|
Наслов: Етници Порука од: Madiuxa на 18.48 ч. 28.10.2007. Етници су имена становника неке земље, града, села или било ког другог насељеног места. Нешто сам разговарала с братом прегледајући нове књижурине свеже купљене на Сајму (НЕМА Правописа из 93!), и паде нам на памет да у ствари не би било лоше да неко направи неки речник етника, јер закључисмо да има много места на овом свету чије становнике не знамо како бисмо назвали, или бисмо у крајњем случају били несигурни у оно што мислимо да би могао да буде назив за њих.
Како се каже становник Торонта? Торонтац или Торонтијац? Или Малаге? Малагац, Малагењац, Малаганин? Становник Гленкоа? Гленконац? Гленкоац? Или становник Манчестера - Манчестерац или Манчестеранац? Глазгова, Глазгованац, Глазговљанин? Единбург? Едимбуржанин или Едимбургац? Или, на пример, има градова чија имена се састоје из више речи, као Алкала де Енарес, Сантјаго де Компостела, Сент Мориц (Сентморицанин????) - како се зову њихови становници? И ако је од Баскија Баск, онда би од Валенсија требало да буд Валенс а не Валенсијанац? ??? Знате ли ви још неко место на свету чије становнике не бисте знали како да назовете? И да ли постоје нека правила за прављење етника, или то лингвисти одређују за свако место посебно? Наслов: Одг: Етници Порука од: Ђорђе Божовић на 23.09 ч. 28.10.2007. Ево шта ја мислим, а за Торонто и Гленко ни ја нисам сигуран као ни ти.
Или Малаге? Малагац, Малагењац, Малаганин? Рекао бих да је Малаганин?Глазгова, Глазгованац, Глазговљанин? Глазговљанин.Единбург? Едимбуржанин или Едимбургац? ЕдинбуржанинИли, на пример, има градова чија имена се састоје из више речи, као Алкала де Енарес, Сантјаго де Компостела, Сент Мориц (Сентморицанин????) - како се зову њихови становници? Сентморицанин; називи етника од вишечланих имена места се спајају (Новосађанин, Херцегновљанин, Старовлах/Старовлашанин).И ако је од Баскија Баск, онда би од Валенсија требало да буд Валенс а не Валенсијанац? ??? Баск је у ствари дошло из француског.И да ли постоје нека правила за прављење етника, или то лингвисти одређују за свако место посебно? Правила за грађење имена етника одређује узус, а на њега обично утиче граматичка структура назива места. ;)Наслов: Одг: Етници Порука од: Tamara Letić на 00.20 ч. 29.10.2007. Evo hrabrih rešenja i predloga (ne uzimajte ozbiljno):
Toronto-Torontljanin; Torontljani Glenko-Glenak; Glenci (kod mene uvek prolazi Glenkovljani(n) jer se iz ovog oblika vidi osnova) U ostalim slučajevima isto bih izgovorila kao i Đorđe, sem što bih rekla Sentmoričanin; Sentmoričani Наслов: Одг: Етници Порука од: Бојан Башић на 02.16 ч. 29.10.2007. Da kojim slučajem pišem ovaj tekst kao članak u nekim novinama, naslov bi bez sumnje glasio: Jesu li Norvežani magarci? :)
Toronto-Torontljanin; Torontljani Naopako, pa otkad tj > tlj? Nastavkom koji si upotrebila dobio bi se oblik Toronćanin (za koji lično i glasam). Dalje bih rekao: Malažanin, Glenkoanac, Mančesteranin, Glazgovljanin, Edinburžanin. Od ostalih imena Sentmoričanin nije problematično. Onda, kod višečlanih imena često je pogodno izgraditi ime etnika ne od celog imena grada već od jednog reprezentativnog dela, pa kako se Alkala de Enares vrlo često naziva i samo Alkala, i tu bi trebalo da je stvar gotova; nisam siguran važi li nešto slično i za naziv Santijago de Kompostela, to ćeš bolje ti znati. Baski često zadaju glavobolje onima koji znaju da oni nisu *Baskijci, ali glava može da zaboli još više od nepostojeće pokrajine Baskije. :) Naime, tu reč su jednostavno izmislili naši novinari, dok bi od španskog provincias vascongadas moralo biti Baskijske provincije (velikim slovom kao naziv regiona). No, ovo je već toliko puta proturano, da niko više i ne zabranjuje. Uglavnom, nije Bask nastalo od Baskija, već je Baskija nastalo od Bask, i to — greškom (a kako završetak -ija u Valensija ne predstavlja domaći sufiks već čini deo originalnog imena: Valencia, on mora postojati i u nazivu odgovarajućeg etnika: otud nije *Valens, već Valensijanac). Uzgred, da smo se upravljali prema baskijskom jeziku, njihova postojbina zvala bi se Euskadi (bask. Euzcadi). Sad sledi malo teorijske priče. Za imena etnika uglavnom se vezuju nastavci: -jani, -ani, -i, -ci, -anci, -janci. Na pitanje kad treba koji upotrebiti nema pravog odgovora: ako je u pitanju neko ime dovoljno često da bude zabeleženo u literaturi, onda (jasno) treba pogledati; u suprotnom se možemo osloniti samo na sopstveni osećaj, a ako neko baš insistira na nekom drugom sufiksu — teško mu možemo reći da je pogrešio, baš kao što ni on nama ne može reći nešto slično (a tako sam i ja na početku ove poruke naveo kako bih lično nazvao pomenute etnike, bez ikakvih osnova da tvrdim kako je to jedini mogući sufiks; ipak, kada jednom odaberemo sufiks, glasovne promene moramo sprovesti kako valja). S vremenom će možda jedna varijanta preovladati (ili dve ravnopravne, teško više), pa ukoliko sporno ime postane dovoljno bitno da se nađe u merodavnoj literaturi — autorima će preostati samo da ozvaniče zateklo stanje. Ipak, ne može se bukvalno kalemiti sve na sve: završetak, recimo, -ijac neprirodan je u srpskom jeziku a širi se u novije vreme pod uticajem ruskog; nekad se zaista ne može izbeći, ali na njegovo mesto najčešće može doći -ac ili -ijanac. Ovim, naravno, nismo rešili sve probleme. Primera radi, za stanovnike Rio de Žaneira usvojen je u Pravopisu naziv Karioke, što predstavlja transkripciju portugalskog naziva (port. Carioca). Možda zaista treba konačno prelomiti i uvesti u praksu da i kod nas etnik i pridev bez problema imaju različitu osnovu u sličnim situacijama, kao što postoji u nekim jezicima (u ruskom, recimo, postoji немец i pridev немецкий, a država se zove Германия; slično je i u italijanskom). Verujem da Karioke predstavljaju korak napred, da ne bude više situacija kao u jednoj raspravi od pre tridesetak godina oko naziva stanovnika Obale Slonovače: najpre je zaključeno da bi Obaloslonovačanin bilo preglomazno; zatim je pokušano sa izostavljanjem jednog dela (kao gore kod Alkale), pa je odbačeno i Slonovačanin s pridevom slonovački, zbog evidentne pogrešne asocijacije; onda se ispostavilo da ne valja ni Ivoarac/ivoarski, gde govorimo o pomenutom razmimoilaženju osnova (i gde bi možda Karioke zaista prelomile stvar); na kraju je, konačno, zaključeno da valja reći jedino „stanovnik Obale Slonovače“! Da se na kraju malo našalimo na ovu temu. Pridev od imena Oslo, glavnog grada Norveške, mogao bi da glasi jedino osalski. Poznavaoci malo starijeg i pokrajinskog jezika setiće se da ovo ne znači ništa drugo do — magareći! Otuda onaj naslov za novine koji sam naveo na početku. :) Наслов: Одг: Етници Порука од: Нескафица на 07.43 ч. 29.10.2007. Ako kod "Toronto" odbacujemo završno "o" i dodajemo "-janin", verovatno bi trebalo isto uraditi i sa "Glenko", pa glasam za "Glenčanin" umesto "Glenkoanac" (varijante tipa "vokal+'anac'" osobenije su za Afriku nego za Zapad: Kongoanac, Zimbabveanac, Togoanac itd.)
