|
Наслов: Реч "Хајде" Порука од: Mallrat на 09.48 ч. 08.06.2007. Занима ме порекло ове речи. У украјинском и руском она постоји (гайдА/айдА), и практично значи исто што у српском, али готово нико не користи сада ову реч, она је само сленг. Ако се не варам, у румунском такође постоји ова реч. У хебрејски она је прешла од руских емиграната, и једно време било је врло популарна.
Шта мислите, какво је порекло ове речи? Наслов: Re: Реч "Хајде" Порука од: Miloš Stanić на 12.22 ч. 08.06.2007. Mislim da je turskog porekla, a siguran sam da postoji i u Albanskom
Наслов: Одг: Реч "Хајде" Порука од: Ђорђе Божовић на 22.59 ч. 09.06.2007. Врло вероватно је пореклом из турско-татарске (алтајске) породице:
Цитирано: Викиречник айда (ajdá) 1. (colloquial) let's go, c'mon Хватит работать, айда по домам. — Enough of the work, let's go home. 2. (colloquial) made off; dashed away; vanished Мы поругались, он собрал вещички и айда. — We had a quarrel, then he got his belongings and left. Айда is used mostly as an imperative verb, but it is invariable. In Russian grammar айда does not count as a true verb and is considered to be closer to an interjection. Supposedly from Tatar әйдә. Занимљиво је то што је и у српском реч (х)ајде с граматичке тачке гледишта узвик, али као и руско айда понаша се као глагол у императиву, додуше у српском може да добије и наставке, за разлику од руског: хајдемо, хајдете (али само за ова два лица). Ови императиви постоје и у краћем облику: (х)ајмо и (х)ајте, а Бојан је у овој (http://forum.vokabular.org/index.php?topic=232.msg8918#msg8918) поруци побројао и још неколико сродних облика. У српском се (х)ајде често скраћује и на де или дер, које се онда додаје императиву: нађидер, видиде (колокв.). Чак се може додати и на самог себе: дедер. :) Дедер (колокв.) се употребљава исто као (х)ајде (узвик у служби императивног глагола), али за разлику од (х)ајде, које је више заповедно, дедер има више молбени призвук. Када се употреби иронично, (х)ајде има значење неверице и подсмевања. Наслов: Одг: Реч "Хајде" Порука од: Бојан Башић на 23.11 ч. 09.06.2007. Занимљиво је то што је и у српском реч (х)ајде с граматичке тачке гледишта узвик Ne slažem se. Dobro si primetio da može dobijati nastavke za lica, što baš i nije karakteristika uzvikâ, a druga stvar koja takođe govori protivno tvojoj tvrdnji jeste to što su uzvici fizički odvojeni od ostatka rečenice (zarezom i sl.) i mogli bi se izostaviti bez promena po ostatak rečenice, što je sa hajde vrlo često nemoguće izvesti. Sve u svemu, jasno je da situacija nije ni blizu čiste. M. Stevanović je hajde nazvao imperativnom rečcom, u isti koš stavljajući i nemoj; ovakva njegova kategorizacija se i dalje prilično često citira. Наслов: Одг: Реч "Хајде" Порука од: Ђорђе Божовић на 23.27 ч. 09.06.2007. M. Stevanović je hajde nazvao imperativnom rečcom, u isti koš stavljajući i nemoj; ovakva njegova kategorizacija se i dalje prilično često citira. Аха. У реду, има смисла. ;)Наслов: Одг: Реч "Хајде" Порука од: Нескафица на 11.30 ч. 10.06.2007. Pa i to "imperativna rečca" je možda malo bez veze (tako ukrštati dve vrste reči - glagole i rečce...) Najprostija definicija, koja je poslednjih godina i jedina na snazi, jeste da je "hajde" defektan glagol koji od svih oblika ima jedino potpuno pravilan imperativ (kao što i glagol "jesam" ima samo prezent). Shodno tome bi "nemoj" bio supletivni negirani oblik od "hajde".
