Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum

Омар Хајам (1048-1131) је био средњовековни персијски математичар, астроном, филозоф и песник.
Као песник је познат по око 1000 написаних рубаија.

Рубаија је песма од четири стиха, у којој се римује први, други и четврти стих, трећи је опонент, а поента је у четвртом стиху. За такве рубаије каже се да су осакаћене или да имају тип А-А-Б-А.
Дозвољена је и могућност римовања сва четири стиха. Такве рубаије су типа А-А-А-А и за њих се каже да су сликоване.

У наставку су дате неке од његових рубаија.
(Рубаије су наведене из књиге Павла Младеновића, Математика и поезија Омара Хајама)

Доји ситог бика ко свој разум следи,
Сваки циљ се овде од мраза заледи.
Боље да огрнеш одећу глупака,
Јер паметан данас две паре не вреди.

Шеик блудницу грди: ''Ничег се не кајеш,
Пијеш к'о пијанац и тело продајеш.''
А блудница вели:''Управо сам таква.
Да ли си ти онај за кога се издајеш?''

Ако сам не пијеш, пијанца не кори,
Не буди лицемер и лажи не збори.
Не горди се тиме што не пијеш вино,
Грехови су твоји од пијанства гори.

Подлацима небо милостиво даје
Млин, двориште, дворац, раскошне одаје ...
А добрима једва кору црног хлеба.
Пљуни такво небо, то ти преостаје.

Дарко, каже се средњОвековни :)....

Непокоран бејах, Богу нисам мио,
Товар мога греха вагу би сломио.
У доброту Твоју и милост се уздам,
Јер дволичан човек никад нисам био.

Хвала, исправљено.

Не боји се пакла ако си згрешио,
Не боји се пакла што си пијан био,
Безгрешан си Богу сасвим непотребан,
Њему треба грешник да би опростио.

Судбина је кварна, знају многи људи,
Она оштрим мачем сваком створу суди.
И кад ти у уста слатку алву стави,
Може бити отров, ти обазрив буди.

Ако сваког дана имаш кору хлеба,
Само кров над главом, ништа што не треба,
Ако ниси слуга и владика ниси,
Захвали за такво милосрђе неба.

Заветну сам књигу непрестано крио,
Зато сам се ове главе наносио.
Ја познајем добро ту учену рђу,
Да бих тајне душе пред њом разгласио.

Никад нисам трезан, ни зими ни лети,
Судњег ће ме дана пијаног однети.
Љубићу до зоре чашу уз здравицу
И грлити нежно овај бокал свети.

Злобан човек никад свој циљ не постиже,
Зло учини и зло злобнога достиже.
Ја ти желим добро, а ти злим ми враћаш,
Мене твоја злоба, злобниче, не стиже.

Сјајно, надам се да ће их бити још

Не загледај сутра из данашњег дана,
Бачени је поглед на твом срцу рана.
Колико је дана престало теби?
Разумно их троши, нек' је вино храна.

Иако не желим, опет вино пијем.
Нећу сва беспућа у једно да слијем.
Хоћу за тренутак да будем ван себе.
Да све заборавим. Зато вино пијем.

Дрво туге у свом срцу не заливај,,
А књигу весеља много пута читај.
Зову жеље срца увек одговарај,
Миг среће сачекај и вином венчавај.

Да угодиш души свој си гнев гушио.
Са многим људима ти си ласкав био.
И ја сам понекад хтео лукав бити,
Али ме је случај увек посрамио.

Пред свима ме грдиш и срамотиш јако:
'' Безбожник и блудник, напије се лако.''
Јесте, ја сам грешник, признајем и питам:
Да ли си достојан да говориш тако?

Сва краљевства света — за бокале вина,
Сву мудрост свих књига — за оштрину вина,
Све почасти света — за сјај баршунасти,
Уместо музике — клокотање вина.

У алеји ружа са капима росе
Хор славуја пева, трче ноге босе.
А ноћима видим звезде које ћуте
И мрак твоје црне распуштене косе.

Да л' ученост има смисла и границе?
Погледај пажљиво испод трепавице.
Пиј! Књига живота завршава тужно,
Сладећи се вином окрећи странице.

Саветују: ''Не пиј!'' Од смеха се кривим.
Шта ће мени живот под тим сводом сивим?
Гутљај доброг вина, поглед лепотице,
То су два блистава разлога да живим.

Омар Хајам је једноставно сјајан! Увек га читам с радошћу и задовољством!  :)
Купио сам чак једну његову књигу на 5 језицима (арабски, фарси, енглески, немачки и француски) са најлепшама илустрацијама. Препоручујем свакому да га чита!  :)

Зна ли неко где могу да се купе Рубаије? Дарко, ко је радио превод ових стихова које шаљеш?

Стварно јесте сјајан! Мораћу да набавим књигу са препевима на немачки и енглески, али мислим да није нескромно рећи да је српски можда и најзахвалнији језик за препевавање, што је овде прелепим препевима доказао Павле Младеновић. Хоћу рећи, колико је захвалан, толико понекад свеколике глаголске форме могу представљати препреку, али опет избија у први план преформулисање као решење, што мало који језик може као српски.