Takođe, spontano bih pre rekao "Mančesterac" nego "Mančesteranin" (jednako kao "Londonac, Dablinac" umesto "Londonjanin, Dablinjanin"). Što se tiče složenih naziva, tu obrazac možemo sagledati iz domaćih primera: žitelji Velikog Mokrog Luga odn. Malog Mokrog Luga (krajevi Beograda) zovu se Velikomokrolužanin odn. Malomokrolužanin (mada se u praksi to skoro uvek skraćuje na osnovu konteksta). Verovatno bi onda zvanično moralo biti Santjagodekomposteljanin/-lac, mada bi se sigurno to moglo skratiti u Komposteljanin/-lac ukoliko kontekst dopušta. Kod Valensije je moguće usvojiti i "Valensijan", spram "Italijan" koje je takođe preuzeto iz izvornog jezika i tvorbeno je paralelno (Valenciano/Italiano). U vezi sa oslom/Oslom :) humor bi se verovatno izbegao oblikom "oslovski", koji se dade odbraniti. (Umetanje glasa "v" argumentovalo bi se lakše nego pojavljivanje nepotvrđenog nepostojanog "a" u "Oslo".) Наслов: Одг: Етници Порука од: Бојан Башић на 11.28 ч. 29.10.2007. Ako kod "Toronto" odbacujemo završno "o" i dodajemo "-janin", verovatno bi trebalo isto uraditi i sa "Glenko", pa glasam za "Glenčanin" umesto "Glenkoanac" Jedino se s ovim ne mogu složiti. Naime, završno -o u Glenko je dugo, a u Toronto kratko (istina, bilo bi i ovde dugo da se dosledno držimo transkripcije s engleskog, ali ovo je jedna od onih stvari koje više niko ne ispravlja); možeš proveriti u Rečniku geografskih imena (/glenkO/ i /toronto/), ali i ne treba ti nikakav rečnik — samo pogledaj kako menjaš kroz padeže: Toronto-Toronta... i Glenko-Glenkoa... Наслов: Одг: Етници Порука од: Madiuxa на 11.56 ч. 29.10.2007. Baski često zadaju glavobolje onima koji znaju da oni nisu *Baskijci, ali glava može da zaboli još više od nepostojeće pokrajine Baskije. :) Naime, tu reč su jednostavno izmislili naši novinari, dok bi od španskog provincias vascongadas moralo biti Baskijske provincije (velikim slovom kao naziv regiona). No, ovo je već toliko puta proturano, da niko više i ne zabranjuje. Uglavnom, nije Bask nastalo od Baskija, već je Baskija nastalo od Bask, i to — greškom (a kako završetak -ija u Valensija ne predstavlja domaći sufiks već čini deo originalnog imena: Valencia, on mora postojati i u nazivu odgovarajućeg etnika: otud nije *Valens, već Valensijanac). Uzgred, da smo se upravljali prema baskijskom jeziku, njihova postojbina zvala bi se Euskadi (bask. Euzcadi). Mala ispravka, Bojane: Euskadi je ime naroda na baskijskom i pise se Euzkadi. Ime Baskije na spanskom je País Vasco, sto znaci Baskijska zemlja. Dalje, samo ime Euskadi je da kazemo, novijeg datuma - potice s kraja 19 veka - prvi put se pominje 1896. i tvorac ovog termina je Sabino Arana, teoreticar baskijskog nacionalizma. Rec vascongada(s) je arhaicni naziv koji se vremenom (narocito u doba Franka) pretvorio u pejorativni naziv za Baskiju, Baske i sve baskijsko u spanskom jeziku. S druge strane, provincias vascongadas bi se odnosilo na istorijske provincije koje su nekada pripadale Kraljevini Navari, za koje se ja usudjujem da tvrdim da je isto sto i danas baskijski nacionalizam naziva Euskal Herria - sto znaci "Zemlja Baska" i koji obuhvata Baskiju, spansku Navaru, francusku Navaru, Lapur i Solu (takodje u Francuskoj), dakle SVE zemlje u kojima zive Baski, i cijem ostvarenju tezi ETA. Prostije receno, s politicke tacke gledista, Euskal Herria bi bilo isto sto i Velika Srbija (svi Srbi u istoj drzavi). Pitanje je onda odakle je i od kog pojma zapravo nastalo ime Bask, jer kao sto rekoh, Baski zive ne samo u Baskiji, nego i u drugim delovima "Zemlje Baska".... Ili se i ovde radi o pogresnom tumacenju tipa Holandija/Nizozemska ili Engleska/Ujedinjeno Kraljevstvo? Наслов: Одг: Етници Порука од: Нескафица на 12.27 ч. 29.10.2007. Ako kod "Toronto" odbacujemo završno "o" i dodajemo "-janin", verovatno bi trebalo isto uraditi i sa "Glenko", pa glasam za "Glenčanin" umesto "Glenkoanac" Jedino se s ovim ne mogu složiti. Naime, završno -o u Glenko je dugo, a u Toronto kratko (istina, bilo bi i ovde dugo da se dosledno držimo transkripcije s engleskog, ali ovo je jedna od onih stvari koje više niko ne ispravlja); možeš proveriti u Rečniku geografskih imena (/glenkO/ i /toronto/), ali i ne treba ti nikakav rečnik — samo pogledaj kako menjaš kroz padeže: Toronto-Toronta... i Glenko-Glenkoa... Nemaš pravilo: Kongo - Konga ali Kongoanac, spram Togo - Togoa - Togoanac. Čuvanje akcenta (tj. remanentne dužine) na poslednjem slogu negalskih imena ionako nije osobeno za srpski, te to što anglofoni/Škoti akcentuju ime na poslednjem slogu ne bi moralo ni na koji način da utiče na to kako ćemo ga MI akcentovati. (Kao i u mnoštvu drugih slučajeva: Virginia se izvorno akcentuje na drugom, kod nas na prvom; Joliet, Juliette se izvorno akcentuju na poslednjem, kod nas će najpre biti na prvom; Bexleyheath se izvorno akcentuje na poslednjem, kod nas najpre na prvom; itd.). Uzgred, nigde nisam rekao da menjam "Glenko - Glenkoa". Наслов: Одг: Етници Порука од: Бојан Башић на 12.59 ч. 29.10.2007. Mala ispravka, Bojane: Euskadi je ime naroda na baskijskom i pise se Euzkadi. Hvala na ukazanu grešku u spelovanju, prihvatam. Međutim, jesi li sigurna za značenje (da označava narod, kao što kažeš — a ne teritoriju)? Vidi, recimo, ovo (http://reference.allrefer.com/country-guide-study/spain/spain57.html): The homeland of the Basques, known by Basque nationalists as Euzkadi... Ime Baskije na spanskom je País Vasco, sto znaci Baskijska zemlja. Svakako ćeš me ispraviti ako opet grešim, ali mislim da je ime País Vasco znatno novijeg datuma (tj. da se koristi tek nekih tridesetak godina). Pričao sam o imenu koje smo mi (proizvoljno) skratili u Baskija, a to skraćenje se dogodilo pre uvođenja imena País Vasco. Pitanje je onda odakle je i od kog pojma zapravo nastalo ime Bask, jer kao sto rekoh, Baski zive ne samo u Baskiji, nego i u drugim delovima "Zemlje Baska".... Ili se i ovde radi o pogresnom tumacenju tipa Holandija/Nizozemska ili Engleska/Ujedinjeno Kraljevstvo? Kod nas reč Bask dolazi od francuskog Basque, a koreni francuske reči se protežu do latinskog Vasco, u množini Vascones, narod za koji se veruje da su preci današnjih Baska. Možda ovo i nije bilo tvoje pitanje, nisam baš najbolje razumeo. Nemaš pravilo: Kongo - Konga ali Kongoanac, spram Togo - Togoa - Togoanac. Jednostavno, nije se zadržalo Konžanin, na čemu pak jeste bilo insistirano šezdesetih godina prošlog veka. (Uzgred, pojavljivale su se i varijante Kongolez i Kongoležanin, po fr. Congolais, ali to nema veze s ovom pričom.) Kongoanac je pravilno baš koliko i helsinški: dakle, sa stanovišta tvorbe reči pogrešno, ali ipak prihvaćeno iz ovih ili onih razloga (pridev od Helsinki morao bi biti helsinkijski, ali ga i Pravopis daje u pomenutom obliku). S druge strane, svakako znaš da se završni samoglasnik čuva ako je dug a odbacuje ako je kratak (pri tom nekoliko izuzetaka neće promeniti šemu). Ostaje, dakle, pitanje dužine završetka -o u Glenko. Po izvornom izgovoru završava se digrafom /-oʊ/, pa čak i da pomeriš akcenat s tog sloga pod izgovorom primerâ koje si naveo, dužinu ne možeš izbeći: /oʊ/, akcentovano ili ne, prenosi se kao /O/, ne kao /o/. (Toronto je opet izgubio tu dužinu izuzetno, daleko bilo da je to šablon.) Наслов: Одг: Етници Порука од: Нескафица на 13.11 ч. 29.10.2007. Analiziraj druge engleske reči koje se završavaju pomenutim diftongom pa vidi da li u srpskom one češće gube ili zadržavaju "o" u deklinaciji, tj. šta je izuzetak a šta pravilo. Takođe pokušaj pronaći negde da li se pravilo o "dugom o" odnosi samo na "o" koje je bilo AKCENTOVANO u izvornom jeziku, a onda po srpskim pravilima izgubilo akcent i dobilo dužinu. (Siguran sam da postoji sasvim dovoljno npr. finskih imena koja se završavaju na "-oo" - tj. dugo "o": metodom nabadanja nađoh bar dva, "Jarkoo", "Mikkoo" - ali to nas uopšte neće sprečiti da ga odbacujemo pred deklinativnim nastavkom.)
