|
Наслов: Срећан/сретан Порука од: Mallrat на 11.41 ч. 01.08.2007. Видео сам да постоје два различитих облика ове речи. Занима ме где се користи "срећан", а где "сретан"?
Наслов: Одг: Срећан/сретан Порука од: Бојан Башић на 12.10 ч. 01.08.2007. Srećan je izvedeno od imenice sreća; međutim, sretan je izvedeno od osnove sret- i nastavka -an, a od te iste osnove, dodavanjem nastavka -ja, dobijena je imenica sreća (sretja —> sreća). Oblici su jednako dobri.
Sret- je osnova glagola sresti; etimološki gledano, od toga je izvedena imenica sreća, dodavanjem nastavka -ja na osnovu (kao što rekoh u prošlom pasusu). Međutim, da bismo odgovorili na pitanje „sretan ili srećan?“, ne moramo se čak upuštati ni u etimologiju — dovoljno je da znamo kako osnova imenice sreća jeste sret-, a da pridev možemo izgraditi bilo direktno od osnove (sret- + -an = sretan), bilo pak od imenice (srećan). Ukratko: koristi varijantu koja ti se više sviđa. Наслов: Одг: Срећан/сретан Порука од: Mallrat на 12.21 ч. 01.08.2007. Хвала за брзи одговор :)
Цитат Ukratko: koristi varijantu koja ti se više sviđa. Да ли тако раде сви? Зависи ли то од географског положаја (надам се да то је правилна реч у овом случају), као што зависи екавштина/ијекавштина? Наслов: Одг: Срећан/сретан Порука од: Бојан Башић на 12.23 ч. 01.08.2007. Ne rade tako svi: u Hrvatskoj je ispravno samo sretan. U Srbiji je pak ispravno i jedno i drugo.
Наслов: Одг: Срећан/сретан Порука од: Mallrat на 15.56 ч. 01.08.2007. А како се води у Бих? Сећам се још једног филма Е. Кустурице, "Сећаш ли се Доли Бел?", у којом главни херој (или јунак... или глумац?) пева: "...о, како сам сретан био." Могуће је ли да кажем да у БиХ се такође углавном користи "сретан"?
Наслов: Одг: Срећан/сретан Порука од: Tamara Letić на 17.19 ч. 01.08.2007. U Pravopisu piše ovako: srećan, -ćna, -ćno, srećno (prilog), srećnik, srećnica – i (ob. u zap. krajevima) sretan, sretno, sretnik, sretnica T. 79b: Disimilativni procesi (razjednačavanje suglasnika) uticali su i na stvaranje priznatog dubleta srećan, srećni (ist.) – sretan, sretni (zap.), ali je neknjiževna varijanta „sretnji” (i „božitnji” itd.).
To je ono što je i Bojan rekao, tj. da su oba oblika dobra srećan/sretan. A što se BiH tiče, mislim da nećeš dobiti odgovor za realno stanje stvari. Lično, čula sam obe varijante na istoku BiH, a u Banjaluci čula sam samo sretan. Možda neko ima drukčije iskustvo. Mislim da zavisi od toga kome su dati govornici okrenuti – istoku ili zapadu, tj. ko ima veći/jači uticaj (politički, tržišni, marketinški, turištički, kulturološki, idejni ...). Uostalom, kad kažemo/napišemo BIH, šta pod tim mislimo? Meni je to asocijacija na BiH do 1991. Наслов: Одг: Срећан/сретан Порука од: Страјдер на 00.23 ч. 09.08.2007. Видео сам да постоје два различитих облика ове речи. Занима ме где се користи "срећан", а где "сретан"? Одговор је лак и уопште не захтева посезање за изразима „запад“ и „исток“, осим у географском смислу. ;) „Сретан“ се користи у ијекавској варијанти српског књижевног језика, а „срећан“ у екавској. Наслов: Одг: Срећан/сретан Порука од: Бојан Башић на 11.25 ч. 09.08.2007. To što si napisao uopšte nije tačno. Tamara je već citirala Pravopis, i nema se šta dodati.
