|
Наслов: Narodne pesme: Boj na Moravi i Boj na Varvarinu Порука од: Miroslav Mladenovic nasta на 12.42 ч. 12.11.2007. NARODNA PESME: BOJ NA MORAVI I BOJ NA VARVARINU
Srpska vojska na Krf pala pod ostrvo žagor bruji iz oblaka kiša lije uzburkano more huji pod stoletnim mostom šatori se srpski bele pod njima se odmaraju srpske čete oživele šatori su tesna kuća al za sve ima mesta zgrčio se drug do druga te je tako toplo svima razgovor se živo vodi na priču se priča niže a dosetke i pošalice jedna drugu burno stiže samo jedan vojnik mladi mutna oka, bleda lica ćuti tužna nevesela sred pesama i pošalica. A i njega zadirkuju i sa njim se svako šali Ded olakšaj srcu svome poveri nam tajne tvoje ta će priča lepa biti pričaj druže Radivoje Radivoje mahnu rukom ispuniću vašu želju al će i to kraja biti vašoj šali i veselju krvava je priča moja to je bilo posle onog na Moravi ljutog boja neprijatelj beše jači mi moramo dalje ići a ja reših na rastanku časak svome domu sići stigoh kući ali kasno eno prve strašne slike obešen mi babo stari a na pragu jao bože sva u krvi majka leži i slabačkim glasom viče Radivoje sine beži a ja majku neposlušah već u kuću stupih izludeti tada htedo pokraj moje mrtve ljube leži moje mrtvo čedo i ono se nevinašče već rastalo s ovog sveta video sam da je bilo probodeno bajonetom a u drugom kraju sobe gde stara škola stoji kao da su u gostima vino piju šest bugara meni krvac zali oči pa ja jeknem iz dna grudi prostite mi mrtve duše u pakao vi neljudi pa ubacim jednu bombu usred one rulje klete i nijedan od bugara ne umače od osvete od tog dana porušenog dim se diže u visine a kad plamen sve priguši ja umako u planinu ne da sklonim pustu glavu nisam zato još na svetu već i dalje da produžim strašnu kaznu i osvetu Radivoje svrši priču pod šatorom tajac nasta niko ništa ne govori i disanje ko da zasta tako malo zaćutaše povikaše svi iz glasa i mi ćemo s tobom druže u osvetu svakog časa. Kazivač: Mihajlo Janković samouki pesnik, selo Ladovica, Vlasotince zapis 1976.godine, zabeležio:Miroslav Mladenović lokalni etnolog i istoričar BOJ NA VARVARINU (Kursula) Varvarinsko polje, pritisla vojska i srpska i turska da se krvnički kolju a na polju Zlakobivu očajnu megdanu stoji junak crn delija na konjiću vranu hrče konjić zemlja bije baca pene blede a delija džilit igra dvije ga vojske glede Crni arap megdan hoće pa ište junaka da se pozdrave i poznadu vatrom iz pušaka oružje i odelo sve u suho zlato stoji junak, crn delija na belome atu a iz vojske srpski junak se pojavi krvavog odela, očiju krvavih na njemu ne beše kadiva u srni već debelo sukno u toj mrkoj krvi na nogama nisu čizme svrh mostova već laki opanci, kalčina krvava na glavi mu crna šubara jagnjeva a široku palu bacio na pleća te sramena leva krvav bančak seva Pa se tako dugo da deli megdana a pod njima tanka bedevija vrana dao joj dizgine, pa je rukom češe Čibukom se maši i u kremen kreše zapalio lulu, oblaci se viju a kobila tanka opružila šiju pa tako lagano ide pred deliju. Nasmeja se arap-nasmeje mu se dačo što pijano vlašče na konju zaspalo pa se okreće svojima da se malo smeju kakvog mu kauri šalju megdandžiju Kursula samo puši i divani Igračka su njemu krvavi megdani tek arapu crnu dugo se ne čekat kuburčijom bije iz daleka nemože da trpi. žedan bojne slave pa još jednu meće-al Jovo se ne kreće začudi se turče, vrišti vranac ljuto pa hrče-sluti da će poginuti a Kursula ide sve arapu bliže i kobila poče ušima da striže pa izdiže šiju, te gleda deliju sad Kursula lulu turi, a sramena peča sinu pa ubode ljutu zmiju i poteče arapinu puče puška arapova te zapali megdan-polje a u Jove puške nema on svakada samo kolje zveknu ljuta bakračlija pod rebrima bedevija i zablista teška pača u srpskoga megdandžije Ljuta zmija bedevija četiri koplja pre skočila i u jednom još te skoku pa da razdrobi vranca čila Al da vidiš ljuta jada od arapa deli muje kad u srba oči zgleda prepade se kao od munje na mah vranca obrnuo i pobeže sa megdana a za njiima podigla se ona ljuta zmija vrana pršti polje od kopita čili vranac hitro grabi i tek iza sve hardije stade da se zaustavi al u mahu odmah tad arapinu pade glava Prenu krvca po vraniću pocrvene meka trava Aferim ti slavna džaurinska delijo brzus arap nije za megdan ni bio povikaše turci i hardija cela i propusti srba zdrava i vesela A Kursula Jova, vrati se s megdana i od njime tanka bedevija vrana Dao joj dizgine pa je rukom češe čibuka se maši i u kremen kreše Zapalio lulu-oblacise viju a kobila tanka opružila šiju. Kazivač: Mihajlo Janković samouki pesnik, selo Ladovica, Vlasotince zapis 1976.godine, zabeležio:Miroslav Mladenović lokalni etnolog i istoričar |