Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum

О српском језику и култури => Порекло значења речи => Тему започео: Pedja на 13.26 ч. 27.04.2007.



Наслов: Turcizmi
Порука од: Pedja на 13.26 ч. 27.04.2007.
Речник мање познатих речи и израза (туђице - турцизми)

Није случајно и није грешка што се међу јуначким песмама нађе и овај мали "речник".

Турцизми или туђице, врло су заступљени у нашој епској поезији, што може изазвати одређену дозу неразумевања код млађих читалаца.Стога сам себи дао слободу да млађим нараштајима пренесем један скроман прилог у обликку овог "речника".

Љуби непријатеље своје, непријатеља Божијих се гнушај, а непријатеље Отачаства сатири.

Св. Филарет Московски



Аваз - глас
Aга - господар; заповедник, старешина агалук - звање, достојанство агалук- посед који припада аги
адет - обичај, навика
аздија - плашт (обично украшен скупоценим везом)
азна - види хазна
акшам- први мрак, сумрак; муслиманска молитва no
заласку сунца.
алај - скупина, гомила, мноштво, мaca; вojнa јединица, пук.
алај-барјак - застава једног алаја
аламанка - врста немачке сабље алат - коњ риђожуте длаке
аманет - завештање, завет, светиња
антерија - врста горње хаљине
ар - в.axap
арамбаша - в.харамбаша
аратос - (у изразу) не било гa, нека га ђаво носи
аргат - Hajaмни радник, кулучар, надничар
аргатија - присилни рад, кулук аргатлук - кулук
аргатовати - кулучити, принудно радити без плате
аршин - стара мера за дужину
атлија - коњаник
аферим - узвик за одобравање: честитам, браво
ахар - коњушница
аџамјија - наивно, неискусно момче
ашлук - свакодневни трошак
ашчија - кувар, економ


Б

Бабо - отац
бабајко - хипокористик од бабо
бакрачлија - стремен, узенгија
бакшиш - напојница, поклон
балчак - држак од сабље, мача и сл.
баљемез - Ton великог калибра
баша - поглавар, старешина
башка - посебно, одвојено, засебно
бедевија - кобила добре пасмине
безистен - наткривени трг, чаршија; дућан
белило - место гдје се бели, пере платно
белћим - можда, ваљда, вероватно
бенђелук - опојна трава или напитак; мађије
берибет - благослов; срећа, напредак
бешкот - добро печен хлеб, двопек
биљега - обележје; мета
бињекташ - камен са кога се узјакује
бињиш - широки огртач, обично од црвене чохе
бошчалук - у нарочиту мараму, бошчу увијен дар
брешка - старинска, мала пушка, названа no италијанској вароши Бреши
бугар-кабаиица - чобанска кабаница
букагије - окови за ноге, негве
буљук - чета, одред војске; мноштво, гомила, група
бусија - заседа, заклон
бутун(бутум) - сав, цео, целокупан: заједно, скупа


B

Ваиз - познавалац верске литературе (код муслимана), проповедник вајда - корист, добит
везир - министар, управник вилајета
вересија - продаја или куповина на почек, на кредит
веђил - заступник, повереник
вилајет - покрајина, провинција; народ, становништво


Г

Гадара - врста сабље која је оштра с обе стране.
гаирет - nомоћ, потпора;
веселост, весеље
градина - врт, башта
грозан - који обилује горжђем, гроздан

Д

Далбулана - турска војна музика,
деветак - деветогодишња домаћа животиња
дели - храбар, неустрашив
делибаша - заповедник војног одреда у турској
царевини
деније - ноћна литургија, бденије
дервиш - члан неког исламског верског реда
дерт -јад, бол, чежња
дива, диба - скупоцена свилена тканина, брокат
диван - разговор; сабор, веће; дворана за примање
дивит - мастионица; прибор за писање
дизген, дизђен - каиш, кожни поводац од узде, дизгин
диздар - заповједник тврђаве
дилбер - драги, драган; леп, красан, мио
диљка - врста старинске дуге пушке
димишћија - врста сабље из дамаска
дирек - дрвени стуб
дишер - напоље! ван!
долама - врста горњег капута у народној ношњи
дорат - коњ црвеносмеђе длаке
дохакати - доћи коме главе, савладати - некога
дувар-зид
душманин - непријатељ, противник


Наслов: Одг: Turcizmi
Порука од: Pedja на 13.27 ч. 27.04.2007.
Ђ

Ђаконија - бирано јело, посластица
ђем - део узде
ђемија - лађа
ђечерма -јелек, прслук
ђувегија, ђувеглија - младожења; муж
ђугум - бакрени суд за воду
ђумишли - од сребра, сребрн
ђорда - врста сабље

Е

Елчибаша - главни изласланик
ефендија - господин; господар
ећим - в.хећим


Ж

Ждрака - зрака
жура - мали, ситан човек; особа слабог карактера

3
Зазор - стид, срамота
замандалити - затворити мандалом (полугом)
засобице - узастопце
затомити - уништити; сакрити
зачамати - дуго остати негде, задржати се
звекир - метални колут на вратима којим се куца
земан - време, рок
зијамет - беговски посјед
зламеније - знамење, знак; предсказање
зулум - насиље, безакоње, терор, тиранија
зулумћар - насилник, тиранин

H

Ибришим - свилени конац; тканица од таквог конца
измет - служба, дворење, услуга
измећарка - слушкиња, служавка
изубаха-изненада,неочекивано
интов - кола, кочије
инцијел, инцил - евета књига


Ј

Јабана - туђина, туђа земља
јабанција - странац, туђинац, досељеник, придошлица
јаглук - марамица, рубац
јазија - писани текст; писмо
јазиција - писар
јалакнути - узвикнути "Алах", помениту бога при јуришу, халакнути
јако- истом, тек
јали - или
јалија - обала (реке или мора)
јанкеса - торба која се носи са стране, о боку
јапунце - огртач, кабаница; покровац
јасак - наредба којом се нешто забрањује, забрана
јатаган - дуги криви нож, ханџар
јатак - онај који скрива хајдуке; скровиште хајдука
јеглен- разговор; говор, беседа
јегленисати - разговарати
једек - парадни коњ
једнак - одмах, смјеста
језан - муслиманска молитва
јеменија - марама, шамија
јолдаш - друг, пријатељ
јутрење - јутарња служба у цркви


K

Кава - кафана, просторија у којој се пије кафа
кавга - свађа; бој
кавгаџија - свађалица; убојица
кавеџија - онај који држи кафану, гостионичар
кадифа, кадива - фина тканина, сомот
кадуна,када - госпођа; угледна жена
кадунџика - деминутив од кадуна
каил - вољан, рад
калдрма - пут или двориште поплочани каменом
калиак - капа од крзна или само опточена крзном
кардаш друг, пријатељ
катана - припаднк коњице, коњаник
каук - врста муслиманске капе
каур, каурин - неверник
кашкета - врста капе

Л

Лав - посед, спахилук
лавра - велики манастир
лагум - мина; прокоп,
лала - султанов дворјан
ласно- лако
левер - плаћени војник
леђен - посуда за умивање
летурђија - црквена служба
литар - огрлица на врату
лобуд - буздован
лонџа - скупштина, већ;место за разговор у кући или пред кућом

М

Магаза - магазин; дућан
малвасија - врста вина
мановеки - непознат језик
маха - врста зобнице
мегдан - бој, битка; место окршаја
међер - збиља, заиста, стварно
мезил - курир који на коњу преноси пошту
мезилеки - који се односи на мезил
мејдан - в.мегдан
мејданџија - онај који се бори на мегдану
меневиш - љубичаст, модрољубичаст
меште - уместо, место
мешћема - суд, судница
мљезимица - мезимица; најмлађа кћи
мрамор - камен
мраморјр - стење
мујезин - џамијски службеник који са минарета кујише
мукадем - врста свилене тканине; мушки појас од те тканине
мунара - високи торањ џамије, минарет
муштулук - радосна вест; награда за јављену вест


Наслов: Одг: Turcizmi
Порука од: Pedja на 13.27 ч. 27.04.2007.
H

Набрекивати - викати "бре", натресати се на некога
навалија - врста сабље
назорице - поиздаље, из даљине
накрпати - слабо говорити, натуцати
налбантин - покривач коња
намах - одмал, смјеста
напокоњи - посљедњи
нацак - бојна сјекира
пеимар - зидар, грађевинар

О

Обезнанити (cе) - онесвестити(се)
облучје - предњи део седла, јабука
оберкнез - кнез једне области, вилајетски кнез
обрштер - пуковник
ограшје - разбојиште,бојиште; бој, битка
одврћи(се)- одметнути (сe)
опаднути - оклеветати
оптећи-опколити
ордија - војска; хорда
орјатка - проста жена; простакуша;
отока - рукавац, залив
оцак - кућа, дом; угледна породица


П

Паша - титула високих грађанских и војних достојанственика у Турској
пашалук - област којом управља паша; звање паше
пенџер - прозор
пешкеш - дар, поклон
пињал - врста ножа, кама, бодеж
пирлитан - накићен, навезен
подушјс - црквена служба за покој душе умрлог
појагмити - разграбити
потрошак - трошење; употреб
похарати - опљачкати; опустошити
похарчити - потрошити; унинтити
првобратучед - брат од стрица
придрнути(се) - помамити(се)
протопоп - прпрото
прохесапити - прорачунати, промислити
прстеновати - дати прстен, заручити, верити
пуљат - шарен, пегаст коњ
пусник - ђаволски човјек, проклетник
путаљ - путаст, путоног коњ
пуце -дугме

Р

Ражденути - растерати, разагнати
раздертити(се) - растужити(се)
разма - осим, изузев
раскарати(се) - забрнути(се),
р'ат - украшена коњска опрема
рахат - задовољан, спокојан, ј
рудина - пашњак, утрина
руменџе - бакрени суд за воду
руса - црвенкаста, стални епиет за главу
рушпа - млетачки дукат


Наслов: Одг: Turcizmi
Порука од: Pedja на 13.28 ч. 27.04.2007.
C

Сајалија - врста чохе
сакагија - заразна болест у коња, слинавка
саклет - налог, заповест
сактисати - скршити, сломит
самур - куна; кожа од те куне
самуркалпак - капа од самур
сараор - војник који чува тврђаву или неко место; титула за посебно задужење у војсци
сару - в. чалма
сеиз - слуга, коњушар
сеир - наслађивање у гледању лепог, радост
селам - турски поздрав
сератлија - граничар, крајишник
сербез - слободно, без етраха
серџада, сеџада - простирка на којој муслимани клањају
силембет - каиш преко прса
синија - округла трпеза, софра
синџилат - потврда
синџилатити - потврдити
синџир - ланац; оков
скерлет - тканина црвене боје
собет - договор, скуп; посело
совра, софра - низак сто, трпеза
ермајли - сребрн, украшеен сребром
ерчали - стаклен
стамболпја - израђена у Стамболу, стамболска
староставан,старославан-од давнине, стародреван
столак - столица; престо
струка - огртач
субаша - помоћник или заменик банше, поглавара

Т


Табор - логор; одред војске
таинција - економ, интендант
татар, татарин - коњаник писмоноша
татаранка - врста стријеле
тевабија - свита, пратња; следбеници, истомишљеници
тева - хоће, ваља да
тевенели - напразно, бесциљно
телал -јавни објављивач, огласивач, добошар
тенеф - конопац, уже
терзија - кројач
тестир - одобрење, допуштење
теферпч - провод у природи
тефтер - рачунска књига; списак
тефтиш - преглед, инспекција; истрага
тимар - феудални посед,
спахилук; пољско добро
токе - украсни и заштитни оклоп од металних
плочица нагрудима
толковати - тумачити
тулумина - мех, меешина
тумбак - туч, бронза


Ћаба - свето мјесто; ходочашне до ћабе
ћарџија - онај који иде за ћаром, добитком,
ћеиф, неив - распложење, задовољство, уживање
ћемер - појас у коме се носи новац; женски сребром украшен појас
ћенталамбас даиицкиња - врста старинског пиштоља
ћесар - цар
ћурак - огртач постављен крзном, кожух

У

Убав - леп, диван
увјеџбати - проценити
улева - војничка плата
ункаш - предњи уздигнути део седла
уострит (се) - наоштрити се, наљутити се
урокљив - који је уречен, који је зле коби
утва - дивља патка
ухитити - ухватити
учкур - узица којом се везују гаће, свитњак

Ф

Ферман - султанов указ, наредба, заповест
френђија - кула сазидана на француски начин

Х

Хабер - вест, глас
хазна - благајна, ризница
хазур - спреман, готов
ханин - издајица, одметник, неверник
хајван - животиња. стока
хак - право, правда; заслуга
халалити - опростити; благословити; поклонити
хан - гостионица
ханџар - кратки криви мач, јатаган; велики нож
харамбаша- вођа хајдука
харамија - разбојник, зликовац
харач - трошак, издатак
харчити - трошити
хатар - наклоност, љубав, воља
хаџија - онај који је ишао на хаџилук Христовом или Мухамедовом гробу, ходочасник
хесап - рачун
хећим - лекар

Ч

Чаир - ливада
чалма - планто омотано око феса или које друге капе

чардак - већа просторија на спрату источњачке куће са тремом према улици; доксат, бaлкон; лепа вишеспратна кућа, дворац
чатити - читати молитву
чауш - поднаредник у турској војсци; гласник; сват који забавља и оглашава наредбе сватовима
чекрк-челенка, чекркли-челепка - перјаница на капи која се окреће на ветру
ченгел - гвоздена кука за вешање и мучење
чилаш , чиле - коњ сивобеле длаке, белац
чултан - коњски покривач, покровац

Џ

Џас - страх, страва
џеба - бојни оклоп направљен од металних плочица
џебана - муниција
џевап - договор; разлог
џевердан - нарочито украшена пушка цида - копље
џилитати - бацати копље


Ш

Шенлук - весеље, славље уз пуцњаву пушака
шер, шехер - велики град, варош
шестопер, шестоперац - буздован са шест пера
шићар - плијен, корист, добит
шићарџија - човјек који је лаком на добитак,
пљачкаш
шуркулија - шanа


Наслов: Одг: Turcizmi
Порука од: chiviash на 16.00 ч. 17.09.2007.
Po mome secanju ( mozda se varam ) rech "duvar" koja je ovde pravedena kao "zid" bi trebalo da znachi "donji vesh ili gace"

Izreka " Doterao Cara do duvara" ( po interpretaciji moje profesorke srpskog iz osnovne) znaci ogoliti ili dovesti do prosjachkog shtapa, de gaca ...


