Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum

Читаоница => Најлепши стихови => Тему започео: Pedja на 11.14 ч. 11.05.2007.



Наслов: Miloš Crnjanski
Порука од: Pedja на 11.14 ч. 11.05.2007.
Smiraj

Setim se, kako su u ljubavi,
dragi prvi dani.
Kad su ruke tople,
kad se oči slede,
preletajuci one kutove blede,
oko usana...
Što drhte, protkani,
mutnom tišinom,
u kojoj su smeh i tuga pomešani
nesigurno i tamno.

Klatno zvona
teško i tmurno
u grudi udari me.
Tad se diže,
i, u mutnom oku prozora
puna sitnih glasova večeri
šapućem, nesigurno,
u moje ime.


Наслов: Одг: Miloš Crnjanski
Порука од: Ena на 15.10 ч. 24.02.2014.
СПОМЕН ПРИНЦИПУ


О Балши, и Душану Силном, да умукне
                                               крик.
Властела, војводе, деспоти, беху срам.
Хајдучкој крви нек се ори цик.
Убици диште Видовдански храм!

Слави, и оклопницима, нек умукне пој.
Деспотица светих нек нестане драж.
Гладан и крвав је народ мој.
А сјајна прошлост је лаж.

А ко нас воли, нек воли камен голи.
Нек пољуби мржњу и мртве.
Ископане очи, вино што се точи,
у славу убиства и жртве.

О правди и победи светој нек умукне крик.
Оцеви и браћа и сестре беху срам.
Освети, мајци нашој, нек се ори цик.
Раји, рити, диште косовски храм.

А сунцу и манастирима угушите пој.
Кадифе и свиле нек нестане драж.
Јаук и гробље је народ мој.
А сјајна прошлост је лаж.

Мој народ није стег царски што се вије,
него мајка обешчашћена.
Зној и сиротиња и мржња што тиња
у стиду згаришта и стена.