|
Наслов: архаичне ријечи Порука од: reljicb на 16.28 ч. 18.05.2007. Не знам да ли је још неко фациниран архаичним ријечима и изразима којима говре (или су говорили) наши (пра)родитељи, и не зам да ли је ово право мјесто за дискусију о томе, али ево, остављам вам овдје линк на ријечник архаичног говора моје бабе и дједа, што сам ја успио сакупити до сада: http://docs.google.com/View?docid=dhnrg3bv_380922dwc Као што то рече прва порука из овог форума, не постоји (нити ће постојати) ријечник који обједињује све ријечи српског језика. Мислим да је овај мој мини ријечник доказ за то (волио бих да видим званични ријечник у коме се већ налазе све ове ријечи) :) Наслов: Одг: архаичне ријечи Порука од: Ђорђе Божовић на 21.37 ч. 18.05.2007. То је јако племенит посао.
Наслов: Одг: архаичне ријечи Порука од: Pedja на 23.33 ч. 18.05.2007. Ja sam bas danas razmisljao kako bi bilo dobro saznati koje su izvorne nase reci za mnoge strane, pre svega turske koje su se kod nas toliko srodile da ih i ne smatramo stranim.
Recimo, za secer, starinska rec je valjda slad. A Zaniimljivo mi je i da je rec ocilo nastao verovatno od starinske reci ocil koja je zamenjena danasnjom recju celik, i sve nesto tako... Наслов: Одг: архаичне ријечи Порука од: per на 13.10 ч. 16.06.2007. Лијепо што си то скупио а надам се да ћеш и проширити; ево и ја додајем понешто са Требаве комшијске
ćeti (šćeti, šćio или ћио) elać, али и хелаћ горам у смислу горе, одозго jednoč, али и једноћ, јеноћ nagraisati и награјисати потеци у смислу потрчи И...молим те, не вријеђај се, немој ријечник, боље је рјечник Поздрав Наслов: Одг: архаичне ријечи Порука од: Дарко Новаковић на 13.36 ч. 16.06.2007. Ух, ово једноч ме подсети на речник моје баке.
Мислим да је говорила (као и њени вршњаци) и једночке као и друге речи којима је додавала тај наставак -ке. Зна ли неко откуд ово? Наслов: Одг: архаичне ријечи Порука од: Ђорђе Божовић на 14.55 ч. 16.06.2007. Ponekad se takvi i slični nastavci (-ka ili -re) nadodaju na neke priloge u dijalektima: ondakar (za onda), potekare (za posle?), svagdare ili svagdar (za svagda) i sl.
Наслов: Одг: архаичне ријечи Порука од: Сребрена на 05.07 ч. 21.10.2007. http://docs.google.com/View?docid=dhnrg3bv_380922dwc Баш слатко!! На пример..гурсуз,, ја знам као Угурсуз .. значење је намћор, баксуз, злица.. А шта значи жрдркнути? Је л' то ждракнути? (бацити поглед, на кратко погледати ,скоро кришом) Наслов: Одг: архаичне ријечи Порука од: Madiuxa на 10.44 ч. 21.10.2007. http://docs.google.com/View?docid=dhnrg3bv_380922dwc Баш слатко!! На пример..гурсуз,, ја знам као Угурсуз .. значење је намћор, баксуз, злица.. А шта значи жрдркнути? Је л' то ждракнути? (бацити поглед, на кратко погледати ,скоро кришом) Наслов: Одг: архаичне ријечи Порука од: Зоран Ђорђевић на 14.00 ч. 21.10.2007. Цитат Најлепша мома у Звижду, надалеко чувена са своје красоте, СМИЉАНА, јединица у оца и мајке, брала смиље у гори, па сишла с путељка и заврљала у шуми. Ова лепа реч је из бајке коју је рано јутрос послала Сребрена. (Не знам да ли то она касно леже или рано устаје :). Углавном, за то доба се каже - толико је касно да је већ рано.) Наслов: Одг: архаичне ријечи Порука од: Сребрена на 18.57 ч. 21.10.2007. Da, prošle noći sam ostala do jutra (sabajle !), slučajno..Priča je mnogo lepa...Drago mi je da je već pročitana :)
Smiljane je zalutala... Zavrljala, zavrljana.. kao VRLET ? Kao arhaizam u mom kraju..zavrljačiti = baciti daleko ( možda u vrlet)... Наслов: Одг: архаичне ријечи Порука од: Pedja на 19.37 ч. 21.10.2007. zavrljiti = zalutati
vrljati = lutati Наслов: Одг: архаичне ријечи Порука од: Зоран Ђорђевић на 20.09 ч. 21.10.2007. Цитат Drago mi je da je već pročitana. Извини, али морам поново да питам они што сам већ питао прошле године. Зар није коректније ...што је већ прочитана? Наслов: Одг: архаичне ријечи Порука од: Сребрена на 21.09 ч. 21.10.2007. Цитат Drago mi je da je već pročitana. Извини, али морам поново да питам они што сам већ питао прошле године. Зар није коректније ...што је већ прочитана? Извини, нисам била овде прошле године :) Иначе си потпуно у праву, исправићу :) Наслов: Одг: архаичне ријечи Порука од: Зоран Ђорђевић на 00.03 ч. 22.10.2007. Бојане, треба ли ти помоћ? То што си почео да радиш је врло корисно и, како би рекли овде, напослено.
