|
Наслов: Како говори наша медицина? :) Порука од: џафир на 16.03 ч. 15.09.2007. Како се исправно каже хромосом, хромозом или нешто друго? ???
Дакле реч је сложеница настала од грчких речи χρῶμα и σῶμα, али мислим да је у српски реч ушла из латинског (посредно или непосредно) од речи chromosoma (не знам тачно који наставак иде а или некако другачије, али то није тема...). Е сад... У класичном латинском се ch изговара као х (у позајмљеницама из грчког обавезно), а s увек као с. А у модерном латинском се се ch изговара као к, а s се између самогласника изговара (под утицајем немачког) изговара као з. Како смо ми у српском добрили реч у која чини комбинацију класичног и модерног латинског. Дакле хромозом? ??? По некој мојој логици би требало бити правилно или кромозом (по узору на модерни латински изговор) или хромосом (по узору на класични латински изговор, или још боље ово је такође у складу и са грчим изговором, из којег је реч и настала) :) Наслов: Одг: Како говори наша медицина? :) Порука од: Ђорђе Божовић на 16.35 ч. 15.09.2007. Исправно је хромозом.
На српскохрватски облик класичних позајмљеница утицао је не само изворни грчки и латински изговор, него и касни византијски и каснолатински и немачки изговор. Зато класичне позајмице у српском језику често имају облик другојачији од изворног, и то није неисправно, због наше књижевне традиције. У одређивању исправног облика позајмљеница из класичних језика често уопште није важан изворни антички изговор, него онај облик који је устаљен код нас, неретко посредством неког другог изговора. Грчка међусамогласничка сигма код нас се увек преноси као з, без обзира на изворни антички изговор. (Ту су, дакле, преовладали они други утицаји које горе поменух.) Зато кажемо хромозом, паразит, криза, муза, музика, музеј, филозофија, физика, амброзија итд. а никако "хромосом", "парасит", "криса", "муса", "мусика", "мусеј", "философија", "фисика", "амбросија"... Х се у класичним позајмицама често чува у српском изразу: хромозом, Христос, хлорофил, хор (али: кореографија), хроника; док се у хрватском чешће преноси као к. Наслов: Одг: Како говори наша медицина? :) Порука од: џафир на 16.44 ч. 15.09.2007. Сад ми је јасно.
Али зашто у уџбеницима их биологије стоји искључиво хромосом, када сви изговарамо хромозом. Да ли је то неко ново правило, или старо правило које нико више не поштује. ??? Наслов: Одг: Како говори наша медицина? :) Порука од: Бојан Башић на 16.58 ч. 15.09.2007. Али зашто у уџбеницима их биологије стоји искључиво хромосом, када сви изговарамо хомозом. Pretpostavljam iz istog razloga iz kog pojedini filozofi nazivaju svoju nauku filosofija, a sebe filosofima. Čuli da se u grčkom izgovara sa s pa „jasno“ mora i u srpskom tako, a za Pravopis nisu čuli, kao što nisu primetili čitavu seriju sličnih reči (Đorđe je naveo neke). Наслов: Одг: Како говори наша медицина? :) Порука од: Tisa на 23.04 ч. 15.09.2007. Naša medicina govori neobičnim jezikom... Drago mi je što je pokrenuta ova tema pošto sam na mukama – čitam medicinski tekst i pokušavam da shvatim šta znači reč interreakcija.
Zar nije dovoljna interakcija (značenje valjda podrazumeva međusobno dejstvo i u smislu akcije i u smislu reakcije)? Наслов: Одг: Како говори наша медицина? :) Порука од: џафир на 20.58 ч. 16.09.2007. И ја се питам за то. У реду акција - деловање на нешто, реакција - повратно деловање на нешто. А интеракција - међусобно деловање, а интерреакција - можда међусобно повратно деловање на нешто. Уколико постоји разлика између то двоје? Да ли се у том тексту примежује разлика?
Наслов: Одг: Како говори наша медицина? :) Порука од: Соња на 22.27 ч. 16.09.2007. За интерреакцију нисам чула. Мож' бит' да су изумели нешто у међувремену.
