмо, рецимо, за џемпер, који има зелене рукаве, а остало све је плаво, писали да је плаво-зелени, а кад би тај џемпер био неке боје између плаве и зелене, онда бисмо за њега писали да је плавозелени. И, да, рекла је и да се прво пише боја које има више (ако су једнако заступљене, онда није битно), односно, на коју неодређена боја више подсјећа, или по реду како су поредане - кад су у питању заставе. Ово, можда, није неко правило, али ми се свидјело. Да ли могу ја овим да се водим и даље?! Наслов: Одг: Boje Порука од: VPF на 21.28 ч. 18.02.2011. Mene sad kopkaju ove slivene reči - kako se naglašavaju kad je drugi element jednosložan? Plavosiv, svetloplav, narandžastožut?
Ja bih ih po prirodi izgovorio pomalo odvojeno ("narandžasto-žut") pa ne bi bilo prepreke naglasku na kraju, ali to se kosi s načinom na koji ih pišemo. Наслов: Одг: Boje Порука од: Ena на 12.06 ч. 04.04.2014. Stari Užičani kažu za neku neodređenu, „svu onako nekakvu“ kako kaže Soške, boju turcizam ševteli (nepr.). Ševtelija je, u istom ovome dijalektu, voće tako neke ševteli boje — obično kruška ili breskva — pa bi ševteli mogla biti i neka neodređena žućkasta boja (slično onoj definiciji koju za bež daje Vujaklija, a Miroslav je gore citira) pre nego pepeljasta poput šućmuraste. A ja sam našla da je ševtelija — kajsija. Zanimljive su i razne kombinacije i prelazi crvene. Kada se kaže bordo, u dilemi sam da li da pomislim na boju višanja ili na topliju varijantu koja ide ka braon. Prva je hladnija, druga toplija boja. U stvari, pomislim ipak na ovu drugu, jarkocrvenu ka braon. :-[ U čemu, međutim, sad sam proverila, grešim, zato što u Vujakliji stoji: boja crnog vina, tj. tamnocrvena. Prema ovome bih zaključila da je reč o hladnoj varijanti tamnocrvene. Ciklama bi mogla da se definiše kao jarko roze, a postoji i cveće koje se tako zove, pa makar ovde nema nepotrebne dileme. Jednu od nijansi crvene zovem cigla. :) Hm, i da li je modro ono tamno plavo, koje vuče na ljubičasto? Kao boja modrice, recimo. Ili je samo tamno plavo? Svakako su u katalozima boja (za nameštaj, kosu, zidove, tkanine ... šta god) dati nazivi mnogih preliva boja i prelaznih varijanti, pa odatle mogu da se nauče tačni nazivi a i ono što je njima označeno, kako ne bi dolazilo do zabune. Olakšalo bi zadatak svakako i poznavanje teorije boja, odn. kojim mešavinama smo dobili složenu boju o kojoj je reč. |