Takođe mi nije jasno zašto dužinu "ne mogu izbeći". Imena "Milo" [Majlo], "Jericho" [Džeriko], "Joe" [Džo], na primer, vrlo ću lako izgovoriti s kratkim završnim vokalom, bez obzira na to šta rade Englezi. Наслов: Одг: Етници Порука од: Madiuxa на 13.50 ч. 29.10.2007. Цитат Hvala na ukazanu grešku u spelovanju, prihvatam. Međutim, jesi li sigurna za značenje (da označava narod, kao što kažeš — a ne teritoriju)? Vidi, recimo, ovo: The homeland of the Basques, known by Basque nationalists as Euzkadi... Verovatno si u pravu, ja sam se ponela za informacijom (ocigledno netacnom) sa Vikipedije. Pretrazila sam nekoliko onlajn recnika baskijskog jezika i izgleda da sam pogresila. Medjutim, diskutabilno je na KOJU teritoriju se zapravo odnosi rec Euskadi.... Цитат Svakako ćeš me ispraviti ako opet grešim, ali mislim da je ime País Vasco znatno novijeg datuma (tj. da se koristi tek nekih tridesetak godina). Pričao sam o imenu koje smo mi (proizvoljno) skratili u Baskija, a to skraćenje se dogodilo pre uvođenja imena País Vasco. Odakle ti ovaj podatak? Postoji danasnja autonomna pokrajina País Vasco koja moze imati tridesetak godina, i postoji istorijski termin País Vasco, koji se koristio u znacenju svih teritorija gde zive Baski, i koji sigurno ima vise vekova i vuce korene iz te rimske provincije koja se zvala Vasconia i u kojoj su ziveli ti Vascones, koje bismo mogli prevesti kao Baskonci (Vaskonci?), i koji su bili tu na severu Pirinejskog poluostrva kad su dosli Rimljani zajedno sa ostalim iberskim ili ibero-keltskim plemenima Kantabra (po kojima je danasnja Kantabrija dobila ime), Astura (po kojima je Asturija dobila ime) i sl. Verovatno je i Vasconia dobila ime po narodu, a ne obratno (bas kao i u srpskom!:) samo mnogo vekova ranije) Sama istorija ranog srednjeg veka celog tog pirinejskog dela je veoma mutna, jer stanovnici tih delova nikada nisu sasvim potpali pod vlast bilo koje sile koja je trenutno vladala Pirinejskim poluostrvom - nesto kao nasi Crnogorci za vreme Turaka :) (zapravo, oba naroda su imala nepristupacnost planincina i nezainteresovanost samih osvajaca za te teritorije kao saveznike). Nisu se mnogo mesali ni sa Rimljanima a bogami ni sa Vizigotima i uvek su bili ono sto se kaze "na svoju ruku". Retko kad su bili potpuno nezavisni, osim u periodu ranog ranog srednjeg veka kad je postojala kraljevina Navara, a i ona je u zavisnosti od toga ko se s kim ozenio ili ko je koga ubio, menjala, pa je cas podrazumevala i teritorije Asturije i Leona, cas je bila samo teritorija danasnje Navare (i spanske i francuske). Uopste, tokom istorije, granice celog tog planinskog dela su se stalno pomerale. Odatle i imena svih baskijskih zemalja (Euskal Herria) menjala su se kroz istoriju. Medjutim, jedno je sigurno - País Vasco kao pojam i naziv za SVE teritorije gde zive Baski postojao je mnogo pre dolaska demokratije u Spaniju (cemu ima oko 30-tak godina). Ono sto je novo je autonomna pokrajina País Vasco, to jest, uopste podela teritorije Spanije na autonomne pokrajine (ima ih 17), koja nastaje nakon smrti Franka. Pre toga, Spanija je bila podeljena na 50 provincija, a provincije koje ulaze u sastav danasnje Baskije (iliti País Vasco) bile su poznate kao Provincias vascas koji je i najcesci naziv na spanskom. Doduse, na Vikipediji takodje se pominje i naziv koji si ti naveo (provincias vascongadas), ali u toku Frankove vladavine, kao sto sam vec napomenula, istorijski naziv je poceo da se koristi u pejorativnom znacenju, tako da ne bih preporucila koriscenje tog imena u smislu imenovanja ovih triju baskijskih provincija. Termin País Vasco se do kraja 19. veka koristio da oznaci SVE teritorije na kojima zive Baski (ili takodje nazivano i Euskal Herria i Vasconia), da bi od tada bio zamenjen recju Euzkadi, terminom koji je skovao kako rekoh, Sabino Arana, teoreticar baskijskog nacionalizma. Sad, verovatno je u srpskom ime Baskija nastalo dok se jos koristila sintagma provincias vascas/vascongadas za provincije koje sad ulaze u sastav autonomne pokrajine País Vasco, medjutim, postavlja se pitanje velicine greske, jer kao sto rekoh, Baski ne zive samo na teritoriji nekadasnjih baskijskih provincija (Alava, Gipuskoa i Biskaja), nego zive i u drugim autonomnim pokrajinama (Navara, kod koje takodje postoji isti fazon - sad je to ime autonomne pokrajine, ali se vodi i kao istorijski naziv prvo kraljevine, a zatim i istorijske teritorije) cak i u drugim zemljama (Francuska). Plus, posto je, kako kazes, ime Bask zapravo doslo iz francuskog a ne iz spanskog, pa samim tim nije mi bas jasno to kako se uzela francuska rec za stanovnike zemlje koja se nalazi(la) na teritoriji Spanije... Ili nasi stari nisu spanske Baske uopste ni uzimali u obzir, nego su se odnosili samo na francuske Baske i na francusku Baskiju? Pitanje je komplikovano, ali nista komplikovanije od same istorije baskijskog naroda. I ono jeste bilo pitanje, jer mi se sve cini da je u nastanku reci Baskija i Bask bilo mnogo zbrke koja je verovatno opet nastala iz nepoznavanja cinjenica o tom narodu, sto i nije cudno - ni danas sa sve internetom obican prosecan Srbin ne zna mnogo o Baskima, a mogu da zamislim kako je to bilo s pocetka 20 veka... Наслов: Одг: Етници Порука од: џафир на 22.13 ч. 29.10.2007. [Plus, posto je, kako kazes, ime Bask zapravo doslo iz francuskog a ne iz spanskog, pa samim tim nije mi bas jasno to kako se uzela francuska rec za stanovnike zemlje koja se nalazi(la) na teritoriji Spanije... Ili nasi stari nisu spanske Baske uopste ni uzimali u obzir, nego su se odnosili samo na francuske Baske i na francusku Baskiju? Pitanje je komplikovano, ali nista komplikovanije od same istorije baskijskog naroda. I ono jeste bilo pitanje, jer mi se sve cini da je u nastanku reci Baskija i Bask bilo mnogo zbrke koja je verovatno opet nastala iz nepoznavanja cinjenica o tom narodu, sto i nije cudno - ni danas sa sve internetom obican prosecan Srbin ne zna mnogo o Baskima, a mogu da zamislim kako je to bilo s pocetka 20 veka... Овај, а у чему је тачно проблем код имена Баски? Они сами себе зову Еузкади јел? Значи, ни са б, ни са в, дакле ту није није проблем. А што их ми зовемо по француском називу (и већина других народа), по мом мишљењу то је најлогичније, вероватно зато што је француски био "lingua Franca" (ако сам добро написао), што шпански у Европи (нити у свету) никада није био, а баскијски понајмање и највише смо ми и, учили, и користили француски, и сарађивали са Француском, за разлику од Шпаније. (А са Баскима као са народом, пошто немају државу, нити су неки битан фактор у свету никако) :) Наслов: Одг: Етници Порука од: Madiuxa на 22.18 ч. 29.10.2007. нити су неки битан фактор у свету никако) :) Mislim da oni isto to misle za Srbe. ;) Наслов: Одг: Етници Порука од: џафир на 23.47 ч. 29.10.2007. Па наравно да мисле... Али то није предмет разговора. Нисам ја ни мислио да су Срби битан фактор, него и ми од "позајмљујемо" од великих сила (па тако и назив за Баске од Француза) :) Вероватно су и они за Србе чули преко Француза, или евентуално Шпанаца, као и ми за њих. :)
Наслов: Одг: Етници Порука од: Madiuxa на 00.06 ч. 30.10.2007. Џафире, овде се уопште не расправља о томе ко је битан фактор, него о пореклу речи Баск и Баскија, које по мом мишљењу има малкице необичан и нелогичан пут, и то сам и објаснилау оном мом великом посту. Е, сад, ако ти ниси прочитао тај пост, то је већ сасвим твоја ствар. А да ли су Срби или Баски битни једни другима.... Зар је то уопште важно? ;)
Наслов: Одг: Етници Порука од: Madiuxa на 12.19 ч. 30.10.2007. Ево још градова:
*Санта Фе (Сантафеанац? смешно је) *Гранада (Гранађанин, као Канада-Канађанин?) *Каракас (Каракасанац? *Кито (Китоанац, Китанац???) *Сан Хосе (Санхосанац, Санхосеанац, Санхосеанин???) *Сан Марино (Санмаринац, Санмариноанац???) *Буенос Ајрес (на самом шпанском их зову портењос) *Фритаун (и сви остали који се завршавају на таун) *Багдад (Багдаданац? Уф...) *Адис Абеба (Адисабебанац? Адисабебањанин? Адисабебац? хахахаха...) *Копенхаген (Копенхагењанин? Копенхагенац?) *Порт о Пренс (Портопренсанац? Портопренсањанин? Портопренсац?) *Пекинг (Пекинганац, Пекингац, Пекинжанин?? Све ми звучи мног безвезе) Ако се сетим још неких, додаћу. Наслов: Одг: Етници Порука од: Нескафица на 13.04 ч. 30.10.2007. Nemojmo zaboraviti ni divni turski sufiks -lija. Eto, recimo, baš bi lepo seo na "Karakaslija", "Bagdadlija" i svuda na "-taunlija" ;)
Наслов: Одг: Етници Порука од: Madiuxa на 13.09 ч. 30.10.2007. Nemojmo zaboraviti ni divni turski sufiks -lija. Eto, recimo, baš bi lepo seo na "Karakaslija", "Bagdadlija" i svuda na "-taunlija" ;) Да, да... Баш ми сад поглед паде на БЕЧ, те се сетих и ја тог -лија. Међутим, мене занима да ли то све одређујемо по слуху и како се коме свиђа, или има неко правило? Кад додајемо који наставак? Наслов: Одг: Етници Порука од: Нескафица на 13.13 ч. 30.10.2007. Pravila nema. Najneutralniji su nastavci -janin i -ac/-anac, i oni se najčešće koriste za "novoskovane" ili "slučajne" izraze. Međutim, glavni sudija je uvek praksa. (Recimo, zašto je "Zagrepčanin" spram "Magrebljanin"? Logike nema, ali je tako.)
Наслов: Одг: Етници Порука од: Madiuxa на 13.17 ч. 30.10.2007. Pravila nema. Najneutralniji su nastavci -janin i -ac/-anac, i oni se najčešće koriste za "novoskovane" ili "slučajne" izraze. Međutim, glavni sudija je uvek praksa. (Recimo, zašto je "Zagrepčanin" spram "Magrebljanin"? Logike nema, ali je tako.) Па ако је тако, зашто онда не могу да кажем Баскијац и Баскијка, него морам да кажем Баск и .... Баска? (ето, видиш, нисам сигурна како им се женске зову...:() Наслов: Одг: Етници Порука од: Нескафица на 13.22 ч. 30.10.2007. Zato što je jedno "nepostojanje logike u PRIMENI/ODABIRU pravila", a drugo "KRŠENJE samih pravila". Kod Baska i Baskinja (tako se zovu, kao Škoti i Škotkinje, Irci i Irkinje, Grci i Grkinje...) -ija nije deo osnove. (Za razliku od hispanofonih pokrajina kakve su Andaluzija, Galisija itd.)
Наслов: Одг: Етници Порука од: Madiuxa на 13.37 ч. 30.10.2007. Zato što je jedno "nepostojanje logike u PRIMENI/ODABIRU pravila", a drugo "KRŠENJE samih pravila". Kod Baska i Baskinja (tako se zovu, kao Škoti i Škotkinje, Irci i Irkinje, Grci i Grkinje...) -ija nije deo osnove. (Za razliku od hispanofonih pokrajina kakve su Andaluzija, Galisija itd.) OK, jasno. Jos jedno pitanje. Zasto nije pravilno Skotlandjanin/ka? Pitam jer navodis Skotkinja, sto mi zvuci grozomorno, isto kao i Spankinja. Osim toga, gde je tu logika, jer SkotSKA i SpanIJA nemaju iste nastavke medjutim etnici zenskog roda da? Наслов: Одг: Етници Порука од: Нескафица на 13.38 ч. 30.10.2007. Pisao sam već negde nedavno o tome. Zemlju ne zovemo Škotland/Škotlandija/Škotlandska, te stoga Škotlanđanin/Škotlanđanka nije dobro (a i inače je sročeno prema nemačkom).
