Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum

Šta se dešava s nazivima društvenih igara: pišu li se malim ili velikim slovom? Hoću li napisati: „Igrali smo monopol i riziko do kasno u noć“ ili „Igrali smo Monopol i Riziko...“ ili pak „...'monopol' i 'riziko'...“? (Kad smo već kod društvenih igara, jel' pravilno reći Čoveče, ne ljuti se ili Ne ljuti se, čoveče?)

Pišu se malim slovom, kao i naziv bilo koje domaće igre: "Igrali smo se šugice, žmurke, između dve vatre, care, care, govedare" itd. Navodnici nisu neophodni, sem ako bi bez njih moglo doći do dvosmislice: "Izgubio sam monopol" - da li si izgubio komplet za igru ili si industrijalac koji je podlegao konkurenciji?

U slučaju da je naziv igre istovremeno i vlastita imenica, onda će se ona pisati velikim slovom pod navodnicima - primer nam je kompletno domaći produkt "Baš-čelik" (offtopic: vrlo simpa igrica, posebno za ljubitelje epske fantastike. Preporučujem.)

Za Človek, ne jezi se je, koliko znam, svejedno.

А да ли се каже "Играо сам монопол." или Играо сам монопола."?

Zavisi. Ako igraš valcera, onda ćeš igrati i monopola :)

Lično bih izbegao genitiv kad nema reči "malo", baš zbog toga što će zazvučati/izgledati polupismeno. U redu je "igrali smo malo monopola", ali "igrali smo monopola" ipak ne deluje dobro.

Да али играо сам и жмурке, труле кобиле, никад нисам играо жмурку!  :) Не мора увек бити деони генитив... (ја га не бих ограничавао на ту функцију)  :)

U ženskom rodu problem ne postoji, jer genitiv nikad ne može biti jednak akuzativu, dok u muškom može i onda naletiš na nagaznu minu :)

Genitiv PO SEBI nije UVEK deoni, ali u TAKVIM rečenicama jeste i to prosto ne možeš zaobići.

У реду... Играо сам монопол и ризико. :) И неко ме критикује кад кажем да би било добро некако раздвојити падеже. :)

Добро јес' да нема везе са темом али...
Читао сам у некој граматици руског (безвезе, никада нисам учио руски) да се давањем објекта у генитиву добија одређеност, а у акузативу неодређеност (тако некако)... А приметио сам да у хрвастким текстовима објекат буде час у једном час у другом (или код њих исто постоји такво правило; или још нису приметили који се падеж мање користи у српском, па да користе у хрватком више :) ). Но циљ ове све приче је... Постоји ли нешто слично у српком? Или је постојало? Или никад није?

Баш давим са оваквим питањима! :) Али народ хоће да се образује... :)

Ne znam za tu koncepciju (ili možda ne shvatam tačno na šta ciljaš). U mnogim slučajevima oba padeža mogu se ravnopravno koristiti, ali s izvesnom razlikom u značenju.

1. Pojeo sam mesa i pirinča i popio vode - obaveštavaš nas od čega se sastojao tvoj obrok.

2. Pojeo sam meso i pirinač i popio vodu - obaveštavaš nas da tih namirnica više nema.

Ta se razlika ponajpre oseća kod svršenih glagola. Ako je glagol trajan, razlike gotovo da i nema: manje-više je svejedno da li ćeš reći "Jeo sam pirinač" ili "Jeo sam pirinča". I da, mislim da deoni genitiv umesto akuzativa može stajati samo ako je imenica gradivna ili na drugi način označava mnoštvo. (Npr. "Baš sam video naroda na koncertu!" - i uoči rečenice tipa "Baš je bilo naroda na koncertu!": tu oblik predikata sugeriše da je izostavljeno "mnogo".)

Добро.. Јасно... :) А за ту разлику морам пронаћи граматику, па да боље објасним.

A kad smo već kod toga (slutim da će modovi ovo već moći da odvoje u zasebnu temu), zanimljivo je da se praktično nikad ne kaže "Popio sam kafe/čaja", a vrlo će se često reći "Popio sam vode/mleka". Kao da se voda i mleko doživljavaju kao nešto što postoji u neograničenoj količini, od koje mi stalno "štrpkamo" pomalo, pa ćemo normalno upotrebiti genitiv, dok su "kafa" i "čaj", nasuprot tome, samo ono malo tečnosti što nam se servira u šolji, pa pošto radnjom obuhvatamo celu količinu, onda koristimo akuzativ.

Genitiv u primerima s društvenim igrama gramatičari iz XIX veka (Đura Daničić, Franc Miklošič¹) čak su svrstavali u posebnu kategoriju, nazivajući ga jednostavno genitiv igre. S njima se nije složio Pera Đorđević („O padežima bez predloga u srpskom jeziku“, Prilozi za sintaksu srpskoga jezika. 1, Beograd, 1889, str. 121), smatrajući da je reč o podvrsti partitivnog genitiva. Takvo gledište prihvatili su i kasniji gramatičari, među kojima i Stevanović (tačka 196a drugog toma Savremenog srpskohrvatskog jezika), obrazlažući svoj stav rečima: „...jer su igre čija se imena upotrebljavaju po prirodi svojoj samo delimično obuhvatljive, kao i sve ono čime se čovek duhovno ili fizički hrani“. Kako god ga zvali (po narodnoj izreci, „zovi me i loncem, ali me nemoj razbiti“ :)), niko dosad nije sporio pravilnost ovakve upotrebe. Možda se danas oseća pomalo arhaičnim, ali ima istaknutih lingvista koji i dalje koriste ovaj stil (recimo, viđao sam to u Feketeovim tekstovima).

¹ Stevanović ga, iz meni nepoznatih razloga, naziva Miklošić; verovatno je u pitanju štamparska greška.

Niko neće sporiti pravilnost starih primera tipa "Igrali smo klisa", ali ko će danas reći "Igrali smo fudbala, košarke, tenisa, vaterpola" ili pak "Igrali smo valcera, džajva, fokstrota, kolceta"? (Okretne igre u genitivu mislim da ne egzistiraju čak ni kod starijih autora.) Suviše to meni liči na "Vozio sam automobila".

Хех, овде у Бањој Луци често чујем да се каже: "играо сам шаха" или "идем играти фудбала". Мени је то у почетку сметало, али човек се на све навикне.  ;D

То доста често чујем...

 :D  Ne mogu da verujem! Imala sam baš taj komplet (slovenački?)! Očito je bio rasprostranjen po Jugoslaviji.
Ili je to možda bilo "prevedeno" na sva tri jugoslovenska jezika, ali nekako mislim da je pisalo samo na slovenačkom na kutiji ??? Nisam sigurna.

Uh, moram da skrenem s teme, ali ću ostati u granicama teme sajta ;), pošto s društvenih igara prelazim na tvorbu reči.

Elem, kad sam bila mala, više puta smo (šire)porodično igrali Čoveče, ne ljuti se. Bila sam nesnosno dete ;), koje je moralo uvek da pobeđuje. I svi stariji (uzgred, mlađih od mene nije ni bilo u ovom događaju) su mi popuštali, čisto da mi učine po volji... Osim moje strine, koja je jednu moju figuricu u jednom trenutku ladno isterala. ;D ;D ;D  Na šta sam ja pobesnela i na sav glas, iz petnih žila, uzviknula "Kako si mogla to da mi uradiš, strinčugo nijedna!" Od tada, među njenima, strina je postala "strinčuga", tako su se kolektivno šalili sa njom... :D