Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum

Без увреде (ако ово неко узме за увреду), али шта се догађа са београдским говором? Пре две недеље сам био у Београду и веома сам запрепашћен говором Београђана. Ни најмање не личи на говор водитеља и вводитељки са београдских телевизија. Мене лично говор београђана подсећа на говор најјужније Србије. Нагласак ми је, у најмању руку, чудан. Сви од 5 до 55 година (жене мушкарци) говоре "значи" (нарочито), "ово", "оно"... "Ће" и "да" се углављује где год је то могуће. "Ће да буде сређено." "Ал, ће да буде шоу", Другарица је једанпут толико пута рекла "да" у реченици да се и сама насмејала. А конструкција "ево сам", "ено су" (мислим да то сви користе) ми је јако смешна, али она ми је колико, толико симпатична. А чуо сам понегде и "си" као повратну заменицу...

Да ли неко има коментар или сличних утисака из БГ?  :) Или нешто што нисам споменуо?

Шта се догађа с београдским говором? Мени се чини да је све што си навео одавно у жаргону. Не знам одакле си. Јеси ли мислио да ми у Београду причамо као спикери с дневника? :)

Него, баш ме занима шта те је зачудило у нагласку? Мени ваљда звучи нормално, пошто сам цео живот у том граду, а некако ми се не чини да се нагласак променио у ових неколико задњих деценија колико сам ту.

Мислио сам да Београђани говоре као спикери са ТВ-а. У реду жаргон, свако подручје има свој, али нагласак је оно што ми "смета"... Како је могуће да се у Београду говори толико друкчије од књижевне норме. А узмимам да је изговор водитеља на ТВ recieved speech српског језика.

     Џафире, пробаћу да ти објасним шта је то што си чуо. Сигурно је да нису сва моја опажања и закључци тачни, али - ево ти мог виђења стања ствари:
     То што се прича по београдским улицама - у ствари, не оно што се прича, него оно што углавном скоро једино чујеш (чујем!), просто зато што је најгласније, јесу разговори људи који нису одрасли у Београду (дајем себи за право да пишем о истима, јер ни ја нисам у Београду одрасла, „само“ живим у њему последњих десет година): много пута сам и сама прокоментарисала како се осећам к'о да сам у Босни или Црној Гори (ово не значи да имам нешто против Босанаца и Црногораца, како оних у матичним им државама, тако ни ових овде), или негде у Поморављу, на Златибору или било ком брду у Србији.
     Моји родитељи, као и бабе и деде (и остала најближа родбина) јесу из Београда, тако да сам одувек окружена људима који говоре „онако како се у Београду говори“ (овде не мислим на оне извештачене, изачене и избечене начине изговарања речи и испуштања осталих звукова, то је увек било само смешно - и опет, вероватно, последица разних утицаја..., тако никад нико од мојих није говорио) - тј. без неког нарочитог, препознатљивог акцента.
     Оно друго о чему причаш јесте последица све ужаснијег степена неписмености, чињенице да многи у животу читају у вр' главе поруке са мобилних и сл., тј. крајње ограниченог фонда речи. Ја прва не баратам превеликим бројем термина, врло често саму себе уплашим кад схватим да не успевам да нађем реч која ми у датом тренутку треба... А нешто сам, као, и прочитала до сада (мада, признајем, наше писце - од којих се једино и може много научити о језику и изражавању нисам одавно: преводе не рачунам, јер то сад ради како ко стигне, тако да нису баш идеално „средство“ за проширивање личног фонда речи).
     Иначе, кад одем „кући кући“ одма' ми се вилица олабави и почнем да звучим као и сви остали у мом граду и околним селима. Дакле, „београдском“ (тј. „нормалном“, неизвештаченом и без нагласка) говору научена сам у кругу породице (као што и сви остали то науче код куће). И тај говор нема чудан нагласак. За поштапалице и сл. крива је, као што рекох, неначитаност.

     Право да ти кажем, нисам много обраћала пажњу на спикере. Осим кад направе неку страшну грешку. Баш ћу ослушнути ових дана.