Што се тиче хромозома - стварно током дугогодишњег студирања биологије не видех да се пише/чита/изговара некако другачије. Можда неко само покушава да звучи отмено (одавно сам стекла утисак да философи имају лепше мишљење о себи него о филозофима; јес' да су коренчићи филос и софија, али... Лепо је Ђорђе напис'о). Грчки извор јесте сома, тј. тело, и то се користи код нас тако, самостално, и латиницом и ћирилицом се тако пише, и тако се изговара. Али хромозом је увек био хромозом. Или су, као, нпр. многи „преводиоци“ - и остали који много користе стране изворе - једноставно „усвојили“ енглеско писање и читање истог ('krōm*sōm). Слично као што је симбиоза, а не симбиоса (иако јој је корен у ономе биос). Кад бих се баш јако потрудила, вероватно бих се успела сетити још сличних речи. У ствари, све (?) што се код њих завршава са -osis, код нас се пише -оза. ... Ију! За сваки случај сам проверила у Вебстеру: Main Entry:interreact Pronunciation:''+ Function:intransitive verb Etymology:inter- + react : to react reciprocally –interreaction \*+\ noun Наслов: Одг: Како говори наша медицина? :) Порука од: Tisa на 22.53 ч. 16.09.2007. Izumeli izgleda...
Ako razlika i postoji, ja jednostavno nisam u stanju da je vidim. Komotno može da stoji interakcija umesto interreakcije. Наслов: Одг: Како говори наша медицина? :) Порука од: Соња на 22.59 ч. 16.09.2007. Извини, дуго сам писала, па после мало преправљала...
Наслов: Одг: Како говори наша медицина? :) Порука од: Lolita на 23.02 ч. 16.09.2007. Pa ja ne bih baš rekla da je to sasvim isto - interakcija i interreakcija. ???
Наслов: Одг: Како говори наша медицина? :) Порука од: Соња на 23.04 ч. 16.09.2007. У енглеском није исто:
Main Entry:interaction Pronunciation:|int*|(r)aksh*n Function:noun 1 : mutual or reciprocal action or influence (interaction of the heart and lungs... interaction of an individual with his social environment... interaction admits causal action between physical events, between mental events, and also between mental and physical events Vivian J. McGill) 2 : a measure of how much the effect of one statistical variable upon another is determined by the values of one or more other variables Main Entry:interreact Pronunciation:''+ Function:intransitive verb Etymology:inter- + react : to react reciprocally –interreaction \*+\ noun Е, сад - каква је разлика између узајамног „аговања“ (mutual or reciprocal action or influence) и реципрочног реаговања (to react reciprocally) - немам појма Наслов: Одг: Како говори наша медицина? :) Порука од: џафир на 00.26 ч. 17.09.2007. Што се тиче хромозома - стварно током дугогодишњег студирања биологије не видех да се пише/чита/изговара некако другачије. Ето случајно знам да се у уџбеницима за гимназију, еконоско/трговачку школу и медицинску доследно пише хромосом. А и моја професорица нам је говорила да може и хромозом и хромосом док је она сама радије изговарала хромосом. Као и било коју -осис :) реч је изговарала са С. Наслов: Одг: Како говори наша медицина? :) Порука од: Соња на 02.17 ч. 17.09.2007. Е, сад си ме наљутио ;)!
Не знам шта да ти кажем - нисам имала прилике да видим нове уџбенике из биологије. Могу ових дана да поменем твоју дилему, па да видимо шта ће колеге да кажу: да ли је то са с-ом само помодарство, или само неписменост (ако се те две ствари могу посматрати одвојено). Стварно не могу да се сетим да је ико од наших професора и асистената (на предавањима или по књигама) икад употребио с-варијанту хромозома. (Ни то „професорица“ ми се, право да ти кажем, не свиђа. Можда сам само навикла на „професорка“... Видим да многи (у последње време!) користе „професорица“ за дато звање и не знам шта је од та два правилно. Можда се и о томе расправљало на Форуму?) Да се вратим на уџбенике: у разним уџбеницима има и разних грешака. Не смем да хромосом прогласим грешком, али... Питаћу, па ћу ти јавити. А хоћеш да кажеш да је за дотичну професорку scoliosis било сколиоса, да би казала небулоса, дубиоса, хипноса, вироса... (није ми при руци Медицински лексикон, свашта бих нашла!)? Молим те, немој да мислиш да тебе нешто критикујем, само ми није јасно... А ако се испостави да је моја збуњеност оправдана (Ђорђе је објаснио оно о грчкој међусамогласничкој сигми, а потражићу и неко друго објашњење), онда ћу дозволити себи да ме љути то што пар људи који пишу уџбенике и предају по школама може да исквари врло многу децу која их читају и слушају. Наслов: Одг: Како говори наша медицина? :) Порука од: kontra на 10.00 ч. 17.09.2007. Ih, nemoj da se jediš, nije to neka novina. Oduvek su postojali oni koji su govorili filosofija i oni koji su govorili filozofija. Mislim da su ovi prvi način izgovora reči preuzeli iz ruskog, al' me nemoj držati za reč.