Наслов: Одг: Етници Порука од: Madiuxa на 13.40 ч. 30.10.2007. Pisao sam već negde nedavno o tome. Zemlju ne zovemo Škotland/Škotlandija/Škotlandska, te stoga Škotlanđanin/Škotlanđanka nije dobro (a i inače je sročeno prema nemačkom). Hm, tako sam nesto i pretpostavljala. A ovo drugo pitanje?"Osim toga, gde je tu logika, jer SkotSKA i SpanIJA nemaju iste nastavke medjutim etnici zenskog roda da?" Наслов: Одг: Етници Порука од: Нескафица на 13.47 ч. 30.10.2007. "Španija" je takođe preuzeto iz nemačkog, kao i "Portugalija" pored boljeg "Portugal". Da smo sami sricali ime, sigurno bismo došli do nečega na -ska: Španska/Ispanska/Hispanska (po uzoru na Francuska, Irska, Nemačka itd. itd.), no i pored toga, osnova etnika ista je kao i osnova odnosnog prideva, kao i u ogromnoj većini slučajeva.
Zanimljivo je da su Hrvati ukrstili nemački i španski, pa stigli do Španjolska (Spanien + Español). Наслов: Одг: Етници Порука од: Бојан Башић на 17.39 ч. 30.10.2007. Takođe pokušaj pronaći negde da li se pravilo o "dugom o" odnosi samo na "o" koje je bilo AKCENTOVANO u izvornom jeziku, a onda po srpskim pravilima izgubilo akcent i dobilo dužinu. Nisam nigde naišao na razlikovanje te dve vrste. U Srpskom jezičkom priručniku, tačva V 11, stoji: „Po pravilu bi se to o moralo zadržavati kada je dugo (najčešće zato što je u izvornom jeziku naglašeno, a to važi pre svega za francuske reči)“, za šta baš ne bih rekao da potkrepljuje tvoju tvrdnju — o se zadržava kad je dugo i tu staje formulacija pravila, a zatim se u zagradi samo objašnjava odakle se najčešće pojavljuje ta dužina. Imenica sako (to je, nažalost, jedini primer koji mi pada na pamet) često se tumači preko nemačkog Sakko, od ital. sacco, pa opet niko ne tvrdi da treba menjati *saka-saku. (Istina, došli smo ranije i do drugačije moguće etimologije — od sack coat — ali ovde skrećem pažnju samo na činjenicu da se i pored čestog izvođenja od nem./ital. nikad nije osporavalo zadržavanje slova o; pitanje je još i da li bi se od sack coat tumačilo da je naše o dobilo dužinu umesto izgubljenog akcenta ili je čak i to ’prava’ dužina, no sad smo se već previše odmakli.) Takođe mi nije jasno zašto dužinu "ne mogu izbeći". Imena "Milo" [Majlo], "Jericho" [Džeriko], "Joe" [Džo], na primer, vrlo ću lako izgovoriti s kratkim završnim vokalom, bez obzira na to šta rade Englezi. Svakako da možeš izgovoriti, možeš čak i engl. ’Milo’ da izgovaraš kao Milo (Đukanović), ali ne pričam o fiziologiji govornog aparata već o lingvističkim pravilima: po njima krajnje -o mora biti dugo, bez obzira na to da li je akcentovano ili ne. Tako je u opštem slučaju, a tako je i za tvoje konkretne primere: Milo /majlO/ Majlo; Joe /!džO/ Džo. Jedino ’Jericho’ nije navedeno u Rečniku, ali ni za njega svakako ne važi ništa drugačije (možda je ’Jellicoe’, s navedenim izgovorom /dželikO/, najsličnije). (Siguran sam da postoji sasvim dovoljno npr. finskih imena koja se završavaju na "-oo" - tj. dugo "o": metodom nabadanja nađoh bar dva, "Jarkoo", "Mikkoo" - ali to nas uopšte neće sprečiti da ga odbacujemo pred deklinativnim nastavkom.) Govorim o imenima koja su već prešla kod nas, prošla kroz neophodne adaptacije, i posle svega toga imaju dugo -o. Pravila transkripcije za finski jezik nemamo, nisam naišao čak ni na neke predloge; možda otuda što su svi mislili kako je finski jezik previše jednostavan da o njemu pišu, ali očito ima finesa. :) Elem, ukoliko stvarno sistematski skraćujemo završno -o koje je u finskim imenima dugo, onda bi se to dalo tako i formulisati u pravilima transkripcije sa finskog jezika, i nema nikakvih problema, a ni veze s ovom pričom (koja je o tome, podsećam, što posle adaptacije i dalje imamo dugo -o u Glenko). Analiziraj druge engleske reči koje se završavaju pomenutim diftongom pa vidi da li u srpskom one češće gube ili zadržavaju "o" u deklinaciji, tj. šta je izuzetak a šta pravilo. Ne znam jesi li ti već sproveo analizu ili ovo navodiš kao misaoni eskperiment, ali nisam primetio da dotični završni diftong previše često prelazi u kratko -o (a to je „ekvivalentno“ sa odbacivanjem prilikom deklinacije). Povrh svega, da ne bismo sad otišli u tri lepe s raznim analizama, već sam ti naveo literaturu po kojoj u konkretnom nazivu Glenko, oko kog pričamo sve vreme, završno -o ima dužinu. Ako tvrdiš drugačije, ne bi bilo loše da i ti svoja tvrđenja potkrepiš nekom knjigom. Odakle ti ovaj podatak? Postoji danasnja autonomna pokrajina País Vasco koja moze imati tridesetak godina, i postoji istorijski termin País Vasco, koji se koristio u znacenju svih teritorija gde zive Baski, i koji sigurno ima vise vekova Onda ipak grešim. Ne znam više odakle mi podatak, ali biće da sam ga pogrešno upamtio/shvatio. Zahvaljujem. Ipak, nije sporno da smo Baskiju napravili mi, proizvoljnim dodavanjem sufiksa. Zato što je jedno "nepostojanje logike u PRIMENI/ODABIRU pravila", a drugo "KRŠENJE samih pravila". Kod Baska i Baskinja (tako se zovu, kao Škoti i Škotkinje, Irci i Irkinje, Grci i Grkinje...) -ija nije deo osnove. (Za razliku od hispanofonih pokrajina kakve su Andaluzija, Galisija itd.) Ali jesu Andalužani i andaluski, po Pravopisu. :) Naziv stanovnika Galicije nije naveden, no ne vidim šta bi tu moglo osim Galičani. Наслов: Одг: Етници Порука од: Нескафица на 18.03 ч. 30.10.2007. To što nazivaš adaptacijom (na osnovu Prćićevog rečnika) jeste pokušaj prenošenja engleskog izgovora u nas. Ne mogu prihvatiti NIJEDNU Prćićevu adaptaciju u kojoj je AKCENAT ostavljen na poslednjem slogu, kao što je to učinjeno kod "Glencoe" - ukoliko već želiš da se pravila držimo kao pijan plota, a prvi Prćić to ne radi na polju akcentuacije. Mogu prihvatiti njegove "adaptacije" s naglašenim krajnjim slogom samo kao najpribližniji prikaz izvornog izgovora, ali to je i dalje tek na pola puta od prave adaptacije (koja bi u datom slučaju imala biti GlenkO). - (Za eventualno pitanje: ne, ne bih akcentovao "Glenko" na drugom, nego na prvom slogu. Za eventualno naredno pitanje: nešto ne bih rekao da je "Glencoe" toliko frekventno kao npr. "Njujork" [što pišemo spojeno], "Vašington" [gde imamo "a"], "Edinburg" [gde sistemski ostavljamo -burg umesto -bro/-bra], "Glazgov" [gde je po sistemu ispravno "s", pošto se jednačenja ne prikazuju, i gde je po sistemu ispravno -ou] itd., pa da se imamo brinuti o tradiciji vezanoj za to ime.)
E, onda stupamo na polje sistematskog gubljenja dužina na otvorenim završnim slogovima, te ćemo sad preći na tvoje predloge metoda kojima se ono može sprečiti i u srpskim, a kamoli u stranim (opet ću naglasiti nefrancuskim) rečima. Potom možemo izaći i na teren i pokušati naći bar jednog "lingvistički nekontaminiranog" :) pojedinca koji će "Džo Koker" izgovoriti s istom dužinom kao "Bo Derek". (Ime Jericho je prosto engleska verzija imena Jerihon. Prćić ga očito nije smatrao dovoljno frekventnim da ga uvrsti u rečnik.) Наслов: Одг: Етници Порука од: џафир на 23.23 ч. 30.10.2007. Џафире, овде се уопште не расправља о томе ко је битан фактор, него о пореклу речи Баск и Баскија, које по мом мишљењу има малкице необичан и нелогичан пут, и то сам и објаснилау оном мом великом посту. Е, сад, ако ти ниси прочитао тај пост, то је већ сасвим твоја ствар. А да ли су Срби или Баски битни једни другима.... Зар је то уопште важно? ;) Ма јесам прочитао, али мени ту ништа није необично. Да су Срби и Баски комуницирали много и... можда би их данас звали Еускади, а не Баски. Него смо чули то име, које данас користимо, од важније државе у свету. :) Схватам ја тебе, али ти нећеш мене. :) Наслов: Одг: Етници Порука од: Madiuxa на 23.38 ч. 30.10.2007. Џафире, овде се уопште не расправља о томе ко је битан фактор, него о пореклу речи Баск и Баскија, које по мом мишљењу има малкице необичан и нелогичан пут, и то сам и објаснилау оном мом великом посту. Е, сад, ако ти ниси прочитао тај пост, то је већ сасвим твоја ствар. А да ли су Срби или Баски битни једни другима.... Зар је то уопште важно? ;) Мс јесам прочитао, али мени ту ништа није необично. Да су Срби и Баски комуницирали много и... можда би их данас звали Еускади, а не Баски. Него смо чули то име, које данас користимо, од важније државе у свету. :) Схватам ја тебе, али ти нећеш мене. :) Baski ni sa kim nisu komunicirali, a osim toga govore jezikom za koji se cak ni ne zna odakle potice. Baski u svim jezicima imaju ime po ugledu na njigovo ime u spanskom. I nije da necu da te shvatim, nego ne mogu, jer ne kapiram sta hoces da kazes. Наслов: Одг: Етници Порука од: Madiuxa на 23.43 ч. 30.10.2007. Цитат Naziv stanovnika Galicije nije naveden, no ne vidim šta bi tu moglo osim Galičani. Al odakle sad pa to???? Ja bih rekla od Galicija - Galicijanci. Kao Valencija - Valencijanci (a ne Valenžani ili Valinčani ;D) Наслов: Одг: Етници Порука од: Нескафица на 23.50 ч. 30.10.2007. I tu će verovatno najblagozvučnija biti tuđica "Galisijani/Galicijani", po uzoru na "Italijani".