Наслов: Одг: архаичне ријечи Порука од: Pedja на 01.08 ч. 08.11.2007. Бадњак - божићно храстово дрво
Буџа - дрвени штап Вајат - мала дрвена кућа за спавање Воденица - Дрвена или камена зграда за млевење жита Вршник - поклопац за црепуљу Грах - пасуљ Гувно - простор на коме се одваја зрно жита од плеве Гуњ - крзнени прслук Дељавица - дрвена ниска столица Жиока - гредица под кровом Заструг - дрвена посуда за храну Јарам - прибор за упрезање волова Карала - грдила Клада - одсечен комад стабла Колевка - креветић за бебе Наћве - дрвено корито у ком се месио хлеб Ножице - маказе Опанак - врста кожне обуће Покровац - танка простирка од козије длаке Преслица - дрвена справа за предење вуне, свиле или конопља Разбој - дрвена справа за ткање Рало - дрвена справа за орање њиве Синија (софра) - низак, округао дрвени сто на којим се јело Сито - служи за сејање брашна Стреха - кров Троножац - дрвена столица на три ноге Црепуља - земљана тепсија за печење хлеба на огњишту Ћилим - простирка ткана од вуне Чунак - део разбоја за провлачење вуне Шкриња - дрвен резбарен сандук за одлагање одеће Наслов: Одг: архаичне ријечи Порука од: Ђорђе Божовић на 21.43 ч. 08.11.2007. Колевка - креветић за бебе Ту је, наравно, и "бешика" и "зипка" у западнијим крајевима.Наслов: Одг: архаичне ријечи Порука од: Дарко Новаковић на 23.23 ч. 29.09.2008. Нисам сигуран колико је архаична, али је ја веома дуго нисам чуо. Памтим да сам прочитао ту реч у некој од наших добрих књига.
Ради се о речи смочница. Наслов: Одг: архаичне ријечи Порука од: Психо-Делија на 23.31 ч. 29.09.2008. Да, лепа народна реч за "одељење у кући у којем се држи смок (масна храна) и друге намирнице". Међутим, чини ми се да се ова реч помало изобичајила, односно, све се ређе користи међ' Србљем, док је код Хрвата постала уобичајена. Срби су је заменили старом српском речју шпајз(а). ;D
Наслов: Одг: архаичне ријечи Порука од: alcesta на 20.23 ч. 30.09.2008. Hm, da, čini mi se da sam na to nailazila samo u knjigama štampanim pre šezdesetih... :)
Može li smočnica da bude isto što i ostava? Znam da ostava ne podrazumeva obavezno hranu, ali što se toga tiče, ni špajz kao reč sam po sebi. Наслов: Одг: архаичне ријечи Порука од: Психо-Делија на 22.36 ч. 30.09.2008. Матичин шестотомник каже да је остава - просторија у којиј се држе намирнице и ствари које нису потребне сваког дана, комора, смочница.
По истом извору, шпајз(а) је просторија где се држи храна (обично поред кухиње), смочница, остава. Дакле, шпајз(а), смочница, остава и комора су синоними. 8) Наслов: Одг: архаичне ријечи Порука од: vladikos на 22.06 ч. 05.10.2008. Одлична тема, мада бих је из милоште преименовао у Бакин речник јер све што сам прочитао буди у мени такво осећање. Поред лампира (вампира), кодлака, башчелика и вила којим су ме плашили не бих ли се смирио, ту су и корбач (бич којом се терала стока), поздер (простирка од отпатка, стабла од сушене конопље ''испружио се ко кер по поздеру''), чанчара (корњача), куто или гуто (посуда за пијење воде, која стоји поред извора), мауна (грашак), чанак (дрвена посуда у којој се држао кајмак или сир), стреја (кров, надстрешница), иштап ( апетит). Толико могу да се сетим ''из прва'', како се каже у народу.
Наслов: Одг: архаичне ријечи Порука од: Bojan на 18.14 ч. 02.11.2008. Ево ово је моја прва порука, ова тема ми западе за око, па рекох да и ја допринесем. . . . . . :)
Моја бака је мене једном прилико птитала, након што сам дошао код ње, јесам ли кога "туко" успут. . . . . . што ја наравно ниса разумио. . . . тукати неког - срести исто тако за разбој(видим да неки мисле да је то архаична ријеч, али то је готова једина која се користи за ту справу) може се рећи НАТРА, ТАРА или ткалачки СТАН!!! Ето толико од мене за овај пут!!! ;) Наслов: Одг: архаичне ријечи Порука од: Дарко Новаковић на 10.18 ч. 19.06.2009. Управо се сетих још једне бакине речи. :)
Оварисати, у смислу потрефити, погодити. Наслов: Одг: архаичне ријечи Порука од: мргудина на 11.24 ч. 12.11.2009. ???Što prekinuste ovaj plemenit posao? Možda bi se rodio Rječnik arhaizama ali i neka vrsta Budilice uspomena.
Наслов: Одг: архаичне ријечи Порука од: Duszan на 17.19 ч. 19.10.2010. Kada je hiljada prevagnula na račun tisuće ?