Mislim da čak nigde nije striktno naglašeno da je pogrešn koristiti s. Jes' da meni zvuči prilično... izveštačeno otmeno, ali to je već moj problem. Dajem prednost slovcetu z u ovom slučaju, ali to ne znači da sam ja u pravu, dokle god tako ne bude zvučalo i striktno pravilo. Наслов: Одг: Како говори наша медицина? :) Порука од: џафир на 12.44 ч. 17.09.2007. Добро немој се љутити, ја само напомињем шта видим и чујем. Можда и јесте ствар помодарства. Чисто сумњам да је у питању необразованост :) А "професорица", "директорица" и сл. слушам од малих ногу, и у свим својим школама. А професорка сам први пут чуо када је у разред дошла ученица из Зајечара. До душе па мало, мало па неко зове професорице! А зар није мало незгодно звати професорку? :) Мени лично професорка "боде уши" и очи у овом случају. :) директорка још више, али када неко каже докторка тада се најежим. :)
Наслов: Одг: Како говори наша медицина? :) Порука од: Соња на 17.04 ч. 17.09.2007. Питала сам данас колегиницу (асистент (-киња или -ица?) на биологији) шта мисли о хромосому. Каже да у последњих пар година има тако неких који воле да користе то са с. Она и већина осталих говоре о хромозомима.
Не љутим се ја, Џафире, на тебе (немам ја права да се на било кога овде љутим!), него на моде којекакве... За професорке и професорице још морамо да видимо шта ћемо. Свако користи оно на шта је навикао и што му се више свиђа. Ваљда ће се овде наћи неко ко ће нам лепо објаснити шта је од та два (или оба) правилно. Мени само некако све те женске титуле које се завршавају на -ица звуче хрватски или босански (то, наравно, не значи да имам нешто против тих језика и употребе њихових речи код нас - кад треба). Писаће нам, надам се, неко ко ово боље зна (силне се расправе воде око „женских“ назива титула и звања). :) Напомена: даља дискусија о женским називима занимања пребачена овде (http://www.vokabular.org/forum/index.php?topic=143.msg10578#msg10578). Наслов: Одг: Како говори наша медицина? :) Порука од: Ђорђе Божовић на 23.12 ч. 18.09.2007. Биолози који говоре "хромосом", "митоса" и слично, као и "философи" који говоре "философија", макар засад још увек греше, док се норма некад можда не измени (можда ће једног дана прихватити "философију" због устаљености, чак иако је погрешно, али за "хромосом" и "митосу" сумњам...). Изворни антички изговор овде није битан (међусамогласничка сигма код нас је з без обзира на изворни изговор), и не видим зашто би се уопште компликовале ствари увођењем дублета типа "криза", "паразит", "музика", "музеј", "физика" на једној страни, у "обичном" језику, и типа "хромосом", "митоса", "симбиоса", "философија" на другој страни, у језику оних наука које имају везе са грчким и латинским коренима... ::)
Наслов: Одг: Како говори наша медицина? :) Порука од: џафир на 01.16 ч. 06.10.2007. Е сад зашто ако се већ код нас старогрчка међусугласничка сигма преводи као з имамо фузију и фисију, а не физију?
Наслов: Одг: Како говори наша медицина? :) Порука од: Бојан Башић на 01.19 ч. 06.10.2007. Zato što to nema veze s grčkom sigmom, već s latinskim udvojenim S — lat. fissio.
Наслов: Одг: Како говори наша медицина? :) Порука од: џафир на 01.44 ч. 06.10.2007. Јасно
|