Наслов: Одг: Turcizmi
Порука од: Pedja на 16.21 ч. 17.09.2007.
Цитат
из песме Oгњeна Марија у паклу (објавио В Ст. К. 1845 у Бечу)

"Кад ја бијах на бијeс ђeвoјка,
"Јeднo јутрo ускрсeњe дoђe,
"Мoја мајка дo прeд цркву пoђe,
"Мeн' oстави да сигурам ручак,
"Кад ми мајка испрeд црквe дoђe,
"Мeнe гoлу у хаљинe нађe,
"Удари мe рукoм и прстeнoм,
"Ја шњoм уд'рих o дувар oд кулe,
"Тадe мe јe прoклињала мајка


Реч дувар потиче из персијског језика, а од ње потиче и назив дуварџија (зидар).

Ево још неких турцизама:

абер - 1) глас који испуштају животиње или људи, 2) вест
баш - глава
вакат - време
дунђер - градитељ
ђердан - огрлица
јагма - грабеж
намах - одједном
ортак - друг
потекар - поново, изнова
раф - полица
ситно - мало
таманити - уништавати
тугек - пушка
туфекџија - пушкар
ћар - зарада
утувити - запамтити


Наслов: Одг: Turcizmi
Порука од: Pedja на 16.21 ч. 17.09.2007.
Индексово позориште
ТАЗЕ ТУРШИЈА

Џезва, чорба, чакшире,
Чибук, авлија,
Чарма, сарма, чарапа,
Ајвар, фереџа...

Кесер, ексер, димија,
Мезе, кашика,
Дувар, подрум, рахатлокум,
Ћилим, тараба...

Буђелар, катанац, баксуз, авлија,
Муфте, ћуфте, севап, ћевап,
Тазе туршија...
Буђелар, угурсуз, баксуз, авлија,
Муфте, ћуфте, севап, ћевап,
Тазе туршија...

Аман, заман, сабајле,
Севдах, џукела,
Ћумур, харач, ђутуре,
Зулум, јањичар...

Киоск, муфљуз, чаршија,
Кабадахија...
Инат, каиш, машала,
Бујрум, комшија...

Буђелар, катанац, баксуз, авлија,
Муфте, ћуфте, севап, ћевап,
Тазе туршија...
Буђелар, угурсуз, баксуз, авлија,
Муфте, ћуфте, севап, ћевап,
Тазе туршија...

Истамбул...
Константинополис...
Босфор...
Зејтинлик... (А, то је у Грчкој!)

Џумбус, џабе, џефердар,
Зијан, касаба,
Сиктер, ђевер, ћурчија,
Дорћол, макадам...

Бирцуз, ђеврем, Ђубровник,
Астал, калдрма,
Мегдан, ћошак, ђеврек, бурек,
И ђувегија...

Буђелар, катанац, баксуз, авлија,
Муфте, ћуфте, севап, ћевап,
Тазе туршија...
Буђелар, угурсуз, баксуз, авлија,
Муфте, ћуфте, севап, ћевап,
Тазе туршија...


Наслов: Одг: Turcizmi
Порука од: Вученовић на 13.42 ч. 18.09.2007.
Po mome secanju ( mozda se varam ) rech "duvar" koja je ovde pravedena kao "zid" bi trebalo da znachi "donji vesh ili gace"

Izreka " Doterao Cara do duvara" ( po interpretaciji moje profesorke srpskog iz osnovne) znaci ogoliti ili dovesti do prosjachkog shtapa, de gaca ...

Ne, znači priterati ga uza zid, da nema kuda da beži.


Наслов: Одг: Turcizmi
Порука од: Сребрена на 03.41 ч. 21.10.2007.
Дувар има основу у српском језику.. гради се тамо одакле дува, да не дува више ???

Већина ових речи, овде означених као турцизми, истоветне су и у  персијском језику а тамо нису "турцизми"..Зар није могуће да те речи уопште немају везе са пореклом од Османлија (код нас су ионако били бројно надможније потурице негосаме Османлије) већ да су из заједничког корена- мајке свих језика??


Наслов: Одг: Turcizmi
Порука од: Нескафица на 07.00 ч. 21.10.2007.
I "duvan" je srpska reč, pošto se udiše pa duva.  ::)


Наслов: Одг: Turcizmi
Порука од: Ђорђе Божовић на 14.32 ч. 21.10.2007.
Већина ових речи, овде означених као турцизми, истоветне су и у  персијском језику а тамо нису "турцизми"..Зар није могуће да те речи уопште немају везе са пореклом од Османлија (код нас су ионако били бројно надможније потурице негосаме Османлије) већ да су из заједничког корена- мајке свих језика??
Не, Сребрена, све те речи дошле су у наш језик за време турске владавине. Ми их зовемо "турцизмима" зато што су дошле преко османлијског турског језика, али осим турских, ту има и персијских и арапских речи које су ушле у османлијски турски па преко њега у српскохрватски. Ако се то узме у обзир, можда би исправнији назив био "оријентализми".


Наслов: Одг: Turcizmi
Порука од: Ђорђе Божовић на 17.05 ч. 21.10.2007.
Шта тачно значи рабаџија?


Наслов: Одг: Turcizmi
Порука од: Зоран Ђорђевић на 17.32 ч. 21.10.2007.
Рабаџија је онај који се бави превозом робе запрежним колима.


Наслов: Одг: Turcizmi
Порука од: Ђорђе Божовић на 19.57 ч. 21.10.2007.
Аха. Хвала, Зоране. :)


Наслов: Одг: Turcizmi
Порука од: Сребрена на 21.12 ч. 21.10.2007.
Рабаџика је жена превозника запрежним колима:)


Наслов: Одг: Turcizmi
Порука од: Сребрена на 21.41 ч. 21.10.2007.
Nemojte mi zameriti, ne mogu da ne primetim ...Neke od reči ovde navedenih kao turcizmi  previše podsećaju na čiste srpske ili makar slovenske , naprimer..(iz Pedjinog posta):


напокоњи - посљедњи napokon, konac/konec, končina, na koncu konca , na kraju krajeva
Обезнанити (cе) - онесвестити(се)- beznađe, bez nade, ii bez dna?, obezdnaniti se= ostati bez podloge pod nogama=pasti u nesvest
облучје - предњи део седла, јабука sve ono što je oblo, oblutak ili nedefinisanog oblika kao što je Oblak?

ограшје - разбојиште,бојиште; бој, битка Grajanje, graja= velika buka kao na ratištu, onomatopeja graktanja ?
одврћи(се)- одметнути (сe) vraćati se= lokalizam vrćati se.. odvrći se = nikad se ne bratiti na pravi put, nego suprotno
опаднути - оклеветати zašto je Pad turska reč? Oklevetati se kaže "opanjkati"A kad su kruške gnjile, same opadnu sa drveta (lokalizam)
оптећи-опколити Optok je tok vode ili potoka koji ide nekako u krug oko nečega, optočiti-obaviti


пирлитан - накићен, навезен pirla=perla, opet nije naša reč , ali mi ne liči po zvuku na turski
подушјс - црквена служба за покој душе умрлог Za dušu, podušje, duša? zašto je to turska reč?

потрошак - трошење; употреб Troška je isto što i mrva hleba

првобратучед - брат од стрица Brat je IE reč, zašto turska?

прстеновати - дати прстен, заручити, верити PRSTEN služi za PRST, zašto bi ito vodili kao turcizam?


руса - црвенкаста, стални епиет за главу Ime Rusa i Rusije potiče odatle, ne verujem da seidentifikuju sa turskom rečju, Grci sve Slovene zovu Rusima..Staroslovenska reč RUJAN, RUJAV označava  tu boju koju ima Sunce na izlasku (neka vrsta "narandžaste" )

Цитат
Po mome secanju ( mozda se varam ) rech "duvar" koja je ovde pravedena kao "zid" bi trebalo da znachi "donji vesh ili gace"

Izreka " Doterao Cara do duvara" ( po interpretaciji moje profesorke srpskog iz osnovne) znaci ogoliti ili dovesti do prosjachkog shtapa, de gaca ..

Chiviash, kad doteraš Cara čije je celo carstvo bilo i prostranstvo  do "duvara", sabiješ ga u kut, gde nema ni vazduha ni svetlosti, i samo si ti ispred njega...to je krajnja mera...Izuzetno ponižavajuća za bivše Nj.V.Cara..Verovatno u tom smislu izreka znači preterivanje u negativnom pravcu , veliki pad , kad od dvorova i carstva ostane samo jedan zid.. pa i u materijalnom smislu..Ali duvar sa gaćama baš nema veze, čak ni sa carskim..
U pirotskom kraju Duvar znači i ogradu u dvorištu (kamenu) , ne samo zid..


Наслов: Одг: Turcizmi
Порука од: Lolita на 22.19 ч. 21.10.2007.
Ne ulazeći u etimološke analize, želim samo da dodam još jedno zapažanje:
s druge strane, imamo mnoštvo reči koje skoro nikada ne proglašavamo „turcizmima“, mada one to svakako jesu: badem, višnja, kašika... ima ih koliko god hoćete. E sad, zašto ih ljubitelji/mrzitelji turcizama nikad ne potežu kao turcizme, pa, nemam pojma, valjda im ne ZVUČE tako „turski“ kao, recimo, džafezli-čakšire ;)

Čini mi se da se pojam „turcizam“ često pogrešno i shvata i tumači.


Наслов: Одг: Turcizmi
Порука од: Вук на 01.40 ч. 08.04.2009.
Цитат
Verovali ili ne: U TURSKOJ ŽIVI 9 MILIONA SRBA!



За све оне, које занима тема "турцизми у српском" или "србизми у турском", овај податак је од великог значаја.
Оволики број Срба у Турској, "морао" је оставити значајног трага у турском језику. Због тога, морали бисмо бити опрезни кад за неку реч у српском кажемо да је турцизам. Можда је та реч србизам у турском, па нам се враћа мало измењена, модификована и "оштећена", а ми је одмах прогласимо турцизмом. Не препознамо је као изворнo нашу.