Наслов: Одг: Етници Порука од: Madiuxa на 09.14 ч. 31.10.2007. I tu će verovatno najblagozvučnija biti tuđica "Galisijani/Galicijani", po uzoru na "Italijani". A sto ne po uzoru na Valencijanci? Galicijanci? Mislim, kako se odredjuje koji ce se uzor pratiti? Jer, onda bi trebalo da bude Valencijani, po uzoru na Italijani, ali je ipak Valenicijanci. PS: Zasto je Galisijani tudjica? Наслов: Одг: Етници Порука од: Нескафица на 09.39 ч. 31.10.2007. To je prosto moj lični utisak (blagozvučnost je uvek subjektivna osobina :))
PS. Iz istog razloga iz kog je "Italijan" tuđica - tamo se, naime, kaže "Italiano" odn. "Valenciano". (U srpskom ne postoji samostalan sufiks -an u funkciji tvorbe etnika, a tako bi se morala tumačiti tvorba "Italija+an" kad bi bila domaća. Isto i kod "Milanez, Bolonjez", što je još i ponajčešće u odnosu na Milanac, Milanjanin odn. Bolonjac, Bolonjanin.) (Privatno, -ijanci me uvek asocira na neke vanzemaljske rase iz jeftinih SF produkcija.) Наслов: Одг: Етници Порука од: Madiuxa на 09.43 ч. 31.10.2007. Hvala na odgovoru.
Privatno: A sto -ijanci kad se kaze Mars-ovci a ne Mars-ijanci i venzemalj-ci a ne venzemalj-ijanci? :D Наслов: Одг: Етници Порука од: Нескафица на 09.45 ч. 31.10.2007. Zato što se planete večito zovu na -ija :)
Наслов: Одг: Етници Порука од: Madiuxa на 10.00 ч. 31.10.2007. Zato što se planete večito zovu na -ija :) Hm... Ne bih da budem pain in the ass... But... :) Mars Venera Zemlja Neptun Merkur Jupiter Saturn Uran Pluton Наслов: Одг: Етници Порука од: Бојан Башић на 10.11 ч. 31.10.2007. Al odakle sad pa to???? Ja bih rekla od Galicija - Galicijanci. Kao Valencija - Valencijanci (a ne Valenžani ili Valinčani ;D) U opštem slučaju vrlo je nezgodno utvrditi da li završno -ija otpada pred nastavcima. U ovom slučaju deluje mi da je -ija u Galicija potpuno isti tip završetka kao u Andaluzija, a za ovo drugo imamo potvrdu iz Pravopisa. Ponekad mogu pomoći i drugi jezici, pa tako na nemačkom (recimo) imamo Andalusien i Galicien, ali Valencia (tj. u prvim dvama primerima završno -ia u španskom jeste samo nastavak koji su Nemci zamenili svojim, dok je u trećem to neodvojivi deo imena). Наслов: Одг: Етници Порука од: Madiuxa на 10.19 ч. 31.10.2007. Al odakle sad pa to???? Ja bih rekla od Galicija - Galicijanci. Kao Valencija - Valencijanci (a ne Valenžani ili Valinčani ;D) U opštem slučaju vrlo je nezgodno utvrditi da li završno -ija otpada pred nastavcima. U ovom slučaju deluje mi da je -ija u Galicija potpuno isti tip završetka kao u Andaluzija, a za ovo drugo imamo potvrdu iz Pravopisa. Ponekad mogu pomoći i drugi jezici, pa tako na nemačkom (recimo) imamo Andalusien i Galicien, ali Valencia (tj. u prvim dvama primerima završno -ia u španskom jeste samo nastavak koji su Nemci zamenili svojim, dok je u trećem to neodvojivi deo imena). Da, sve to zvuci jako lako, medjutim, zasto bismo gledali druge jezike? I zasto bas nemacki? Kad na spanskom imena sve tri pokrajine imaju isti nastavak i u srpski su takodje prenesene sa istim nastavkom, ne vidim zasto bi se onda njigovi etnici razlikovali, ali se ipak razlikuju. Jasno je ko dan da se kaze Andaluzanin, i jasno je ko dan da se kaze Valencijanac. Dakle, jedino sto mogu da zakljucim je da je proizvoljno odabvrano da stanovnik Andaluzije bude Andaluzanin a ne Andaluzijanac, a stanovnik Valencije Valencijanac a na Valenijanin. Onda logicno zakljucujem da i za Galiciju mogu da odaberem prema "blagozvucnosti", a meni licno "blagozvuci" vise Galicijac ili Galicijan nego Galicanin. Mislim da je ipak potrebno da neko napise recnik etnika, jer mi se cini da i ovde vlada blagi haos kao sto je vladao i u engleskoj transkripciji dok se nije pojavio Prcic. Наслов: Одг: Етници Порука од: Нескафица на 14.24 ч. 31.10.2007. Zato što se planete večito zovu na -ija :) Hm... Ne bih da budem pain in the ass... But... :) Mars Venera Zemlja Neptun Merkur Jupiter Saturn Uran Pluton Brunhilda, nisam rekao "astronomska literatura" nego "jeftina SF (naučnofantastična) produkcija". U takvoj retko kad figuriraju realne planete. Наслов: Одг: Етници Порука од: Madiuxa на 14.26 ч. 31.10.2007. Zato što se planete večito zovu na -ija :) Hm... Ne bih da budem pain in the ass... But... :) Mars Venera Zemlja Neptun Merkur Jupiter Saturn Uran Pluton Brunhilda, nisam rekao "astronomska literatura" nego "jeftina SF (naučnofantastična) produkcija". U takvoj retko kad figuriraju realne planete. Наслов: Одг: Етници Порука од: Бојан Башић на 00.53 ч. 01.11.2007. Da, sve to zvuci jako lako, medjutim, zasto bismo gledali druge jezike? I zasto bas nemacki? Kad na spanskom imena sve tri pokrajine imaju isti nastavak i u srpski su takodje prenesene sa istim nastavkom, ne vidim zasto bi se onda njigovi etnici razlikovali, ali se ipak razlikuju. Pokušaću ovako. Kod nas imaš, recimo, ime Mica, a imaš i imenicu radnica. Iako se oboje završava sa -ica, postoji bitna razlika: u drugom imamo sufiks -ica, dok je u prvom to samo kombinacija slova koja se tako „slučajno“ zadesila. Sad treba slično da vidimo šta je šta u nazivima Andalucía, Galicia, Valencia. U španskom postoji sufiks -ia, ali možda je završetak jednostavno „slučajno“ ispao tako (tj. nezavisno od postojećeg sufiksa). I tu imamo problem, jer španskom sufiksu -ia odgovara naš sufiks -ija, a španski „slučajni“ završetak -ia prenosimo (transkribujemo) opet kao -ija; dakle, i u našem jeziku se sufiks koji upotrebljavamo u takvim primerima poklapa s „običnim“ završetkom, pa opet nemamo na osnovu čega da razvrstamo. E baš tu je nemački zgodan, jer on za slične potrebe ima sufiks -ien, što nam omogućava da razlikujemo reči sa dodatim sufiksom od rečî sa „slučajnim“ završetkom -ia (budući da će prvi u nemačkom preći u -ien, a drugi ostati kakav jeste). Nije, dakle, nemački bitan zato što je nemački, već zato što koristi drugačiji sufiks te možemo razlikovati šta je šta; u istu svrhu mogli smo se poslužiti češkim, danskim, holandskim, švedskim (verovatno još nekim, ovo je na prvu ruku). Ovo svakako nije „vrhovni argument“ — možda se sufiksi negde zapetljaju u trouglu srpskog, španskog i nemačkog (ili kog već) — ali u situaciji kad nemamo baš ništa drugo na raspolaganju ovo ima solidan procenat uspešnosti. Mislim da je ipak potrebno da neko napise recnik etnika... Ne verujem da bi ikom smetao takav rečnik, ali ne možemo sedeti skrštenih ruku dok se on ne pojavi — moramo videti kako da se zasad snalazimo bez njega. :) Наслов: Одг: Етници Порука од: Madiuxa на 09.17 ч. 01.11.2007. Mislim da je ipak potrebno da neko napise recnik etnika... Ne verujem da bi ikom smetao takav rečnik, ali ne možemo sedeti skrštenih ruku dok se on ne pojavi — moramo videti kako da se zasad snalazimo bez njega. :) A da ga mi napisemo? :D Savrseno jasno objasnjenje, medjutim, previse toga prepusteno slucaju. Hocu da kazem, ovaj princip koji si objasnio, u nekom drugom slucaji mozda i ne upali... Наслов: Одг: Етници Порука од: bura на 17.26 ч. 01.11.2007. koji naziv je je za stanovnike Kosova?
Наслов: Одг: Етници Порука од: Madiuxa на 17.31 ч. 01.11.2007. koji naziv je je za stanovnike Kosova? Kako ono bese? Kosovka devojka? Pa Kosovac i Kosovka. Kosovci i Kosovke. Наслов: Одг: Етници Порука од: Нескафица на 17.35 ч. 01.11.2007. Kosovci/Kosovljani. Reč "Kosovari" je šiptarska.