Наслов: Одг: Срећан/сретан Порука од: Mallrat на 12.09 ч. 09.08.2007. Цитат Uostalom, kad kažemo/napišemo BIH, šta pod tim mislimo? Meni je to asocijacija na BiH do 1991. Под БиХ сам имао у виду географско место с језикове стране. Можда ја нешто не сасвим схватам, зато и питам: говоре ли Бошњаци у БиХ и Срби у РС исто? (нешто ми се чини да "говоре ли ... исто?" није правилан. Како се каже иначе?) Т.ј. ијекавицом и тако даље, или постоји разлика међу њима? Например, читао сам овде да Бошњаци често гутају самогласнике или не знају разлику међу ћ/ч и ђ/џ, је ли ситуација иста и код Срба у РС? Наслов: Одг: Срећан/сретан Порука од: Ђорђе Божовић на 16.38 ч. 09.08.2007. Одговор је лак и уопште не захтева посезање за изразима „запад“ и „исток“, осим у географском смислу. ;) „Сретан“ се користи у ијекавској варијанти српског књижевног језика, а „срећан“ у екавској. Не! Ово нема везе с изговорима.Например, читао сам овде да Бошњаци често гутају самогласнике или не знају разлику међу ћ/ч и ђ/џ, је ли ситуација иста и код Срба у РС? Ради се о дијалекатском утицају, без обзира на националност говорника. У многим дијалектима Босне и Херцеговине кратки ненаглашени самогласници се редукују у изговору, док су ч и џ омекшали те се грешком мешају и замењују с мекима ћ и ђ.Бошњаци и Срби из Босне и Херцеговине говоре сасвим исто, али бошњачки стандард у скорије време тежи да се приближи хрватском језику, као и да изнађе нека сопствена језичка решења. На пример, позамашан број турцизама је одлика уопште дијалеката читаве Босне и Херцеговине, али док они у савременом српском књижевном језику углавном нестају, у бошњачком стандарду их намерно чувају и враћају старе изопштене турцизме у употребу. И тако даље. Наслов: Одг: Срећан/сретан Порука од: Mallrat на 17.15 ч. 09.08.2007. Цитат Бошњаци и Срби из Босне и Херцеговине говоре сасвим исто, Значи за данас могуће је да кажем да читава БиХ је са дијалектичке стране једно место које се не дели на Срба и Бошњака? У односу према замени ћ/ч и ђ/џ: видео сам у босанској Википедији реч "ćešće". Због тога што си рекао, могу ли да закључим да то НИЈЕ грешка? Наслов: Одг: Срећан/сретан Порука од: Ђорђе Божовић на 15.35 ч. 10.08.2007. Значи за данас могуће је да кажем да читава БиХ је са дијалектичке стране једно место које се не дели на Срба и Бошњака? Она се дели на неколико различитих дијалекатских подручја (постоје источнохерцеговачки, источнобосански, млађи икавски дијалекат и многи поддијалекти), али говорници тих дијалеката су и Срби и Бошњаци и Хрвати. Не постоје дијалекти у Босни и Херцеговини који су само бошњачки или само српски; дакле мимо савремених оделитих стандарда, језик Бошњака и језик Срба из Босне једно је исто.У односу према замени ћ/ч и ђ/џ: видео сам у босанској Википедији реч "ćešće". Због тога што си рекао, могу ли да закључим да то НИЈЕ грешка? Не, биће да је то ипак грешка у куцању. Иако се у говорном језику ч и ћ често чују као један глас (сличан руском ч), у писању они не смеју замењивати места, јер би то онда била грдна погрешка. Џак (= врећа) није исто што и ђак (= ученик).Наслов: Одг: Срећан/сретан Порука од: Страјдер на 18.01 ч. 11.08.2007. Не! Ово нема везе с изговорима. Него са чим? Свакако никада не бих рекао „сретан“ и то сматрам погрешним у екавској варијанти књижевног српског језика. Са друге стране, у Републици Српској и Хрватској се оваква варијанта тог израза чује много чешће. Наслов: Одг: Срећан/сретан Порука од: Ђорђе Божовић на 15.15 ч. 12.08.2007. Види се да не читаш поезију. :)