Чланак о Србима у Турској, одакле је овај податак, прочитајте на овом линку:

http://www.pressonline.rs/page/stories/sr.html?view=story&id=62220&sectionId=33  (http://www.pressonline.rs/page/stories/sr.html?view=story&id=62220&sectionId=33)


Наслов: Одг: Turcizmi
Порука од: mssdm на 09.18 ч. 08.04.2009.
Polovina navedenih reci su slovenske (srpske) koje se jasno mogu uociti a kamoli one koje su malo izmenjene u turskom; korisnik koji je postavio ovaj spis je bolje trebao da razmotri ove reci a ne da ih lenjivo samo prelepi i tako postavi dezinformacije:

Бабо - отац (grc.  od papa tepanje pater-u, odatle pop (svestenik) i katolicki papa) (tuci koriste srpske reci dede (deda) i atac (otac) kao i brat

бабајко - хипокористик од бабо (grc.  od papa tepanje pater-u + slovenski -jko sufiks)

биљега - обележје; мета

белило - место гдје се бели, пере платно

градина - врт, башта

грозан - који обилује горжђем, гроздан

деветак - деветогодишња домаћа животиња

долама - врста горњег капута у народној ношњи (dolma, dalmacija dobila ime po njoj) slovenska rec

Зазор - стид, срамота (nesto od cega se zazire) opet slovenska

засобице - узастопце

звекир - метални колут на вратима којим се куца - zveckati, zveknuti

измет - служба, дворење, услуга (onaj koji mete, cisti)

јазија - писани текст; писмо (a sta je sa slovernskim jez-ikom, jaz-ikom) cista slovenska rec

јазиција - писар (vidi gore)

јали - или

једнак - одмах, смјеста

јутрење - јутарња служба у цркви

калдрма - пут или двориште поплочани каменом (kalj [blato] + drma [drum]) nikako turska

кашкета - врста капе (vidi fra.  Casquette)

лавра - велики манастир (grcka)

ласно- лако

леђен - посуда за умивање

летурђија - црквена служба (grcka)

меште - уместо, место

мешћема - суд, судница

мрамор - камен (vidi sve ostale evropske jezike)

мраморјр - стење

Набрекивати - викати "бре", натресати се на некога

назорице - поиздаље, из даљине

накрпати - слабо говорити, натуцати

намах - одмал, смјеста

напокоњи - посљедњи

Обезнанити (cе) - онесвестити(се)

облучје - предњи део седла, јабука

ограшје - разбојиште,бојиште; бој, битка

одврћи(се)- одметнути (сe)

опаднути - оклеветати

оптећи-опколити

отока - рукавац, залив

потрошак - трошење; употреб

похарати - опљачкати; опустошити

похарчити - потрошити; унинтити

првобратучед - брат од стрица (prvi + brat + cedo)

придрнути(се) - помамити(се)

пусник - ђаволски човјек, проклетник (onaj koji pustosi, pustahija)

путаљ - путаст, путоног коњ

Ражденути - растерати, разагнати

раздертити(се) - растужити(се)

руса - црвенкаста, стални епиет за главу

саклет - налог, заповест (zaklet-va)

староставан,старославан-од давнине, стародреван

столак - столица; престо

струка – огртач

Табор - логор; одред војске (vidi ceski tabor) slovenska rec

Убав - леп, диван

утва - дивља патка

ситно - мало

рабаџија – samo zavrsetak je turski dok je rab, tj.  rob, roba – slovenska rec


Lolita, iz svog neznanja (nemoj to shvatiti kao uvredu jer nije) dostavljas, s manjkom bolje reci, besmislice.  Pametni ljudi ako su svesni da ne znaju traze da taj izostatak dopune i saznaju, dok istinito glupi ljudi nisu svesni (mada vise tvrdoglavi) svog neznanja i odzive svoj zivot u tami.  Zalim tog/tu ko/koja ti je rekao/rekla da su te reci turske i u buducem bi trebalo samo prosto (jer takvi samo to zasluzuju) da mu/joj zacepis usta.  Ti izaberi kojoj grupi pripadas:

višnja (proto-slovenskog *višьnja)

kašika (slovenska rec od nase prastare kaše + slovenski umanjenicki sufiks -ka)

za badem ne znam (mada kad pogledam kolike reci su nenaucno pripisane turskom [ili da dolaze iz drugih jezika preko turskog] sve ostale se treba primiti sa sumnjom)

To sto je neki LJingvista i (nadri)naucnik to izlupetao ne znaci da se mora zdravo za gotovo primiti.  Imamo um pa bi ponekad bilo dobro da se njime koristimo.
Bolje je da se pozabavite srbizmima u turskom a ne da samo ponavljate sta je neki peti rekao.  Srpski je bio jezik diplomatije u turskom carstvu.


Наслов: Одг: Turcizmi
Порука од: Pedja на 16.36 ч. 08.04.2009.
mssdm, ovakav način izražavanja na našem forumu nije dozvoljen. Molim te da se ponašaš prostojno.


Наслов: Одг: Turcizmi
Порука од: Вук на 18.03 ч. 08.04.2009.
Насупрот овом броју од девет милиона Срба у Турској, Турака у Србији никад није било толико, па нам је опет, језик наводно, преплављен турцизмима, а сдруге стране, о србизмима у турском ни помена. Многи чак и поричу да постоје.

Неки велики утицај турски језик на српски и није могао остварити, зато што за време турске владавине није било механизама помоћу којих би то било могуће урадити. Нису постојале школе, није било мешања становништва и неког, `ајд`  да  кажемо суживота. Боравак Турака у Србији је било толики, колико је захтевало управљње државним апаратом и војно интервенисање. Значи, у Србији су били присутни војници и турски државни чиновници. Сви они су били смештени углавном по градским утврђењима и није било мешања са српским цивилним становништвом, које је опет било највећим делом руралниг карактера. Контакти између Срба и Турака, били су на нивоу војних и полицијских интервенција и убирања разних пореза, милом или силом. У свим другим ситуацијама, Срби и Турци су били потпуно одвојени једни од других. Није било начина да турски језик утиче на српски који се говорио у народу, по селима и ван градских зидина.

С друге стране, Срби у Турској су били укључени у све државне институције у тадашњој турској царевини. Тамо су живели измешани са осталим турским становништвом, велики број њих је засновао и  породице. Може се рећи да то није био суживот, него заједнички живот. У таквим условима, имајући у виду велики број Срба, утицај на турски језик је био неминован и неизбежан.

Било би добро, кад би неко, наравно довољно стручан, позабавио се питањем србизама у турском језику.


 


Наслов: Одг: Turcizmi
Порука од: mssdm на 09.34 ч. 09.04.2009.
Цитирано: Pedja link=topic=1039.  msg35964#msg35964 date=1239201382
mssdm, ovakav način izražavanja na našem forumu nije dozvoljen.   Molim te da se ponašaš prostojno. 

Kakav nacin molicu lepo.   To sto se zadesilo da si ti taj lenjivac (ne osvrnuti se na reci kao sto su belilo, gradina i devetak jeste delo lenjivca) nije moj problem.   Drugo, Lolitu (ako i na nju mislis) nisam uvredio kao sto je to vec navedeno u mom prvom komentu a da je neznalica (prikladnije bi bilo kreten) onaj koji joj je rekao da je visnja turcizam je samo zapazenje cinjenice.   A ako takve gluposti ovde dopustate onda ovaj forum nimalo nije ozbiljan.  


Наслов: Одг: Turcizmi
Порука од: J o e на 10.55 ч. 09.04.2009.
višnja (proto-slovenskog *višьnja)
kašika (slovenska rec od nase prastare kaše + slovenski umanjenicki sufiks -ka)
za badem ne znam (mada kad pogledam kolike reci su nenaucno pripisane turskom [ili da dolaze iz drugih jezika preko turskog] sve ostale se treba primiti sa sumnjom)

Кашика није изведено од каша суфиксом -ка, јер би онда гласило кашака. Много је логичније, ако заиста користимо умове, претпоставити да је та реч дошла код нас од турског kaşık (тако код Скока, на ХЈП).

Бадем је свакако турцизам пореклом из персијског, уп. тур. bādām, bādam (исти извори).


Наслов: Одг: Turcizmi
Порука од: Вук на 14.07 ч. 09.04.2009.


Кашика није изведено од каша суфиксом -ка, јер би онда гласило кашака. Много је логичније, ако заиста користимо умове, претпоставити да је та реч дошла код нас од турског kaşık (тако код Скока, на ХЈП).




У реду, пише код Скока, али...

Како можемо бити сигурни да кашика("kassik", извињавам се, не умем да откуцам "s" са квачицом одоздо) није србизам у турском? У српском кашика може да се изведе од каша. Од чега је изведено "kassik" у турском?

Не инсистирам, али...

На који начин су турске речи прелазиле у српски језик? Школа није било. Такође ни некакве врсте издаваштва. Турци су на овим просторима доживљавани као непријатељи, и у народу је постојала одбојност и подозривост према свему што је долазило од Турака. Зашто би, тек тако, прихватили неку турску реч, ако већ имају своју? Или можда Срби пре Турака нису знали за кашику?
Како у српском језику,на било ком делу територије на којој су живели Срби, или у било ком историјском документу, не остаде ни помен од првобитног назива за кашику? Оног које је постојало пре замене за наводно турско "kassik". Итд, итд...

Поздрав.

 


Наслов: Одг: Turcizmi
Порука од: J o e на 16.28 ч. 09.04.2009.
Ништа од тога, Вуче, није поуздан аргумент.
1. Кашика не може да се изведе од каша у српском јер нема објашњења откуд -и-.
2. Не знам етимологију турског kaşık, али то није ни битно јер је та реч код нас сигурно дошла у том облику.
3. Турска култура (заједно с језиком) утицала је на Србе мање преко Турака, а више преко потурица. После пет векова измешаних култура сигурно почиње да се губи свест о своме и аутохтоном свуда, па и у језику. Сетимо се да је Вук Караџић носио фес, а Милош Обреновић турбан!
4. Откуд то да нема података о старој речи за кашику! У споменицима је забележена лексема лжица (што је код Хрвата постало жлица).


Наслов: Одг: Turcizmi
Порука од: Miki на 16.36 ч. 09.04.2009.
4. Откуд то да нема података о старој речи за кашику! У споменицима је забележена лексема лжица (што је код Хрвата постало жлица).

Да. Чујах често старије људе да кажу ложица, са уметнутим о.


Наслов: Одг: Turcizmi
Порука од: J o e на 16.41 ч. 09.04.2009.
Аха. Само то о није уметнуто него вокализовано: оно л је било слоготворно (писало се лъжица), па је у различитим говорима дало различит рефлекс — негде као у, а негде као обичан вокализовани полугласник ла. Јеси ли сигуран да ниси чуо (пардон, да не чујаше  ;)) лажица, пошто на нашим теренима не би требало да тврди полугласник даје о?


Наслов: Одг: Turcizmi
Порука од: Нескафица на 16.45 ч. 09.04.2009.
U ruskom je i danas ложка. Moguće je da se ta diferencijacija obavila dovoljno rano, a možda je i neki (naknadni) prevoj posredi.


Наслов: Одг: Turcizmi
Порука од: Miki на 16.48 ч. 09.04.2009.
Нисам сигуран стопостотно шта заправо чујах. :) Више је то личило на неки полуглас, кад мало вратим филм, али вероватно си у праву: више вуче ка слову а, мада не могу тврдити. Можда ће чудно звучати што ово кажем, али нисам ни знао како се каже на руском.

П. С. Допада ми се што могу имперфектом да искажем жељени вид двовидског глагола чути, без потребе за уметањем ма каквих допуна у виду прилошких одредаба за време, што бих морао како бих исто постигао ако бих користио перфекат. :)


Наслов: Одг: Turcizmi
Порука од: J o e на 16.52 ч. 09.04.2009.
U ruskom je i danas ложка. Moguće je da se ta diferencijacija obavila dovoljno rano, a možda je i neki (naknadni) prevoj posredi.

Па у руском је уобичајена вокализација тврдог полугласника са о. Није превој.

Више је то личило на неки полуглас, кад мало вратим филм, али вероватно си у праву: више вуче ка слову а, мада не могу тврдити.

Али ако си из краја који чува полугласнике (призренско-тимочки, зетско-сјенички), онда си вероватно управо то и чуо (невокализовани полугласник).


Наслов: Одг: Turcizmi
Порука од: Miki на 17.00 ч. 09.04.2009.
Из призренско-тимочког (призренско-јужноморавског, ако се тако некад звао, пошто избуљих очи на ситној карти :)) сам.


Наслов: Одг: Turcizmi
Порука од: J o e на 17.06 ч. 09.04.2009.
Да, то је подтип призренско-тимочког (по Белићу).


Наслов: Одг: Turcizmi
Порука од: Оли на 17.27 ч. 09.04.2009.
Чекајте, не погледах све, али бабо (прва реч на списку корисника мрсм или тако некако) персисјског је порекла. Да ли Грцима чињеница да су ратовали против Персијанаца даје право и на реч(и)? ;D


Наслов: Одг: Turcizmi
Порука од: Нескафица на 17.49 ч. 09.04.2009.
Па у руском је уобичајена вокализација тврдог полугласника са о. Није превој.

Nisi me razumeo. Nisam mislio da je u RUSKOM bio prevoj, nego da je kod NAS došlo do naknadne promene vokala, možda po analogiji sa etimološki srodnim rečima "ložiti, loga" itd. Ako i TU imamo prelaz poluglasa u "o", onda proveri da nije sistemski izuzetak.


Наслов: Одг: Turcizmi
Порука од: J o e на 17.58 ч. 09.04.2009.
У тим речима је свакако етимолошко о. Него, Скок оставља могућност да има везе и са глаголом лизати.