Pošto su brojni dokazi reči tisuća u srpskom jeziku Dušanov zakonik. 16. O monaškom životu: I na tisuću kuća da se hrani u manastirima pedeset kaluđera. 94. O ubistvu: Ako ubije vlastelin sebra u gradu, ili u župi, ili u katunu, da plati tisuću perpera, akoli sebar vlastelina ubije, da mu se obe ruke otseku i da plati trista perpera. Jerotej Račanin - Putašestvje k gradu Jerusalimu I pak dojdosmo u Zagorje na premo Svjatoj Gori, i prěko mora idosmo 11 dni, i tu u Zagorju sjedismo 9 dni, i hodismo po gori, i obrětosmo monastire i crkve mnogo, i grozdije i ovoštije različno, a crkvi čislom 100, i kuća 5 tisuć, sve Hristijani. P. P. Njegoš - Lažni car Šćepan Mali Klanjaju se mnadu suncu dv'je tisuće vitezovah, celivaju mater zemlju da im pokoj tihi dade. Наслов: Одг: архаичне ријечи Порука од: Ђорђе Божовић на 20.40 ч. 19.10.2010. Kada je hiljada prevagnula na račun tisuće? Najverovatnije u periodu XV—XVII veka (u istočnoj i centralnoj zoni štokavštine, naravno). Наслов: Одг: архаичне ријечи Порука од: Fraya на 21.28 ч. 19.10.2010. Цитирано: Pedja link=topic=1088. msg11759#msg11759 date=1192988231 zavrljiti = zalutati vrljati = lutati Vrljati je i bacati,pa verovatno otuda i ono "nemo se frljas s padezi" :) Наслов: Одг: архаичне ријечи Порука од: Duszan на 01.27 ч. 20.10.2010. Цитирано: Ђорђе Божовић link=topic=1088. msg60303#msg60303 date=1287513659 Цитирано: Duszan link=topic=1088. msg60298#msg60298 date=1287501576 Kada je hiljada prevagnula na račun tisuće? Najverovatnije u periodu XV—XVII veka (u istočnoj i centralnoj zoni štokavštine, naravno). Logično jer oba istočna južnoslovenska jezik koriste tu reč, mk. илјада, bg. хиляда Mada mi nije jasno otkud ta promena, tj. pod kakvim uticajem. I da li znaš možda kako je u originalu zapisana u Dušanovom zakoniku ? Moja predpostavka je тысућу :D Наслов: Одг: архаичне ријечи Порука од: Ђорђе Божовић на 02.55 ч. 20.10.2010. Reč je grčkog porekla. Postavio sam je u taj vremenski okvir jer verovatno dolazi zajedno sa drugim balkanizmima u to doba kad su dodiri između balkanskih jezika bili izuzetno jaki i aktivni (budući da su se tad balkanski jezici jedan duži period našli u zajedničkoj državi, pa su neometani granicama i promenama granica mogli da održavaju kontinuirane međusobne dodire, a budući da su u toj državi pomeranja i „prelivanja“ stanovništva bila česta, onda su mogli i jezici da stupaju u razne stratalne odnose; bilingvizam, pa čak i trilingvizam, nije bio retka pojava).
Zašto je pozajmljena grčka reč na mesto izvorne slovenske? Najverovatnije zahvaljujući trgovini koja je, u tom periodu i u toj zajedničkoj državi, u raznim oblicima cvetala na čitavom prostoru Balkana. Maltene svako je bio trgovac. Ljudi su putovali širom Balkana, prodavali svoju robu i kupovali tuđu koju su potom preprodavali drugde. Od Dubrovnika i Bosne do Dunava, Stambola i Atike, ceo Balkan bio je jedna velika tržnica. Jednoj tržnici potreban je i jedan jezik, makar kakav pidžin, za sporazumevanje. Zato su u balkanskim jezicima sve reči iz merne terminologije balkanizmi (dakle, zajedničke su reči, da li su one turske ili grčke ili slovenske, nebitno, ali su postale opštebalkanske). Otuda je i hiljada verovatno ušla u balkanske slovenske jezike, pod tom tendencijom uobličavanja balkanske trgovačke koine. A kako su trgovci u to doba počeli činiti i gradsku klasu, buržoaziju Osmanske carevine, tako se odatle hiljada preselila i u svakodnevni govor. A iz gradova i u okolna sela, mada se po ruralnim dijalektima malo bolje čuva i tisuća, naročito tamo gde se čaršijski uticaj nije dovoljno osetio. Eto, otuda hiljada. Ne bih znao reći kako je u originalu zapisana reč tisuća u Dušanovu zakoniku. Наслов: Одг: архаичне ријечи Порука од: Belopoljanski на 12.38 ч. 20.10.2010. I da li znaš možda kako je u originalu zapisana u Dušanovom zakoniku ? Moja predpostavka je тысућу :D Са Ћ није сигурно, него са словом ШТ које изгледа као Ш са доњом квачицом на средини као у Џ. Прелаз ШТ->Ћ и ЖД->Ђ се десио тек касније. Код нас на источном говорном подручју се углавном очувала група ШТ па говоримо свештеник, општина, опште (а не свећеник, опћина, опће), али