Разлика између екавице и ијекавице је, на пример, то што једни кажу и пишу млеко, а други млијеко. Разлика је настала због другојачије замене некадашњег самогласника јат. Сретан и срећан, с друге стране, само су различито грађене речи; и то нема никоје везе с јатом и с изговорима. То што је "сретан" уобичајеније и чешће се чује у крајевима где се говори и ијекавски не значи да је то ијекавски и не значи да није исправно и у екавском. А опет, оно што ти сматраш погрешним није погрешно ако тако не стоји и у Правопису, а у овом случају, како је још одавно јасно речено, не стоји. Наслов: Одг: Срећан/сретан Порука од: Зоран Ђорђевић на 15.30 ч. 12.08.2007. Цитат Види се да не читаш поезију. Јесте да је офтопик, али не знам где ћу га. Кад помену поезију, сетио сам се нечег сасвим другог. Слушао сам пре неки дан старе баладе (наше), па ми је, први пут за оволике године, пало на памет да је ијекавица некако згоднија за песму. Први пут размишљам о томе, ако неко зна нешто више нека напише. Можда Нескафица, њему је то ближе него мени. Наслов: Одг: Срећан/сретан Порука од: Ђорђе Божовић на 19.05 ч. 12.08.2007. По мени су хрватски - и самим тим ијекавски - преводи песама Анабел Ли Е. А. Поа и Сонетног венца Ф. Прешер(е)на много успелији него екавски. И даље памтим почетак: "Прије много и много љета, у краљевству на обали, живљаше дјева знана сред свијета..." и тако даље. Но то је ваљда и до умешности преводиоца. Десанка Максимовић је Сонетни венац превела аметрички, па и није нарочито занимљив... ;)
Наслов: Одг: Срећан/сретан Порука од: Madiuxa на 16.10 ч. 24.10.2007. Не! Ово нема везе с изговорима. Него са чим? Свакако никада не бих рекао „сретан“ и то сматрам погрешним у екавској варијанти књижевног српског језика. Са друге стране, у Републици Српској и Хрватској се оваква варијанта тог израза чује много чешће. Smatraš ti, ali Pravopis ne smatra. Lepo ti devojka citirala. Наслов: Одг: Срећан рођендан! Порука од: Ђорђе Божовић на 12.08 ч. 08.06.2009. <<mod:izdvojeno odavde (http://www.vokabular.org/forum/index.php?topic=3967.msg39230#msg39230)>>
Koliko ja znam,nema mlađih od mene.Hvala na čestitkama (iako rođendan nije bio toliko sretan jer sam odmah sutradan dobila stomacni virus :'( ) Честитке и од најстаријег, уз малу примедбу. Лепше је рећи срећан.Pobogu, Zorane. Na osnovu koga kriterija je tako lepše? ??? Imamo dve sasvim ravnopravne mogućnosti, a ti ispravljaš drugoga prema vlastitom ukusu za lepo? Наслов: Одг: Срећан рођендан! Порука од: Зоран Ђорђевић на 12.39 ч. 08.06.2009. Pobogu, Zorane. Na osnovu koga kriterija je tako lepše? ??? Imamo dve sasvim ravnopravne mogućnosti, a ti ispravljaš drugoga prema vlastitom ukusu za lepo? Прво, говори се о срећи. Друго, нисам рекао да није исправно, знам да јесте, нити сам је исправљао, само сам рекао да је лепше. Уосталом, чућемо и друге. Чини ми се да смо о томе још давно већ расправљали, мрзи ме да тражим где. Наслов: Одг: Срећан рођендан! Порука од: Madiuxa на 12.41 ч. 08.06.2009. Vama je lepše, nije objektivno lepše. Vama je lepše jer ste navikli na taj oblik, Anja je navikla na onaj drugi.