Наслов: Одг: Turcizmi
Порука од: mssdm на 01.53 ч. 10.04.2009.
Кашика није изведено од каша суфиксом -ка, јер би онда гласило кашака.  Много је логичније, ако заиста користимо умове, претпоставити да је та реч дошла код нас од турског kaşık (тако код Скока, на ХЈП).
[/quote]

Logicnije bi bilo da je od kaška nego kašaka jer se bas tako i ne formiraju reci u srpskom (sam izgovor naglas reci kaška nalici kao da ima meko/nazirajuce 'i' izmedju š i k koje je vremenom moglo da predje u tvrdo jer su ljudi (pogresno) pretpostavili da je tu i da treba biti tu).  Reci sa manje slicnosti lingvisti poverzuju a mi trazimo da nam se sto postotno poklapaju reci.  Hetitski (do skora nerazumljiv jezik) je "desifrovan" tako sto je na jednoj od tablica (nakon transkribovanja glasovnih vrednosti klinastog pisma na latinicno pismo) uvidjeno da jedna od napisanih reci lici na englesku rec "water" (voda) a druga lici na germansku rec "essen" (jesti) - sto je bilo tesko razaznati gledajuci te transkribovane slogove reci mada je ucinjeno (s uspehom).


Наслов: Одг: Turcizmi
Порука од: mssdm на 02.05 ч. 10.04.2009.
Цитирано: mssdm link=topic=1039. msg36104#msg36104 date=1239321238
Logicnije bi bilo da je od kaška nego kašaka jer se bas tako i ne formiraju reci u srpskom (sam izgovor naglas reci kaška nalici kao da ima meko/nazirajuce 'i' izmedju š i k koje je vremenom moglo da predje u tvrdo jer su ljudi (pogresno) pretpostavili da je tu i da treba biti tu).   Reci sa manje slicnosti lingvisti poverzuju a mi trazimo da nam se sto postotno poklapaju reci.   Hetitski (do skora nerazumljiv jezik) je "desifrovan" tako sto je na jednoj od tablica (nakon transkribovanja glasovnih vrednosti klinastog pisma na latinicno pismo) uvidjeno da jedna od napisanih reci lici na englesku rec "water" (voda) a druga lici na germansku rec "essen" (jesti) - sto je bilo tesko razaznati gledajuci te transkribovane slogove reci mada je ucinjeno (s uspehom). 

Naravno u srpskom postoji i sufiks '-ika'.  Kaš + ika (jer kaša + ka nije bas srpska slozenica, vise nemacka i engleska)


Наслов: Одг: Turcizmi
Порука од: Miki на 09.06 ч. 10.04.2009.
Naravno u srpskom postoji i sufiks '-ika'.

Да ли? Може ли онда још неки пример творбе речи овим наставком, пошто ја не знам нити један?


Наслов: Одг: Turcizmi
Порука од: J o e на 09.38 ч. 10.04.2009.
Logicnije bi bilo da je od kaška nego kašaka jer se bas tako i ne formiraju reci u srpskom (sam izgovor naglas reci kaška nalici kao da ima meko/nazirajuce 'i' izmedju š i k koje je vremenom moglo da predje u tvrdo jer su ljudi (pogresno) pretpostavili da je tu i da treba biti tu). 

За кашаку сам се, наравно, шалио. По творбеним принципима би то свакако било кашка, али — опет — никако то не може да се развије у кашика! Какво црно "меко/назирајуце" и!

Да ли? Може ли онда још неки пример творбе речи овим наставком, пошто ја не знам нити један?

Мени тренутно падају на памет само име Милика и апелатив стрњика. Сигурно их има још, али је поента у томе што сваки суфикс има своје значење, а ја сам прилично уверен да -ика не означава предмете/оруђа. Треба погледати код Клајна у Творби.


Наслов: Одг: Turcizmi
Порука од: Нескафица на 11.34 ч. 10.04.2009.
Pobogu, ljudi, pa sufiks -ika je prastari srpski, koji su Grci preuzeli od Srba u svim rečima tipa fizika, matematika, tehnika i sl. Zar nije očigledno da "erotika" potiče od "Ero", pošto je još u klinastom pismu dokumentovano da su Užičani bili najcenjeniji ljubavnici na prostorima od Mesopotamije do keltskih zemalja?


Наслов: Одг: Turcizmi
Порука од: Miki на 11.40 ч. 10.04.2009.
Хаха... ;D :D Ђорђе ће то, сигуран сам, потврдити, он зна одлично историју Ужица (не знам само зна ли тако добро и овако позну)! ;D


Наслов: Одг: Turcizmi
Порука од: J o e на 11.45 ч. 10.04.2009.
Шалу и параетимологију на страну, Скок, ево, сведочи да постоји свесловенски суфикс -ика, али се он чува само у именима биљака. Постојао је и суфикс *-yka, али је он врло редак (има га, нпр., у владика).

Наравно, и даље нема говора да је тим суфиксом изведено кашика.


Наслов: Одг: Turcizmi
Порука од: Duja на 12.12 ч. 10.04.2009.
а ја сам прилично уверен да -ика не означава предмете/оруђа.

More za tebe je motika (a ne gramatika)!  :P


Наслов: Одг: Turcizmi
Порука од: Вук на 12.27 ч. 10.04.2009.


More za tebe je motika (a ne gramatika)!  :P



А и врљика кад се употреби како треба (нпр. по леђима), је и те како оруђе.


Наслов: Одг: Turcizmi
Порука од: J o e на 13.40 ч. 10.04.2009.
More za tebe je motika (a ne gramatika)!  :P

Ма колико се трудио да не судим шта је за кога, морам да се запитам да ли контрааргумент може бити давање немотивисане речи чија етимологија није потпуно јасна, а и да је јасна, опет вреди расправљати је ли то тај исти суфикс о којем ја говорим (уп. *motyka са *trepetĺika), а и  ако се утврди да јесте, колико он има смисла кад се са тим значењем појављује само у једној јединој речи!
Или је бољи аргумент давање речи са суфиксом грчког порекла (који код нас није ни суфикс јер не постоји основа грамат-)?


Наслов: Одг: Turcizmi
Порука од: Вук на 14.04 ч. 10.04.2009.
А врљика?


Наслов: Одг: Turcizmi
Порука од: J o e на 14.29 ч. 10.04.2009.
И ту је питање који је суфикс, и да ли га уопште има, пошто је врљика сродно с верига, по Скоку. A значење свакако није инструментално.


Наслов: Одг: Turcizmi
Порука од: Вук на 15.15 ч. 10.04.2009.
Врљика је комад дрвета који због својих лоших особина или деформитета није употребљив ни зашта корисно или ваљано. Нпр. криво, чворновато, упредено, оштећено итд.

врљав - разрок
заврљачити - бацити нешто неконтролисано, нпр. левом руком
офрље - слично као и заврљачити, бацити па како падне
шврљати - ићи некуд без циља и смисла, неконтролисано вући оловку по папиру,
врлудати - кривудати

Итд. Можда има још, не могу да се сетим.
Не видим сродност са "вериге".



Вареника - у Црној Гори кувано млеко, а у Босни кувана или грејана ракија.

Упс, одосмо са теме...



Наслов: Одг: Turcizmi
Порука од: Duja на 15.23 ч. 10.04.2009.
More za tebe je motika (a ne gramatika)!  :P

Ма колико се трудио да не судим шта је за кога, морам да се запитам да ли контрааргумент може бити давање немотивисане речи чија етимологија није потпуно јасна...

Pa i nije kontraargument nego zezanje... je l' trebalo još neki smajli da stavim?  :-\


Наслов: Одг: Turcizmi
Порука од: J o e на 15.37 ч. 10.04.2009.
Pa i nije kontraargument nego zezanje... je l' trebalo još neki smajli da stavim?  :-\

Очигледно има и људи који се не зезају, па отуд таква реакција.

Врљика је комад дрвета који због својих лоших особина или деформитета није употребљив ни зашта корисно или ваљано. Нпр. криво, чворновато, упредено, оштећено итд.

Према речницима, врљика је врста даске која се користи за израду ограда или сама та ограда. Мени је то сасвим корисна ствар.
Не знам чему остали примери са врљ-/фрљ-. То не доказује да врљика нема сродности са верига.


Наслов: Одг: Turcizmi
Порука од: Вук на 16.11 ч. 10.04.2009.

Према речницима, врљика је врста даске која се користи за израду ограда или сама та ограда. Мени је то сасвим корисна ствар.
Не знам чему остали примери са врљ-/фрљ-. То не доказује да врљика нема сродности са верига.


Врљика може бити и одбачена даска од ограде о којој говориш. Одбачена због дотрајалости, искривљености итд. Док је у функцији тј. док служи као део ограде, зове се пердика(обрати пажњу на суфикс), а сама ограда зове се перда.

Вериге су нешто друго. То је искривљени, гвоздени комад, окачен о ланац и виси изнад огњишта. Служи за то да се на њега окаче судови и или суд, изнад ватре и кува јело. Негде стоје (висе) на средини собе, а негде не. Зависи од огњишта.
Оне имају и своје дубље, религиозно значење које допире чак до претхришћанских времена. Познате су "часне вериге", "Савине вериге", можда постоје још неке, не знам.

Ја сам у детињству, често имао прилику да чујем од моје Баке: "О, Боже што ми даде да веригам." То је значило, што ми даде да се мучим, да цео век трпим неке тешкоће. Слично је са "свако носи свој крст", односно свако има своју судбину.

Као што видиш, нема везе са врљиком.

А ово, за перду и пердике, буди сигуран да је тако, ја сам одрастао међу пердама и пердикама, неке сам и сам направио или поправио, а као дете играо сам се са врљикама.

Поздрав. 


Наслов: Одг: Turcizmi
Порука од: J o e на 16.27 ч. 10.04.2009.
Сав тај дијалекатсколексички материјал је збиља интересантан, али ако ја хоћу да ме неко, осим твоје баке (Баке? — ако се тако стварно зове) разуме, сигурно ћу ту реч употребити у значењу из Матичиног речника. Тако је и са веригама.

Узгред, зашто ли мислиш да си доказао како су две речи несродне ако си навео да не значе исто, и то само у једном говору!


Наслов: Одг: Turcizmi
Порука од: Вук на 16.42 ч. 10.04.2009.
Бака пишем великим почетним словом због великог поштовања које гајим према успомени на њу. Она није међу живима, а ја сам јој захвалан за многе животне мудрости које сам научио од ње.

Ја и наисам имао намеру да докажем нешто, него да укажем на нешто.

Ево још нешто.

Разлика између тарабе или тарабљике (обрати пажњу на суфикс) и перде или пердике је у томе што се тараба прави од финије дрвене грађе, финија је обрада и правилнији облик. Обично се израђује машински.
Перда је од грубог, ручно тесаног или цепаног дрвета, најчешће грабовине и нема правилан и "леп" изглед као тараба.


Наслов: Одг: Turcizmi
Порука од: J o e на 16.45 ч. 10.04.2009.
А какве везе било шта од тога има са кашиком?


Наслов: Одг: Turcizmi
Порука од: Вук на 16.52 ч. 10.04.2009.
Има са суфиксом -ика. У свакој поруци сам указао на њега.

Рекох да смо отишли ван теме.


Наслов: Одг: Turcizmi
Порука од: Вук на 16.59 ч. 10.04.2009.
Због свих ових суфикса, на које сам указао у порукама испред, мислиш ли да је могуће да је кашика настала од каша плус суфикс -ика, и да према томе није турска реч?


Наслов: Одг: Turcizmi
Порука од: Miki на 17.07 ч. 10.04.2009.
А, Вуче, зашто би се у оно доба уопште јављала потреба за ковањем нове речи поред савршено јасне и тада употребљаване лъжица?


Наслов: Одг: Turcizmi
Порука од: Вук на 17.21 ч. 10.04.2009.
Рећи ћу ти кад ти мени кажеш зашто постоје синоними.

Л*жица је општесловенска реч, можда је кашика била нека врста локализма карактеристичног за Србе.

Немам никакав речник украјинског језика, али кад сам у "Бабилон" (електронски преводилац) укуцао кашика и затражио превод са српског на украјински, добио сам одговор кашика. Ако је ово тачно, онда кашика није присутна само код Срба, него и мало шире, што опет потврђује њено словенско или српско порекло.
Међутим, као што рекох, нисам сигуран колико је добар овај електронски преводилац, па не би било лоше, да неко ко познаје украјински или има неки речник, погледа и каже нам како се на украјинском каже кашика.

Уколико се и у украјинском за кашику каже кашика, онда је дилема отклоњена. У Украјину сигурно није дошла од Турака.


Наслов: Одг: Turcizmi
Порука од: Нескафица на 17.32 ч. 10.04.2009.
Kašika se na ukrajinskom kaže isto kao i na ruskom - ложка.

Kakav korisnik, takav i rečnik, očito.