опет имамо преосвећен, а не преосвештен. Да се реч и очувала, мислим да би се на нашем подручју говорила тисушт или тисушта. Наслов: Одг: архаичне ријечи Порука од: Duszan на 13.16 ч. 20.10.2010. Цитирано: Belopoljanski link=topic=1088. msg60318#msg60318 date=1287571104 Цитирано: Duszan link=topic=1088. msg60306#msg60306 date=1287530850 I da li znaš možda kako je u originalu zapisana u Dušanovom zakoniku ? Moja predpostavka je тысућу :D Са Ћ није сигурно, него са словом ШТ које изгледа као Ш са доњом квачицом на средини као у Џ. Прелаз ШТ->Ћ и ЖД->Ђ се десио тек касније. Код нас на источном говорном подручју се углавном очувала група ШТ па говоримо свештеник, општина, опште (а не свећеник, опћина, опће), али опет имамо преосвећен, а не преосвештен. Да се реч и очувала, мислим да би се на нашем подручју говорила тисушт или тисушта. Ako nije sa ћ onda je možda тысукю . Evo zašto mislim da nije щ. Nisam uspeo da nađem neku staru srpsku povelju ili nešto slično gde se spominje reč tisuć, pa ne znam tačno u kom obliku je bila zapisana ili kako se izgovarala. HPJ navodi da je u pitanju praslovenska reč : tysǫtja - ćirilicom тысѫтя ili tysętja=тысѧтя, dok "Mali staroslavensko-hrvatski rječnik" navodi reč tysǫĉa = тысѫщa kao staroslovensku verziju. Kako bi ova reč тысѫщa izgledala u modernom srpskom ? ы se izgovara kao i primer: сыръ = сир, рыба = риба . . . ѫ se izgovara kao u primer: рѫка = рука, голѫбь = голуб . . . щ se izgovara kao št свѧщєникъ = свештеник . . . Ne znam da li ona fraza "tušta i tma" (u smislu mnogo ili bezbroj) ima veze s time, jer tma je 10. 000 a ako je tušt iskrivljeno tisušt onda to znači 11. 000. Ali ako je тысѫтя, onda je to u srpskom tisuća. кѫтя = кућа dok je u bugarskom къща свѣтя = свећа, staroslovenski. - свѣщa, u bugarskom свещ u ruskom - свеча u poljskom świeca моть = моћ, ssl. - мощь, bg. - мощ, ru. - мочь , pl. - moc što odgovara reči tisuća, ruski - тысяча, poljski - tysiąc Наслов: Одг: архаичне ријечи Порука од: Belopoljanski на 14.44 ч. 20.10.2010. У црквенословенским списима и средњовековним повељама се користи тисушт(у), са шт и оно је ту дефинитивно стајало. Сад конкретно у Душановом законику како је записано, не знам и не сећам се да ли је било са јери или са и, али јуса великог (ѫ) дефинитивно није било, јер њега у српскословенском нема, или га има врло ретко.
Свећа у себи нема шт, она је од свет, светлост, свет+ја. Наслов: Одг: архаичне ријечи Порука од: Ђорђе Божовић на 14.57 ч. 20.10.2010. Са Ћ није сигурно, него са словом ШТ које изгледа као Ш са доњом квачицом на средини као у Џ. Прелаз ШТ->Ћ и ЖД->Ђ се десио тек касније. Код нас на источном говорном подручју се углавном очувала група ШТ па говоримо свештеник, општина, опште (а не свећеник, опћина, опће), али опет имамо преосвећен, а не преосвештен. Да се реч и очувала, мислим да би се на нашем подручју говорила тисушт или тисушта. Ne, to ŠT je uticaj crkvenog jezika. Narodni štokavski refleks, i na istoku i na zapadu, jeste uvek Ć (svećenik je naš ispravan narodni oblik, a sveštenik je ostatak crkvenoslovenskog uticaja; otuda i preosvećen), odnosno Đ (građani i sl., štokavski nikada nema ŽD). To su vrlo stare promene koje su zahvatile celu štokavštinu, i upravo, njena su razlikovna karakteristika u odnosu na druge slavine (još u Povelji Kulina bana imamo Đ). Ispravan štokavski oblik jeste tisuća. Štokavski ima reflekse ŠT i ŽD samo od skupova *stj, *skj, *zdj, *zgj i sl. (vještica, moždani i sl.), a od običnih *tj i *dj on uvek (makar u glavnini dijalekata, i svakako u istočnim dijalektima) ima reflekse Ć i Đ (sveća i svećenik, noć, tisuća, građani, međa itd.) — jedino se u nekim, sad za ovu priču nebitnim, dijalektima javlja *dj > J (i dalje se to naslanja na slovenački jezik), ali sad to nije bitno. Jedino istočnojužnoslovenski dijalekti (zapravo, samo bugarski, ni makedonski čak ne) tu imaju ŠT kao refleks (bug. svešt, nošt za sveća i noć). Наслов: Одг: архаичне ријечи Порука од: Belopoljanski на 15.06 ч. 20.10.2010. Значи, код нас на истоку то ШТ није очувано у говору из старих времена, него је остало искључиво се ослањајући на црквенословенски?