Допуна: Пише у Дарковој првој поруци да је препев радио Павле Младеновић, ситним словима у дну поруке.

Допуна 2: Можда их је он ипак само објавио, не и препевао?

Аутор је рубаије превео са руског језика.
Коришћене су две збирке рубаија Омара Хајама које су и саме преводи више преводилаца са персијског језика.

Pa ne rekoste gde ima da se kupi, skine sa neta itd...

Дарко је хтео рећи да се одговор крије у једној од рубаија које је овде изнео, у виду загонетке, само није хтео да кеже о којој се ради. То морамо сами да прокљувимо. :) :) :)

Тражио сам на рапидшеру, али нема рубаија, само неких песама читаних, а и ту се прекалапају руски и енглески, тако да не вреди преузимати.

Мирославе, чивијашу један!  ;)

Волео бих да могу да се сетим где сам купио ову књигу, али не успевам.
Могу да кажем да је издавач Александрија (ALEXANDRIA) из Ваљева, а аутор и рецензенти су професори на Математичком факултету у Београду, тј. ПМФ-у из Новог Сада, па ако вам то нешто значи ...

Ево и неколико линкова, додуше, све је на енглеском:

http://en.wikipedia .org/wiki/Khayyam
http://www.gutenberg.org/browse/authors/o#a1787
http://classics.mit.edu/Khayyam/rubaiyat.html
http://www.oldfashionedamericanhumor.com/the-rubaiyat-of-omar-khayyam-jr.html

А ко је баш авантуристичког духа:
http://kermasha.blogfa.com/post-23.aspx

 ;)

Хвала за повезнице.

;D ;D ;D Добар си!

Дарко, можеш ли молим те, из те своје књиге да пошаљеш онај катрен који би парафразирано гласио: Не разумем људе који продају вино, јер забога, шта за те паре могу боље да купе?

Велики сам љубитељ вина, и то је први стих Хајама који сам чуо, и наравно, одмах ме је купио! Али га никада нисам чуо ни прочитао на српском у катрену.

Evo tih stihova na koje mislim u nekoliko verzija, možda neko i zna persijski. :)

Literal:

As the rising Venus and moon in the skies appear
To the goodness of quality wine, nothing comes near
I am amazed at the vendors of a liquid so dear
Where they’ll buy a better thing, is not clear.

 

Meaning:

When we lay down our defense
And return to our sense
Realize that it is dense
To trade the now for hence.

 

Fitzgerald:

And much as Wine has play'd the Infidel,
And robb'd me of my Robe of Honour-well,
I often wonder what the Vintners buy
One half so precious as the Goods they sell.

 

German:

Seit der Mond und Venus am Himmel steh'n
Ward, auf Erden nicht Edleres als Wein gesehn,
Der Weinhдndler ist ein erstaunlicher Mann,
Da er Besseres verkauft als er kufen kann.

(http://www.okonlife.com/poems/img1/rok19.gif)

Ja sam zbirku Rubaija kupila na redovnom Sajmu knjiga u Beogradu, na iranskom štandu ih uvek ima, a nisu ni skupe.

Да, сетих се да сам свој примерак ове књиге купио такође на сајму, али није био у питању ирански штанд, него неки за који сам се баш зачудио да се на њему нађе таква књига. Да ли штанд неке цркве или слично.

У недостатку правог превода, ја сам се усудио да покушам. Руководио сам се пре свега суштином, а потом и што вернијим преносом песникових слика.

Док Даница Месецу пољупцем сјај пије,
Од вина бајније, душу л’ ишта мије?
Што винар за гроше своје благо трампи?
Шта да купи боље, иком’ јасно ли је?


Надам се да не изгледа претенциозно...

P.S.
Не знам да ли је обавезно да у катрену трећи стих се не римује, ако сме да се римује, уместо "трампи" може "даје".

Нисам нашао ову песму у књизи коју имам.
Твој превод није уопште лош, можда мало слободнији, али је ок.

Ево још једне песме:

У крчми сам јуче мртав пијан био,
Па сам празан бокал о камен разбио.
А бокал ми рече: '' Био сам ти сличан,
Тебе чека то што си ми учинио.''

Ako nekome bude usput:

Zadužbina Ilije M. Kolarca
Centar za predavačku delatnost

Pozivamo Vas na predavanje

"MATEMATIKA I POEZIJA OMARA HAJAMA"

Predavač dr Pavle Mladenović, profesor Prirodno matematičkog fakulteta u Beogradu

Četvrtak, 12. 11. 2009. godine u 18.00 sati. Mala sala.
Ulaz slobodan.
Dobrodošli!

Odgovor na pitanje o srpskom izdanju Rubaija, sa zakašnjenjem od nekoliko godina:
Reč i misao, 1964.
sa persijskog preveo Dr Fehim Bajraktarević
(knjigu često prodaju na Studentskom trgu, za 100 dinara)

одличан си Уроше !