Наслов: Одг: Turcizmi
Порука од: J o e на 17.33 ч. 10.04.2009.
Руски: ложка,
украјински: ложка,
белоруски: лыжка.

Чешки: lžíce,
словачки: lyžicа,
пољски: łyżka.

Хрватски: žlica,
словеначки: žlica,
македонски: лажицата,
бугарски: лъжица.


Наслов: Одг: Turcizmi
Порука од: Нескафица на 17.38 ч. 10.04.2009.
Hej, Vuče, evo ti novi domaći: Da mi dokažeš da je "kičma" srpska reč koja je otišla u turski (a ne obratno).


Наслов: Одг: Turcizmi
Порука од: Вук на 17.39 ч. 10.04.2009.

Kakav korisnik, takav i rečnik, očito.


Хвала, и ја теби.




Добро, рекао сам да нисам сигуран у "Бабилон".  Али то опет не значи да кашика није или не може бити српска реч.


Наслов: Одг: Turcizmi
Порука од: Вук на 17.40 ч. 10.04.2009.
Hej, Vuče, evo ti novi domaći: Da mi dokažeš da je "kičma" srpska reč koja je otišla u turski (a ne obratno).

Нисам ти ја неко коме можеш да дајеш домаће задатке.


Наслов: Одг: Turcizmi
Порука од: J o e на 17.42 ч. 10.04.2009.
Уколико се и у украјинском за кашику каже кашика, онда је дилема отклоњена. У Украјину сигурно није дошла од Турака.
Добро, рекао сам да нисам сигуран у "Бабилон".  Али то опет не значи да кашика није или не може бити српска реч.

Хајде договори се са собом.


Наслов: Одг: Turcizmi
Порука од: Нескафица на 17.44 ч. 10.04.2009.
Нисам ти ја неко коме можеш да дајеш домаће задатке.

Ma daj bre, što si takav? Silno se zabavljam čitajući tvoje dokaze, nemoj sad da mi uskraćuješ razonodu.


Наслов: Одг: Turcizmi
Порука од: Вук на 17.44 ч. 10.04.2009.
Уколико се и у украјинском за кашику каже кашика, онда је дилема отклоњена. У Украјину сигурно није дошла од Турака.
Добро, рекао сам да нисам сигуран у "Бабилон".  Али то опет не значи да кашика није или не може бити српска реч.

Хајде договори се са собом.

Ја и даље тврдим да је српска реч, настала од каша плус суфикс. Докажи да није.


Наслов: Одг: Turcizmi
Порука од: Нескафица на 17.46 ч. 10.04.2009.
Ej, Vuče, evo besplatno ću da ti dam hipotezu, pa je ti valjaj naokolo:

"Kičma" je nastalo od toga što se taj organ proteže "k čmaru". Sasvim očigledno i jasno.


Наслов: Одг: Turcizmi
Порука од: Вук на 17.47 ч. 10.04.2009.
Нисам ти ја неко коме можеш да дајеш домаће задатке.

Ma daj bre, što si takav? Silno se zabavljam čitajući tvoje dokaze, nemoj sad da mi uskraćuješ razonodu.


Можда нешто и научиш, а ако будеш добар можда ти дам и неки домаћи задатак.


Наслов: Одг: Turcizmi
Порука од: J o e на 17.50 ч. 10.04.2009.
Ја и даље тврдим да је српска реч, настала од каша плус суфикс. Докажи да није.

Добро де, то је ствар твоје ширине и дубине. Нико те не тера да мислиш овако или онако, али не можеш без доказа тврдити нешто и чудити се што ти људи не верују.
Ја се искључујем из дискусије.


Наслов: Одг: Turcizmi
Порука од: Вук на 17.56 ч. 10.04.2009.
И ја одлазим.

Нескафице, сад немам времена, домаћи ћу ти дам други пут. Немој да се љутиш.



Наслов: Одг: Turcizmi
Порука од: Нескафица на 17.58 ч. 10.04.2009.
Нисам ти ја неко коме можеш да дајеш домаће задатке.

Ma daj bre, što si takav? Silno se zabavljam čitajući tvoje dokaze, nemoj sad da mi uskraćuješ razonodu.


Можда нешто и научиш, а ако будеш добар можда ти дам и неки домаћи задатак.

Eto vidiš da brzo učim. Već sam dokazao da je "kičma" srpska reč.

Takođe i "baraka". U klinastom pismu je dokumentovano da su prve građevine tog tipa gradili Srbi u blizini bara, pa je istim sufiksom -ka kao i "kašika" izvedeno "baraka".


Наслов: Одг: Turcizmi
Порука од: Нескафица на 17.59 ч. 10.04.2009.
Ode Vuk :( Pa ko će nas sad učiti etimologiju, nas sirote glupe i neobrazovane? :(


Наслов: Одг: Turcizmi
Порука од: Pedja на 19.17 ч. 10.04.2009.
Цитирано: Pedja link=topic=1039.  msg35964#msg35964 date=1239201382
mssdm, ovakav način izražavanja na našem forumu nije dozvoljen.   Molim te da se ponašaš prostojno. 

Kakav nacin molicu lepo.   To sto se zadesilo da si ti taj lenjivac (ne osvrnuti se na reci kao sto su belilo, gradina i devetak jeste delo lenjivca) nije moj problem.   Drugo, Lolitu (ako i na nju mislis) nisam uvredio kao sto je to vec navedeno u mom prvom komentu a da je neznalica (prikladnije bi bilo kreten) onaj koji joj je rekao da je visnja turcizam je samo zapazenje cinjenice.   A ako takve gluposti ovde dopustate onda ovaj forum nimalo nije ozbiljan.  

Nije nikakav problem, idi na neki ozbiljniji forum. Ovde smo neozbiljni i insistiramo da se u diskusijama ljudi ophode uljudno.

Mislim da nisi oborio rekord u brzini pridobijanja zabrane pristupa forumu, ali si bio vrlo blizu. Vrati se kad se naucis pristojnom ponasanju.


Наслов: Одг: Turcizmi
Порука од: Живојин на 23.54 ч. 15.04.2009.

Цитирано: Вук link=topic=1039.  msg36176#msg36176 date=1239377953
Добро, рекао сам да нисам сигуран у "Бабилон".    Али то опет не значи да кашика није или не може бити српска реч

Хајде договори се са собом. 
[/quote]

Ја и даље тврдим да је српска реч, настала од каша плус суфикс.   Докажи да није. 
[/quote]

Kašika se nikako ne može objasniti turskim rečnikom, pošto je ona u turski došla iz persijskog (qāšeq).   A sasvim je moguće da je persijska kašika u vezi sa persijskom rečju hasā (supa, čorba, kaša).  Nadalje, kako vidimo, kašika bi mogla da bude srodna s rečima kusanje i kušanje (okusiti), baš kao što bi i ložka mogla da bude izvedena od reči lizati/lizanje. 
Zapravo, jedno je sasvim sigurno: ta reč nije turskog nego je jasnog IE porekla. 


Наслов: Одг: Turcizmi
Порука од: Нескафица на 00.18 ч. 16.04.2009.
Nema veze što je jasnog indoevropskog porekla. Ne diskutuje se ovde o poreklu, nego o jeziku donoru.

Na sličan način, možeš tvrditi da je reč "rijaliti" u izrazu "rijaliti šou" latinskog porekla (što u krajnjoj instanci i jeste tačno), ali će je svi (s pravom) smatrati pozajmljenicom iz engleskog. (A na račun onoga što veliš da se "kašika" ne može objasniti turskim rečnikom, ne može se ni "reality" objasniti anglosaksonskom [tj. "izvornom"] komponentom engleskog vokabulara.)

U istom smislu, reč "kašika" (iako bi mogla biti IE porekla) došla nam je preko/iz turskog.


Наслов: Одг: Turcizmi
Порука од: Живојин на 06.07 ч. 16.04.2009.
Цитат
Nema veze što je jasnog indoevropskog porekla.  Ne diskutuje se ovde o poreklu, nego o jeziku donoru.

Mislim da bi ovde trebalo da budemo krajnje oprezni pri izvođenju konačnih sudova.  Ako je srpska kašika uistinu u srodstvu sa kaša (što svakako nje isključeno, sudeći po sličnim persijskim rečima), tada se tu radi o originalnom srpskom vokabularu. 



Наслов: Одг: Turcizmi
Порука од: Живојин на 06.31 ч. 16.04.2009.
Цитирано: Нескафица link=topic=1039. msg36586#msg36586 date=1239833937

Na sličan način, možeš tvrditi da je reč "rijaliti" u izrazu "rijaliti šou" latinskog porekla (što u krajnjoj instanci i jeste tačno), ali će je svi (s pravom) smatrati pozajmljenicom iz engleskog.  (A na račun onoga što veliš da se "kašika" ne može objasniti turskim rečnikom, ne može se ni "reality" objasniti anglosaksonskom [tj.  "izvornom"] komponentom engleskog vokabulara. )

Poređenje nije baš najsrećnije izabrano.  I engleski i latinski su IE jezici, dok turski spada u altajsku grupu jezika. 


Наслов: Одг: Turcizmi
Порука од: J o e на 10.13 ч. 16.04.2009.
Mislim da bi ovde trebalo da budemo krajnje oprezni pri izvođenju konačnih sudova.  Ako je srpska kašika uistinu u srodstvu sa kaša (što svakako nje isključeno, sudeći po sličnim persijskim rečima), tada se tu radi o originalnom srpskom vokabularu. 

Наравно да се не ради о оригиналном српском вокабулару! Турци узму из персијског реч која је у том језику можда (и великим словима: МОЖДА) изведена од друге персијске речи, која је опет можда (МОЖДА) у сродству са словенском речју. Онда једино Срби (од свих Словена) узму од Турака ту персијску реч која је можда у сродству са њиховом аутохтоном речју која звучи слично и ето непорецивог доказа да је кашика изворно српска реч! И то са српским суфиксом!

Све и да су ове хипотезе смислене, а недвосмислено нису, имамо ми много очигледније примере који сведоче да није битно из ког језика крајње потиче реч, већ из ког је узета. Реч сто су, тако, од нас узели Мађари, претворили га у asztal, а онда смо ми — и не само ми већ и други балкански народи — од њих узели исту ту реч у мађаризованом облику астал. А то је и даље хунгаризам!


Наслов: Одг: Turcizmi
Порука од: Duja на 10.34 ч. 16.04.2009.
Nego, otkako je blokiralo Vukotića s ovog foruma, nešto se mnogo novih korisnika javlja isto tako "upućenih" u keltsko-slovensko-proto-indoevropsko-baskijsko-japansku etimologiju... Pitam se, pitam se, ko bi oni mogli biti...  ::)


Наслов: Одг: Turcizmi
Порука од: Живојин на 13.17 ч. 16.04.2009.
Цитирано: Duja link=topic=1039.  msg36590#msg36590 date=1239870884
Nego, otkako je blokiralo Vukotića s ovog foruma, nešto se mnogo novih korisnika javlja isto tako "upućenih" u keltsko-slovensko-proto-indoevropsko-baskijsko-japansku etimologiju.  .  .   Pitam se, pitam se, ko bi oni mogli biti.  .  .    ::)

Kako da se ovo protumači? Zar novi članovi nisu poželjni na ovom forumu?

BTW pročitao sam neke od priloga koje je pomenuti Vukotić prosleđivao na ovaj forum i smatram da su moderatori učinili pravu stvar što su ga odstranili.   Čovek, očigledno, nije imao mere; vidim da je i jednog od moderatora nazvao pijancem na svom sajtu čiji je link ostavio na ovom forumu.  
Da se ja pitam, ja bih sve njegove postove izbrisao i uklonio onaj link koji vređa ljude koji se trude da moderiraju ovaj forum.  

Uostalom, njegove etimologije su najobičnije trućanje, koje može samo da šteti autoritetu "Vokabulara".    

S druge strane, ako Duja misli da bi trebalo da ovde ne dolaze novi članovi (nadam se da to nije politika "Vokabulara"), tada je ona sebe osudila na život "isposnka" koem niko (osim Boga i nje), nije potreban na belom svetu.  


Наслов: Одг: Turcizmi
Порука од: Нескафица на 13.25 ч. 16.04.2009.
Ima još dosta persijskih reči koje smo primili preko turskog. Jedna od takvih je, recimo, "stan" - koja u azijskim krajevima označava državu (Kazahstan, Kirgistan itd.), a kod nas prostor u kome se živi. Oni koji se temeljnije bave etimologijom sigurno će moći da navedu još primera.


Наслов: Одг: Turcizmi
Порука од: Madiuxa на 13.30 ч. 16.04.2009.
Цитат
Kako da se ovo protumači? Zar novi članovi nisu poželjni na ovom forumu?
Naravno da jesu. Ali ne sa ponašanjem i stavovima dotičnog g. Vukotića (a zašto, i sam si lepo primetio, pročitavši par njegovih postova). Svako ko ume da diskutuje s argumentima i da se civilizovano ponaša, željan da poduči, ali i da nauči, i ko poštuje važeće naučne autoritete iz svih oblasti jezičkih nauka, dobrodošao je ovde.