Наслов: Одг: Етници Порука од: bura на 10.32 ч. 02.11.2007. Bojane, budi ljubazan i odgovori mi,
daj mi neki predlog koji bi mogli da usvojimo, a da bude pristojan i da isto tako nije imenica KOSOVCI........ bez vredanja inteligencije starosedeoce brunichilde Наслов: Одг: Етници Порука од: Madiuxa на 10.40 ч. 02.11.2007. Bojane, budi ljubazan i odgovori mi, daj mi neki predlog koji bi mogli da usvojimo, a da bude pristojan i da isto tako nije imenica KOSOVCI........ bez vredanja inteligencije starosedeoce brunichilde Izvini? Nesto mi je promaklo? Kad sam ja koga vredjala? Наслов: Одг: Етници Порука од: bura на 10.55 ч. 02.11.2007. prevelika ocekivanja
pomislih da svi ili skoro svi ili barem ono koji posecuju ovaj forum, znaju za kosovci..a meni je trebalo nesto prihvatljivo, a da nije to......bez ljutnje Наслов: Одг: Етници Порука од: Ђорђе Божовић на 13.32 ч. 02.11.2007. А зашто баш "да није то" кад то јесте то? Било како било, имаш и варијанту Косовљани.
Наслов: Одг: Етници Порука од: Miki на 23.08 ч. 12.03.2008. Него, становници главног града Норвешке су Ослани (малко више слани) или Ошљани (кад не бих ни претпоставио о чему се ради :-[)? :D
Mожда Ослоанци? Наслов: Одг: Етници Порука од: Нескафица на 23.12 ч. 12.03.2008. Osalci :)
Наслов: Одг: Етници Порука од: Ђорђе Божовић на 23.13 ч. 12.03.2008. Glasam za Osloani ili Osloanci. ;)
Наслов: Одг: Етници Порука од: Нескафица на 23.17 ч. 12.03.2008. Verovatno je ipak najbolje "žitelji Osla" :)
Наслов: Одг: Етници Порука од: alcesta на 23.18 ч. 12.03.2008. Hehe, i meni došlo prvo da kažem Osalci.
A je li baš pod moranje da ih OSLOvljavamo? :D Mogu li da ostanu stanovnici Osla? ;) Edit: evo i Neskafica se slaže. ;D Наслов: Одг: Етници Порука од: Нескафица на 23.25 ч. 12.03.2008. Nezgodan je i odnosni pridev: Beograd - beogradski, ali Oslo - ?
(Oslujski :)) Наслов: Одг: Етници Порука од: Miki на 23.28 ч. 12.03.2008. Софија, Букурешт, Будимпешта, Минхен, Франкфурт, Грац, Копенхаген, Стокхолм, Лима, Чад (Чађани :)), Буркина Фасо...
Најбоље је све њих, а и многе друге етнике, бар ја мислим, називати искључиво "становник/ца/ци <име државе/насеља...>" :D Допуна: Будимпештанци, Минхенци, Букурештанци, али Грачани (?), Франкфурћани (?), Лимљани (?), Буркинафашани (?), Стокхолмљани (?) ... ;D Наслов: Одг: Етници Порука од: Madiuxa на 23.41 ч. 12.03.2008. Па то је страшно! Тек сад капирам да српски скоро да и нема етнике.... Само за српске градове и места.. А странци — ништа...
Наслов: Одг: Етници Порука од: Miki на 23.45 ч. 12.03.2008. И то је само оно што ми је пало на памет у пар минута током писања коментара. Кад се мало замислим, само се насмејем и одмахнем главом. А навео сам само имена главних градова (!) и неких већих и држава, да не говоримо о мањим местима.
Онај ко би се латио овог посла - именовања етника - да не претерам, али мислим да би умро на задатку! Наслов: Одг: Етници Порука од: Ђорђе Божовић на 00.36 ч. 13.03.2008. :)
Наслов: Одг: Етници Порука од: Miki на 15.40 ч. 28.03.2008. Да не покрећем нову тему, јер припада питање овој: Зар речник МС не дозвољава само наставке -анин, -јанин и -ин за именовање етника? Одакле потичу ови наставци -ац, -ија и други? Можда из турског језика?
Наслов: Одг: Етници Порука од: Madiuxa на 15.44 ч. 28.03.2008. Nekako mi je neverovatno to sto pricas... Pa ako su dozvoljeni samo ti nastavci koje navodis, kako se onda zove stanovnik Srema? Sremanin? :D
Наслов: Одг: Етници Порука од: Miki на 15.48 ч. 28.03.2008. Немам речнике МС, нити остале, а знам да сам прочитао негде у часопису Језик данас, или другде, да су ови облици једини побројани у речнику МС. Наравно, употребљавају се и наставци -ац и -лија, можда и други, па питам из кога су језика потекли?
По речнику МС требало би да је становник Америке — Америчанин, не Американац. Nekako mi je neverovatno to sto pricas... Pa ako su dozvoljeni samo ti nastavci koje navodis, kako se onda zove stanovnik Srema? Sremanin? :D Ваљда би ту дошао наставак -јанин, па бисмо имали једно „јотовање“ и становник Срема би био Сремљанин, што, признаћеш, и не звучи лоше. :)Допуна: Да ми се неко, пак, обрати са „Нишљанин“, „Нишанин“ или, недајбоже, са „Нишан“ ;D наместо „Нишлија“ не бих се баш „обрадовао“. Било би ми чудно, поготово ово последње, иако је „по ЈУС-у“. :) Сетих се да сам негде прочитао да нам је овај наставак -лија пристигао из турског. Имамо га у Нишлија, Бечлија, Сарајлија... Не тако често, рекао бих. Наслов: Одг: Етници Порука од: Madiuxa на 16.14 ч. 28.03.2008. Iju, ju, crni Miroslave... Pa kako Americanin? ;)
Наслов: Одг: Етници Порука од: Miki на 16.16 ч. 28.03.2008. Па речем ти како рече Речник МС! :) Малко палатализације и ето нама „Америчанина“ од Америк(а) + jанин. :)
Кад сам рекао „по Речнику МС“ нисам мислио да исти наводи овај облик као употребни, већ да би се назив за етника морао изградити наставком -јанин, -анин или -ин, да би било „по ЈУС-у“. :D Наслов: Одг: Етници Порука од: Madiuxa на 16.18 ч. 28.03.2008. Па речем ти како рече Речник МС! :) Малко палатализације и ето нама „Америчанина“ од Америка + анин. :) Recnik MS, kazes? E, cek da dodjem kuci, odma' cu da pogledam... :)Наслов: Одг: Етници Порука од: Miki на 16.48 ч. 28.03.2008. Ево шта ја мислим, а за Торонто и Гленко ни ја нисам сигуран као ни ти. Примети да је Ђорђе додао наставак -(ј)анин свугде. Ја бих за становника Малаге рекао Малажанин (неразумљивије) или, боље, Малагљанин (доста препознатљивије).Или Малаге? Малагац, Малагењац, Малаганин? Рекао бих да је Малаганин?Глазгова, Глазгованац, Глазговљанин? Глазговљанин.Единбург? Едимбуржанин или Едимбургац? ЕдинбуржанинИли, на пример, има градова чија имена се састоје из више речи, као Алкала де Енарес, Сантјаго де Компостела, Сент Мориц (Сентморицанин????) - како се зову њихови становници? Сентморицанин; називи етника од вишечланих имена места се спајају (Новосађанин, Херцегновљанин, Старовлах/Старовлашанин).И ако је од Баскија Баск, онда би од Валенсија требало да буд Валенс а не Валенсијанац? ??? Баск је у ствари дошло из француског.И да ли постоје нека правила за прављење етника, или то лингвисти одређују за свако место посебно? Правила за грађење имена етника одређује узус, а на њега обично утиче граматичка структура назива места. ;)Ево још градова: *Санта Фе (Сантафеанац? смешно је) *Гранада (Гранађанин, као Канада-Канађанин?) *Каракас (Каракасанац? *Кито (Китоанац, Китанац???) *Сан Хосе (Санхосанац, Санхосеанац, Санхосеанин???) *Сан Марино (Санмаринац, Санмариноанац???) *Буенос Ајрес (на самом шпанском их зову портењос) *Фритаун (и сви остали који се завршавају на таун) *Багдад (Багдаданац? Уф...) *Адис Абеба (Адисабебанац? Адисабебањанин? Адисабебац? хахахаха...) *Копенхаген (Копенхагењанин? Копенхагенац?) *Порт о Пренс (Портопренсанац? Портопренсањанин? Портопренсац?) *Пекинг (Пекинганац, Пекингац, Пекинжанин?? Све ми звучи мног безвезе) Ако се сетим још неких, додаћу. Ево мојих предлога, по препоруци МС, са наставцима -(ј)анин и -ин: •Сантафеанин •Гранађанин •Каракашанин •Китанин (изоставити јотовање, да се не би добило Кићанин, што је сувише неразумљиво) •Санхосеанин •Санмарињанин •Буеносајрешанин •Фритауњанин, Кејптауњанин (и остали на изворно -таун) •Багдађанин •Адисабебљанин •Копенхажанин •Портопреншанин •Пекинжанин Ако смем да закључим, насмисленији називи за етнике се добијају управо наставцима које препоручује МС, што не значи да се морају баш свима допасти или неизоставно употребити (вероватно је од Кито боље Китоанац од оба моја предлога). Можда се и ти слажеш? Nemojmo zaboraviti ni divni turski sufiks -lija. Eto, recimo, baš bi lepo seo na "Karakaslija", "Bagdadlija" i svuda na "-taunlija" ;) Што се тиче оног, да ли је -лија из турског — јесте. Кад погледах тему изнова.Наслов: Одг: Етници Порука од: Miki на 17.00 ч. 28.03.2008. Софија, Букурешт, Будимпешта, Минхен, Франкфурт, Грац, Копенхаген, Стокхолм, Лима, Чад (Чађани :)), Буркина Фасо... Најбоље је све њих, а и многе друге етнике, бар ја мислим, називати искључиво "становник/ца/ци <име државе/насеља...>" :D Допуна: Будимпештанци, Минхенци, Букурештанци, али Грачани (?), Франкфурћани (?), Лимљани (?), Буркинафашани (?), Стокхолмљани (?) ... ;D Ево, да допуним себе: •Софијанин •Букурештанин (мада боље звучи Букурештанац) •Минхенац (не допада ми се „ич“ Минхењанин) •Франкфурћанин (малко смешно јесте, али боље не може) •Гра... (не знам шта бих овде употребио, а да се основа не измени до непрепознатљивости, можда немачко Грацер — некад мора па мора ради разумљивости) •Копенхажанин (већ поменуто) •Стокхолмљанин •Лиманац (звучније у сваком случају од Лимљанин — ово му дође као да је из Лима, а не из Лиме) •Чаданин (такође изоставити јотовање — Чађанин је блесаво) •Буркинафашанин Не звуче лоше ови називи након пар читања. :) Наслов: Одг: Етници Порука од: alcesta на 17.29 ч. 28.03.2008. Zabole me glava od ovoga. :D
Da meni pomenu Limanca ja bih prvo pomislila da je iz Novog Sada. ;D Tačno je da se Američani sreću po jako starim tekstovima, ali baš mi dođe ko prst u oko. :) Ovo drugo neću ni pokušavati. :D Inače, ako RMS navodi samo pomenute sufikse, ne mora da znači da su svi ostali zabranjeni, isto kao što ne znači da postoje samo one reči koje su ušle u rečnik. :) Наслов: Одг: Етници Порука од: Бојан Башић на 17.36 ч. 28.03.2008. Немам речнике МС, нити остале, а знам да сам прочитао негде у часопису Језик данас, или другде, да су ови облици једини побројани у речнику МС. Bilo bi zanimljivo kad bi se setio gde si to pročitao, jer ovako kako si sročio deluje poprilično besmisleno. Ја бих за становника Малаге рекао Малажанин (неразумљивије) или, боље, Малагљанин (доста препознатљивије). *Malagljanin nije dobro jer GJ jotovanjem daje Ž, a ne GLJ. Наслов: Одг: Етници Порука од: Психо-Делија на 17.58 ч. 28.03.2008. Није ми јасно зашто "Чађанин" звучи блесаво, а не звучи блесаво "Грађанин" (становник Града)? Или, становник села Рит је Рићанин, а не Ританин и нико се не буни због те гласовне промене. Ако бисмо код творења етника избегавали све гласовне промене (палатализацију, једначења по звучности итд.) које су нормалне и уобичајене за српски језик (поготово код творбе етника), онда бисмо тек добили прави хаос. Зато сам ја и за Малажанина, и Чађанина и Единбуржанина и Кићанина иако они некоме не звуче превише "паметно".