Apsolutno se slazem sa Soske. Beograd je, kao metropola, uvek a narocito u poslednjih 15-20 godina sticajem vise nego nesrecnih okolnosti, imao veliki priliv ljudi iz drugih krajeva Srbije (i sire). To nije nista cudno, niti odskace od uobicajenog kad su u pitanju metropole jedne zemlje. U svetu svi glavni gradovi lice na multietnicke sarenolike zajednice - Madrid, London, Pariz, NY... U ovim gradovima, naravno, uticaj ima pre svega imigracija, dok su dosljaci u Bgd (ako ne racunamo Kineze) "samo" ljudi iz drugih delova nase zemlje. Ako se hoce cuti "pravi" beogradski naglasak (dakle, ne onaj kako kaze Soske, izbeceni, dizelaski akcenat), onda treba malo vise i dublje kopati - traziti nekog ko je ako nista drugo, barem rodjen i odrastao u Bgd. Naravno, umnogome utice i drastican pad opste obrazovanosti, ali s obzirom sta smo preturili preko glave u poslednjih 20 godina.... Nije ni cudo.

PS: A i spikeri.... Verovatno mislis na one od pre barem 10 godina. Ovi danas se malo razlikuju od obicnih ljudi na ulici. Proslo je vreme "stare garde" TV spikera koji su kao osnovni uslov trebali da imaju savrsenu dikciju...

Теби нема чудан нагласак јер га слушаш цео живот, а и живиш у Београду 10 година. Мени има, сигурно би теби мој нагласак такође звучао чудно. Али не кажем да је мој акценат правилан. А чини ми се да људи у БГ :) нагласак често "бацају" са почетних слогова на последње. (уопштено речено)


Између осталог причао сам са људима који су рођени, одрасли, завршили гимназије и студирају у Београду. :)

Толико лоше говорих о телевизији али изгледа да ипак постоји бар неки минималац, што се тиче дикције, који "спикери" морају имати.

Па Џафире, то само потврђује оно што смо Сошке и ја рекле. Свакако да има и рођених Београђана који "завијају" и не говоре правилно. Наравно да има и оних који су дошли у Београд као студенти, ђаци, или већ одрасли људи, и опет, лепо говоре. И наравно да није у питању само ко је одакле и да ли је више или мање образован. Ја сам само дала неко моје размишљање и описала нека своја запажања, што никако не мора бити апсолутна истина. С друге стране, колико сам ја могла да приметим, још једино РТС иоле води рачуна о дикцији својих водитеља. Можда донекле Студио Б и БК (док је постојао) имао је водитеље са пристојном дикцијом, али остатак телевизија... Не знам. Мени то све личи на неко уњкаво пренемагање. И да се разумемо, то није ништа ново. Од тог "развлачења" Београђани пате од давнина, и још у старој Југославији су лако били препознавани само захваљујући свом "пекулијарном" говору.

Него... Јеси ли сигуран да бацају с почетних на задње? Мени се чини да је управо обрнуто...

Ко призна пола му се прашта. :) У праву си...

A ni televizija nije što je nekad bila. Evo, sad nam se vrti jedna reklama za jednog mobilnog operatera, gde iz govora mlade oduševljene gospođice vrišti tako loše "urihtana" južna pruga da to boli. Ajde da nije uopšte "peglana", pa da lepo imamo notu autentičnosti (kao u reklamama za jednog drugog mobilnog operatera, gde je jedini akter u čitavoj seriji pušten da bude "svoj" do na vrlo blizu granice dobrog ukusa), ali neko ko nije niti tamo niti vamo - smejurija.

Recimo ja sam imo prilike razgovarati sa starosedeocima i nisam nista primjetio cudno sem sto je normalna ekavica ! E sad jedno je sta se cuje u autobusima i na ulici a drugo je kako ljudi stvarno govore ! Na  ulici i u autobusima ces cuti svasta i satrovackog i nekog sta ja znam mangupskog govora i izopacenih rijeci i svasta a sto rece soske tu ima i nenacitanosti i malogradjanstine i sto je karakteristicno za Beograd tu se dokazuje ko je veci Beogradjanin ko cistije govori Beogradski !

Kad cujem "Evo su" ili "Kupila sam si . . . " dodje mi da zadavim sagovornika. 

Moram priznati da privatno žalim što u srpskom ne postoji kraći oblik povratne zamenice (kad već postoje kraći oblici svih ličnih) - bio bi ekonomičniji u masi slučajeva.