Наслов: Одг: Реч "Хајде" Порука од: Ђорђе Божовић на 15.47 ч. 10.06.2007. ...и од деде(р). :)
Него, хајде нема баш потпуно правилан императив. И јесам и немој су препознатљиви облици глагола (имају наставке који се додају на глаголе), а реч хајде никако није глаголски облик (па још у императиву) кад се посматра морфолошки, иако се употребљава као друго лице једнине императива (али нема наставка). Хајде уопште "не личи" на глагол. ;) Узгред, вероватно је онда и дедер или деде такође дефектан глагол? Мада, он има само тај један облик. Наслов: Одг: Реч "Хајде" Порука од: Нескафица на 16.07 ч. 10.06.2007. Kakav precizan gramatički argument - "ne liči" na glagol :)
Hajde, hajdemo, hajdete nisu apsolutno ništa drugo do imperativi. Svi su ti oblici pravilni (u smislu građenja imperativa), a drugih oblika taj glagol nema. Samo mi objasni kako to "nemoj" ima nastavak koji se dodaje na glagole - za "-moj" ili "-oj" još nisam čuo. "De" je rečca, a "dede" njena reduplikativna varijanta. Наслов: Одг: Реч "Хајде" Порука од: Ђорђе Божовић на 16.26 ч. 10.06.2007. Hajde, hajdemo, hajdete nisu apsolutno ništa drugo do imperativi. Svi su ti oblici pravilni (u smislu građenja imperativa), a drugih oblika taj glagol nema. Како? Наставци за друго лице једнине императива су -и, -ј (односно -Ø) и -ји. Зато хајде и није императив кад се посматра морфолошки. Само значењски.Samo mi objasni kako to "nemoj" ima nastavak koji se dodaje na glagole - za "-moj" ili "-oj" još nisam čuo. То је, по мом мишљењу, нулти наставак (односно наставак -ј), као год што је то код глагола певај и сл."De" je rečca, a "dede" njena reduplikativna varijanta. Хм, а није ли од значаја то што је де у ствари настало од хајде? ???Наслов: Одг: Реч "Хајде" Порука од: Нескафица на 17.39 ч. 10.06.2007. Како? Наставци за друго лице једнине императива су -и, -ј (односно -Ø) и -ји. Зато хајде и није императив кад се посматра морфолошки. Само значењски. Po istoj toj logici, "hoću" i "mogu" ne mogu biti prezenti 1. lica jednine jer imaju nastavke koji "morfološki" ne odgovaraju. То је, по мом мишљењу, нулти наставак (односно наставак -ј), као год што је то код глагола певај и сл. Nulti nastavak ne postoji u imperativu, već samo -i, -j i -ji. Sem toga, ne postoji nijedan glagol čija se prezentska osnova završava na -o-, tj. imperativ na -oj. Dakle, i taj je imperativ defektan pošto nije dobijen nikakvom derivacijom. Наслов: Одг: Реч "Хајде" Порука од: Ђорђе Божовић на 18.27 ч. 10.06.2007. Po istoj toj logici, "hoću" i "mogu" ne mogu biti prezenti 1. lica jednine jer imaju nastavke koji "morfološki" ne odgovaraju. Наставак -(ј)у је наставак за прво лице презента у словенским језицима; ова два глагола само одражавају малчице "архаичније" облике и начине грађења... Они јесу презенти, а с друге стране, хајде није императив, него се само употребљава као императив.