A Duja se malo šalao, ne treba to što je rekao uzimati za ozbiljno...  ;D


Наслов: Одг: Turcizmi
Порука од: Живојин на 13.55 ч. 16.04.2009.
Цитирано: Нескафица link=topic=1039. msg36595#msg36595 date=1239881101
Ima još dosta persijskih reči koje smo primili preko turskog.  Jedna od takvih je, recimo, "stan" - koja u azijskim krajevima označava državu (Kazahstan, Kirgistan itd. ), a kod nas prostor u kome se živi.  Oni koji se temeljnije bave etimologijom sigurno će moći da navedu još primera.

Ne.  Ovog puta ste debelo promašili.  Stan je krajnje jasna IE reč.  Ona se prostire na celom indo-evropskom prostoru, od StaroInd.  sthā́nam do engleskog stand. 


Наслов: Одг: Turcizmi
Порука од: Живојин на 14.28 ч. 16.04.2009.
Цитирано: J o e link=topic=1039. msg36589#msg36589 date=1239869615

Наравно да се не ради о оригиналном српском вокабулару! Турци узму из персијског реч која је у том језику можда (и великим словима: МОЖДА) изведена од друге персијске речи, која је опет можда (МОЖДА

Problem je u tom vašem "vrištećem" MOŽDA! Pošto se o ovom slučaju nameće veliki broj pitanja, na koje se "možda" može odgovoriti (ali na različite načine), tada bi se "možda" moglo reći da je kašika "možda" došla u srpski iz persijskog jezika (via Turkish).  Dakle, možda, možda, možda. . .
Naravno, nije isključeno da se baš tako desilo kako vi tvrdite, ali da bi se to sa sigurnošću utvrdilo, potrebno je ipak da se zna daleko više od onoga što bi se moglo nazvati našim ličnim ubeđenjem.   Nije isključeno da eng.  casque (cask; kaciga, bure, kupa; srp.  čaša/čašica) imaju isti IE koren kao i kašika.  Tu su i baltijski jezici (pogledajete šta o tome Vasmer kaže). . .    zato se tu ništa ne bi smelo "lomiti preko kolena".


Наслов: Одг: Turcizmi
Порука од: J o e на 16.08 ч. 16.04.2009.
Naravno, nije isključeno da se baš tako desilo kako vi tvrdite, ali da bi se to sa sigurnošću utvrdilo, potrebno je ipak da se zna daleko više od onoga što bi se moglo nazvati našim ličnim ubeđenjem. 

Мислио сам да се види да ја ништа не тврдим и не изражавам лична убеђења. Подвргавам критици оно што је белодано сумњиво. Нисам ја рекао да каша и кашика немају исти ие. (то је регуларна скраћеница) корен, нити бих се усудио то да тврдим јер немам довољно компаративнолингвистичких знања, већ само да кашика није реч српског, а ни словенског порекла! Отуд "вриштеће" МОЖДА.

pogledajete šta o tome Vasmer kaže

Фасмер.


Наслов: Одг: Turcizmi
Порука од: Живојин на 06.01 ч. 17.04.2009.
Цитат
Мислио сам да се види да ја ништа не тврдим и не изражавам лична убеђења.

Čini mi se da biste mogli najpre da se dogovorite sa samim sobom.  Prvo kažete da "ništa ne tvrdite", da biste na kraju samouvereno i apodiktično kazali "да кашика није реч српског, а ни словенског порекла!". 
Možda, možda, možda i nije; ali za takvu tvrdnju trebalo bi da imate jak argumenat.  Dakle, na osnovu čega ste došli do takvog, neopovrgljivog zaključka?


Наслов: Одг: Turcizmi
Порука од: Живојин на 06.16 ч. 17.04.2009.
Цитат

Цитат
pogledajete šta o tome Vasmer kaže

Фасмер. 

U čemu je problem? Originalno Vasmer. . .  hoćete da kažete da znate kako se čita nemački alfabet [V (fau)]?


Наслов: Одг: Turcizmi
Порука од: J o e на 09.22 ч. 17.04.2009.
Обећавам да је ово последњи пут да на овој теми одговарам на бесмислене прозивке.

Čini mi se da biste mogli najpre da se dogovorite sa samim sobom.  Prvo kažete da "ništa ne tvrdite", da biste na kraju samouvereno i apodiktično kazali "да кашика није реч српског, а ни словенског порекла!". 

Не тврдим и не могу да тврдим да знам тачан степен сродности између речи о којима говоримо. Када ми је уметнуто у уста да ја "аподиктично" тврдим какав је тачан пут доласка речи кашика у српски (од персијског и праиндоевропског), ја сам то демантовао, свестан да не познајем индоевропску компаративистику у мери у којој је то потребно за потврђивање Ваших претпоставки, али не негирајући да добро познајем састав лексике језика који говорим и који проучавам. Баш зато што ми је структура нашег лексикона јако блиска, могу поуздано да устврдим оно што већ јесам и да при том будем доследан, а не контрадикторан.

U čemu je problem? Originalno Vasmer. . .  hoćete da kažete da znate kako se čita nemački alfabet [V (fau)]?

Без сумње знам фонетске и транскрипционе вредности немачких графема. Покушах да скренем пажњу на то да у српском прилагођено писање има предност над изворним. Уз то, не бих вероватно ни реаговао да овуда нису већ пролазили етимолози (и "етимолози") који ћирилицом пишу Васмер.


Наслов: Одг: Turcizmi
Порука од: Живојин на 15.23 ч. 17.04.2009.
Цитат
Баш зато што ми је структура нашег лексикона јако блиска, могу поуздано да устврдим оно што већ јесам и да при том будем доследан, а не контрадикторан.

Ne znam šta podrazumevate pod "struktura nešeg leksikona"? Pokušajmo da uporedimo reči kašika, kašica (deminutiv od kaša),  st.-slov. кашица (kaša) i čašica (od čaša). Tu je i košulja koja bi mogla da bude srodna lat. capsula. U ruskom imamo reč kovš (kašika), za koju jedni tvrde da je pozajmljena iz litvanskog kaušas (kutlača, velika kašika), dok drugi kažu da je ta reč u litvanski stigla iz ruskog (jezički stručnjaci se i danas oko toga žestoko spore). Naravno, da bismo svemu dodali još malo "flogistona", pomenućemo i tursko-tatarsku reč "kuvšin" (kašika), koja je, sada, za razliku od srpske kašike, "došla" u turski iz ruskog jezika.

Koliko se tu malo zna i koliko čovek mora biti oprezan pre nego što nešto "pouzdano ustvrdi", možda bi mogao da nam pokaže i sledeći primer. Pretpostavljam da bi se većina nas složila da je reč kazan turcizam (tu je i zvanična nauka maltene jedinstvena), ali, šta ćemo onda sa ital. cassone (eng. caisson), koje je derivirano iz gore pomenute latinske reči capsa (kutija, sanduk; eng case)?

Isto tako, otkud akov, kofa, kabao?

Takođe već pomenuti kotao (eng. kettle, lat. catillus) je možda u vezi sa reči kotlina, dok bi eng. cauldron (kotao; šp. caldera 'vulkansko grotlo') moglo biti ispremetano "katlera" (up. srp. kotlar, kotlarnica) slično kao kod eng. reči cutlery, koja je možda srodna s lat. cultellus (umanjenica od culter 'nož', 'raonik'); otkuda i reč kultura.

Sve ovo gore sam rekao, ne da bih nešto posebno "ustvrdio", već da ukažem na pogrešan pristup u kome se nešto smatra neoborivom činjenicom, iako za sličnu tvrdnju nemamo ni iz daleka dovoljno dokaza. 


Наслов: Одг: Turcizmi
Порука од: Живојин на 15.41 ч. 17.04.2009.
Обећавам да је ово последњи пут да на овој теми одговарам на бесмислене прозивке.

Čudan "ultimativni" način učestvovanja na forumu. O kakvim "prozivkama" pričate? Ispada... ako se neko sa mnom ne slaže, ja ću da pokupim svoje "pintle". Da li je to u pitanju?

U čemu je problem? Originalno Vasmer. . .  hoćete da kažete da znate kako se čita nemački alfabet [V (fau)]?

Без сумње знам фонетске и транскрипционе вредности немачких графема. Покушах да скренем пажњу на то да у српском прилагођено писање има предност над изворним. Уз то, не бих вероватно ни реаговао да овуда нису већ пролазили етимолози (и "етимолози") који ћирилицом пишу Васмер.

To je više stvar "konvencije". Koliko ljudi danas piše Зигмунд umesto Сигмунд (svejedno da li je u pitanju ćirilica ili latinica)? Da li bi trebalo da pišemo filosofija ili filozofija? Mislim da tu ne bi trebalo praviti nekakav problem. 


Наслов: Одг: Turcizmi
Порука од: Miki на 22.34 ч. 22.04.2009.
Ima još dosta persijskih reči koje smo primili preko turskog. Jedna od takvih je, recimo, "stan" - koja u azijskim krajevima označava državu (Kazahstan, Kirgistan itd.), a kod nas prostor u kome se živi.

Нетачно. Скок каже да је стан ие., балтослов., свеслов. те прасловенског корена.


Наслов: Одг: Turcizmi
Порука од: Нескафица на 22.36 ч. 22.04.2009.
Moja greška. (Niskobudžetni izvori :))


Наслов: Одг: Turcizmi
Порука од: Miki на 22.38 ч. 22.04.2009.
Имаш Скоков речник у ел. облику у потфоруму Тамни вилајет. ;)


Наслов: Одг: Turcizmi
Порука од: Нескафица на 22.45 ч. 22.04.2009.
A jelda? Ala sam ja neobavešteeeeeen... Sramota.


Наслов: Одг: Turcizmi
Порука од: Madiuxa на 22.51 ч. 22.04.2009.
A jelda? Ala sam ja neobavešteeeeeen... Sramota.

Бијо си оДсутан прилично дуго, па би мого да се актуализујеш...
http://www.vokabular.org/forum/index.php?topic=2939.msg31945#msg31945


Наслов: Одг: Turcizmi
Порука од: Нескафица на 23.06 ч. 22.04.2009.
Auuuuu, čega sve ovde imaaaaaa.... Očaran sam :)


Наслов: Одг: Turcizmi
Порука од: Miki на 23.12 ч. 22.04.2009.
Напари очи прво, а онда се дај на скидање свега тога... ;D


Наслов: Одг: Turcizmi
Порука од: Нескафица на 23.25 ч. 22.04.2009.
ADSL će u tom projektu iskazati svoju punu vrednost ;)


Наслов: Одг: Turcizmi
Порука од: Слатко и Вода на 16.25 ч. 14.01.2011.
У вези теме турцизми, треба прочитати и књигу Србизми у Источњачким Језицима од Слободана Филиповића. 


Наслов: Одг: Turcizmi
Порука од: самоникли на 19.44 ч. 14.01.2011.
    Ne ulazeći u etimološke analize, želim samo da dodam još jedno zapažanje:
    s druge strane, imamo mnoštvo reči koje skoro nikada ne proglašavamo „turcizmima“, mada one to svakako jesu: badem, višnja, kašika... ima ih koliko god hoćete.

    Има их у српском стварно буљук, али има их, вала, и у хрватском. Надам се да ово испод неће бити схваћено као офтопик.




    U jeziku koji se nekad zvao hrvatskosrpski u opticaju je bilo više od osam tisuća turskih riječi. Pod riječju turcizam podrazumijevaju se i pojmovi i izrazi koji su nam preko urskog došle iz arapskog i perzijskog jezika. Raspadom zajedničke države, neki danas vjeruju da su turcizmi ostali u "posjedu" bosanskoga jezika, dok su se srpski i hrvatski riješili dušmanskoga leksika.

    Međutim, turcizmi su i u srpski i u hrvatski ušli - do bubrega (riječ "dušmanski" je turcizam, "bubreg" takođe, za koji čak ne postoji sinonim). Polovicom prošloga stoljeća srpski i hrvatski jezikoslovci navodno su se dogovorili da se srpski piše budala, a hrvatski bena, dok im neko na koncu nije prišapnuo da su oba ta termina turska. Hoteći se što više razlikovati od srpskoga, hrvatski su filolozi termin tobdžija zamijenili riječju topnik, zaboravljajući da je opet korijen te riječi top - turski. Najveća je ironija da osvjedočeni borci protiv svega što je tursko u nas, uglavnom nose - turska imena: Karadžić, Ekmečić, Ćosić, Pašalić itd.