Zato ne treba ispravljati. Nek svako koristi onaj oblik koji mu je bliži. Наслов: Одг: Срећан рођендан! Порука од: Зоран Ђорђевић на 13.38 ч. 08.06.2009. Vama je lepše, nije objektivno lepše. Vama je lepše jer ste navikli na taj oblik, Anja je navikla na onaj drugi. Немој тако, Бруни. Кад је пре девојчица од дванаест година навикла на неки облик до те мере да више не може да га исправи? Не кажем да мора. И ја са мојих шездесет учествујем на овом форуму више да бих нешто научио него да подучавам друге, зато што ми језик није струка. Zato ne treba ispravljati. Nek svako koristi onaj oblik koji mu je bliži. Свака њој част што жели да учи. Чућемо још некога. Наслов: Одг: Срећан рођендан! Порука од: alcesta на 13.52 ч. 08.06.2009. Ali zašto bi ispravljala nešto što nije nepravilno?
Možda bi ovo trebalo prebaciti na temu http://www.vokabular.org/forum/index.php?topic=1205.0 Наслов: Одг: Срећан рођендан! Порука од: Ђорђе Божовић на 13.59 ч. 08.06.2009. Друго, нисам рекао да није исправно, знам да јесте, нити сам је исправљао, само сам рекао да је лепше. Па теби је лепше. :) А звучало је као да је исправљаш, што ти властити укус за лепо објективно не даје за право. Али занима ме то — хоћемо ли чути по чему, зашто је лепше? Уосталом, чућемо и друге. Чини ми се да смо о томе још давно већ расправљали, мрзи ме да тражим где. Ево овде: http://www.vokabular.org/forum/index.php?topic=1205.0 Наслов: Одг: Срећан рођендан! Порука од: Madiuxa на 14.00 ч. 08.06.2009. Vama je lepše, nije objektivno lepše. Vama je lepše jer ste navikli na taj oblik, Anja je navikla na onaj drugi. Немој тако, Бруни. Кад је пре девојчица од дванаест година навикла на неки облик до те мере да више не може да га исправи? Не кажем да мора. И ја са мојих шездесет учествујем на овом форуму више да бих нешто научио него да подучавам друге, зато што ми језик није струка. Zato ne treba ispravljati. Nek svako koristi onaj oblik koji mu je bliži. Свака њој част што жели да учи. Чућемо још некога. Ali zašto bi ispravljala nešto što nije nepravilno? Možda bi ovo trebalo prebaciti na temu http://www.vokabular.org/forum/index.php?topic=1205.0 Tacno tako. Zasto bi ispravljala ako je to pravilno? Zato sto je to VAMA lepse? Nekako mi razlog nije dovoljno cvrst, oprosticete :D Imas pravo Alcesta, sad cu malo da seckam i lepim... :D Наслов: Одг: Срећан/сретан Порука од: Зоран Ђорђевић на 14.31 ч. 08.06.2009. Да будем прецизан. Облик срећан ми је некако природнији, па зато и лепши.
Наслов: Одг: Срећан/сретан Порука од: Madiuxa на 14.35 ч. 08.06.2009. Да будем прецизан. Облик срећан ми је некако природнији, па зато и лепши. Ali, Zorane, prirodniji vam je zato što ste celog života govorili srećan a ne sretan, zato što se tamo gde vi živite tako govori. Sretan je češće u upotrebi tamo gde Anja odrasta, pa je njoj verovatno i lepše i prirodnije da kaže sretan a ne srećan. Kategorija "sviđa mi se" jeste vrlo subjektivna kategorija i mi nemamo ništa protiv da se iskaže šta se kome više sviđa, ali svakako imamo protiv da se nekome prigovara nešto što je inače pravilno i da se traži da on to ispravlja (jer zaboga, taj neko je vrlo mlad pa navodno nije stigao da se navikne na taj subjektivno "ružniji" oblik) samo zato što se nama (subjektivno) više dopada nešto drugo. Наслов: Одг: Срећан/сретан Порука од: Ђорђе Божовић на 14.37 ч. 08.06.2009. Pa dobro, ti si u svojoj sredini navikao na srećan. Kod mene se počesto kaže i sretan, pa meni ni to ne deluje neprirodno. Idiolekti, i ukusi, su dakle različiti, i različito oblikovani. Važno je da imamo mogućnost izbora, i da možemo birati prema onome što nam više leži, na što smo se više navikli u svojim sredinama.