Хајде је само по значењу императив, не и по облику и грађењу. Исто тако је и де и деде(р). Упореди реченице: Хајде то уради и Деде то уради (или: Де то уради, одн. Уради де то). Разлика између хајде и деде(р) је само у томе што хајде може да добије наставке за прво и друго лице множине императива, али и једно и друго се потпуно исто употребљавају. (Не могу да смислим реченицу у којој би хајде било самостално, у којој би било једини "глагол"; оно увек стоји уз неки глагол, као и деде. Хајдемо и хајдете могу да стоје сами у реченици, али они увек имају значење: "хајде да идемо, хајде да кренемо" - исп. и руско айда од пре неколико порука.) Зато и није без основа Стевановићева тврдња. А ако је (х)ајде глагол, онда је и деде(р); тј. ако је деде(р) речца, онда је и (х)ајде... Наслов: Одг: Реч "Хајде" Порука од: Ђорђе Божовић на 18.38 ч. 10.06.2007. Nulti nastavak ne postoji u imperativu, već samo -i, -j i -ji. Sem toga, ne postoji nijedan glagol čija se prezentska osnova završava na -o-, tj. imperativ na -oj. Занимљиво је, можда, то што се у ужичком крају каже немо уместо немој... Сећам се да је и моја учитељица говорила: "Ма немо!". :DНаслов: Одг: Реч "Хајде" Порука од: Нескафица на 18.48 ч. 10.06.2007. Они јесу презенти, а с друге стране, хајде није императив, него се само употребљава као императив. Ah, ono što je praslovensko i prarusko može, a ono što je tursko ne može... Pa dokle bre više objašnjavanje srpskog jezika "malčice 'arhaičnijim'" (kakav eufemizam - prezenti na -ju nisu aktuelni već koju stotinu godina), prastarim i odavno umrlim mehanizmima, da ne kažem dejstvujuščimi silami cerkvenoslavjanskogo jazika? Alo, Đorđe, živiš u 21. veku, trgni se... Ako su "hoću" i "mogu" prezenti, onda je i "hajde" imperativ. Nemaš apsolutno nikakvu osnovu da nešto što je "milo nam em drago praslovensko i 'malčice "arhaičnije"'" prihvataš, a nešto što je turskog porekla odbacuješ samo zato što ti se ne sviđa taj završetak -e. Nađi mi "glagolsku dopunu" (kažeš da je "hajde" uvek nesamostalno) u rečenici "Ma hajde!" (u smislu "Ma šta mi napriča!"). Upravo zbog toga što si rekao - da imamo "de", ali ne i "demo" i "dete" - rečca "de" nikako ne može biti imperativ, a "hajde" jeste imperativ jer ima sve morfološke, sintaktičke i semantičke osobine imperativa. Ne bih se upuštao u priču o užičkom govoru - prvo, ne poznajem ga dobro, a drugo, više me zanima književna norma, u koju užički govor ne spada. Наслов: Одг: Реч "Хајде" Порука од: Бојан Башић на 20.24 ч. 10.06.2007. ...imperativ na -oj. Broj! (i još čitava gomila, ovo nije ni po čemu specifičan primer). Не могу да смислим реченицу у којој би хајде било самостално, у којој би било једини "глагол"; Hajdemo na put. Наслов: Одг: Реч "Хајде" Порука од: Нескафица на 20.29 ч. 10.06.2007. E, kod "broj!" se osnova završava na -j (brojim, tako i stojim, dojim itd.). Dakle, tu ću se ispraviti i reći da u tim slučajevima imamo nulti sufiks u imperativu. Ali nepostojanje osnove na -o- i dalje nije opovrgnuto.