Bilo je nakaradnosti kod  pridošlica u Beograd i ranije..Najviše pridošlica u Beograd se slilo tokom ere komunizma..Razlikovali su se..Oni su više zavijali , imitirajući mađarski naglasak na prvom slogu.. posebno je to bilo smešno u dugim rečima iz onog vremena napr. Jugoslavija ..
Sad već drugo koleno tih pridošlica živi u Beogradu..
"Sedmih kolena" nema odavno.. Izuzetno su malobrojni, kao i Indijanci u Americi...
Poslednji su bežali iz Beograda u inostranstvo, ko je mogao da ode devedesetih...
A ima i mnogo onih što su prodali stanove u centru, pa sad žive na Avali..

One koje ja znam kao Beogradjane "sa pedigreom" , govore jednu srednju varijantu ..umerenu i prijatnu za slušanje..bez razvlačenja, ali  bez provincijskih poštapalica...Zemun je odmor za uši, što se tiče pravilnog govora (a i ljubaznosti)..
Moji tamošnji rodjaci ( potomci mojih baka udatih   za Beogradjane) govore izuzetno lepo, kao što je , ako se  tko seća, govorila čuvena Draga Jonaš -uzor i legenda radijske produkcije...
Spikere odavno ne biraju po kvalitetu glasa i pravilnoj dikciji, niti ih uče tome  tokom probnog ili početnog rada..
Tako da su pojedinci - tragedija..

Ali, i u malim gradovima ima migracija..Dolazi neki svet čudan i neprilagođen civilizaciji- tako da je problem opšti, nevezan isključivo za prestonicu...Nažalost, vezan je za opšti pad vrednosnog sistema .

Ovo je i bio i još uvek je pravilan akcenat ove reči.

Ево да се и ја огласим у вези са говором Београђана.  Будући да нисам седма, али јесам друга генерација рођених у овом граду, усуђујем се сматрати Београђанком, а такође се усуђујем сматрати позваном да знам о чему то Џафир говори, какав то њему акценат смета.  Ради се о радном глаголском придеву многих несвршених глагола, нпр. : дòлазио, òдлазио, зàпамтио. . .  ту би требало да је кратак акценат на болдираним самогласницима у претходним примерима, а тај (ново)београдски акценат постаје дугачак на наредним болдираним самогласницима, на следећи начин: долáзио, одлáзио, запáмтио.  И то ЈЕСТЕ неправилно и ЈЕСТЕ типично за жаргон младих људи у Београду.  На страну многи други примери који су неки помињали, а који немају много везе с Београђанима или с било којим другим . . . грађанима.
Акценат спикера на РТС-у углавном је добар, али ми нисмо навикли на то да треба рећи радùјāтор, педùјāтар, кòнкретно итд. , на чему инсистирају лектори на телевизијама које још чувају исправан акценат, јер углавном речи страног порекла говоримо с лошим (изворним) акцентом, а требало би да га прилагођавамо нашем акценту (да не залазим превише у ту материју сада). . .  Не ради ми ова Бојанова тастатура са акцентима, а мрзи ме сад да куцкам који то мû акценат масовно користимо у речима које сам горе набројала, али ако неко затражи, потрудићу се.
Једино бих још рекла да је осим акцента Југòслāвија, исправан и Југослáвија.
Не знам колико је људима који не читају акценат ово јасно, ал’ часна Титова пионирска реч, тако је ;).

То смо констатовали у овој теми (http://www.vokabular.org/forum/index.php?topic=633.0), али није лоше поновити.

Zašto, Bojane?
Meni zvuči strašno ružno..I od Dunava južno nije se čulo tako nikad u narodu..
U pesmama koje su pevane u tom Yu vremenu uvek je JugoSLAvija..
(borba te rodila..narod te slavio :, pesma sa odjavne špice RTS-a)

Kako se akcentuju pravilno ostale reči sa 5 slogova? Da li je na drugom slogu naglasak ?
 filozofija, segmentacija,solidarizam,revolucija,ekologija,epilepsija,anahronizam,Transilvanija..

Srebrena, sve te reči osim "Transilvanija" čak i "u narodu" imaju uzlazni akcent, te nisu problematične. Ova poslednja se "u narodu" akcentuje sa silaznim na trećem slogu, a pravilno bi bilo s uzlaznim na drugom.

Ovo je ružno i u provinciji čuti..
Kao i čuvena greška "raDEo sam" , sve češća u novopristiglim slojevima..


Neskafice, mlim te, objasni mi drugačije..Da mogu da shvatim ispravno.
filoZOfija ili fiLOzofija
TranSIlvanija ili TransilVAnija

Silazni akcenti ne mogu se naći unutar reči (samo na prvom slogu).
Uzlazni akcenti mogu se naći na bilo kom slogu (sem poslednjeg, naravno).

