Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum

   За Ружицу
Не знам где да сврстам овај прилог, па га шаљем овде.

   Искази:
– Сумњам да је умро природном смрћу,  и
– Сумњам да је отрован,
имају потпуно исти облик, а сасвим супротна значења.  У првом сумњам  значи не верујем, а у другом значи верујем (претпостављам).  Парадокс је у томе што онај коме је то упућено обично разуме о чему се ради.
   Да ли би у неком правном спору оваква реченична конструкција могла да се тумачи и овако и онако, зависно од тога коју страну адвокат заступа?

Nisam Ružica, al' bih da prokomentarišem, ako nemate ništa protiv.
Mislim da "Sumnjam" može da se tumači na oba načina koje vi navodite - Verujem - a drugi je - Ne verujem.

Sve zavisi od konteksta i naravno, intonacije kojom se rečenica izgovara.

Primer 1:
Pera je umro, sve navodi da je prirodna smrt, ali inspektoru je nesto sumnjivo u svemu tome pa kaže: Ne znam, ali meni ovde nesto nije jasno... Sumnjam da je Pera otrovan....
Hoće da kaže, Verujem, Bojim se da je ipak...

Primer 2:
Pera je umro, neko je insinuirao da je Pera možda otrovan, ali sve činjenice pokazuju da je umro prirodnom smrću.... Inspektor kaže:Da, sumniva je ta čaša koju smo našli pored njegovog noćnog stočića... Ali rezultati autopsije su dali negativno na otrov (cijanid)... Ja sumnjam da je Pera otrovan....Hoće da kaže Ne verujem, Izgleda mi malo verovatno, čisto sumnjam....

Intonacija je takodje veoma važna, ali to ne mogu da objasnim pisajući. ;D

Потпуно сте у праву, али суштина  питања је у томе како би правници ово тумачили. Тврдим да би један исти адвокат, зависно од тога коју страну заступа, мислио једанпут једно, а други пут друго. Они уживају у могућим двосмисленостима.

Naravno. Potpuno se slažem, ako se radi o nekom pravničkom tekstu.

Kako smo vec u drugoj temi zakljucili, pravnici namerno biraju reči sa dva ili tri smisla, kako bi mogli kasnije da ih tumače kako im se prohte.. ;D

Mislim da, ako već hoće da se upotrebi reč "sumnjam" u kontekstima koje ste vi naveli, trebalo bi dati i neka dodatna objašnjenja, ili parafrazirati ono što hoće da se kaže, ukoliko je veoma bitna preciznost teksta... Naravno, kako nemam tekst pred sobom, niti znam o čemu je reč, mogu samo da nagadjam...

Наташа, зар се не каже ''пишући'' а не ''писајући?

Haha..
Potpuno ste u pravu....

Prvo sam pročitala pet puta moj poslednji post, i kako negde nisam videla reč "pisajući"....
Onda sam pogledala prethodni, i naravno, vidim...
Izvinjavam se, stvarno ne znamo odakle mi ispade "pisajući"...

Видело се одмах да је лапсус, али нисам могао да одолим.

Ako, tako i treba, jer ako počnemo da gledamo kroz prste jedni drugima, na kraju ćemo da se opustimo pa će lapsusi da prelaze u naviku, a navika u kvarenje jezika...

Sumnjati znači ne verovati, a ne - verovati, a još manje pretpostavljati; sumnjati u nešto znači postaviti pitanje njegove istinitosti, verodostojnosti - u pravničkom i u bilo kom drugom smislu (kada je reč o verovanju, to se pitanje ne postavlja, irelevantno je - jer se veruje, argumenti i dokazi su nepotrebni). Tako da bi navedeni iskazi mogli da se istumače jedino kao neverovanje u to da je neko umro prirodnom smrću, odnosno neverovanje u to da je neko otrovan - odakle god da se krene, implikacije su iste: pojava iziskuje proveru i dokazivanje.

Hoću da prokomentarišem ove postove. Slažem se sa Fantinom i moram priznati da sam primijetio da vremenom riječi mijenjaju smisao. Zavisno u kojem periodu istorije su izgovorene, one imaju određeno značenje, a isti slučaj je i sa dvije različite kulture, čak i u okviru jedne zemlje postoje razlike u definisanju termina. Nijesam se bavio istraživanjima ovog tipa, ali pretpostavljam da su izuzetak naučni termini koji su većinom preuzeti iz jednog jezika - latinskog. To je najčešće slučaj sa egzaktnim naukama.

Posle dužeg razmišljanja, ipak mislim da sumnjati ne znači samo NE VEROVATI, nego u zavisnoti od konteksta, može značiti i BOJIM SE DA, NASLUĆUJEM, pa samim tim i VERUJEM. Ako SUMNJAM znači samo NE VERUJEM, onda šta u stvari hoće da kaže muž koji SUMNJA da ga žena vara?????