Baška što je i sa stanovišta glagolskih negacija "nemoj" takođe sasvim defektno: "nisam" je sažimanje od "nijesam", "neću" je i Vuk pisao odvojeno, "nemam" imamo i u varijanti "ne imam", još češće modalno "ne imao", a "nemoj" je potpuni morfološki ćorsokak. Наслов: Одг: Реч "Хајде" Порука од: Ђорђе Божовић на 08.12 ч. 11.06.2007. Nađi mi "glagolsku dopunu" (kažeš da je "hajde" uvek nesamostalno) u rečenici "Ma hajde!" (u smislu "Ma šta mi napriča!"). "Ма хајде иди"? :)Hajdemo na put. Рекох да хајдемо и хајдете јесу прави глаголи. И овде је, пак, значење: хајде да идемо, хајде да кренемо на пут.Dakle, tu ću se ispraviti i reći da u tim slučajevima imamo nulti sufiks u imperativu. Ахм? А ово:Nulti nastavak ne postoji u imperativu, već samo -i, -j i -ji. Ah, ono što je praslovensko i prarusko može, a ono što je tursko ne može... Alo, Đorđe, živiš u 21. veku, trgni se... Напротив, ја имам особиту благонаклоност према турцизмима... Али све док се уклапају у наше граматичке оквире! Шалим се, наравно. ;)Upravo zbog toga što si rekao - da imamo "de", ali ne i "demo" i "dete" - rečca "de" nikako ne može biti imperativ, a "hajde" jeste imperativ jer ima sve morfološke, sintaktičke i semantičke osobine imperativa. Покушао сам да покажем како се и хајде и деде на потпуно исти начин употребљавају. Хајдемо и хајдете јесу императиви, али хајде би могло бити (и) речца као год и деде. Хајде у основи има значење (по)кретања и заповести да се неко (по)кретање изврши. И гле, кад се употреби овако: "Хајде!" (= "хајде иди, хајде крени, хајде бежи"), тј. када може да буде самостално у реченици, као у Нескафичином примеру, оно би могло бити глагол, а тада има и облике за прво и друго лице множине; а кад се употреби овако: "Хајде ме послушај" (исто као "Деде ме послушај"), онда би сасвим ласно могло бити речца (јер с друге стране имаш "Послушај ме").Речца је и у овим примерима: "Хајде, може тако", "Хајде добро, победио си" (и опет: "Добро де, победио си"), зар не? Наслов: Одг: Реч "Хајде" Порука од: Нескафица на 11.51 ч. 11.06.2007. Modalna upotreba određene vrste reči ne može joj promeniti klasifikaciju:
"Opet, može i tako" (prilog "opet" upotrebljen modalno u značenju "s druge strane"); "Istina, oni jesu uticali na žiri" (imenica upotrebljena kao rečca); "Vidiš, to je zaista tako" (glagol upotrebljen modalno) Na isti način možemo koristiti i imperative: "Čuj, nisam sad raspoložen."; "Ma idi, čoveče, otkud ti to pade na pamet?!" "Vidi, ja to nisam uradio." itd. Dakle, to što se "hajde" često koristi modalno ne znači da spada u rečce. (U vezi s tvojim poslednjim primerima.) Наслов: Одг: Реч "Хајде" Порука од: Ђорђе Божовић на 11.34 ч. 12.06.2007. OK, sad je jasno. ;)
Наслов: Одг: Реч "Хајде" Порука од: Ђорђе Божовић на 01.03 ч. 15.06.2007. Али опет... Само упореди те примере модалне употребе на једној страни:
Опет, може и тако. Истина, они јесу утицали на жири. Видиш, то је заиста тако. и "хајде" на другој: Хајде то уради. Хајде ме послушај. Разлика је видљива на први поглед. (Уочи запету!) Сад упореди "хајде", "де" и "деде": Хајде то уради. - Деде то уради. - Де то уради. - Уради де то. Очигледно, "хајде" се у овим примерима употребљава потпуно исто као "де(де)" и мора бити речца као што је то "де(де)". (А не ради се о модалној употреби.) Зато мислим да "хајде" може бити и глагол и речца; и да разлика у коришћењу и грађењу ("хајдемо, хајдете") између то двоје постоји. Наслов: Одг: Реч "Хајде" Порука од: Нескафица на 01.08 ч. 15.06.2007. Đorđe, u SVIM tim primerima modalno upotrebljena reč može glatko da izleti iz rečenice bez IKAKVE promene značenja. Poenta je samo u dodatnom naglasku i "značajnoj" pauzi na zarezu:
"Opet, može i tako" = "Može i tako" "Istina, oni jesu uticali na žiri" = "Oni jesu uticali na žiri" "Vidiš, to je zaista tako" = "To je zaista tako" I naravno: "Hajde to uradi" = "Uradi to" "Hajde me poslušaj" = "Poslušaj me" Red reči zaista ne može biti kriterijum: "Hajde to uradi" = "Hajde, uradi to" "Hajde me poslušaj" = "Hajde, poslušaj me" Nadalje: "Hajde to uradi" = "Hajde da to uradiš" "Hajde me poslušaj" = "Hajde da me poslušaš" Poslednje varijante jesu složene rečenice, koje se razdvajaju kao "Hajde da to uradiš", "Hajde da me poslušaš". Pošto je u oba primera "Hajde" samostalna rečenica, time se pokazuje da "hajde" ima glagolsku vrednost (pošto je predikat glavni identifikacioni činilac u rečenici), a ako ima glagolsku vrednost, ne može biti ništa drugo do imperativ. Наслов: Одг: Реч "Хајде" Порука од: Ђорђе Божовић на 01.11 ч. 15.06.2007. A dede? Isto se koristi kao hajde.