Како на западу то није случај? И тамо се народ везивао за црквенословенску језичку традицију, можда чак и јаче због мешовитости католичке и православне средине, до те мере да су се чак створиле и вештачке границе као нпр. Иван – католичко име, Јован – православно, Ст(ј)епан – католичко, Стефан – православно, а опет су у говору активне речи опћина, опће итд.? Наслов: Одг: архаичне ријечи Порука од: Ђорђе Божовић на 15.21 ч. 20.10.2010. Значи, код нас на истоку то ШТ није очувано у говору из старих времена, него је остало искључиво се ослањајући на црквенословенски? Da, izuzetno u tih par leksema. Iz starih vremena nam dolazi upravo ć kao refleks od *tj i *kj, a št pak kao refleks od grupa *stj, *skj i sl. Како на западу то није случај? И тамо се народ везивао за црквенословенску језичку традицију, можда чак и јаче због мешовитости католичке и православне средине, до те мере да су се чак створиле и вештачке границе као нпр. Иван – католичко име, Јован – православно, Ст(ј)епан – католичко, Стефан – православно, а опет су у говору активне речи опћина, опће итд.? Nije mi poznato da je na zapadu crkvenoslovenski uticaj tako jak. Jači je, upravo, u istočnom (srpskom) književnom jeziku, zato se ovde i čuvaju sveštenik, opština, Vaskrs i drugo na va- (gl. vaspostaviti, recimo), sa alternativom ili bez nje u pravim narodnim oblicima, a u zapadnoj varijanti dolaze isključivo pravi narodni štokavski oblici (sa ć, sa u- itd.), jer crkvenoslovenske redakcije tu na zapadu ne bi trebalo da su uticale u toj meri ni na književnojezički ni na narodski izražaj. To se ovamo na istoku dogodilo, gde je crkvenoslovenski i bio u dužoj i postojanijoj upotrebi u kulturi. Na zapadu nije bio u takvoj upotrebi, pa se tamo razvijao narodni i književni štokavski jezik neometan takvim unutarslovenskim diglosijama. Наслов: Одг: архаичне ријечи Порука од: Duszan на 11.17 ч. 21.10.2010. Цитирано: Ђорђе Божовић Ne, to ŠT je uticaj crkvenog jezika. Narodni štokavski refleks, i na istoku i na zapadu, jeste uvek Ć (svećenik je naš ispravan narodni oblik, a sveštenik je ostatak crkvenoslovenskog uticaja; otuda i preosvećen), odnosno Đ (građani i sl. , štokavski nikada nema ŽD). To su vrlo stare promene koje su zahvatile celu štokavštinu, i upravo, njena su razlikovna karakteristika u odnosu na druge slavine (još u Povelji Kulina bana imamo Đ). Ispravan štokavski oblik jeste tisuća. Sam sad pogledao u Povelji Kulina bana. Stoji ovako: ѣ бань босъньцки Кулинъ присезаю тебѣ кнеже Крьвашу и всимь граћамь дубровьчамь Znači da se ћ (đerv) koristio da obeleži glas đ ne ć ? I niže u tekstu stoji rečenica: дати имъ сьвѣтъ и помокь какоре и себѣ коликоре моге ova mi je rečenica zanimljiva zbog reči помокь jer je ista situacija kao i sa reči tisuć staroslovenski:помощь , bugarski: помощ, srpski: помоћ izvor: Povelji Kulina bana. skenirana: hxxp: www. bosnjaci. net/foto/povelja_kulina_bana_3_big. jpg prekucana: hxxp: www. camo. ch/Images/Povelja. jpg Наслов: Одг: архаичне ријечи Порука од: Ђорђе Божовић на 16.37 ч. 21.10.2010. Sam sad pogledao u Povelji Kulina bana. Stoji ovako: ѣ бань босъньцки Кулинъ присезаю тебѣ кнеже Крьвашу и всимь граћамь дубровьчамь Znači da se ћ (đerv) koristio da obeleži glas đ ne ć ? Da, to je to — građamь, karakteristična štokavska pojava, i zbog toga i kažemo kako je Povelja Kulina bana najstariji dokument na štokavskome narodnom jeziku. Jeste, đerv je u glagoljici i staroj ćirilici imalo vrednost /đ/ (zato se i zove „đerv“). I niže u tekstu stoji rečenica: дати имъ сьвѣтъ и помокь какоре и себѣ коликоре моге ova mi je rečenica zanimljiva zbog reči помокь jer je ista situacija kao i sa reči tisuć staroslovenski:помощь , bugarski: помощ, srpski: помоћ Jeste, isti je glasovni odnos. Bugarski ŠT prema srpskohrvatskom Ć (i s njime takođe makedonsko Ќ i slovenačko Č, kao zajednička zapadnojužnoslovenska izoglosa). Наслов: Одг: архаичне ријечи Порука од: Duszan на 14.09 ч. 23.10.2010. Evo i konkretnih stvari da se potvrdi ova naša priča.
Svi primeri su iz knjige: (http://img40.imagefra.me/i7an/dushan/r5q_d13_u8z3z.jpg) U starijim spisima se javlja oblik тисущ, a negde čak i zajedno se javlja sa narodnim тисукь kao u ovom primeru, gde čak piše i общине za razliku od uobičajnog oblika опкине (http://img37.imagefra.me/i7an/dushan/x1ie_588_u8z3z.jpg) ili skroz narodno: (http://img40.imagefra.me/i7an/dushan/k_0e7_u8z3z.jpg) Dok se kasnije počinju javljati ovakvi oblici: (http://img40.imagefra.me/i7an/dushan/v8w_2dd_u8z3z.jpg) (http://img38.imagefra.me/i7an/dushan/ud_967_u8z3z.jpg) Izgleda da je ћ počelo obeležavati glas ć ne đ Наслов: Одг: архаичне ријечи Порука од: Duszan на 18.11 ч. 26.10.2010. Postoji još jedna reč koja me interesuje, to je kašika. Ova reč je u naš jezik ušla preko Osmanlija i ima jasno turkijsko poreklo tr. - kaşık, ky. - кашык, tt. - qaşıq, uz. - qoshiq.