    Evo šta kaže fra Grga Martić, zašto je odustao od uklanjanja turcizama: "te stoga vidimo ljubovne, koje u varoši gniezdo imaju, piesme, mada su zacrnile turskim izgovorima; nu ipak su ove rieči kod naroda tako priviknute, da jim bez njih ne bi piesma, kao jelo bez začine, prijazna bila".


    • U hrvatskom nema sinonima za slijedeće turske riječi:

    barut, bazuka, behar, boja, bubreg, čarapa, čelik, čizma, ćela, duhan, džep, jasmin, jatak, jorgovan, kat, katran, kuluk, kundak, kutija, majmun, papuče, rakija, sapun, šator, taban, top, ...


    • Jela i pića primljena od Turaka:

    pita, sutlijaš, turšija, sarma, ...


    • Turcizmi koji su potisnuli slavenske riječi:

    biser, božur, burma, ćuskija, fenjer, gajde, juriš, kama, kandža, kapija, karanfil, krevet, lakrdija, mamurluk, mamuza, melez, miraz, mumija, nišan, oklagija, oluk, ortak, pamuk, pare, rakija, saksija, sandale, sedef, sedra, skela, surla, šišmiš, tava, tavan, tepsija, tezga, turpija, ular, zulufi, zumbul, balvan, kalup, meza, sačma, tambura, ...


    • Mnogo Turskih rijeci ima netursko porijeklo, ali rijeci su dosle sa Turskom, ukorijenile se na Balkanu, izgovaraju se na turski nacin i smatraju se turcizmima. Na primjer:

    tulipan i lala, sofa - latinizmi koje su Turci donijeli
    heftati - helenizam koji su Turci donijeli
    kava - arapsko-perzijska riječ koju su Turci donijeli
    limun - arapska riječ koju su Turci donijeli


    • Turcizmi koji u Hrvatskom još imaju slavensku zamjenu, ali se podjednako, ili češće, koristi turska varijanta:

    bakar, bašta, bedem, bena i budala, biber, čekić, čekrk, česma, čoban, ćilim, ćopav, đon, hajde, jastuk, jorgan, kaiš, kajmak, kepec, kreč, kula, leš, mana, marama, odaja, pasulj, rende, pekmez, sanduk, sat, šamar, šašav, šećer, ... 


    • Turcizmi sa punijim i višestrukim značenjem:

    harati, džukela, đubre, đuture, baksuz, jaran, konak, krntija, melem, mušterija, muštuluk, natenane, rusvaj, sevdah, trampa, ...


    • Tucizmi koji govoru daju karakterističnu boju:

    dželat, džumbus, ćeif, bilmez, kabadahija, kaldrma, kidisati, mangup, megdan, nakarada, namćor, raja, soj, timariti, ...


    • Turcizmi koji se rjeđe koriste od hrvatskih varijanti, ali su ipak zadržani:

    burgija, galama, hambar, karabatak, srma, šegrt, tumbati, veresija, ...

    [/list]

    Све то и у српском имамо.


    Наслов: Одг: Turcizmi
    Порука од: Слатко и Вода на 23.59 ч. 14.01.2011.
    Влада велика заблуда у вези турцизма у српском језику.  Наравно да има по нека турска реч у нашем језику али велика већина речи, које се сматрају турцизмима, је уствари српског порекла.

    То се може доказати на неколико начина.

    1.  Корени тих речи постоје у руском или другим словенским језицима, а Турци тамо никада нису били.

    2.  Ми слабо познајемо нашу стару историју и велика већина Срба не зна да су Срби живели у данашњој Италији и Малој Азији пар хиљада година пре Христа.  У Италији су били Рашани, данас пгрешно звани Етрурци, У малој Азији су били Срби у Лики, Људеји, затим Кари и Фружани (отуда назив Фрушка Гора).

    Турци никада нису били у Италији а на етрурским споменицима старим 3000 година су прочитане српске речи за које се данас сматра да су турцизми.

    На пример, реч ЂУЛ, за коју би сви рекли да је турског порекла, је старосрпска реч за ружу.  Та је реч пронађена на рашанским споменицима у Италији.  Италијанско женско име Ђулијета уствари значи Ружица, а корен те речи је ЂУЛ.

    Српски језик се није много променио у задњих 3000 година.  Потврду за то можемо видети у следћим примерима.

    1.  СРПСКИ ЈЕЗИК ПРЕ 2000 ГОДИНА
    Римски песник Овидије и његова песма написана сарбатским језиком (сарматским по грчком писању). 

    Овај песник је живео пре око 2000 година и протеран из Рима настанио се у Сарбатској земљи око Црног Мора.  Ту је научио србски језик и на њему написао једну подугачку песму користећи латинска слова, из које је овде приказано неколико строфа.  Превод обележен црвено је приказан Вуковим правописом ради лакшег разумевања.

    Песму је записао Игњат Ђорђић, коју је вероватно пронашао и ватиканској архиви јер је као Бенедиктинац имао приступ у њу.

    Ево шта о томе каже Себастиано Долчи.

    У cвojoj студији ''De Illyricae Linguae vetustate et amplitudine"1 F.  Sebastiano Dolci 2 на страни 51. , у поглављу XXXII, тврди следеће:

    "Jam vero ех vetustissimis monumends constat, Thracibus, Illyricis, Sarmatis et Getis Scythicae (quae modo Illyriса, vel Slavonica appelatur) adtribuendum esse linguae commercium. . .  At. . .  incido in venustissimum Carmen Illyricum, quod in hoc ipsum argumentum exaravit olim Ignatius Georgius . . .  Benedictinorum Ragusino . . .  Abbas.  Ipsum excribo.  Auctor tamen (id arbitror animadvenendum) more Illyricis Scriptoribus hactenus usitato. . .  a solis Thracibus nostram deducit originem. . .  "

    "Уистину, већ се на основу најстаријих споменика, закључује, да се језичко (међусобно) општење (језиком) који се назива Илирски, или Словенски, може приписати Трачанима, Илирима, Сарматима и скитским Гетима. . . 
    И (тако) доспевам до најлепше илирске песме, коју је (као потпору) истом овом аргументу некада забележио Игнациус Георгиус, дубровачки бенедиктинац. . .  Исту преписујем.  Аутор пак (то, сматрам, треба да се подвуче), по обичају илирских писаца до данас постојећем. . .  наше порекло изводи од самих Трачана. . .  "

    Имајте на уму да су Трачани Грчко име за РАШАНЕ.

    2.  СРПСКИ ЈЕЗИК ПРЕ 2800 ГОДИНА
    Камен међаш са србским натписом МЕЂУ НЕ МУЊУШ пронађен у рашанској држави (Етрурија) у данашњој Италији.  Стар је 2800-3000 година.
    Предпостављам да сви Срби знају шта је међа. 
    Једно значење српске речи МУНУТИ је померити.  Погледајте Речник Матице Српске.  Мунути некога, гурнути или померити.  Данас бе рекли

    МЕЂУ НЕ ПОМЕРАЈ.

    Натпис је написан у непрекинутом писању, без размака између речи па су речи на овој слици обојене да би се лакше разазнале.  Чита се одозго на доле, тј.  с десна у лево.  Слово Њ је написано као N и I.  Латинско слово V је уствари рашанско слово У и као што знате до скоро се тако и читало у Западим азбукама.  На пример HOVSE уместо HOUSE како се данас пише.  Слова овог натписа су огледалске слике, јер је писање с десна у лево. 

    У оба примера се види да се наш данашњи говор није много променио јер се све речи из примера и данас користе у свакодневном говору. 

    Вук није много погрешио кад се залагао за народни говор и српски народ није много погрешио када је тај говор преточио у књижевни.

    (hxxp: )

    ()






    Наслов: Одг: Turcizmi
    Порука од: Слатко и Вода на 00.09 ч. 15.01.2011.
    Нешто ми не иде прикачивање слика па их погледајте на овој вези.

    hxxp: forum. vidovdan. org/viewtopic. php?f=16&t=980&st=0&sk=t&sd=a&start=3405

    Доле негде на око две трћине стране.


    Наслов: Одг: Turcizmi
    Порука од: Слатко и Вода на 00.22 ч. 15.01.2011.
    Ваљда ће сада радити.

    hxxp: forum. vidovdan. org/viewtopic. php?f=16&t=980&st=0&sk=t&sd=a&start=3405

    Ако и ово не ради, да ли неко може да објасни како се прикачињу слике у одговорима, ако уопште може.


    Наслов: Одг: Turcizmi
    Порука од: VladKrvoglad на 00.50 ч. 15.01.2011.
    @Samonikli: vidi, ja bas ne bih da te razocaram, ali nisi sasvim u pravu!
    Malo sam potrazio sinonime za turcizme koje si naveo i nasao poprilicno materijala, iako je to uglavnom ili sto sam sam znao ili na prvu loptu proguglao. Mnogi se sinonimi koriste i u srpskom, ali ima i podosta italijanstine i germanizama i pokoji arhaizam.



    barut = prah, behar=cvat, boja=mast, katran=paklina ili ter, papuče=šlape, šator=tenta (nijesam nasao u recniku, ali se koristi i u znacenju nadstresnice i kao satra)
    gajde = dude,  kama =  (dvosjekli) bodež , kandža = pandža, lakrdija =  farsa, krevet = postelja, mamuza = ostruga, melez = križanac-mješanac-bastard-polutan , miraz = dota-prćija ,  nišan = ciljnik, oklagija = valjak za tijesto-rasukač-razvijač-valjalo-matarel , oluk = žlijeb , ortak = partner-kompanjon, pare = novci,  saksija = tegla-lonac-tegl-pitar, sedra = bigar-travertin, šišmiš = slijepi miš-denevir-ljiljak-netopir, tava = tiganj-prosulja-prsura-prženica, tavan = potkrovlje, tepsija =  padela, tezga = pult, turpija = rašpa-lima, ular -povodac, zulufi -bakenbart, zumbul = hijacint, balvan = trupac, kalup = tvorilo, meza = zakuska ...

    Nisam se upustao u pretragu za ostale kategorije reci koje si naveo ('koji jos imaju slovensku zamenu', 'sa punijim znacenjem, turcizmi sto karakter odredjujju, turcizmi manje frekventnosti... mada ne sumnjam da bih i za to nasao tusta i tma, silu, mnozinu, gomilu, rpu, hrpu, more, beskraj itd - sinonima.

    Sve kao sto i u srpskom imamo... :)


    Наслов: Одг: Turcizmi
    Порука од: самоникли на 01.14 ч. 15.01.2011.
    @Samonikli: vidi, ja bas ne bih da te razocaram, ali nisi sasvim u pravu!
    ...
    Sve kao sto i u srpskom imamo... :)

    Не, не, неспоразум је. Том посљедњом реченицом немах намјеру рећи да је начин коришћења наведених ријечи исти у српском и у хрватском. Него да у хрватском и у српском постоји гомила једних те истих турцизама, чиме хтједох имплицирати нешто о јединству та два језика. Али, захвалан сам на твојој реплици.

    Иначе, текст није мој, него од неког бошњачког аутора, који је то објавио у новинама, а онда неко пренио на интернет (и измијенио можда, али не бих знао, јер никад нисам видио оригинални чланак).


    Наслов: Одг: Turcizmi
    Порука од: VladKrvoglad на 01.22 ч. 15.01.2011.
    @Samonikli: vidi, ja bas ne bih da te razocaram, ali nisi sasvim u pravu!
    ...
    Sve kao sto i u srpskom imamo... :)

    Kolika je strucnost doticnog 'bosnjackog autora - svedoci i njegova upotreba reci 'slijedece' umesto 'sljedece' (slijedi - sljedece = 'sleedi' - sledece)

    Не, не, неспоразум је. Том посљедњом реченицом немах намјеру рећи да је начин коришћења наведених ријечи исти у српском и у хрватском. Него да у хрватском и у српском постоји гомила једних те истих турцизама, чиме хтједох имплицирати нешто о јединству та два језика. Али, захвалан сам на твојој реплици.

    Иначе, текст није мој, него од неког бошњачког аутора, који је то објавио у новинама, али не записах његово име.

    Okej :)
    A kolika je strucnost doticnog 'bosnjackog autora - svedoci i njegova upotreba reci 'slijedece' umesto 'sljedece' (razlika: slijediti/slijedece sto je glagolski prilog sadasnji ili sljedece/naredno)
    Valjda je covek pomislio da reci mogu nekoga slediti/pratiti?
    Mogu , ali u poeziji :)


    Наслов: Одг: Turcizmi
    Порука од: Belopoljanski на 01.42 ч. 15.01.2011.
    Влада велика заблуда у вези турцизма у српском језику.  Наравно да има по нека турска реч у нашем језику али велика већина речи, које се сматрају турцизмима, је уствари српског порекла.

    Можда међу лаицима. У стручној јавности ствари стоје прилично добро. Свака реч се анализира и у словенским и у туркијским језицима, а сами турцизми су сасвим лепо класификовани према језицима из којих потичу (турски, персијски, арапски итд.).