Наслов: Одг: Реч "Хајде" Порука од: Нескафица на 01.15 ч. 15.06.2007. Gornja poruka je dopunjena.
Opet, po milioniti put... I mislim da će biti i poslednji, kad si već toliko tvrdoglav. "De(de)" ima samo jedan oblik za sva lica, pa je rečca. "Hajde" ima tri oblika za tri lica, pa je imperativ. Konstrukcije tipa "Dede, da me poslušaš" nisu složene rečenice nego kombinacija rečce i konjuktivnog oblika u funkciji imperativa (kakav postoji recimo u makedonskom kao jedina varijanta imperativa, a popularan je i u srpskom, recimo "Da se nisi ni mrdnuo!" ili "Da budeš bolje mislio idući put."). Наслов: Одг: Реч "Хајде" Порука од: Ђорђе Божовић на 01.22 ч. 15.06.2007. Океј. :) Након што сам добро размислио пребирајући различите примере, сад тек могу да прихватим да деде и хајде нису исто. Само, зашто ми то ниси лепо рекао из прве, него тек сад? :D
Наслов: Одг: Реч "Хајде" Порука од: Нескафица на 01.26 ч. 15.06.2007. Oh, brother... :D
Наслов: Одг: Реч "Хајде" Порука од: kontra на 12.25 ч. 16.06.2007. E, ja bih umrla od dosade da mi nije vas. ;D
Наслов: Одг: Реч "Хајде" Порука од: Ђорђе Божовић на 14.59 ч. 16.06.2007. Nešto razmišljam, jesu li i gle i glede takvi imperativi na -e ili su nešto drugo?
Наслов: Одг: Реч "Хајде" Порука од: Нескафица на 15.02 ч. 16.06.2007. "Gle" je valjda skraćeno "gledaj(te)"? A "glede" je prilog, koliko znam, i ne spada u srpski standard.
Наслов: Одг: Реч "Хајде" Порука од: Дарко Новаковић на 15.47 ч. 16.06.2007. Стевановић тврди за речи де, деде(р) и дела
Цитат ... да су не само фамилијарне него и вулгарне чак, иако наиђемо на њих и код појединих писаца и иако ни речници српскохрватског језика уз њих не дају никакве ознаке које би упућивале на такав њихов карактер. Имате ли појма откуд му оваква тврдња?Наслов: Одг: Реч "Хајде" Порука од: Нескафица на 16.16 ч. 16.06.2007. Zar je neophodno imati pojma otkud mu takva tvrdnja? Imamo savremenije lingviste, a Stevanovića polako treba smestiti u muzej.