Dok svi ostali slovenski jezici koriste originalnu slovensku reč: sl. - žlica hr. - žlica mk. - лажица bg. - лъжица cz. - lžíce sk. - lyžica pl. - łyżka ru. - ложка be. - лыжка ua. - ложка gls.- łžica dls.- łžyca csb.- łëżka Kako je ova reč izgledala u srskom ? lžica ? lažica ? ložica ? žlica ? I da li je ona kao takva negde zabeležena ? Kad bi se mogao prelistati "Hilandarski medicinski kodeks" verujem da bi se našao odgovor. Наслов: Одг: архаичне ријечи Порука од: bolo на 18.31 ч. 26.10.2010. Postoji još jedna reč koja me interesuje, to je kašika. Ova reč je u naš jezik ušla preko Osmanlija i ima jasno turkijsko poreklo tr. - kaşık, ky. - кашык, tt. - qaşıq, uz. - qoshiq. Dok svi ostali slovenski jezici koriste originalnu slovensku reč: sl. - žlica hr. - žlica mk. - лажица bg. - лъжица cz. - lžíce sk. - lyžica pl. - łyżka ru. - ложка be. - лыжка ua. - ложка gls.- łžica dls.- łžyca csb.- łëżka Kako je ova reč izgledala u srskom ? lžica ? lažica ? ložica ? žlica ? I da li je ona kao takva negde zabeležena ? Kad bi se mogao prelistati "Hilandarski medicinski kodeks" verujem da bi se našao odgovor. Očigledno je da je tvorbena osnova bila lъž-, a sufiks na jugu -ica a na severu i istoku -ka. Takav bi oblik u srpskom dao lažica, sa restitucijom poluglasa #lž->#lъž, ili eventualno žlica, sa metatezom #lž->#žl. Наслов: Одг: архаичне ријечи Порука од: ArsLonga на 12.20 ч. 14.11.2010. Očigledno je da je tvorbena osnova bila lъž-, a sufiks na jugu -ica a na severu i istoku -ka. Takav bi oblik u srpskom dao lažica, sa restitucijom poluglasa #lž->#lъž, ili eventualno žlica, sa metatezom #lž->#žl. Да, у српском је то лажица (цслов. лъжица); вероватно у вези с глаголом залагати, заложити (појести нешто). А што се тиче босанског бана Кулина, веома је занимљиво да он на крају писма вели: [... мѣсеца августа: у дьвадесети и деветы днь тисука и сьто и ωсмьдесеть и деветь лѣть: усѣчение главе Иωвана Крьститела...]. (http://i467.photobucket.com/albums/rr39/vukotic/usekovanje.jpg?t=1289733568) Усековање главе Јована Крститеља, по старом Јулијанском календару, обележава се у СПЦ баш 29. августа. Такође је занимљиво да Хрвати некритички присвајају све чега се дочепају, па тако и Кулина Бана. Погледајте ово: уместо "Усеченије главе Јована Крститеља" они преводе са "Glavosijek Ivana Krstitelja" (http://www.poskok.info/index.php?option=com_content&view=article&id=3546:kulin-ban-hrvat-ili-bosnjak&catid=87:radoslav-dodig&Itemid=72). Чудо да је Јован/Иван и поред "крижа" остао "Крститељ", а не, на пример, Иван Крижаљ или тако некако. :D Наслов: Одг: архаичне ријечи Порука од: Belopoljanski на 19.07 ч. 20.11.2010. Чудо да је Јован/Иван и поред "крижа" остао "Крститељ", а не, на пример, Иван Крижаљ или тако некако. :D Другачије доживљавају појам крста и кртштења. Код нас се крштење асоцира са крстом, а код њих са Кристом и Кр’стом, док крст називају крижом. Уопште не повезују крст са крштењем, него Христа, зато се за обред крштења не каже „крижање“, већ је крижање кад се неко прекрсти руком. Одатле је крститељ и даље крститељ. Наслов: Одг: архаичне ријечи Порука од: ArsLonga на 07.05 ч. 21.11.2010. Другачије доживљавају појам крста и кртштења. Код нас се крштење асоцира са крстом, а код њих са Кристом и Кр’стом, док крст називају крижом. Уопште не повезују крст са крштењем, него Христа, зато се за обред крштења не каже „крижање“, већ је крижање кад се неко прекрсти руком. Одатле је крститељ и даље крститељ. Рекао бих да си помешао крштење и хризмање (помазање, миропомазање); ово друго је директно везано за Христоса (гр. χρῖσμα 'миро', χρίω 'помазати'; итал. cresima 'крема'). Сматра се да су, у словенским језицима, речи крст и Христ уско повезане, јер је словенско *krьstъ означавало Христоса, а та реч је, по Фазмеру, преузета из ствнем. krist, christ (уп. лат. crux). Узмимо реч крсташи (хрв. крижари), која указује на Христове ратнике, са крстом на њиховим одорама и оклопима, као симболом вере у Христоса. У германским и романским језицима појам крштења је везан за реку Јордан и потапање (гр. βάπτιση, нем. Taufen) Христоса у воду (Јован Крститељ). Дакле, Јован је крстио ("баптизовао") Христоса. Наравно, овде су ствари далеко од тога да буду потпуно јасно, пошто се многи етимолози не слажу са оним што тврди Макс Фасмер. Скок, на пример, тврди да словенска реч крст није посуђеница из старовисоконемачког, мада није до краја јасно рекао одакле је та реч стигла (можда од кршћанин/хришћанин →кршћење/крштење). ___________________________ А ово са Крижаљем. како видиш. требало је да буде моја "духовита" опаска, пошто су Хрвати ту све превели на "њихов језик", осим речи Крститељ. Наслов: Одг: архаичне ријечи Порука од: Belopoljanski на 15.10 ч. 21.11.2010. Не, кризмање је оно што у православној терминологији одговара миропомазању. Знам да је била духовита опаска и да ниси озбиљно мислио :) само реагујем на то појашњењем да се у хрватском стандарду, као и у говору тамошњих католика, крстом назива сакрамент крштења (крстити, у значењу енг. to baptise, to christen) и да то изводе од Крист, од грч. кристос, помазан, а преко старословенског крьстъ, док сам појам крста као предмета и облика називају крижом према латинском crux и сличним облицима код католичких Словена попут пољског krzyź.