Наслов: Одг: Срећан/сретан Порука од: Зоран Ђорђевић на 14.59 ч. 08.06.2009. У праву сте. Прихватам критику.
Наслов: Одг: Срећан/сретан Порука од: Deltaa...:) на 20.30 ч. 08.06.2009. Ja govorim i sretan i srećan. Do danas sam mislila da je pravilnije govoriti srećan, a da ja grešim. Meni je svejedno, govorila ja sretan ili srećan. Ovo je više znak ukusa i navike.
Наслов: Одг: Срећан/сретан Порука од: Belopoljanski на 16.31 ч. 13.11.2009. dovoljno je da znamo kako osnova imenice sreća jeste sret-, a da pridev možemo izgraditi bilo direktno od osnove (sret- + -an = sretan), bilo pak od imenice (srećan). Овако сам и ја схватао грађење речи „сретан“. Тему подижем само због тога што је неколико пута речено како је облик „срећан“ карактеристичан за екавске крајеве, а „сретан“ за ијекавске. Одрастао сам у банаћанској породици и ту се говорило сретан, сретна, сретно, али и срећан, срећна, срећно, само ређе. Са „т“ су готово искључиво говориле баке и деде, млађи су углавном водили рачуна да се не каже „метнути“ него „ставити“, „астал“ него „сто“, „џепница“ него „марамица“, „со тим“ него „са тим“, претпостављам да су и „срећан“ говорили чешће јер их је неко учио да је „сретан“ неправилно. Наслов: Одг: Срећан/сретан Порука од: ArsLonga на 09.59 ч. 14.11.2009. A šta ćemo sa brkanjem pojmova prèsretan (prèsrećan) i prèsretān (od prèsresti; valjda nisam pogrešio u akcentima; npr. '"više puta bio je presretan i maltretiran", ili "u to doba, često je bivao presretan i tučen..."); ovo drugo u smislu prèsretānja (kad vas neko zaskoči odnekud, nenadano, iz busije)? :o
Голема среќа е да умееш да бидеш среќен и без среќа. :) Наслов: Одг: Срећан/сретан Порука од: Miki на 11.54 ч. 14.11.2009. Ниси добро акцентовао: прȅсретан = прȅсрећан, док је од гл. прèсретати трпни придев прèсретāн.
Наслов: Одг: Срећан/сретан Порука од: Ђорђе Божовић на 15.05 ч. 14.11.2009. Čuj, šta ćemo s tim — a šta bismo s tim? :) Nije to ni prvi niti jedini slučaj homografa u našem jeziku. Njih rešava kontekst.
Inače imamo i imenicu "broj" i imeprativ glagola "broj do sto", na primer, pa se opet, nekim čudom, vidiš, snalazimo i sa tim. ;) Наслов: Одг: Срећан/сретан Порука од: d@do на 17.22 ч. 14.11.2009. Kad smo već kod ove riječi "presrećan", ima jedna anegdota vezana za nju a koje se uvijek sjetim kad se pomene ista.
Nekad na početku rata u BiH, u jednom malom mjestu, lokalni hotel je bio pretvoren u sanitet. U tom sanitetu je radila medicinska sestra koja se zvala Radosna. Jednom prilikom je dovezen teško ranjeni vojnik u besvjesnom stanju. Zahvaljujući adekvatnoj reakciji medicinskog osoblja (među nijma i Radosne) spasen mu je život. Ujutru, kada je taj vojnik došao svijesti, u sobu mu je ušla sestra Radosna i pružila ruku govoreći: "Ja sam Radosna". Ranjeni vojnik joj odgovori: "Ja sam presrećan"!!! Наслов: Одг: Срећан/сретан Порука од: ArsLonga на 19.13 ч. 14.11.2009. Ниси добро акцентовао: прȅсретан = прȅсрећан, док је од гл. прèсретати трпни придев прèсретāн. Nikad nisam bio dobar "sa akcEnti". Udaram ih, onako, frljoke, a bilo bi bolje da se konzul(a)tujem "s rečnici". :-\ |