U svetlu toga, ništa osim "Transilvanija" nije problematično jer ima uzlazni akcent, koji može stajati bilo gde. Akcenat "TransilVAnija" nije dobar jer je silazni unutar reči, te treba da bude "TranSILvanija" s uzlaznim, po potpuno istom načelu kao što "JugoSLAvija" nije dobro (silazni) nego treba "JuGOslavija" (uzlazni).

filosofija  ;)

Није философија већ филозофија, правописни речник бележи филозофија (не философија) и упућује на тачку 98а и уз још неке облике осим овог, у тој тачки пише: "Према томе, облици типа оних наведених (философија, амбросија. . . ) никако немају места у стандарду књижевног језика.

Ми смо тај израз примили од немаца* па га изговарамо као и они. Да смо примили тај израз са друге стране, било би правилно философија( које ми се више свиђа и које и сам користим).  :)

*Јел треба да пише великим словом?

Ја сам из Београда, и обично сви причају ОК( бар мени тако звучи :) ) али ми је интересантно оно да у Земуну причају "најчистије". :) Некако кад чујем "ја сам из Земун(а)" одма' све најцрње помислим  :D


Неко је рекао да превише употребљавамо "да". Са тим се слажем, ја то исто радим и нервира ме. Али и већина осталих тако - "... идем да купим карте па ћемо да идемо сутра да видимо то..." :)

Teolozi i vernici još uvek izgovaraju filosofija (sofos= mudrost)..Zofos verovatno ima drugo značenje u grčkom jeziku, iako je taj način danas uobičajeniji..
Naša reč postoji  (Rečnik SANU) i glasi viloslovija , a filozof je viloslov.

Треба. Имена народа се пишу великим словом, што пак није случај са именима језика и придевима изведеним од имена народа или држава (који су обично на -ски или -чки, па самим тим се и не пишу великим словом, чак и да нису у питању придеви изведени из имена народа или држава).

Дакле, Немац, Немачка, али немачки језик, немачки народ, немачка кола и сл.

Што се филоз/софије тиче, мислим да се тако преносе у српски речи латинског порекла — интервокално С се преноси као З. Ево, нпр. име моје краљевине: :D — Austrasia — преноси се као Аустразија. ;)
Б.

Osim na izvorni izgovor, u pozajmljenicama iz klasičnih jezika naš standard se često oslanja i na školski latinski (nemački) i kasnovizantijski izgovor, pa je pravilno jedino i samo filozofija, ambrozija, muza, muzej, muzika, fizika, kriza, parazit, Sizif, Ezop, Dedal, Ciceron, Cezar i sl., a ne *filosofija, *amrosija, *musa, *musej, *musika, *fisika, *krisa, *parasit, *Sisif, *Ajsop, *Dajdal, *Kikero, *Kajsar... (Pravopis srpskoga jezika — školsko izdanje, t. 95e) Ne postoji razlog zašto bismo govorili "filosofija" kao što to neki filosofi insistiraju.

http://www.vokabular.org/forum/index.php?topic=520.0 (http://www.vokabular.org/forum/index.php?topic=520.0)

Речник САНУ је речник књижевног И НАРОДНОГ језика, дакле речи које ти помињеш спадају у народни говор и свакако им нема места у стандардном језику.

Док је пак Речник Матице српске заправо онај нормативни.

Da, taj rečnik, Rečnik književnog i narodnog govora...Treća knjiga, strane 627/8.
Narod, veruj mi , (ako u narod ne ubrajamo književnike) izuzetno retko, maltene nikada, ne izgovara ovu reč ni u jednom od gore pomenutih oblika..Ja je lično nikada nisam čula u govoru.  Ako ko hoće da utroši malo svog vremena, verujem da će oblik koji sam navela kao srpsku reč pronaći u literaturi   19. veka, kao i u delima Dositeja Obradovića i njegovih savremenika, po onovekovnim standardima.
No, odmičemo od naslovne teme.

Sigurno, pored i drugih sličnih "iskvarenih" narodnih oblika ove reči — kod Sterije, recimo, za Ružičića Fema govori da je vilozov.

(Samo, tada još uvek i nije bilo standarda. Pisali su bilo narodnim bilo crkvenim jezikom, bilo slavenosrpskom mešavinom tih dvaju. "Viloslovija" bi bio iskvareni narodni, pa tako i pogrešan oblik.)