Јасно ми је шта желиш да кажеш и не улазим у то колико је хрватско објашњење тачно или не, али оно поседује своју унутрашњу логику према којој се обред крштења тако зове без обзира што је реч за облик крста криж. Наслов: Одг: архаичне ријечи Порука од: VladKrvoglad на 23.31 ч. 30.11.2010. Očigledno je da je tvorbena osnova bila lъž-, a sufiks na jugu -ica a na severu i istoku -ka. Takav bi oblik u srpskom dao lažica, sa restitucijom poluglasa #lž->#lъž, ili eventualno žlica, sa metatezom #lž->#žl. Да, у српском је то лажица (цслов. лъжица); вероватно у вези с глаголом залагати, заложити (појести нешто). А што се тиче босанског бана Кулина, веома је занимљиво да он на крају писма вели: [... мѣсеца августа: у дьвадесети и деветы днь тисука и сьто и ωсмьдесеть и деветь лѣть: усѣчение главе Иωвана Крьститела...]. (http://i467.photobucket.com/albums/rr39/vukotic/usekovanje.jpg?t=1289733568) Усековање главе Јована Крститеља, по старом Јулијанском календару, обележава се у СПЦ баш 29. августа. Такође је занимљиво да Хрвати некритички присвајају све чега се дочепају, па тако и Кулина Бана. Погледајте ово: уместо "Усеченије главе Јована Крститеља" они преводе са "Glavosijek Ivana Krstitelja" (http://www.poskok.info/index.php?option=com_content&view=article&id=3546:kulin-ban-hrvat-ili-bosnjak&catid=87:radoslav-dodig&Itemid=72). Чудо да је Јован/Иван и поред "крижа" остао "Крститељ", а не, на пример, Иван Крижаљ или тако некако. :D Negde nadjoh etimologiju reci zlica/lazica. Mislim da nije od 'zaloziti se' vec od neke stare slovenske reci za 'jezik'(organ). Na zalost, ne mogu se setiti gde sam to procitao, niti koja je rec u pitanju. Ali, logika je naravno ista: kao sto je i viljuska ('vilica') od vilicne kosti (ima 'zube') Наслов: Одг: архаичне ријечи Порука од: Duszan на 00.36 ч. 01.12.2010. Ali, logika je naravno ista: kao sto je i viljuska ('vilica') od vilicne kosti (ima 'zube') Zar viljuška ili vilica nije deminutiv od vila (oruđe za seno)? Наслов: Одг: архаичне ријечи Порука од: VladKrvoglad на 13.06 ч. 01.12.2010. vile- vilice ('ce' za umanjivanje) je meni super logika. Ali ako razmislimo, onda odakle "vile"? (velike celjusti?)
Наслов: Одг: архаичне ријечи Порука од: VladKrvoglad на 13.16 ч. 01.12.2010. Ma, evo, ja sam likovnjak, nisam 'obuceni' lingvista, samo imam veoma veliku potrebu da razmisljam o jeziku, da se bavim tim pitanjima, jer reci dozivlajvam cesto vizuelno.
A zakljucak po kojem bi zlica/lazica dolazila od veoma stare reci za jezik - ima veoma mnogo smisla: eliminises milion danas postojecih predmeta koji mogu posluziti za gradjenje pojmova, i sta ti ostaje? Covek u prirodi, okruzen onim sto poznaje: svoje telo, neka navike zivotinja, svoje dozivljavanje sveta i slicno. Zivotinje koje su u neposrednom covekovom okruzenju, kao pas, na primer, locu vodu jezikom. Znaci, napravis drveno orudje kojim u usta ubacujes tecnost, kao pas svojim jezikom. Kako bi nazvao to orudje? Za viljusku - verovatno bi predak orudja koje hranu nabada bila neka vrsta srpa, gde se komadi kamenja lepe na drveni zakrivljeni stap. Ko je video ove alatke, shvatice da neodoljivo podsecaju na donju vilicu (donji deo celjusti) zivotinja. Sledeci je korak - koristenje takve donjovilicne kosti - pa je odgovor na pitanje: "kako bih nazvao tu alatku" - vise nego logican! :))) Naravno da ovakvo 'istrazivanje' porekla reci ne moze uvek da se primeni. Ono sto je u celoj prici lepo je bas to trazenje u masi mogucnosti! Наслов: Одг: архаичне ријечи Порука од: Duszan на 13.40 ч. 01.12.2010. Виле су код свих Словена виле :
sl. - vile hr. - vile mk. - вила bg. - вила cz. - vidle sk. - vidly pl. - widły ru. - вилы be. - вілы ua. - вила gls. - widły dls. - widły а виљушке су : sl. - vilice hr. - vilicа mk. - виљушка bg. - вилица cz. - vidlička sk. - vidlička pl. - widły ru. - вилка be. - вілы ua. - вила gls. - widlički dls. - widlicki Док су вилице углавном чељуст. Наслов: Одг: архаичне ријечи Порука од: bolo на 13.53 ч. 01.12.2010. Vasmer's Etymological Dictionary :