Sigurno ne da ne veruje u to.

Ivan Klajn o glagolu sumnjati piše sledeće:

Суштина питања је била како би адвокати ово тумачили. Све остало знам.

Nisam advokat, ali se u potpunosti slažem sa ranijim tumačenjem:


Dakle, ukoliko ne želimo da neko izvrće naše reči, jedini nam je lek da izbegavamo glagol sumnjati u slučajima kada može da dođe do dvosmislenosti.

Адвокати би се ипак потрудили да искључе двосмисленост, дакле већ приликом давања саме изјаве, адвокат би требао да тражи појашњење ако из самог контекста изјава није јасна.

Да пробам да применим свој предлог о исправкама?
—————-
Погрешно: адвокат би требао да тражи :) ;)
Исправно:  адвокат би требало да тражи

Uf, nista ne kontam. Mozes li mi malo pojasniti zasto je ispravno "bi trebalo" jer mi se cini logicnim ovo prvo? Posto nisam bas neki strucnjak trebalo bi mi malo pojasnjenje da bi ovo skontao i kasnije primjenjivao.
Unaprijed zahvalan.
d@do

Evo, Dado, ovde mozes da vidis objasnjenje zasto je to pravilno/nepravilno. Pogledaj drugi I treci post/poruku u ovoj temi.
http://forum.vokabular.org/index.php?topic=184.0

Hvala puno!!!
d@do

Sad vidite i zašto je ispavka trebalo da bude odvojena u posebnu temu :)

Da je bila odvojena u posebnu temu, mozda Dado nikad ne bi ni video niti pitao.
Ja glasam za ispravljanje na licu mesta.

Ja ne vidim. Dado je pitao za obrazloženje, dobio je link ka temi gde je to detaljnije rečeno, a ovde je priča gotova. Ko ima još nešto da kaže o glagolu sumnjati reći će, ako nema ništa da se doda tema će stajati bez odgovora — ni u jednom ni u drugom slučaju o trebati se ovde neće više diskutovati a, kao što Nataša reče, namera je svakako bila da skrene pažnju Dadu, što možda opet ne bi postigla ako bi otvorila novu temu (s obzirom na to što već postoji jedna, koja je očito prošla nezapaženo).

Prema mom skromnom mišljenju glagol sumnjati treba koristiti u svrhu osporavanja neke tvrdnje, a za suprotan izraz trebalo bi koristiti "vjerujem", "pretpostavljam", "mislim" i sl. Ako kažemo djevojci "sumnjam da te volim", to sigurno neće zvučati kao izjava ljubavi. Ili: "on je, bez sumnje, naš najbolji pjesnik", što jasno govori da je sumnja u svom osnovnom značenju skepsa.

Лично глагол "сумњати" користим само у значењу "веровати да нешто НИЈЕ", а кад желим да кажем "веровати да нешто ЈЕСТЕ", користим "подозревати".

Evo i ja da dam jedan vrlo zakasneli odgovor:
Advokati bi, razume se, najviše voleli da se sve može tumačiti onako kako odgovara klijentu kojeg brane ili zastupaju ;) Međutim, kada su u pitanju ovakve začkoljice i eventualne jezičke dvosmislenosti (koje su, kad je ovaj glagol u pitanju, moguće), prilično sam sigurna da se nijedan ozbiljniji iskaz ipak ne bi mogao zasnivati ili pobijati samo na osnovu toga. Jeste da naše pravosuđe nije idealno, ali ipak ne bi ni izdaleka bilo moguće dobiti ili izgubiti slučaj na osnovu neke ovakve dvosmislenosti u iskazu. Svaki (ozbiljan) sudija morao bi tražiti nedvosmisleno razjašnjenje takve izjave, bilo usmene bilo pismene, a ako pak on to ne bi učinio (što je gotovo neverovatno), svakako bi to tražila protivnička strana. Advokatske bravure ovakvog tipa ipak postoje samo u filmovima :) 

Мени у овој причи нешто није јасно. Не знам зашто мислите да би то могло да доведе до неких забуна у правничкој употреби. Свакако је значење тога "сумњам" да не знам тачно, свеједно да ли подозревам да јесте или ми се чини да није. Стога, у строго правном смислу, не може се употребити - па у тој употреби је ваљда неопходна нека строгост. Потпуно је свеједно да ли адвокат верује или не верује да је то и то; битно је да он, кад каже да сумња, свакако изјављује да не зна ништа засигурно, па његова тврдња не може имати никакво дејство. Не може се нешто доказати на основу сумње, веровања, неверовања, подозревања. Па бар у том адвокатском жаргону је заиста свеједно, те нијансе немају значаја.

 ??? ... зар не?