Наслов: Одг: Етници Порука од: alcesta на 18.03 ч. 28.03.2008. Ja nisam imala blage veze šta može da bude Kićanin dok se nisam vratila da pogledam. Nemam ništa protiv jednačenja, ali ne nauštrb osnovne razumljivosti. Kit(o)anac bi mi bilo jasnije.
Наслов: Одг: Етници Порука од: Miki на 18.14 ч. 28.03.2008. Овако, да одговорим свима трома у једној поруци.
Алчеста, нисам ни рекао да су остали облици забрањени, штавише, јављају се врло често у говору и понекад су неизбежни ради разумљивости. Бојане, стварно се овог тренутка не могу сетити где сам то прочитао, да бих могао поткрепити своју тврдњу неким доказом. Што се тиче Малажанина — Малагљанина, није проблем у гласовној промени, већ у разумљивости — знам да Малагљанин није добро са морфолошког становишта, али је разумљивије, по моме мишљењу. Психо-Делија, именица Чад и њене изведенице се веома ретко употребљавају у говору, те би стога, такође због јасноће, било јесније рећи Чаданин, да би тај неко ко није за исти чуо, ако није у стању да повуче паралелу са град — грађанин или Рит — Рићанин (за који скори сви знају, оно, барем из приповетке Салаш у Малом Риту), могао, рецимо, да нађе тај исти Чад у атласу, занима ли га то. Слажем се да би је свакако нашао као одредницу под Ч, али шта радити са неким другим Чаду сличним терминима, који би се након свих извршених гласовних промена, „унепрепознатљивили“, да се сликовито изразим. У великој већини од мене предложених назива су извршене гласовне промене, по Правопису. Ако смем да закључим, насмисленији називи за етнике се добијају управо наставцима које препоручује МС, што не значи да се морају баш свима допасти или неизоставно употребити (вероватно је од Кито боље Китоанац од оба моја предлога). Допуна: Ja nisam imala blage veze šta može da bude Kićanin dok se nisam vratila da pogledam. Nemam ništa protiv jednačenja, ali ne nauštrb osnovne razumljivosti. Kit(o)anac bi mi bilo jasnije. Да, апсолутно се слажем.Наслов: Одг: Етници Порука од: Бојан Башић на 18.38 ч. 28.03.2008. Бојане, стварно се овог тренутка не могу сетити где сам то прочитао, да бих могао поткрепити своју тврдњу неким доказом. Nije stvar u tome da ti ne verujem, već bih voleo da svi zajedno protumačimo šta se tamo htelo reći — nekako imam osećaj da si izvukao rečenicu iz konteksta i pogrešno je interpretirao. Što se tiče dileme Čadanin/Čađanin i sličnih, sufiks -anin prilikom izvođenja naziva stanovnika nekog područja, iako ga teorija beleži, vrlo je redak: Bačvanin, Mačvanin, Tuzlanin, Korčulanin, Lastvanin, Šoltanin, Kaštelanin, Budvanin, Neretvanin, i pojedini oblici u kojima se oznova završava sa -r. Nasuprot tome, sufiks -janin daleko je zastupljeniji: Šveđanin, Kanađanin, Holanđanin, Novozelanđanin, Beograđanin, Novosađanin, Kikinđanin, Vojvođanin... samo su neki od primera u kojima se osnova završava sa -d. Shodno ovome, Čađanin je nesumnjivo opravdaniji oblik. Наслов: Одг: Етници Порука од: Miki на 18.48 ч. 28.03.2008. Бојане, стварно се овог тренутка не могу сетити где сам то прочитао, да бих могао поткрепити своју тврдњу неким доказом. Nije stvar u tome da ti ne verujem, već bih voleo da svi zajedno protumačimo šta se tamo htelo reći — nekako imam osećaj da si izvukao rečenicu iz konteksta i pogrešno je interpretirao. Може се десити да сам погрешно протумачио, или, једноставно нешто из контекста и заборавио, можда помешао. Одавно бејах ово прочитао. Свакако, Ти си старији од мене и имаш приступ литератури — доста си боље обавештен и дуже се бавиш језиком, па се Твоја реч, разумљиво и потпуно оправдано, више уважава. Будем ли се сетио, тј. чим се будем сетио, написаћу извор, да бисмо заједно протумачили. Što se tiče dileme Čadanin/Čađanin i sličnih, sufiks -anin prilikom izvođenja naziva stanovnika nekog područja, iako ga teorija beleži, vrlo je redak: Bačvanin, Mačvanin, Tuzlanin, Korčulanin, Lastvanin, Šoltanin, Kaštelanin, Budvanin, Neretvanin, i pojedini oblici u kojima se oznova završava sa -r. Nasuprot tome, sufiks -janin daleko je zastupljeniji: Šveđanin, Kanađanin, Holanđanin, Novozelanđanin, Beograđanin, Novosađanin, Kikinđanin, Vojvođanin... samo su neki od primera u kojima se osnova završava sa -d. Shodno ovome, Čađanin je nesumnjivo opravdaniji oblik. Не поричем да је оправданији, само полазим са аспекта разумљивости овакве кованице насупрот могућем Чаданин. Паралелно са Малагљанин, Кит(о)анац, Грацер, итд. Наслов: Одг: Етници Порука од: Психо-Делија на 19.35 ч. 28.03.2008. Нисам сигуран да је оправдано игнорисати правописно-граматичка правила српског језика зарад постизања (дискутабилне) "јасноће" и "разумљивости" при творби етника и етнонима. ;D
Наслов: Одг: Етници Порука од: Miki на 20.21 ч. 28.03.2008. Нисам сигуран да је оправдано игнорисати правописно-граматичка правила српског језика зарад постизања (дискутабилне) "јасноће" и "разумљивости" при творби етника и етнонима. ;D У Бојановој поруци можеш погледати примере за називе етника грађене наставцима -анин и -јанин. Према томе творба облика Чаданин јесте морфолошки оправдана, а може се због чешће употребљаваног наставка -јанин говорити о „већој“ или „мањој“ оправданости једног, те другог облика. Емпиријски је на основу са завршетком на Д чешће додаван наставак -јанин уз јотовање да би се именовао етник. Моје је мишљење да због основе, која је у овом случају једносложна и кратка, те, најважније, ретко у употреби и страна реч, треба изградити облик наставком -анин. Предочи некоме ко није упућен у ову расправу Линчани и Грачани, као називе за етнике Линца и Граца у Аустрији, па ми реци хоће ли препознати о којим се етницима ради, ако уопште препознају да се ради о етницима. Вероватно ће му се учинити да су први линчовани, а да су други можда становници Грача (као Брач). Не може се увек као аргумент против (не)оправданости обликâ износити неслагање са морфолошким стандарима, независно од разумљивости. Наслов: Одг: Етници Порука од: Психо-Делија на 20.54 ч. 28.03.2008. По Правопису и великом САНУ-овом речнику:
Грачац - Грачанин Грачаница - Грачанин Градац - Грачанин Грац - Грачанин Да би нас разумео неупућени читалац, предлажем (мало сам ироничан, али надам се да се нико неће наљутити): Грачац - Грачачанин Грачаница - Грачаничанин Градац - Градачанин Грац - Грацер (при чему завршетак -ер уопште није у духу српског језика код творбе етника и не предвиђа га Правопис). МИслим, сви ми имамо право на своје мишљење (зато се ова веб-установа и зове Форум), али коначну реч имају лингвисти. А лингвисти (и Правопис) су по овом питању прилично јасни. Наслов: Одг: Етници Порука од: Бојан Башић на 21.02 ч. 28.03.2008. У Бојановој поруци можеш погледати примере за називе етника грађене наставцима -анин и -јанин. Možda nisam bio dovoljno jasan: ono nije bilo nekoliko primera za nastavak -anin, već spisak svih takvih naziva (a nasuprot tome, za nastavak -janin, i to samo od onih naziva sa osnovom na -d, napisao sam samo izbor). Наслов: Одг: Етници Порука од: Miki на 21.12 ч. 28.03.2008. Потпуно је јасно да на лингвистима и Правопису лежи крајња одлука. У овом случају су се лепо снашли — Грачанин (овде сам и ја ироничан), па, ко је разумео одакле именовани потиче — схватиће.