WORD: вила GENERAL: II., обычно мн.ч. ви́лы, укр. ви́ла, блр. вiла, др.-русск. вила, болг. ви́ла, сербохорв. ви̏ле̄ мн. ч., др.-чеш. vidle, чеш., слвц. vidly, польск. widɫy, в.-луж., н.-луж. widɫy. ORIGIN: Слав. vidla, первонач. "гнутое, витое", родственно вить; ср. Преобр. 1, 84; Брюкнер 613; Мурко, WuS 12, 338 и сл. С последним сближается также др.-инд. vētrás "камыш"; см. Меjе, Et. 418; Младенов 66. Неубедительно объяснение слав. *vidla как "крюкообразного орудия" и сравнение с лат. vidulus "плетеная корзина", др.-инд. vēdás "связанныj метелкоj пучок сочноj травы", греч. ἰδνόομαι "изгибаюсь"; см. Петерссон, AfslPh 36, 152 и сл. Из др.-русск. диал. (псковск.) вигла заимств. эст. vigl, род. п. vigla "вилы"; см. Оянсуу, Virittäjä, 15, 34 и сл.; FUFAnz. 25, 174; Фасмер, Eesti Keel, 1938, стр. 164 и сл.; ZfslPh 15, 454 и сл.; Калима, FUFAnz. 26, 48. Неверно Миккола, АВ 97. WORD: ло́жка GENERAL: укр. ло́жка, др.-русск. лъжица, лъжька, цслав. лъжица, болг. лъжи́ца, сербохорв. ла̀жица, словен. žlíса, чеш. žliсе, lžiсе, диал. lеžkа, польск. ɫуżkа, словин. lgièt (*lъgъtь) "мастерок каменщика", в.-луж. ɫžiса, н.-луж. ɫžуса, полаб. lazéića. ORIGIN: Вероятно, родственно алб. lugë "ложка" (Иокль, LKU 150 и сл; не заимств. из слав., вопреки Г. Маjеру (Alb. Wb. 250; Alb. Stud. 3, 37, IF 2, 368)), вост.-осет. ali̥gd "надрез, разрез", ali̥gdi̥n "делать надрез", др.-инд. rujáti "ломает"; см. Иокль, там же; Миккола, Berühr. 1, 137. Ср. знач. шв., датск. sked "ложка" : д.-в.-н. sceidôn "раскалывать", др.-англ. spón "ложка"; д.-в.-н. spân "щепка", др.-исл. spánn, sраnn "щепка, ложка". Менее приемлемо сравнение с лат. ligulа "ложка", др.-ирл. liag — то же, нов.-ирл. liach, вопреки Педерсену (Kelt. Gr. 1, 101), потому что в таком случае пришлось бы предположить невероятную ассимиляцию *lьgа>*lъgа. Кельт.-лат. слова связаны с лиза́ть; см. Бернекер 1, 750 и сл.; Вальде—Гофм. 1, 800 и сл. Сомнительно в фонетическом отношении сравнение с греч. λύζω "икаю", аор. ἔλυγξα, λύγξ, род. п. λυγγός "глотание", ср.-в.-н. slûch "горло, пасть, пропасть", slucken "жадно глотать" (Преобр. I, 464). Ср. лы́жа. Наслов: Одг: архаичне ријечи Порука од: VladKrvoglad на 14.31 ч. 01.12.2010. Виле су код свих Словена виле : sl. - vile hr. - vile mk. - вила bg. - вила cz. - vidle sk. - vidly pl. - widły ru. - вилы be. - вілы ua. - вила gls. - widły dls. - widły а виљушке су : sl. - vilice hr. - vilicа mk. - виљушка bg. - вилица cz. - vidlička sk. - vidlička pl. - widły ru. - вилка be. - вілы ua. - вила gls. - widlički dls. - widlicki Док су вилице углавном чељуст. Mislim da se ovde nista ne kosi sa postavkom po kojoj je viljuska ' (jedna) mala donjoceljusna kost' a vile '(jedna) velika, to jest samo donja celjusna kost'. Mnozina 'vile' za u stvari jednu kost je po mom misljenju logicka greska gde se augmentativ postize zamenom velicine mnozinom. (tipican primer: 'MI, Nase Kraljevsko Visocanstvo...') Celjust/gubica/ralje je nesto vise od samo jedne svoje kosti (anatomski postoje: 'donja' i 'gornja' vilica). Наслов: Одг: архаичне ријечи Порука од: karloružni на 11.57 ч. 07.06.2011. Nadam se da je ovo pravo mesto za nekoliko izraza iz narodnih pesama, za koje mi nije sasvim jasno šta znače:
-mori ("Gajtano, mome, mori", "Da znaješ, mori, mome", "Dude, mori, Dude", "Milkano, dado, mori", "Što ti je, Stano, mori", "Kad sum bil, mori, Đurđo", "Mori, Bojko, dilber Bojko", "Cveto, mori, Cveto") = more? -merak -džanum Наслов: Одг: архаичне ријечи Порука од: Duszan на 01.15 ч. 08.06.2011. džanum znači dušo moja, dragi moj
merak je užitak Наслов: Одг: архаичне ријечи Порука од: karloružni на 11.42 ч. 08.06.2011. džanum znači dušo moja, dragi moj Dakle "merak mi je" znači "uživam"?merak je užitak Da li znaš i odakle potiče ta reč? Pozdrav Dopuna: Evo što nađoh: http://www.republika.co.rs/446-447/22.html Наслов: Одг: архаичне ријечи Порука од: Killjoy на 07.25 ч. 25.09.2011. Ех како су прабабе и курбабе. Бавите се оним речником на "југ од Србију бре".
Оно ни луд не разуме, а камоли нормалан. П. С. Моја прабаба покојна (родом из Срема) никад није користила неке "ишчашене" изразе, али жена није умела да каже "кукуруз" па да је Бог види, него "куруз". Досадило јој ваљда сво оно кукање за време рата па јој се и КУКУруз огадио. ;D |