Наслов: Одг: Реч "Хајде" Порука од: Бојан Башић на 17.08 ч. 16.06.2007. ...a Stevanovića polako treba smestiti u muzej. Nažalost, ne slažem se da ga treba smestiti u muzej. Mnoge stvari o kojima je on pisao savremeniji lingvisti nisu još „dokačili“, ili bar ne ni blizu toliko iscrpno (opet, nažalost). No, tamo gde postoji savremenija teorija, svakako ćemo se pozivati na nju pre nego na Stevanovića. Ovo što sam gore napisao je opšti opis, nema veze sa rečcama deder i sl. U vezi s njima, slažem se da je Stevanovićevo shvatanje zastarelo. Наслов: Одг: Реч "Хајде" Порука од: Нескафица на 17.14 ч. 16.06.2007. To što si opisao u prvom pasusu (naročito u poslednjoj njegovoj rečenici) upravo je "polako smeštanje u muzej", za razliku od "momentalnog smeštanja u muzej".
Наслов: Одг: Реч "Хајде" Порука од: Дарко Новаковић на 14.48 ч. 20.06.2007. Цитат Zar je neophodno imati pojma otkud mu takva tvrdnja? Вероватно је овакве тврдње најбоље означити као бесмислене иако долазе од ауторитета, пошто иза њих једино и стоји снага ауторитета.Цитат U vezi s njima, slažem se da je Stevanovićevo shvatanje zastarelo. Мислиш ли да је некада ово тврђење било актуелно?Наслов: Одг: Реч "Хајде" Порука од: Lolita на 22.28 ч. 20.06.2007. Kad već pričamo o autoritetima, moram da navedem jedan citat.
„Svako ko se u raspravi oslanja na autoritete, ne koristi svoje poimanje, već pamćenje.“ Nagradno pitanje glasi: ko je to rekao? ;) Наслов: Одг: Реч "Хајде" Порука од: Lolita на 19.53 ч. 21.06.2007. A odgovor je... Leonardo da Vinči :)
Наслов: Одг: Реч "Хајде" Порука од: Нескафица на 20.37 ч. 21.06.2007. Taj podatak nam daješ oslanjajući se na svoje pamćenje? ;)
Наслов: Одг: Реч "Хајде" Порука од: Lolita на 21.15 ч. 21.06.2007. Naravno... na svoje pamćenje, i autoritet Leonarda da Vinčija ;)
Наслов: Одг: Реч "Хајде" Порука од: nidza на 01.04 ч. 13.11.2007. Hajde je definitivno turska rijec jer je koriste svi balkanski narodi koji su bili pod turcima a mi joj nemozemo naci znacenje u srpskom jeziku sem sto znamo da to znaci pokretati se !
Наслов: Одг: Реч "Хајде" Порука од: lavandablue на 15.05 ч. 14.01.2014. Hajde je definitivno turska rijec jer je koriste svi balkanski narodi koji su bili pod turcima a mi joj nemozemo naci znacenje u srpskom jeziku sem sto znamo da to znaci pokretati se ! Tacno tako. Наслов: Одг: Реч "Хајде" Порука од: s.z. на 05.57 ч. 15.01.2014. Hajde je definitivno turska rijec jer je koriste svi balkanski narodi koji su bili pod turcima a mi joj nemozemo naci znacenje u srpskom jeziku sem sto znamo da to znaci pokretati se ! Tacno tako. Зашто тачно? То може само боти једна од неиспитаних теорија, а никако доказана чињеница. Ни реч 'јаје' нема никакво друго значење до то, али то не значи да није наша реч. Када погледамо мало шире, видимо да се користи и у другим словенским језицима, дође се до закључка да је словенског порекла - другим речима, изворно домаћа реч. Било како било, 'хајде' вероватно није домаћег порекла, али не треба овако олако долазити до закључака. Наслов: Одг: Реч "Хајде" Порука од: lavandablue на 13.04 ч. 15.01.2014. Turci kazu 'hade' (nisam samo sigurna da li sam pravilno napisala po njihovom pravopisu), i to potice odatle.
|