Можеш ли пронаћи можда да ли препоручују само наставке -анин, -јанин и -ин? Занима ме, не знам где сам ја то прочитао, а било је давно, јер видим да су овде при грађењу употребили сва три наставка: -анин, -јанин и -ин, са различитом основом, и извршена је гласновна промена јотовање у једном случају. Мало ми је нејасно како су од Градац стигли до Грачанин — овде такође творени облик одступа од морфологије. Остали су јасни: Грач(ац) + анин, Грачан(ица) + ин, Грац + јанин — све даје Грачанин. Допуна: У Бојановој поруци можеш погледати примере за називе етника грађене наставцима -анин и -јанин. Možda nisam bio dovoljno jasan: ono nije bilo nekoliko primera za nastavak -anin, već spisak svih takvih naziva (a nasuprot tome, za nastavak -janin, i to samo od onih naziva sa osnovom na -d, napisao sam samo izbor). Ево горе још једног. ;) Наслов: Одг: Етници Порука од: Miki на 21.42 ч. 28.03.2008. Грачац - Грачачанин Грачаница - Грачаничанин Градац - Градачанин Грац - Немој тако! :) Хоћу рећи, тачно је то што кажеш, да овај наставак није у духу нашег језика и да га Правопис не предвиђа, али управо си утабао пут називу Грачанин! ;D Елем, Грац — Грачанин, никако Грацер! Грачачанин, Грачаничанин, Градачанин и Грачанин — јасно као дан! ;D Може и да се репује са овим: Грача-чача-ча-ча-ча-чачанин, Града-ча-ча-дача-ча-дачанин, Грача-нича-чача-ча-ничанин, Грани-чача-ча-ча-ча-ничанин... ;D Наслов: Одг: Етници Порука од: Психо-Делија на 22.33 ч. 28.03.2008. Нисам ја ништа утабао. По Правопису и по речнику САНУ, становник Граца је Грачанин! Ту се вероватно мисли и на Грац и на Градац (становник Градца, односно Граца).
Што се тиче етника, постоји (не)писано правило да лингвисти само верификују "стање на терену", односно, да као исправан бележе само онај облик (или више њих) који користе становници тог насеља (или области у којој се налази насеље)! Па тако имамо преовлађујући облик Тузлак (иако је "правописније" Тузланин), или Брчак (Брчанин), или Купрешак (Купрешанин) или Ливњак (Ливњанин) или Косијерац (Косјерићанин) или Фочак (Фочанин) или Кистањац (Кистањанин) или Нишлија (Нишанин, Нишавац) . . . А за оно Градачанин, Грачаничанин и Градачанин - ја сам се само мало шалао. Наслов: Одг: Етници Порука од: Miki на 22.54 ч. 28.03.2008. Ма и ја сам се само шалио у последњој поруци, наравно. Видиш да сам закитио поруку са неколико смешака (смајлија)! Чак сам и изреповао са Твојим називима!
Могу само да прихватим то што си написао, јер сам ја од почетка само претпостављао да су препоручени наставци -јанин, -анин и -ин. Немам, за сада, извор одакле сам то прочитао. Понављам, могуће је да сам лоше протумачио, или заборавио нешто. Додуше, ово Тузлак по први пут чујем — вероватно се тако каже уБосни (намерно састављено написано, како се и изговара :)) — мада, ево, по неким босанским форумима видим Тузлак. Нишлија је са турским наставком -лија, као и Бечлија, Сарајлија, итд. Наслов: Одг: Етници Порука од: alcesta на 23.05 ч. 28.03.2008. Ima i Pljevljak na -ak. :)
Наслов: Одг: Зар се ово овако пише? Порука од: Соња на 15.59 ч. 21.04.2008. Него, шта мислите о граду који је сомалска престоница? Било јутрос у вестима, изгибе опет неки сирома народ, и више него једанпут је речено да је у питању сомалска престоница. И ја се збуних.
Наслов: Одг: Зар се ово овако пише? Порука од: Оли на 16.02 ч. 21.04.2008. Сошке, присвојни придев од Сомалија и јесте сомалски, а не сомалијски (ако си то помислила)?
Наслов: Одг: Зар се ово овако пише? Порука од: Соња на 16.03 ч. 21.04.2008. У реду онда. Нисам никад размишљала о присвојном придеву од Сомалија, а ово ми је зазвучало чудњикаво. Зато сам и питала.
Хвала. Наслов: Одг: Етници Порука од: Madiuxa на 21.40 ч. 21.04.2008. Сошке, присвојни придев од Сомалија и јесте сомалски, а не сомалијски (ако си то помислила)? А зашто? Ја да сам јуче умрла, не би то знала. Логично је да се од СомалИЈА изводи сомалИЈСКИ... Барем мени... Наслов: Одг: Етници Порука од: Нескафица на 22.03 ч. 21.04.2008. Da, vrlo je logično, baš kao i u slučajevima "srbijski", "makedonijski", "slovenijski", "rusijski", "španijski" itd.
Наслов: Одг: Етници Порука од: Madiuxa на 22.41 ч. 21.04.2008. Da, vrlo je logično, baš kao i u slučajevima "srbijski", "makedonijski", "slovenijski", "rusijski", "španijski" itd. heheh... OK. Ispala sam glupa u drustvu.... ;) Наслов: Одг: Етници Порука од: Оли на 20.01 ч. 23.04.2008. Da, vrlo je logično, baš kao i u slučajevima "srbijski", "makedonijski", "slovenijski", "rusijski", "španijski" itd. ;DНаслов: Одг: Етници Порука од: Оли на 20.03 ч. 23.04.2008. Извини, Б., што сам се насмејала на Нескафичин коментар, али симпатичан је и нема везе ни са чијом глупошћу нити ја то тако видим:). Сад знам да ништа не знам.
Наслов: Одг: Етници Порука од: Madiuxa на 20.05 ч. 23.04.2008. Da, vrlo je logično, baš kao i u slučajevima "srbijski", "makedonijski", "slovenijski", "rusijski", "španijski" itd. ;DDobro, dobro, aj sad.... Ko ne misli, ispasta... :) Evo, idem u cosak da se stidim pet minuta.... ;) Наслов: Одг: Етници Порука од: Оли на 20.32 ч. 23.04.2008. Ма, дај, ни случајно, видиш да ме је, као што ти рекох, кренуло. А колико сам енергије потрошила, боље да сам ти написала мејл. И какав ћошак, какве глупости, сви ми свашта не знамо, само се правимо, као "е, баш сам то и ја мислио/ла; узе ми реч из уста и слично ;D.
Наслов: Одг: Етници Порука од: Madiuxa на 20.58 ч. 23.04.2008. Ма, дај, ни случајно, видиш да ме је, као што ти рекох, кренуло. А колико сам енергије потрошила, боље да сам ти написала мејл. И какав ћошак, какве глупости, сви ми свашта не знамо, само се правимо, као "е, баш сам то и ја мислио/ла; узе ми реч из уста и слично ;D. :) Па ај, напиши.... ;)Наслов: Одг: Етници Порука од: Andrea на 22.53 ч. 15.08.2011. Cao svima, ja sam Andrea :) Naleteh na vas forum trazeci po netu neke etnike i odusevih se vasim predlozima i resenjima, svaka cast! Trenutno se bavim leksikografijom, tacnije saradnik sam na aktuelnom projektu profesora Danka Sipke Veliki srpsko-engleski i englesko-srpski recnik, a sve to pri izdavackoj kuci "Prometej" iz Novog Sada, i kao i svi koji se bave recima, cesto nailazim na nedoumice, a ovakav forum je pravi lek u takvim momentima A posto je meni sad potreban lek, postavicu odmah nekoliko pitanja u vezi sa etnicima.
Kako biste rekli za stanovnike sledecih drzava: Burkina Faso, Komori, Mauricijus, ostrvo Man, Palau, Papua Nova Gvineja, Sao Tome i Prinsipe, Trinidad i Tobago, Zelenortska Ostrva? Inace, poslednja informacija koju imam od profesora Prcica je da vise nece izdavati ni TRLI ni TRGI :( Mozda nekom peticijom uspemo da mu promenimo misljenje. Kome je stalo, nek' se prijavi, pa da pocnemo sa skupljanjem glasova Наслов: Одг: Етници Порука од: VPF на 16.08 ч. 16.08.2011. Burkinafašani ili Burkinjani (jer Vikipedija veli da se koristi i ime Burkina).
Komorani, ili možda Komorjani. Mauricijci, pre nego Maurićani. Manjani ili Mankšani (prema pridevskom obliku Manx). Palauanci. Zelenorćani, šest slogova. Saotomljani mislim da je dovoljno za Sao Tome i Prinsipe. Ako baš hoćeš celo ime, možda Saotome-prinsipljani (kao Bosna-hercegovci) ali tad je već prirodnije odustati i reći: stanovnici Sao Tomea i Prinsipea. Nova Gvineja je fizičko ostrvo, čiji se jedan politički deo zove Papua a drugi Papua Nova Gvineja. Uffff :) Gde god nije izričito bitno da se razlikuje geopolitička podela, predložio bih Novogvinejci (kao Irci ili Samoanci). Gde je baš bitno, valjda može Papua-novogvinejci (Papuanovogvinejci?), ali je opet prirodnije: stanovnici Papue Nove Gvineje. Ovo je prema mom osećaju (pitala si kako bismo rekli) i ne znam koliko je u skladu s ćitapom. Наслов: Одг: Етници Порука од: Andrea на 21.48 ч. 17.08.2011. Hvala, Vladimire! Slično sam i ja razmišljala, samo sam previdela da Ostrvo Man ustvari nije Man već Men, dakle radi se o Ostrvu Men, ako ćemo po Prćićevom TRGI i tu bih ostavila stanovnik/stanovnica. I, da, za Mauricijus bih i ja rekla Mauricijac i Mauricijka, a za Komori Komoranin i Komoranka. Što se pak tiče Papue Nove Gvineje i Sao Tome i Prinsipe, tu sam za varijantu stanovnik/stanovnica.
|