    Наравно, јасно је да се турцизмима називају речи које су у наш језик дошле посредством турског језика, а не чије је етимолошко порекло турско. Тако и нека индоевропска реч (из персијског) може бити турцизам ако је у облику у којем је користимо у наш језик ушла посредством турског. И као таква може бити сродна неким српским речима са истом индоевропском основом. Наравно, ту се веома прецизно мери и одређује, не трпају се реч у кош турцизама без икаквог реда, смисла или анализе.

    А ове остале приче су глупости. Не желим да те вређам и немој погрешно да ме схватиш, само ти наговештавам до којег ћеш закључка доћи и сам даљим радом и даљим сазнавањем и упознавањем историје и историја не само Срба, него и других народа. На пример, у време Ататурка је у Турској постојао један сличан правац који је на истоветан начин доказивао да је заправо турски језик мајка свих језика. Данас су у окружењу овакве тезе најпопуларније међу Србима и међу Албанцима.


    Наслов: Одг: Turcizmi
    Порука од: Слатко и Вода на 11.01 ч. 15.01.2011.
    Белопољански:

    1.  Која је то стручна јавност?

    2.  У твом прилогу си изнео неке тврдње за које немаш никакве доказе, само понављаш већ изречене неистине.  Пошто су понављане хиљадама пута, постале су истина.

    3.  За оно што сам ја поставио постоје и писани и археолошки докази.  На жалост овај форум не дозвољава објављивање слика или других прилога.  То је све лепо и документовано истражено, само људи су изгледа престали да мисле.


    Наслов: Re: Turcizmi
    Порука од: Pedja на 13.31 ч. 15.01.2011.
    Слатко и Водо, овде имамо подфорум који се ове Нагађања. Тамо ћеш наћи дискусије које су сличне овој коју ти овде заподеваш. РАзгледај мало па ако баш мислиш да нешто можеш да додаш аргументива својих истомишљеника, ти додај

    Овде се ипак најпре мора водити рачуна о језичкој науци, претпоставкама, лепим жељама, патриотизму, амебама и сличном нема места.

    Од тебе се додатно очекује да када цитирачћ неки извор, наведеш који је то извор, најпре да би се извор могао научно проверити, а затим и да би испоштовао ауторска права.

    Од како си се регистровао практично не радиш ништа друго до рекламирање сајта видовдан.орг. Уколико баш желиш рекламу, можеш рзмислити о томе да затражиш да поставиш неки рекламни банер који ћемо ми врло радо објавити уз одговарајућу надокнаду.

    Управо због тога и постоји то огранићчење да нови корсиници не могу одмах да нас затрпавају линковима, да бисмо онемогућили ово што ти покушаваш да изведеш.


    Наслов: Одг: Turcizmi
    Порука од: Belopoljanski на 14.47 ч. 15.01.2011.
    @Слатко и вода:

    1. Језичка стручна јавност која сваку реч темељно протресе пре него што утврди да ли је турцизам или није, а не да је офрље смешта у ту групу, како сугеришеш. У ствари, ја немам појма одакле ти уопште и таква идеја? Непријатељство које агресивни поборници псеудонауке и антинауке шире према науци и научницима подразумева широк спектар метода најпрљавије борбе и удараца испод појаса, а ширење лажи и дезинформација је једно од њих. И ја сам мислио исто што и ти, немој да мислиш да си једини који је упао у канџе тих хохштаплера верујући да је открио неку највишу истину, уместо да су га уплели у секташке лажи којима га само изолују од света око себе. Узми, проучи и видећеш да је истина. Поготово када се увериш да и међу правим лингвистима (а не лажним који ће проналазити „србизме“ у турском језику, па тврдити да је турско „кара“ заправо србизам од нашег „гарав“, јер су такве методе на нивоу каменог доба размишљања) има патриота и национално свесних људи, али који немају потребу да своје назоре испољавају ширењем научних неистина.

    2. У мом прилогу ти кажем шта је и како је, какво је стање. Не доказујем ти ништа и немој то да схватиш као некакав мој „контрааргумент“ ономе што си ти писао, већ једно људско и лично обраћање у којем ти кажем да је поставка од које крећеш у толикој мери нетачна и бесмислена да нећу ни губити време у неко њено оповргавање, него ћу те људски упутити да сам извршиш ревизију својих ставова тиме што ћеш, рецимо, узети у руке и проучити валидну литературу, па самостално донети суд. Да ли грешим у својој претпоставци да је твоје комплетно знање из историје и лингвистике базирано на литератури популарних псеудонаучника који су „ућуткивани“ и „забрањивани“, а у ствари шире једину истину, а да је познавање „званичне“ историје засновано на сећању на школске уџбенике? Ја мислим да не грешим јер, веруј ми, ниси једини. Ширење те псеудонауке, то јест псеудоисторије и псеудолингвистике, представља једну друштвену болест која има своје јасне симптоме и јасно дефинисане рањиве и осетљиве групе.

    3. Нема доказа и ништа није темељно истражено. Прво, употреба самог појма „србизам“ за славизме у турском говори довољно сама за себе. Ако постоје србизми, онда вероватно постоје и бугаризми, русизми и украјинизми, те бохемизми и полонизми? Или има само србизама? Форум дозвољава постављање прилога.


    Наслов: Одг: Turcizmi
    Порука од: Слатко и Вода на 16.19 ч. 15.01.2011.
    Језички примери са археолошких налаза, које сам овде покушао да представим, су веома интересантни и било би добро чути мишљење о њима од стране лингвиста на овом сајту, ако лингвисти уопште увде учествују.

    Али, пошто учесници сајта могу да имају само мишљење које је у складу са мишљењем администратора сајта који унапред одлучују шта је нагађање а шта не, најбоље је да се повучем.


    Наслов: Одг: Turcizmi
    Порука од: Belopoljanski на 16.30 ч. 15.01.2011.
    Немој пре одговора на ово последње кратко питање, пошто ме заиста занима. Да ли они који се баве србизмима у турском имају на сличан начин издвојене бугаризме, русизме, кроатизме, полонизме итд.?


    Наслов: Re: Turcizmi
    Порука од: Pedja на 01.08 ч. 17.01.2011.
    Језички примери са археолошких налаза, које сам овде покушао да представим, су веома интересантни и било би добро чути мишљење о њима од стране лингвиста на овом сајту, ако лингвисти уопште увде учествују.

    Али, пошто учесници сајта могу да имају само мишљење које је у складу са мишљењем администратора сајта који унапред одлучују шта је нагађање а шта не, најбоље је да се повучем.

    Ако наводиш тврдње које нису у складу са језичком струком, а при томе не наводиш никакав научни извор којим те тврдње поткрепљујеш, онда се то не може друкче гледати него као нагађање.

    Као што видиш, ми смо овде отворени за дискусије тог типа, само инсиситрамо да се воде на начин који јасно даје до знања да се не ради о научним чињеницама него о претпоставкама, тако што се одвајају у за то намењен подфорум. Ако то теби не одговара, наравно да имаш слободу да тврдње не износиш, али немаш право да очекујеш да ћемо ми овде мењати правила и обичаје који су годинама грађени, само зато што то теби не одговара.


    Наслов: Одг: Turcizmi
    Порука од: lavandablue на 17.28 ч. 12.04.2011.
    Turci za reci deda i baba govore: dedane / dede, odnosno  babane (cula sam u jednoj turskoj seriji),

    pa me zanima da li su te reci koje koristimo u nasem jeziku turskog porekla?

    ovo pitam posto znam da se kod nas ranije govorilo: za ocevog oca: baba/o (?), i za majcinu majku: staramajka.


    Наслов: Одг: Turcizmi
    Порука од: lavandablue на 18.03 ч. 12.04.2011.
    Evo još nekih turcizama:

    Мајмун – maymun
    Кајсија – kayısı
    Патлиџан – patlıcan
    Мусака – musakka
    Седеф – sedef
    Кадифа – Kadifa

    Љубав – aşk
    odatle valjda i potiče glagol: aшикoвати (voditi ljubav), kao i aшик (ljubav)

    Кашика – kaşık
    Саксија – saksı

    Капа – kapak
    Прозор, пенџер -  pencere
    ———————————————————- 


    Наслов: Одг: Turcizmi
    Порука од: lavandablue на 18.07 ч. 12.04.2011.
    Бибер -  biber 


    Наслов: Одг: Turcizmi
    Порука од: lavandablue на 14.16 ч. 14.01.2014.
    Rec "kapija" je takodje turcizam.


    Наслов: Одг: Turcizmi
    Порука од: lavandablue на 14.37 ч. 14.01.2014.
    Evo nekih sajtova na kojima je poveci spisak turcizama:

    http://users.teol.net/~automobile/magaz/Turcizmi.htm (http://users.teol.net/~automobile/magaz/Turcizmi.htm)

    http://www.tt-group.net/forum/viewtopic.php?t=655 (http://www.tt-group.net/forum/viewtopic.php?t=655)

    http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.69.html:341462-U-srpskom-jeziku-vise-od-8-000-turcizama (http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.69.html:341462-U-srpskom-jeziku-vise-od-8-000-turcizama)

    http://forum.fil.bg.ac.rs/index.php?/topic/8206-turcizmi-u-srpskom-jeziku/ (http://forum.fil.bg.ac.rs/index.php?/topic/8206-turcizmi-u-srpskom-jeziku/)


    Наслов: Одг: Turcizmi
    Порука од: s.z. на 05.51 ч. 15.01.2014.
    'Турцизми' није баш најбољи назив, јер се неретко ради о речима из арапског или персијског језика, које су до нас најчешће, али не увек - иако се тако претпоставља у сваким случају -, дошле преко турског, у неретко измењеном значењу, које смо и ми сами додатно мењали. Турски језик Османлија је био препун позајмљеница из арапског и персијског - језика религије и културе -, па је данашњим Турцима у доброј мери неразумљив. 

    Мора се додати и то да се понекад стварно претерује у приписивању појединих речи другим језицима. На крају крајева, нису сви Срби били од Турцима, а скоро сви користе 'деда' и 'баба'. Треба додати и то да се на просторима који су најдуже били под Османлијама уопште не користи облик 'деда' - уобичајени су облици 'ђед' и слични.

    У нашој науци се помало пречесто скаче у замку 'звучи слично'. Ја могу да нађем низ примера изворно српских (словенских), корејских или енглеских (германских или романских) примера речи које звуче изузетно слично, иако нису производ било каквог контакта. Значи, треба мало опрезније поступати. Ствари се морају доказати - није довољно рећи !нема боље теорије, онда је тако'.


    Наслов: Одг: Turcizmi
    Порука од: lavandablue на 13.12 ч. 15.01.2014.
    Tacno, tacno, ali vecina nas ovde nismo lingvisticki strucnjaci. Samo pokusavamo da naucimo nesto vise ili da se samo malo vise obavestimo.
    Nekada i kada mislimo na turcizme, samo podrazumevamo jezike srodne toj kulturi i tom podneblju, pa makar to bili i persijski ili neki arapski jezici.
    Kao sto srpski jezik pripada grupi slovenskih, i oni imaju slicnosti, narocito pojedine reci koje su cak i potpuno iste, tako i turski jezik ima nekada mnogo slicnosti sa persijskim, arapskim...

    A ako nam i dodju strucnjaci na forum, dobrodosli su.

    I u krajnju ruku, trebali bi izucavati sanskrit, pa odatle videti kako su se pojedinacni jezici dalje razvijali.
    Zar ne?



    Наслов: Одг: Turcizmi
    Порука од: тутак на 14.44 ч. 22.05.2020.
    Прегледао сам на брзину разговор.  Сматрам да @Belopoljanski меша бабе и жабе, тј.  науку и псеудонауку.  У ствари, стање око тзв.  турцизама није ни помешано, већ је изврнуто наопачке.  Разлог је једноставан и наведен раније у разговору овде - под турцизме је преко ненаучног приступа натрпано све и свашта.  И то од стране људи који то не би смели да чине због својих звања, што је још горе.  Научни приступ би подразумевао речи из турског језика које су се примиле у српском језику.  Садашњи списак „турцизама“ је политикантска творевина, а не научна, јер се нема шта научити и не могу се правилно класификована сазнања даље предавати, већ се предавањем накарадно постављене класификације настављају заблуде и ствара се још више недоумица.
     Списак на почетку је потпуно нетачан јер се ту налазе речи српског (словесне речи) порекла, арапског, грчког, фарсија, неколико латинских и неколико речи западноевроспког порекла.  Кад би одвојили турцизме, наслов би био у реду.  Овако наслов није на месту.
     Да се разумемо: нисте ви једини ресавци квазинаучног списка тзв.  турцизама, али је ово форум, па се овде може и разговарати о томе, за разлику од других места где би разговор био брисан због опасности за губитак спонзора.